ИзбориПрви објавио Danas, 27. окт, 22:32 · последњи 27. окт, 23:01

Izlazne ankete: Netanyahu izgubio većinu, arapske stranke ostvarile rekordan rezultat

4 медија · 4 текста · 2 изворна Истражи мрежу

Фото из чланка: Индеx.хр

Преглед вести

Хронологија

27. окт
RTCG (отвара се у новом прозору)
Излазне анкете у Израелу: Без јасног побједника
- Хроника - Колумне - Радио - Издвајамо - Емисије - Документарни програм - Поп топ - Еуропулс - Зрно по зрно - Радио ординација - Културна панорама - Зелена прича - Еполета - +382 - Спона - Свијет једнаких шанси -… Цео текст
- Хроника
- Колумне
-
Радио
- Издвајамо
-
Емисије
- Документарни програм
- Поп топ
- Еуропулс
- Зрно по зрно
- Радио ординација
- Културна панорама
- Зелена прича
- Еполета
- +382
- Спона
- Свијет једнаких шанси
- Матица
- Живот по мјери човјека
- Линк
- Изокренути свијет
- Корацима младих
- Моја професија је...
- Спортски програм
- Културно-умјетнички програм
- Музички програм
- Корацима прошлости
- Научно-образовни програм
- Програмска шема
- Трофеј Радија Црне Горе
- Фреквенције
- Радио драма
27. 10. 2026.
22:44 >> 22:44
Излазне анкете у Израелу: Без јасног побједника
Излазне анкете након парламентарних избора у Израелу не дају јасног побједника, па би формирање нове владе могло потрајати недјељама, па и мјесецима. Блок Бењамина Нетањахуа према првим процјенама осваја 50 мандата, док опозиција предвођена Гадијем Ајзенкотом има 52 до 53, али ниједна страна за сада нема потребну већину од 61 мјеста у Кнесету.
Грађани Израела гласали су на парламентарним изборима који би могли да одреде политичку будућност Бењамина Нетањахуа. Према излазним анкетама, које су израелске телевизије објавиле по затварању биралишта, нема убедљивог победника – ни коалиција која подржава премијера Нетањахуа, ни главни опозициони савез нису освојили јасну већину у парламенту.
Резултати излазних анкета су познати, али можда ће проћи недјеље или мјесеци прије него што се сазна побједник данашњих посланичких избора у Израелу.
Нема јасног побједника, показују излазне анкете. Могло би проћи и неколико недјеља прије него што Бењамин Нетањаху или неко од његових противника буде проглашен за новог премијера.
Можда ће чак бити потребни и нови избори.
Разлог томе је што Израелци гласају за странке, а не за појединачне кандидате.
По излазним анкетама, ниједна од главних странака није ни близу већине од 61 посланичког мјеста у израелском парламенту, Кнесету. Стога ће будући премијер морати да састави коалицију.
Анкете показују да је блок око Нетањахуа освојио 50 мјеста, док је опозиција, предвођена пензионисаним генералом Гадијем Ајзенкотом, освојила 52–53 мјеста.
На крају, обје стране би могле остати испод прага од 61 мјеста, што значи да би у наредним мјесецима могли бити одржани нови избори, док би Нетањахуова влада наставила да обавља дужност као прелазна влада.
Арапске странке су, по излазним анкетама, освојиле 17–18 мјеста. Њихов добар резултат могао би им омогућити да одлуче ко ће бити нови премијер, али оба политичка блока су до сада одбијала да уђу у савез с њима.
Убрзо по затварању биралишта три главне израелске телевизијске станице објавиле су резултате излазних анкета с процјенама броја мјеста које је освојила свака странка.
Излазне анкете обично дају добар увид у то како су грађани гласали. Ипак, оне могу варирати и не морају се поклопити са званичним резултатима, који ће бити објављени наредних дана.
Ако, као што се очекује, ниједна коалиција не оствари јасну побједу, услиједиће недјеље интензивних преговора међу страначким лидерима, који ће покушати да обезбиједе 61 посланичко мјесто.
Предсједник Израела Исак Херцог, чија је улога углавном церемонијална, послије избора ће обавити консултације са свим лидерима странака, а затим ће од кандидата за кога процијени да има највеће шансе да формира владу затражити да то и учини. Ако тај кандидат не успије да обезбиједи већину у року од највише шест недјеља, прилика би могла бити пружена другима.
