Све вести
Фото из чланка: ДанасИзвешатај ОХР-а Савету безбедности: Наставак опструкција државних органа, смрт Младића и избори
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
Ове сталне опструкције слабе државне институције, ограничавају њихову способност да испуњавају своје законске обавезе и одгађају еуроатлантске интеграције. У комбинацији с покушајима заобилажења државних институција и успостављања одвојених структура у Републици Српској, они појачавају сценарио де фацто одвајања.
Предсједништво и Вијеће министара БиХ Дом народа БиХ остао је блокиран злоупотребом правила о кворуму јер су делегати СНСД-а, сами или уз ХДЗ БиХ, често напуштали сједнице.
Цео упоредни текст172 само у једном
Текст из 2 чланка. 4 реченице преносе сви, у 4 се разликују.
Још 30 реченица које преноси само по један медиј
БУРНО У НЕW YОРКУ: Босна и Херцеговина пред Вијећем сигурности Уједињених нација, очекује се...
Седамдесети Извјештај високог представника за провођење Мировног споразума у Босни и Херцеговини генералном секретару УН-а
Овај извјештај обухвата период од 16. априла 2026. до 15. октобра 2026. године.
Извјештајни период обиљежила су три кључна догађаја: припреме за и провођење опћих избора у Босни и Херцеговини 4. октобра 2026. године; реакције на смрт осуђеног ратног злочинца Ратка Младића уочи предизборне кампање; те наставак опструкција које утјечу на функционисање државних институција.
По први пут су на нивоу цијеле државе примијењене нове изборне технологије – укључујући електронску идентификацију бирача и скенере гласачких листића.
Систем је радио без већих сметњи, убрзао објављивање прелиминарних резултата и побољшао транспарентност избора.
Биометријска идентификација постигла је стопу успјешности већу од 97%, док је ручно бројање показало само мање разлике у односу на електронске резултате.
Предизборни период у почетку је био релативно миран, али је постао изразито поларизован након смрти Ратка Младића.
Кампању су обиљежиле популистичке поруке прожете национализмом и етничким подјелама, уз минималну пажњу посвећену конкретним приједлозима за рјешавање социо-економских изазова.
Изборни дан протекао је углавном мирно на око 5.200 редовних бирачких мјеста.
На изборима је учествовало око 1,4 милиона бирача (од укупно 3,4 милиона регистрованих), што представља одзив од 42,02%, у поређењу са 50,43% у 2022. години.
Мањи одзив се дјелимично може приписати новој технологији биометријске идентификације.
Међународни и домаћи посматрачи поздравили су допринос нових технологија, али су изразили забринутост због кориштења јавних ресурса за утјецај на бираче, као и због поларизованог медијског окружења.
Сви су нагласили потребу за даљим унапређењем изборног процеса.
Упркос институционалним и кадровским ограничењима, Централна изборна комисија (ЦИК) одиграла је хвале вриједну улогу у имплементацији нових система.
Агенција за идентификационе документе, евиденцију и размјену података БиХ (ИДДЕЕА) такођер је директно допринијела јачању изборног интегритета.
Коначни резултати још увијек нису потврђени јер су поновна бројања и жалбе у току.
Прелиминарни резултати ипак указују на наставак доминације етнички оријентисаних странака.
Очекује се да ће коалициони преговори бити дуготрајни.
Смрт осуђеног ратног злочинца Ратка Младића 27. аугуста 2026. године поново је обновила подјеле у вези с ратом 1992–1995. и изазвала забринутост због одбацивања пресуда међународних судова, као и покушаја прекрајања новије историје.
Након Младићеве смрти, у Србији и Републици Српској одржани су искази подршке, комеморације и јавни скупови.
Неки од њих укључивали су величање Младића и негирање или минимизирање његових злочина.
Његова сахрана у Београду 7. септембра 2026. године окупила је хиљаде посјетитеља и укључивала елементе повезане са званичним и војним почастима.
