Све вести
Фото из чланка: Индеx.хрIzlazne ankete: Netanyahu izgubio većinu, arapske stranke ostvarile rekordan rezultat
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе бар 3 од 4 медија.
Арапске странке су, по излазним анкетама, освојиле 17–18 места.
Цео упоредни текст27 реченица у више медија, 65 само у једном
Текст из 4 чланка. Ниједну реченицу не преносе сви, у 4 се разликују.
- Живот по мјери човјека
- Трофеј Радија Црне Горе
Излазне анкете у Израелу: Без јасног побједника
Још 4 реченице, само RTCG
Излазне анкете након парламентарних избора у Израелу не дају јасног побједника, па би формирање нове владе могло потрајати недјељама, па и мјесецима.
Блок Бењамина Нетањахуа према првим процјенама осваја 50 мандата, док опозиција предвођена Гадијем Ајзенкотом има 52 до 53, али ниједна страна за сада нема потребну већину од 61 мјеста у Кнесету.
Грађани Израела гласали су на парламентарним изборима који би могли да одреде политичку будућност Бењамина Нетањахуа.
Према излазним анкетама, које су израелске телевизије објавиле по затварању биралишта, нема убедљивог победника – ни коалиција која подржава премијера Нетањахуа, ни главни опозициони савез нису освојили јасну већину у парламенту.
Резултати излазних анкета су познати, али можда ће проћи недеље или месеци пре него што се сазна победник данашњих посланичких избора у Израелу.
Нема јасног победника, показују излазне анкете.
Могло би проћи и неколико недеља пре него што Бењамин Нетањаху или неко од његових противника буде проглашен за новог премијера.
Можда ће чак бити потребни и нови избори.
Разлог томе је што Израелци гласају за странке, а не за појединачне кандидате.
По излазним анкетама, ниједна од главних странака није ни близу већине од 61 посланичког места у израелском парламенту, Кнесету.
Стога ће будући премијер морати да састави коалицију.
Анкете показују да је блок око Нетањахуа освојио 50 места, док је опозиција, предвођена пензионисаним генералом Гадијем Ајзенкотом, освојила 52–53 места.
На крају, обе стране би могле остати испод прага од 61 места, што значи да би у наредним месецима могли бити одржани нови избори, док би Нетањахуова влада наставила да обавља дужност као прелазна влада.
Још 6 реченица, само Index
Ни премијер Бењамин Нетанyаху ни његов главни супарник Гади Еисенкот засад немају већину потребну за састављање владе.
За већину у Кнессету, израелском парламенту који има 120 заступника, потребан је 61 мандат.
Према излазним анкетама, опорбени блок предвођен Еисенкотом освојио би између 50 и 53 мандата, нешто више од Нетанyахуове владајуће коалиције, којој се предвиђа око 50 мјеста.
Но ниједан блок нема довољно заступника да би самостално саставио владу.
Нетанyахуов Ликуд требао би остати највећа појединачна странка у парламенту, с између 24 и 25 мандата.
На другом је мјесту Еисенкотова странка Yасхар, којој излазне анкете трију највећих телевизијских мрежа предвиђају између 21 и 23 заступничка мјеста.
Арапске странке су, по излазним анкетама, освојиле 17–18 места.
Њихов добар резултат могао би им омогућити да одлуче ко ће бити нови премијер, али оба политичка блока су до сада одбијала да уђу у савез с њима.
Убрзо по затварању биралишта три главне израелске телевизијске станице објавиле су резултате излазних анкета с проценама броја места које је освојила свака странка.
Излазне анкете обично дају добар увид у то како су грађани гласали.
Ипак, оне могу варирати и не морају се поклопити са званичним резултатима, који ће бити објављени наредних дана.
Ако, као што се очекује, ниједна коалиција не оствари јасну победу, уследиће недеље интензивних преговора међу страначким лидерима, који ће покушати да обезбеде 61 посланичко место.
Председник Израела Исак Херцог, чија је улога углавном церемонијална, после избора ће обавити консултације са свим лидерима странака, а затим ће од кандидата за кога процени да има највеће шансе да формира владу затражити да то и учини.
Ако тај кандидат не успе да обезбеди већину у року од највише шест недеља, прилика би могла бити пружена другима.
Овај процес даје несразмерно велику моћ мањим странкама које често могу да обезбеде пресудну превагу.
Лидери већих странака их обично придобијају обећањима о министарским местима, буџетским средствима или спровођењу одређених политика.
Теоретски, исход ових избора могле би да одреде странке које предводе Арапи.
И Нетањаху и Ајзенкот су до сада искључили могућност било каквог партнерства с њима.
Међутим, те странке би могле да омогуће Ајзенкоту формирање мањинске владе тако што би га подржале изван коалиције, или чак једноставним уздржавањем од гласања у Кнесету приликом избора нове владе.
Ако после свих преговора нико не успе да обезбеди већину, нови избори биће одржани у наредних неколико месеци, пошто би се цео процес поновио.
Нетањахуова влада би наставила да обавља дужност у техничком мандату, тако да функционисање јавних служби не би било угрожено.
Ипак, таква влада не би имала овлашћења за спровођење значајних промена у политици.
Чак ни нови избори можда неће довести до разрешења ситуације.
Последњи парламентарни избори у Израелу, одржани у новембру 2022. године, били су пети избори у претходном периоду од три и по године.
Још 53 реченице које преноси само по један медиј
Ватикан ће наставити снажно да се залаже за успостављање палестинске државе и решење израелско-палестинског сукоба стварањем две државе, упркос противљењу дела израелских политичара.
То је данас поручио надбискуп Пол Ричард Галагер, ватикански секретар за односе са државама и међународним организацијама.
