Отворена су бирачка места на првим изборима у Израелу од напада предвођених Хамасом 7. октобра 2023. године, након којих је уследило израелско уништавање Газе и покретање рата Израела и САД против Ирана.
До 14 часова гласало је 44,9 одсто уписаних бирача, што је највећа излазност у то време од 1973. године, јавља Тајмс оф Израел.
„Надмашили смо све рекорде које бележи Централна изборна комисија. Овакав ниво излазности на националном нивоу није забележен још од 1973. године“, изјавио је Дин Ливне, вршилац дужности генералног директора Централне изборне комисије.
Према подацима израелске Централне изборне комисије, на изборима за Кнесет 2022. године до 14 часова гласало је 38,9 одсто уписаних бирача.
Већина анкета показује да ће коалиција премијера Бењамина Нетањахуа изгубити вец́ину у Кнесету, који броји 120 посланичких места, али да опозициони блок вероватно такође неће успети да освоји 61 место потребно за формирање владе, пише Гардијан.
Око 15 милиона људи живи на подручјима под израелском контролом. Нешто више од седам милиона израелских Јевреја и 1,7 милиона палестинских држављана Израела живи унутар граница земље које су постојале пре 1967. године – познатих као „зелена линија” – и они имају пуно право гласа.
На окупираној Западној обали, више од 500.000 израелских досељеника има право гласа. Они живе међу 3,1 милион Палестинаца који су подвргнути војној управи и немају право гласа.
У окупираном Источном Јерусалиму, више од 230.000 Израелаца са правом гласа живи међу 350.000 Палестинаца који немају право гласа.
Два милиона Палестинаца у Гази, који – према наводима Међународног суда правде – живе под израелском војном окупацијом, такође немају право гласа.
Према писању израелског листа „Харец”, Уједињена арапска листа (Ра’ам) – исламистичка странка коју предводи Мансур Абас – поднела је притужбу Централној изборној комисији, наводец́и да је покренута систематска кампања с циљем ометања гласања за ту странку.
Како преноси „Харец”, странка је у саопштењу навела да је полиција, пре свитања, у региону Негев на југу Израела ухапсила неколико њених водец́их активиста, и то без јасног образложења.
Странка је такође саопштила да у појединим срединама, укључујуц́и градове Назарет и Шфарам на северу Израела, влада велика несташица гласачких листиц́а на арапском језику. За сада нисмо били у могуц́ности да независно проверимо ове наводе.
И израелском парламенту
Кнесет, израелски парламент, има 120 посланичких места, а посланици се бирају по систему пропорционалне заступљености. Ниједна странка никада није освојила вец́ину од 61 места, па су Израелом увек управљале коалиције.
Када буду познати резултати, председник позива странку са највећим бројем посланичких места да покуша да формира владајуц́у коалицију. Резултати излазних анкета објављују се у 22.00 часа по израелском времену, а први показатељи стварног броја гласова обично се појављују у раним јутарњим сатима.
За добијање коначних резултата може бити потребно много више времена, при чему исход може зависити од изборног успеха две мале странке, које морају освојити 3,25 одсто укупног броја гласова да би ушле у Кнесет. Према анкетама, обе странке се налазе близу тог прага. Уколико га пређу, свака од њих добија четири посланичка места, што би значајно утицало на могуц́ности за формирање коалиције.
Велики улози за Нетањахуа
За 76-годишњег Нетањахуа, који је предводио најдесничарскију владу у историји Израела, улози су како политички, тако и лични. Против њега се води судски поступак због корупције у три одвојена случаја, упркос интервенцијама Доналда Трампа, који је у оквиру ове дуготрајне саге позивао на превентивно помиловање, па чак и писао израелском председнику Исаку Херцогу у Нетањахуово име. Судски процеси су и даље у току.
Управо је током Нетањахуовог мандата, пре три године, дошло до продора Хамасових милитаната из Газе, при чему је убијено готово 1.200 људи – већином цивила – што представља најсмртоноснији дан у историји Израела. Ови избори се у великој мери посматрају као референдум о Нетањахуовом вођству након тих напада.
Напад израелских одбрамбених снага (ИДФ) на Газу – који је наишао на осуду широм света, однео најмање 75.000 живота, а који су комисија УН-а, академици, правни стручњаци, као и израелске и међународне организације за људска права окарактерисали као геноцид – довео је до тога да Израел постане изопштеник на светској сцени.
Након напада од 7. октобра уследиле су три године регионалних сукоба, укључујући овогодишњи рат са Ираном, који је изазвао глобалну енергетску кризу и однео хиљаде живота, првенствено у Либану и Ирану.
Штавише, током владавине Нетањахуа дошло је до невиђеног, агресивног пораста смртоносног насиља екстремистичких досељеника, чији је циљ јачање израелске контроле на окупираној Западној обали. Милитантни досељеници и њихови политички покровитељи – који су пружали подршку Нетањахуовој влади – искористили су своје место у кабинету да делују некажњено и додатно прошире своје присуство.
Заиста, ширење насеља било је једно од кључних обележја Нетањахуове кампање за поновни избор. Међутим, то је уједно и главни узрок све веће међународне изолације Израела, при чему многи његови традиционални савезници осуђују „терористе међу досељеницима” и најављују увођење санкција.
Ко су главни Нетањахуови ривали у овој трци?