Учешће званичника Републике Српске у комеморативним догађајима додатно је изазвало забринутост у погледу поштовања владавине права, помирења и мултиетничког карактера Босне и Херцеговине.
Иако су директни изазови уставном поретку Босне и Херцеговине који су се појавили почетком 2025. године били мање изражени у овом извјештајном периоду, институционалне опструкције и запаљива политичка реторика су настављени, углавном из владајућих кругова Републике Српске.
Опструкција, углавном из власти Републике Српске (РС), слаби државне институције и води ка де факто одвајању тог ентитета од БиХ, наведено је извештају Канцеларије високог представника (ОХР) у БиХ упућеног Савету безбедности Уједињених нација (УН), који ће 30. октобра разматрати стање у Босни и Херцеговини.
У извештају, који је потписао вршилац дужности високог представника Луис Кришок, анализира стање у БиХ у последњих шест месеци и у њему су издвојена три кључна догађаја – општи избори у БиХ одржани 4. октобра, реакције на смрт хашког осуђеника и некадашњег команданта Војске РС Ратка Младића и наставак опструкције рада државних институција, пренели су сарајевски медији.
У документу се наводи да су директни напади на уставни поредак, који су обележили почетак 2025. године, у овом периоду били мање изражени, али да су се институционална опструкција и запаљива политичка реторика наставили, „углавном из кругова Владе РС“.
Функционисање државних институција поремећено је блокадама у Вијећу министара и парламентарним тијелима, што је резултирало ограниченим законодавним учинком, кашњењима у именовањима и финансирању, те кадровским ограничењима.
Власти у Републици Српској такођер су наставиле игнорисати одлуке државног правосуђа, посебно обавезујуће одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине, укључујући оне које се односе на државну имовину.
Ове сталне опструкције слабе државне институције, ограничавају њихову способност да испуњавају своје законске обавезе и одгађају еуроатлантске интеграције.
У комбинацији с покушајима заобилажења државних институција и успостављања одвојених структура у Републици Српској, они појачавају сценарио де фацто одвајања.
Још 111 реченица које преноси само по један медиј
Додаје се да је опструкција укључивала блокирање законодавне агенде, ускраћивањем кворума у парламенту, што је довело до малог броја усвојених закона, кашњења именовања, као и ограничења у финансирању и запошљавању у државним институцијама.
Осим тога, констатовано је непровођење коначних и обавезујућих одлука државног правосуђа, укључујући одлуке Уставног суда БиХ о државној имовини.
„Насталу дисфункцију потом, управо они који јој доприносе, користе како би довели у питање потребу постојања институција на државном нивоу или оправдали даље оспоравање њиховог ауторитета“, наводи се у извештају.
Додаје се да су примећени и покушаји да се у РС успоставе правна и институционална решења која одговарају надлежностима државе, што би могло довести до „пузајућег де факто одвајања“ од БиХ.
Агенда 5+2 остаје мапа пута за власти Босне и Херцеговине како би доказале своју посвећеност провођењу реформи неопходних за гарантовање доброг управљања, владавине права и трајне стабилности, што је процес који је до сада водила међународна заједница.
У извјештајном периоду није постигнут никакав напредак.
Кључни приоритети остају: рјешавање питања државне и војне имовине; осигурање адекватног и предвидивог финансирања институција Босне и Херцеговине; те усвајање тражене законске регулативе за напредак на путу ка ЕУ.
У Брчко Дистрикту настављен је опћи позитиван тренд, при чему су се дистриктне власти фокусирале на локалне приоритете и реформе намијењене подршци економском расту и развоју инфраструктуре.
Опћи избори у Босни и Херцеговини одржани су 4. октобра 2026. године на државном, ентитетском и кантоналном нивоу.
Централна изборна комисија овјерила је 75 политичких субјеката, 4 независна кандидата и 29 коалиција, те регистровала 7.028 кандидата, укључујући 2.977 жена.
