Otvorena su biračka mesta na prvim izborima u Izraelu od napada predvođenih Hamasom 7. oktobra 2023. godine, nakon kojih je usledilo izraelsko uništavanje Gaze i pokretanje rata Izraela i SAD protiv Irana.
Do 14 časova glasalo je 44,9 odsto upisanih birača, što je najveća izlaznost u to vreme od 1973. godine, javlja Tajms of Izrael.
„Nadmašili smo sve rekorde koje beleži Centralna izborna komisija. Ovakav nivo izlaznosti na nacionalnom nivou nije zabeležen još od 1973. godine“, izjavio je Din Livne, vršilac dužnosti generalnog direktora Centralne izborne komisije.
Prema podacima izraelske Centralne izborne komisije, na izborima za Kneset 2022. godine do 14 časova glasalo je 38,9 odsto upisanih birača.
Većina anketa pokazuje da će koalicija premijera Benjamina Netanjahua izgubiti većinu u Knesetu, koji broji 120 poslaničkih mesta, ali da opozicioni blok verovatno takođe neće uspeti da osvoji 61 mesto potrebno za formiranje vlade, piše Gardijan.
Oko 15 miliona ljudi živi na područjima pod izraelskom kontrolom. Nešto više od sedam miliona izraelskih Jevreja i 1,7 miliona palestinskih državljana Izraela živi unutar granica zemlje koje su postojale pre 1967. godine – poznatih kao „zelena linija” – i oni imaju puno pravo glasa.
Na okupiranoj Zapadnoj obali, više od 500.000 izraelskih doseljenika ima pravo glasa. Oni žive među 3,1 milion Palestinaca koji su podvrgnuti vojnoj upravi i nemaju pravo glasa.
U okupiranom Istočnom Jerusalimu, više od 230.000 Izraelaca sa pravom glasa živi među 350.000 Palestinaca koji nemaju pravo glasa.
Dva miliona Palestinaca u Gazi, koji – prema navodima Međunarodnog suda pravde – žive pod izraelskom vojnom okupacijom, takođe nemaju pravo glasa.
Prema pisanju izraelskog lista „Harec”, Ujedinjena arapska lista (Ra’am) – islamistička stranka koju predvodi Mansur Abas – podnela je pritužbu Centralnoj izbornoj komisiji, navodeći da je pokrenuta sistematska kampanja s ciljem ometanja glasanja za tu stranku.
Kako prenosi „Harec”, stranka je u saopštenju navela da je policija, pre svitanja, u regionu Negev na jugu Izraela uhapsila nekoliko njenih vodećih aktivista, i to bez jasnog obrazloženja.
Stranka je takođe saopštila da u pojedinim sredinama, uključujući gradove Nazaret i Šfaram na severu Izraela, vlada velika nestašica glasačkih listića na arapskom jeziku. Za sada nismo bili u mogućnosti da nezavisno proverimo ove navode.
I izraelskom parlamentu
Kneset, izraelski parlament, ima 120 poslaničkih mesta, a poslanici se biraju po sistemu proporcionalne zastupljenosti. Nijedna stranka nikada nije osvojila većinu od 61 mesta, pa su Izraelom uvek upravljale koalicije.
Kada budu poznati rezultati, predsednik poziva stranku sa najvećim brojem poslaničkih mesta da pokuša da formira vladajuću koaliciju. Rezultati izlaznih anketa objavljuju se u 22.00 časa po izraelskom vremenu, a prvi pokazatelji stvarnog broja glasova obično se pojavljuju u ranim jutarnjim satima.
Za dobijanje konačnih rezultata može biti potrebno mnogo više vremena, pri čemu ishod može zavisiti od izbornog uspeha dve male stranke, koje moraju osvojiti 3,25 odsto ukupnog broja glasova da bi ušle u Kneset. Prema anketama, obe stranke se nalaze blizu tog praga. Ukoliko ga pređu, svaka od njih dobija četiri poslanička mesta, što bi značajno uticalo na mogućnosti za formiranje koalicije.