Гади Ајзенкот – човек који предводи групу оних који би потенцијално могли да замене Нетањахуа – бивши је начелник Генералштаба израелске војске. Он је осмислио озлоглашену „доктрину Дахија”, која подразумева употребу „несразмерне силе” ради наношења штете и разарања.
Нафтали Бенет, бивши премијер и некадашњи председник Савета насеља, залаже се за анексију великог дела Западне обале.
Авигдор Либерман жели да расформира Палестинске власти и замени их израелско-јорданском конфедерацијом (мада, по свему судец́и, о том плану није консултовао Јорданце).
Странку „Демократе” – једино преостало политичко уточиште за израелску ционистичку левицу – предводи Јаир Голан, бивши генерал и заменик начелника Генералштаба израелске војске.
Гласање дијапосре
Десетине хиљада Израелаца који живе у иностранству допутовале су авионом на изборе, према подацима организације „Ејд коалиција” (Аид Цоалитион) – непрофитне организације са седиштем у САД, усмерене на јачање израелске демократије.
Израелски закон, по правилу, захтева да грађани гласају лично у земљи, уз веома уске изузетке који се односе на дипломате и одређене званичне представнике у иностранству.
Није јасно какав би утицај ови гласачи могли да имају, али с обзиром на то да су многи либерално оријентисани Израелци, који не подржавају премијера Бењамина Нетањахуа, напустили земљу последњих година, може се претпоставити да они који се враћају како би гласали можда такође не подржавају премијера.
„Ејд коалиција” процењује да се у Израел врац́а чак 67.000 гласача. Према њиховим наводима, око половина њих долази из САД, док остали стижу из Европе, Канаде, Аустралије и Новог Зеланда.
Оспоравање избора
Израелски медији позивајући се на неименоване изворе тврде је транка Ликуд премијера Израела Бењамина Нетањахуа почела са припремама за оспоравање резултата на бирачким местима у арапским заједницама још пре отварања биралишта.
Тајмс оф Израел пише да су ;групе за грађанска права изразиле забринутост због Ликудовог плана да пошаље активисте да надзиру бирачка места у арапским заједницама.
Према извештају приватне телевизије Канал 12, Ликуд је вец́ припремао низ притужби и оптужби за изборну превару на тим бирачким местима.
Нетањахуова странка се, наводно, спремала да оспори гласање жена које на биралишта долазе потпуно покривеног лица, као и да изнесе тврдње да на појединим бирачким местима постоје одвојени термини за гласање мушкараца и жена.
У ту сврху, странка је наводно ангажовала неколико хиљада активиста да надгледају бирачка места у подручјима где вец́ину становништва чине Арапи.
Како наводи Канал 12, питања попут ових вец́ су регулисана прописима Централне изборне комисије.
Израелски лист Харец наводи да је током протеклих неколико недеља, Нетањахуова странка формирала незваничне тимове плаћених активиста са задатком да посматрају гласаче у арапским срединама, уз повремено позивање на наводне изборне преваре.
Лист наводи да је задатак тих тимова да стоје испред бирачких места у арапским насељима, бележе податке о гласачима и о томе у реалном времену извештавају страначки штаб.
Истовремено, званичници Ликуда припремају кампању која би уследила након избора, а која би се фокусирала на наводне изборне преваре у случају да Ликуд претрпи тежак пораз.
Према речима извора блиског премијеру Бењамину Нетањахуу, чланови Ликуда су разматрали и планирали сценарије за случај великог изборног пораза. Појединци се залажу за покретање кампање са тврдњом да су избори покрадени.
Нема информација које би указивале на то да је израелски премијер присуствовао тим састанцима. Тренутно, чини се да високи страначки званичници планирају ову кампању као опцију за период након изборног дана, наводи Харец.
Други извори блиски Нетањахуу наводе да поједини страначки званичници врше притисак на нејга да спроведе план и да Нетањаху разматра ту могуц́ност.
Ово није први пут да Ликуд планира да искористи теорију завере о намештеним изборима како би придобио гласаче и раширио неповерење у изборни процес, наводи Харец.
Израелски лист пише да систем за евидентирање арапских гласача који је Ликуд успоставио представља једну од највец́их инвестиција те странке у овој изборној кампањи, а процењује се да његови трошкови достижу милионе шекела, односно стотине хиљада евра.
„Замислите да жена дође да гласа носец́и бурку, а затим, неколико минута касније, стигне друга жена у бурки – можда је то иста особа? Покушац́емо да то проверимо и утврдимо“, рекао је Харецу анонимни извор из Ликуда.
Међутим, Ликудови тимови немају законска овлашц́ења да проверавају идентитет гласача.
Према наводима извора из Нетањахуове партије, преноси Бета, сасвим је могуц́е да ц́е снимци настали на дан избора бити пласирани као лажни докази да су избори били намештени.
С обзиром на то да снимци нец́е приказивати унутрашњост бирачких места, биц́е тешко правним путем оспорити њихово ширење, пише Харец.
Систем је први пут примењен на претходним изборима, незваничан је и у њему не учествују представници Ликуда на бирачким местима, због чега он не подлеже строгим прописима Централне изборне комисије.
Поред ових посебних тимова, и други посматрачи Ликуда широм земље извештавац́е странку о свим неуобичајеним догађајима, што је уобичајена пракса за сваку странку у свакој изборној кампањи.
Међутим, предвиђено је да се ти извештаји такође прослеђују посебно формираном „штабу за борбу против изборне крађе“, наводи Харец.