Избори су означили прву употребу изборних технологија на нивоу цијеле државе с циљем јачања изборног интегритета.
Прва успјешна употреба гласачке технологије на опћим изборима сматра се историјским достигнућем јер није било већих техничких проблема.
Окружење прије кампање било је релативно мирно, дијелом због измјена Изборног закона из 2024. године које је наметнуо високи представник, а које су омогућиле ЦИК-у изрицање високих казни за преурањену кампању.
Међутим, смрт Ратка Младића 27. аугуста бацила је сјену на кампању (4. септембар – 3. октобар), потичући реторику подјела.
Предизборна кампања понудила је популистичке слогане који су искориштавали страхове и продубљивали етничке подјеле, док су економија и борба против корупције биле у другом плану.
Упркос забрани злоупотребе административних ресурса, у предизборном периоду забиљежена су повећана буџетска давања и јавни радови с експлицитним порукама у сврху утјецаја на бираче.
Медијско окружење остало је углавном поларизовано дуж етничких линија.
Кампања на друштвеним мрежама је порасла, а ЦИК је казнио учеснике због кршења правила, укључујући злоупотребу малољетника.
Изборни дан протекао је углавном мирно на око 5.200 редовних бирачких мјеста.
Гласало је око 1,4 милиона бирача (42,02%), што је мање него 2022. године (50,43%), дјелимично због нових мјера биометријске аутентификације.
Према ИДДЕЕА-и, стопа успјешности биометријске идентификације прешла је 97%.
ОСЦЕ/ОДИХР је утврдио само мање разлике између ручног бројања и електронских резултата.
Скенери и нови софтвер омогућили су да први прелиминарни резултати буду доступни убрзо након затварања биралишта.
Неважећи листићи чинили су 8-10% за парламенте и 4-5% за извршне функције.
Коначна цертификација резултата очекује се најкасније до 3. новембра, изузетно до 20. новембра 2026. године.
Изборни процес су екстензивно пратили домаћи и међународни посматрачи (ОДИХР, Вијеће Европе, Европски парламент, коалиција "Под лупом", Транспаренцy Интернатионал БиХ), оцијенивши изборни дан успјешним прекретницом у изборном интегритету.
ЦИК и ИДДЕЕА заслужују признање за обављање сложеног задатка под великим временским притиском и уз политичке опструкције, с обзиром на то да је ЦИК добио минималну подршку других институција.
Прелиминарни резултати указују на снажну доминацију етничких странака на свим нивоима власти, што имплицира дуготрајан процес формирања власти и могућу стагнацију у ЕУ интеграцијама.
Посљедице смрти Ратка Младића
13. Ратко Младић, правоснажно осуђен на доживотни затвор пред ИЦТY-јем за геноцид и злочине против човјечности, преминуо је 27. аугуста 2026. године.
Његова смрт поново је разоткрила супротстављене ставове о ратним догађајима.
14. Након његове смрти, у РС-у су се појавили мурали и графити који га величају.
На комеморативним скуповима у Београду и Бањој Луци говорници су величали Младића и негирали злочине.
15. У Братунцу се дан након смрти појавио графит "Сви су Срби Раткови војници".
16. Ови догађаји наишли су на оштру осуду политичких представника из Сарајева, удружења жртава и међународне заједнице, који су истакли да величање ратних злочинаца подрива помирење и неспојиво је с европским вриједностима.
17. Комесарка за људска права Вијећа Европе нагласила је 4. септембра 2026. да такво величање представља кривично дјело према законима БиХ и да није заштићено слободом говора.
18. Негирање ратних злочина и величање злочинаца кажњиво је по Кривичном закону БиХ (што је потврђено и пресудом у случају Војин Павловић из 2025. године), али је за процесуирање потребна акција Тужилаштва БиХ.
19. Иако су директни изазови уставном поретку од стране власти РС-а спласнули, обрасци институционалних опструкција и запаљиве реторике и даље трају.