Галагер је на сусрету са новинарима у Удружењу страних новинара у Риму коментарисао актуелне међународне сукобе, укључујући изборе у Израелу и рат у Украјини.
"Не значи да је међународна заједница одустала"
На питање о противљењу дела израелске опозиције успостављању палестинске државе током предизборне кампање, Галагер је рекао да Ватикан неће одустати од решења које предвиђа две државе, израелску и палестинску.
Објаснио је да је Израел већ дуже време у предизборној атмосфери и да није реално очекивати да ће опозициони политичари у таквим околностима отворено подржавати предлог који је политички осетљив.
Нагласио је да противљење појединих израелских политичара не значи да је међународна заједница одустала од тог решења.
Према његовим речима, идеја о две државе и даље ужива значајну међународну подршку.
Ипак, признао је да тренутне околности чине њено спровођење мало вероватним.
Посебно је упозорио на стање на окупираној Западној обали, где је побољшање животних и безбедносних услова кључно за било какав напредак.
Додао је да морају да се реше и проблеми повезани са Појасом Газе, који такође представљају озбиљну препреку постизању трајног политичког договора.
Ватикан не жели да преузме улогу посредника у Украјини
Галагер се осврнуо и на рат у Украјини, посебно на договор о локалном прекиду ватре у окупираном граду Олешкију на југу земље, који би требало да омогући достављање хуманитарне помоћи и евакуацију цивила.
Рекао је да Ватикан не сматра да има улогу у директним преговорима о том примирју, иако је папа Лав XИВ недавно разговарао са руским председником Владимиром Путином и украјинским председником Володимиром Зеленским.
Према Галагеровим речима, Ватикан је током тих контаката имао прилику да обема странама пренесе своје ставове о рату и потреби постизања мира.
Нагласио је да ни Русија ни Украјина нису тражиле да Ватикан преузме директну улогу посредника или организатора преговора.
Обе стране, како је рекао, радије виде Ватикан у улози подршке дипломатским и хуманитарним напорима.
Њихови мандати могли би бити важни у преговорима о формирању нове владе, особито ако ниједан од двају главних политичких блокова не успије окупити већину.
Коначни резултати неће бити познати одмах
Први службени резултати требали би се почети објављивати од 22 сата по средњоеуропском времену.
Ипак, пребројавање свих гласова могло би потрајати неколико дана, а коначна расподјела мандата могла би се разликовати од оне коју показују излазне анкете.
Процјењује се да око 600.000 гласова пристиглих путем посебних гласачких листића неће бити потпуно пребројено до четвртка.
Ријеч је о приближно 10 посто укупног броја гласова, а највећи дио тих листића долази од припадника израелске војске.
Након објаве коначних резултата израелски предсједник одржава конзултације с представницима парламентарних странака.
Затим повјерава мандат за састављање владе политичару за којег процијени да има највеће изгледе осигурати потпору парламентарне већине.
Тај процес може потрајати више тједана, особито ако ниједан политички блок нема јасну већину.
Странке тада морају преговарати о могућим коалицијама и договорити заједнички програм прије него што нова влада може преузети дужност.
Нетанyаху би могао остати премијер и без изборне побједе
Политички застој могао би одговарати Нетанyахуу јер би му омогућио да остане на челу владе у техничком мандату док трају преговори о новој коалицији, оцјењује Реутерс.
То значи да се његов одлазак с власти не може очекивати само на темељу излазних анкета.
Текст се наставља испод огласа
Нетанyаху је израелски политичар с најдуљим премијерским стажем.
На власти је укупно провео око 19 година, а тијеком тог раздобља његова националистичка политика постала је важан дио израелске политичке сцене.
Фрагментираност парламента могла би му пружити простор за нове коалицијске преговоре.
Ипак, пресудно ће бити може ли окупити довољно странака које би подржале његов останак на челу владе.
Нетанyаху кампању темељио на рату и односу с Трумпом
Нетанyаху је тијеком кампање наглашавао своју улогу у вођењу земље тијеком ратова и блиско савезништво с актуалним америчким предсједником Доналдом Трумпом.
Трумп му је пружио политичку потпору, а Сједињене Државе придружиле су се Израелу у нападу на Иран.
Израелски премијер у недјељу је изјавио да је Трумп спреман поновно дјеловати како би се "напокон" уклонила иранска пријетња.
Притом је тврдио да је амерички предсједник на такав потез спреман само под увјетом да Нетанyаху остане на власти.
Еисенкот је такву кампању оштро критизирао.
Оптужио је Нетанyахуа да се "ослања на кампању сијања страха, лажи и пријетњи" те изразио увјерење да ће Трумп сурађивати с било којим израелским челником којег грађани изаберу.
Први избори након напада Хамаса 7. листопада
Избори се одржавају након једног од најтежих раздобља у повијести Израела од његова оснутка 1948. године.
Земљу су обиљежили напад Хамаса 7. листопада 2023., израелска војна офензива у Гази која је услиједила те дубоке политичке и друштвене подјеле.
Нетанyахуова десничарска влада суочила се с оштрим критикама због сигурносних пропуста који су омогућили Хамасов напад, као и због начина вођења рата.
Ти су догађаји постали једно од главних питања овогодишње изборне кампање.
За многе Нетанyахуове противнике кључно је питање политичке одговорности за 7. листопада 2023., најсмртоноснији дан у повијести Израела.
Избори су зато били и прилика да се бирачи изјасне о Нетанyахуову вођењу земље тијеком посљедње три године.
Знате ли нешто више о теми или желите пријавити грешку у тексту?
деск@индеx.хр или кликом
Атрактивне фотографије и видее плаћамо.
Желите радити на Индеxу?