Veliki ulozi za Netanjahua
Za 76-godišnjeg Netanjahua, koji je predvodio najdesničarskiju vladu u istoriji Izraela, ulozi su kako politički, tako i lični. Protiv njega se vodi sudski postupak zbog korupcije u tri odvojena slučaja, uprkos intervencijama Donalda Trampa, koji je u okviru ove dugotrajne sage pozivao na preventivno pomilovanje, pa čak i pisao izraelskom predsedniku Isaku Hercogu u Netanjahuovo ime. Sudski procesi su i dalje u toku.
Upravo je tokom Netanjahuovog mandata, pre tri godine, došlo do prodora Hamasovih militanata iz Gaze, pri čemu je ubijeno gotovo 1.200 ljudi – većinom civila – što predstavlja najsmrtonosniji dan u istoriji Izraela. Ovi izbori se u velikoj meri posmatraju kao referendum o Netanjahuovom vođstvu nakon tih napada.
Napad izraelskih odbrambenih snaga (IDF) na Gazu – koji je naišao na osudu širom sveta, odneo najmanje 75.000 života, a koji su komisija UN-a, akademici, pravni stručnjaci, kao i izraelske i međunarodne organizacije za ljudska prava okarakterisali kao genocid – doveo je do toga da Izrael postane izopštenik na svetskoj sceni.
Nakon napada od 7. oktobra usledile su tri godine regionalnih sukoba, uključujući ovogodišnji rat sa Iranom, koji je izazvao globalnu energetsku krizu i odneo hiljade života, prvenstveno u Libanu i Iranu.
Štaviše, tokom vladavine Netanjahua došlo je do neviđenog, agresivnog porasta smrtonosnog nasilja ekstremističkih doseljenika, čiji je cilj jačanje izraelske kontrole na okupiranoj Zapadnoj obali. Militantni doseljenici i njihovi politički pokrovitelji – koji su pružali podršku Netanjahuovoj vladi – iskoristili su svoje mesto u kabinetu da deluju nekažnjeno i dodatno prošire svoje prisustvo.
Zaista, širenje naselja bilo je jedno od ključnih obeležja Netanjahuove kampanje za ponovni izbor. Međutim, to je ujedno i glavni uzrok sve veće međunarodne izolacije Izraela, pri čemu mnogi njegovi tradicionalni saveznici osuđuju „teroriste među doseljenicima” i najavljuju uvođenje sankcija.
Ko su glavni Netanjahuovi rivali u ovoj trci?
Gadi Ajzenkot – čovek koji predvodi grupu onih koji bi potencijalno mogli da zamene Netanjahua – bivši je načelnik Generalštaba izraelske vojske. On je osmislio ozloglašenu „doktrinu Dahija”, koja podrazumeva upotrebu „nesrazmerne sile” radi nanošenja štete i razaranja.
Naftali Benet, bivši premijer i nekadašnji predsednik Saveta naselja, zalaže se za aneksiju velikog dela Zapadne obale.
Avigdor Liberman želi da rasformira Palestinske vlasti i zameni ih izraelsko-jordanskom konfederacijom (mada, po svemu sudeći, o tom planu nije konsultovao Jordance).
Stranku „Demokrate” – jedino preostalo političko utočište za izraelsku cionističku levicu – predvodi Jair Golan, bivši general i zamenik načelnika Generalštaba izraelske vojske.
Glasanje dijaposre
Desetine hiljada Izraelaca koji žive u inostranstvu doputovale su avionom na izbore, prema podacima organizacije „Ejd koalicija” (Aid Coalition) – neprofitne organizacije sa sedištem u SAD, usmerene na jačanje izraelske demokratije.
Izraelski zakon, po pravilu, zahteva da građani glasaju lično u zemlji, uz veoma uske izuzetke koji se odnose na diplomate i određene zvanične predstavnike u inostranstvu.
Nije jasno kakav bi uticaj ovi glasači mogli da imaju, ali s obzirom na to da su mnogi liberalno orijentisani Izraelci, koji ne podržavaju premijera Benjamina Netanjahua, napustili zemlju poslednjih godina, može se pretpostaviti da oni koji se vraćaju kako bi glasali možda takođe ne podržavaju premijera.
„Ejd koalicija” procenjuje da se u Izrael vraća čak 67.000 glasača. Prema njihovim navodima, oko polovina njih dolazi iz SAD, dok ostali stižu iz Evrope, Kanade, Australije i Novog Zelanda.