20. Опструкције су укључивале блокирање законодавних агенди кроз ускраћивање кворума у парламенту, кашњења у именовањима и финансирању, те непровођење одлука Уставног суда БиХ о државној имовини.
21. Због тога државне институције немају довољно особља и ресурса за ефикасно извршавање мандата, а та нефункционалност се потом користи као изговор за њихово оспоравање.
22. Овакво поступање подрива уставни поредак успостављен Дејтонским споразумом.
23. Примијећени су и покушаји успостављања паралелних правних и институционалних аранжмана у РС-у, што води ка пузајућем де фацто одвајању од државе.
24. Милорад Додик је након избора поновио намјеру да врати надлежности РС-а у областима одбране, контроле граница, обавјештајне службе и индиректног опорезивања, те најавио усвајање новог Устава РС-а на 9. јануар.
Ранији слични покушаји проглашени су неуставним јер угрожавају суверенитет и територијални интегритет БиХ.
Пет циљева и два услова (5+2)
25. Током извјештајног периода није постигнут напредак у погледу државне имовине, што ствара правну несигурност.
26. Позитиван тренд у Брчко Дистрикту је настављен, а руководство је спријечило прелијевање политичких тензија из остатка земље.
27. Фискална одрживост државних институција остала је крхка под привременим финансирањем, док Управни одбор Управе за индиректно опорезивање (УО УИО) биљежи скромне резултате.
28. Није било напретка ка испуњавању услова за отварање преговора с ЕУ, првенствено због неусвајања новог Закона о ВСТВ-у и Закона о судовима.
Циљ 1 и 2: Државна и војна имовина
29. Домаће власти нису постигле никакав смислен напредак ка одрживом рјешењу питања државне имовине.
30. Према судској пракси Уставног суда БиХ, држава БиХ је власник државне имовине, те је потребан закон на државном нивоу за регулисање овог питања.
31. Одсуство закона кочи инвестиционе и инфраструктурне пројекте, посебно у енергетици и транспорту.
32. Одбијање власти РС-а да признају одлуке Уставног суда и региструју власништво државе остаје озбиљан проблем.
У ФБиХ се генерално улаже више напора за поштовање забране располагања имовином, али је примјена неуједначена.
34. Правобранилаштво БиХ тренутно води око 2.200 активних предмета који се односе на пренамјену или издавање концесија над државном имовином.
35. Уставни суд БиХ је 25. септембра 2026. донио важну одлуку (Предмет бр. У-2/26) на захтјев 27 посланика из ФБиХ, оспоравајући одлуке Владе ФБиХ, Зеничко-добојског кантона и Опћине Вареш о претварању државног шумског земљишта у грађевинско и додјели концесија приватним субјектима.
Суд је утврдио да су те одлуке неуставне јер локалне власти немају надлежност да једнострано мијењању статус државне имовине.
Суд је појаснио да "располагање" укључује и промјену намјене или статуса земљишта, а не само продају.
38. Што се тиче војне имовине, власти у РС-у и даље одбијају укњижбу локација перспективне војне имовине на државу БиХ.
Циљ 3: Провођење Коначне арбитражне одлуке за Брчко
39. Руководство Брчко Дистрикта успјешно је спријечило прелијевање предизборних тензија у дистрикт.
Градоначелник је позвао на толеранцију након смрти Ратка Младића како би се спријечиле непримјерене реакције.
41. Питање тзв. "Српске куће" (имовине коју је купила Служба за угоститељство Владе РС у Брчком 2025. године) ријешено је након што је супервизор подсјетио да ентитети не могу вршити власт у Дистрикту.
43. Власти Дистрикта остале су фокусиране на локалне реформе и економски раст.
Уред за борбу против корупције успоставио је регистар невладиних организација и пољопривредних произвођача ради транспарентности потицаја.
45. Модернизација Луке Брчко завршена је 6. јула 2026. године, али пуна употреба зависи од чишћења корита ријеке Саве, што захтијева деминирање десне обале за шта су уговори потписани 29. септембра 2026..
46. Усвојен је правни оквир за успостављање Берзе Брчко Дистрикта (Закон о тржишту вриједносних папира и Статут Комисије за вриједносне папире).
47. Међутим, реформа јавне управе кроз нови Закон о државним службеницима и намјештеницима и даље је у застоју.
48. Осигурање адекватног финансирања државних институција кључно је за стабилност земље, али политички актери често опструирају правовремено усвајање буџета.
У посљедњих 25 година, државни буџет је усвојен на вријеме само пет пута.
Буџет институција БиХ за 2026. усвојен је с осам мјесеци закашњења и уз минимална повећања, док ентитетски буџети непрестано расту, што ризикује де фацто пријенос надлежности.
51. Процес за 2027. годину већ касни јер Фискално вијеће БиХ није усвојило Глобални оквир фискалног биланса и политика за период 2027–2029.
Привремено финансирање остаје само краткорочно рјешење.
54. УО УИО биљежи слаб учинак.
Представници РС-а већ три године блокирају квартално усклађивање коефицијената за расподјелу прихода од индиректних пореза, чиме је ФБиХ нанесена штета већа од 150 милиона КМ.
РС такођер блокира поравнање дугова међу ентитетима.
Није усвојена ни трајна методологија за расподјелу прихода од путарина, па акумулирана резерва износи 128 милиона КМ.
Такођер, није ријешен дуг УИО према РС-у од 30 милиона КМ по пресуди из 2015. године.
56. Независност Централне банке БиХ остаје витална за стабилност валуте и финансијског сектора.
Циљ 5: Питања владавине права
57. Недостатак правосудног епилога за пријављене повреде закона нарушава повјерење јавности и ствара перцепцију селективне правде.
Закон о Суду БиХ и нови Закон о ВСТВ-у нису усвојени, што указује на то да су препреке политичке и структуралне природе.
59. ГРЕЦО је у јуну 2026. закључио да БиХ више није у процедури неусклађености, након што је задовољавајуће испунила шест од петнаест препорука кроз успостављање система провјере имовинских картона судија и тужилаца.
60. Насупрот томе, БиХ није испунила захтјеве МОНЕYВАЛ-а за усвајање законских мјера против прања новца и финансирања тероризма, те је званично враћена на међународну "сиву листу" ФАТФ-а, што угрожава економски кредибилитет земље.
61. Уставни суд БиХ ради редовно, али власти РС-а одбијају именовати двоје судија из тог ентитета.
Суд је у јулу 2026. потврдио уставност измјена Кривичног закона БиХ које је наметнуо високи представник 2023. године (увођење дјела "Неизвршавање одлука високог представника").
Суд је прихватио захтјев Дениса Звиздића и прогласио неуставним ставке у буџетима РС-а за 2025. и 2026. годину које се односе на уговоре о лобирању у име РС-а, забранивши даља плаћања у те сврхе.
Остала питања у вези с Опћим оквирним споразумом за мир
Транзицијска правда и Анекс 7 (Повратници)
62. Инциденти и провокације усмјерени против мањинских повратника настављени су, посебно током комеморација у Подрињу, обиљежавања геноцида у Сребреници, након смрти Ратка Младића и током предизборне кампање.
63. Тензије су порасле у јулу 2026. када су власти РС-а покушале забранити истицање застава с љиљанима у Сребреници.
Координисана акција организатора помогла је да се избјегне ескалација.
65. Политички представници Бошњака у РС-у били су под притиском и смјењивани због коментара поводом Младићеве смрти у којима су истицали да је он пресуђени ратни злочинац.
66. МУП и Тужилаштво РС-а покренули су истрагу против Меморијалног центра Сребреница-Поточари због наводне злоупотребе положаја, што је у Сарајеву виђено као притисак на рад центра.
68. Забиљежено је и неколико инцидената вандализма на вјерским објектима и гробљима у Средњој Босни (Травник и Нови Травник), гдје су оштећени православни и католички надгробни споменици.