Osporavanje izbora
Izraelski mediji pozivajući se na neimenovane izvore tvrde je tranka Likud premijera Izraela Benjamina Netanjahua počela sa pripremama za osporavanje rezultata na biračkim mestima u arapskim zajednicama još pre otvaranja birališta.
Tajms of Izrael piše da su ;grupe za građanska prava izrazile zabrinutost zbog Likudovog plana da pošalje aktiviste da nadziru biračka mesta u arapskim zajednicama.
Prema izveštaju privatne televizije Kanal 12, Likud je već pripremao niz pritužbi i optužbi za izbornu prevaru na tim biračkim mestima.
Netanjahuova stranka se, navodno, spremala da ospori glasanje žena koje na birališta dolaze potpuno pokrivenog lica, kao i da iznese tvrdnje da na pojedinim biračkim mestima postoje odvojeni termini za glasanje muškaraca i žena.
U tu svrhu, stranka je navodno angažovala nekoliko hiljada aktivista da nadgledaju biračka mesta u područjima gde većinu stanovništva čine Arapi.
Kako navodi Kanal 12, pitanja poput ovih već su regulisana propisima Centralne izborne komisije.
Izraelski list Harec navodi da je tokom proteklih nekoliko nedelja, Netanjahuova stranka formirala nezvanične timove plaćenih aktivista sa zadatkom da posmatraju glasače u arapskim sredinama, uz povremeno pozivanje na navodne izborne prevare.
List navodi da je zadatak tih timova da stoje ispred biračkih mesta u arapskim naseljima, beleže podatke o glasačima i o tome u realnom vremenu izveštavaju stranački štab.
Istovremeno, zvaničnici Likuda pripremaju kampanju koja bi usledila nakon izbora, a koja bi se fokusirala na navodne izborne prevare u slučaju da Likud pretrpi težak poraz.
Prema rečima izvora bliskog premijeru Benjaminu Netanjahuu, članovi Likuda su razmatrali i planirali scenarije za slučaj velikog izbornog poraza. Pojedinci se zalažu za pokretanje kampanje sa tvrdnjom da su izbori pokradeni.
Nema informacija koje bi ukazivale na to da je izraelski premijer prisustvovao tim sastancima. Trenutno, čini se da visoki stranački zvaničnici planiraju ovu kampanju kao opciju za period nakon izbornog dana, navodi Harec.
Drugi izvori bliski Netanjahuu navode da pojedini stranački zvaničnici vrše pritisak na nejga da sprovede plan i da Netanjahu razmatra tu mogućnost.
Ovo nije prvi put da Likud planira da iskoristi teoriju zavere o nameštenim izborima kako bi pridobio glasače i raširio nepoverenje u izborni proces, navodi Harec.
Izraelski list piše da sistem za evidentiranje arapskih glasača koji je Likud uspostavio predstavlja jednu od najvećih investicija te stranke u ovoj izbornoj kampanji, a procenjuje se da njegovi troškovi dostižu milione šekela, odnosno stotine hiljada evra.
„Zamislite da žena dođe da glasa noseći burku, a zatim, nekoliko minuta kasnije, stigne druga žena u burki – možda je to ista osoba? Pokušaćemo da to proverimo i utvrdimo“, rekao je Harecu anonimni izvor iz Likuda.
Međutim, Likudovi timovi nemaju zakonska ovlašćenja da proveravaju identitet glasača.
Prema navodima izvora iz Netanjahuove partije, prenosi Beta, sasvim je moguće da će snimci nastali na dan izbora biti plasirani kao lažni dokazi da su izbori bili namešteni.
S obzirom na to da snimci neće prikazivati unutrašnjost biračkih mesta, biće teško pravnim putem osporiti njihovo širenje, piše Harec.
Sistem je prvi put primenjen na prethodnim izborima, nezvaničan je i u njemu ne učestvuju predstavnici Likuda na biračkim mestima, zbog čega on ne podleže strogim propisima Centralne izborne komisije.
Pored ovih posebnih timova, i drugi posmatrači Likuda širom zemlje izveštavaće stranku o svim neuobičajenim događajima, što je uobičajena praksa za svaku stranku u svakoj izbornoj kampanji.
Međutim, predviđeno je da se ti izveštaji takođe prosleđuju posebno formiranom „štabu za borbu protiv izborne krađe“, navodi Harec.