Развој догађаја у вези с Анексом 8 (Национални споменици)
69. Предсједништво БиХ је гласовима Дениса Бећировића и Жељка Комшића именовало четири нова члана Комисије за очување националних споменика (два домаћа и два међународна), чему се успротивила Жељка Цвијановић, прогласивши то штетним по витални интерес РС-а, што је НСРС подржала двотрећинском већином.
Денис Бећировић је упутио захтјев Уставном суду за рјешавање овог спора, тврдећи да именовање чланова комисије под Анексом 8 није питање вањске политике и не подлијеже вету.
Случај је још увијек у току, што блокира рад Комисије.
Културне институције од значаја за БиХ
72. Статус и финансирање седам културних институција од државног значаја и даље нису ријешени на државном нивоу.
Државни буџет за 2026. није предвидио редовно финансирање за њих, па су се морале ослонити на грантове Министарства цивилних послова и финансирање од стране Кантона Сарајево и ФБиХ.
Важан помак је одлука Кантоналног суда у Сарајеву из јуна 2026. којом је поништено књижење Вијећнице на Град Сарајево, чиме се обнавља право кориштења зграде Националној и универзитетској библиотеци БиХ.
Јавна сигурност и провођење закона
75. Позиција министра сигурности БиХ празна је од јануара 2025. године након хапшења претходног министра због оптужби за корупцију.
Именовање новог министра очекује се тек с новим сазивом Вијећа министара.
76. Полицијске агенције, посебно на државном нивоу (СИПА, ДКПТ), хронично пате од недостатка људства и буџетских ограничења.
Скупштина Кантона Сарајево је у мају 2026. увела резервни састав полиције, пратећи сличан потез РС-а из јула 2025. године.
78. Министарство унутрашњих послова РС-а потписало је 23. јуна 2026. нови Меморандум о сарадњи с московском полицијом, чији текст није јаван, те остаје да се види да ли је у складу с уставним оквиром међународне полицијске сарадње.
Развој догађаја у вези с државним институцијама
Предсједништво и Вијеће министара БиХ
Још 6 реченица које преноси само по један медиј
ОХР оцењује да је пракса да се закони не шаљу у парламент без пуног консензуса у Савету министара „више пута и систематски кориштена као алат за институционалну опструкцију“.
Настављени су опречни ставови чланова Предсједништва о будућности земље.
Жељка Цвијановић је хвалила ратну улогу Ратка Младића и критиковала услове у притвору, Жељко Комшић је критиковао присуство делегације РС-а на сахрани, док је Денис Бећировић најоштрије осудио величање Младића и позвао међународну заједницу на реакцију.
Вијеће министара је имало редовне сједнице, али је законодавни учинак био скоро никакав, с буџетом за 2026. као јединим усвојеним законом.
Није постигнут договор о Закону о ВСТВ-у и Закону о судовима, нити о именовању главног преговарача с ЕУ.
Инсистирање на пуном политичком консензусу прије слања закона у парламент и даље се користи као алат за институционалне блокаде.
Дом народа БиХ остао је блокиран злоупотребом правила о кворуму јер су делегати СНСД-а, сами или уз ХДЗ БиХ, често напуштали сједнице.
Још 25 реченица које преноси само по један медиј
Истиче се и да није било договора ни о законима о Високом судском и тужилажком савету (ВСТС) и судовима, који су услов за отварање приступних преговора с Европском унијом (ЕУ), као ни о главном преговарачу БиХ са ЕУ.
У извештају се, између осталог, оцењује да су блокаде представника РС у раду државних институција имале и међународне последице, па је Комитет експерата за евалуацију мера спречавања прања новца и борбе против тероризма (МОНЕYВАЛ) 19. јуна БиХ вратио на такозвану сиву листу због неусвајања закона о одузимању имовине, закона о циљаним финансијским санкцијама и регистра стварних власника.
РС се, наглашава се, противи и успостављању државног регулатора за гас, због чега БиХ има најлошији резултат међу чланицама Енергетске заједнице.
У иствешају се даље наводи да по питању државне имовине није било никаквог напретка, да власти РС и даље не признају одлуке Уставног суда БиХ о државној имовини и не уписују власништво државе, као ни перспективну војну имовину.
У Федерацији БиХ власти се, како стоји у документу, више труде поштовати забрану располагања државном имовином, али неуједначено.
У извештају стоји и да васти РС нису спровеле одлуку Уставног суда БиХ, који је забранио плаћање лобистичких уговора из ентитетског буџета, оценивши то неуставним.
Наводећи да је Милораду Додику, лидеру Савеза независних социјалдемократа (СНСД), забрањено обављање јавних функција, у Кришоковом извешатају се наглашава да је он остао централни политички актер.
„У постизборном обраћању обећао је континуитет политике СНСД-а и поновио намеру да РС врати надлежности у области одбране, контроле граница, обавештајног сектора и индиректног опорезивања, те да ограничи овлаштења државног правосуђа“, стоји у извештају.
Додаје се да је најавио и иницијативу за усвајање новог Устава РС 9. јануара.
Додик је, према извештају ОХР-а, наставио промовисати наратив о немогућности мирног суживота Бошњака и Срба, позивајући се на „сукоб цивилизација“ и наговештавајући отцепљење ако се политички циљеви не остваре.
У мају је, истиче се, поновио је да би наметање закона о државној имовини одмах покренуло отцепљење РС.
У извештају се даље наводи да је Народна скупштина РС у мају и јулу усвојила две декларације којима тражи затварање ОХР-а, поништавање постдејтонских реформи и расподелу државне имовине ентитетима.
Констатује се и да је МУП РС-а је 23. јуна потписао нови меморандум о сарадњи с московском полицијом, чији текст није објављен, па остаје да се види је ли у складу с уставним и правним оквиром.
Смрт ратног злочинца Ратка Младића 27. августа, како пише у документу, поново је отворила поделе о рату, величање особа пресуђених за ратне злочине, подсећајући да су негирање ратних злочина и величање починилаца кривична дела по Кривичном закону БиХ, али да је за процесуирање потребна акција Тужилаштва БиХ.
Додаје се да су истовремено бошњачки политичари у РС због коментара о Младићу били под притиском, а неки су смењени, као и да се под истрагом Тужилаштва и МУП-а РС нашао се и Меморијални центар Сребреница-Поточари, што његови представници виде као притисак.
У поглављу које се односи на одржане изборе, констатује се да су прошли без већих проблема, али уз мању излазност, као и да су први пут у целој земљи кориштене нове технологије, које укључују биометријску идентификацију бирача.
У извештају је констатовано да је кампању обележила популистичка и националистичка реторика, као и злоупотреба јавних ресурса, а да изборни резултати показују доминацију етничких странака и да СНСД остаје најјача странка у РС.
„Очекује се дуго формирање власти и могући застој на европском путу“, оцењује се, између осталог, у извештају.
Због различитих већина у два дома, закони усвојени у Представничком дому често бивају блокирани у Дому народа.
Након Младићеве сахране, група посланика у Представничком дому поднијела је иницијативу за хитну ревизију и суспензију Споразума о специјалним паралелним везама између РС и Србије.
Извршна и законодавна власт
Парламент ФБиХ усвојио је кључне законе за приступање Јединственом подручју плаћања у еурима (СЕПА).
Врховни суд ФБиХ потврдио је 15. септембра 2026. оптужницу против допремијера Војина Мијатовића и још четири особе за злоупотребу положаја у вези с додјелом грантова.
Именовање двоје судија Уставног суда ФБиХ није завршено прије избора јер тачка није уврштена на дневни ред сједнице у јулу, па ће актуелне судије Валерија Галић и Мирсад Ћеман остати на дужности иако су стекли услове за пензију.
Пројект јужне плинске интерконекције