Овај процес даје несразмјерно велику моћ мањим странкама које често могу да обезбиједе пресудну превагу. Лидери већих странака их обично придобијају обећањима о министарским мјестима, буџетским средствима или спровођењу одређених политика.
Теоретски, исход ових избора могле би да одреде странке које предводе Арапи.
И Нетањаху и Ајзенкот су до сада искључили могућност било каквог партнерства с њима. Међутим, те странке би могле да омогуће Ајзенкоту формирање мањинске владе тако што би га подржале изван коалиције, или чак једноставним уздржавањем од гласања у Кнесету приликом избора нове владе.
Ако послије свих преговора нико не успије да обезбиједи већину, нови избори биће одржани у наредних неколико мјесеци, пошто би се цијели процес поновио.
Нетањахуова влада би наставила да обавља дужност у техничком мандату, тако да функционисање јавних служби не би било угрожено. Ипак, таква влада не би имала овлашћења за спровођење значајних промјена у политици.
Чак ни нови избори можда неће довести до разрјешења ситуације.
Посљедњи парламентарни избори у Израелу, одржани у новембру 2022. године, били су пети избори у претходном периоду од три и по године.
27. окт
Index (отвара се у новом прозору)
Izlazne ankete: Netanyahu izgubio većinu, arapske stranke ostvarile rekordan rezultat
IZBORI u Izraelu završili su bez jasnog pobjednika, pokazuju izlazne ankete glavnih izraelskih televizijskih mreža. Ni premijer Benjamin Netanyahu ni njegov glavni suparnik Gadi Eisenkot zasad nemaju većinu potrebnu za… Цео текст
IZBORI u Izraelu završili su bez jasnog pobjednika, pokazuju izlazne ankete glavnih izraelskih televizijskih mreža. Ni premijer Benjamin Netanyahu ni njegov glavni suparnik Gadi Eisenkot zasad nemaju većinu potrebnu za sastavljanje vlade. Za većinu u Knessetu, izraelskom parlamentu koji ima 120 zastupnika, potreban je 61 mandat.
Prema izlaznim anketama, oporbeni blok predvođen Eisenkotom osvojio bi između 50 i 53 mandata, nešto više od Netanyahuove vladajuće koalicije, kojoj se predviđa oko 50 mjesta. No nijedan blok nema dovoljno zastupnika da bi samostalno sastavio vladu.
Netanyahuov Likud trebao bi ostati najveća pojedinačna stranka u parlamentu, s između 24 i 25 mandata. Na drugom je mjestu Eisenkotova stranka Yashar, kojoj izlazne ankete triju najvećih televizijskih mreža predviđaju između 21 i 23 zastupnička mjesta.
Arapske stranke u Izraelu, prema izlaznim anketama, ostvarile su rekordan broj zastupničkih mjesta. Njihovi mandati mogli bi biti važni u pregovorima o formiranju nove vlade, osobito ako nijedan od dvaju glavnih političkih blokova ne uspije okupiti većinu.
Konačni rezultati neće biti poznati odmah
Prvi službeni rezultati trebali bi se početi objavljivati od 22 sata po srednjoeuropskom vremenu. Ipak, prebrojavanje svih glasova moglo bi potrajati nekoliko dana, a konačna raspodjela mandata mogla bi se razlikovati od one koju pokazuju izlazne ankete.
Procjenjuje se da oko 600.000 glasova pristiglih putem posebnih glasačkih listića neće biti potpuno prebrojeno do četvrtka. Riječ je o približno 10 posto ukupnog broja glasova, a najveći dio tih listića dolazi od pripadnika izraelske vojske.
Nakon objave konačnih rezultata izraelski predsjednik održava konzultacije s predstavnicima parlamentarnih stranaka. Zatim povjerava mandat za sastavljanje vlade političaru za kojeg procijeni da ima najveće izglede osigurati potporu parlamentarne većine.
Taj proces može potrajati više tjedana, osobito ako nijedan politički blok nema jasnu većinu. Stranke tada moraju pregovarati o mogućim koalicijama i dogovoriti zajednički program prije nego što nova vlada može preuzeti dužnost.
Netanyahu bi mogao ostati premijer i bez izborne pobjede
Politički zastoj mogao bi odgovarati Netanyahuu jer bi mu omogućio da ostane na čelu vlade u tehničkom mandatu dok traju pregovori o novoj koaliciji, ocjenjuje Reuters. To znači da se njegov odlazak s vlasti ne može očekivati samo na temelju izlaznih anketa.
Tekst se nastavlja ispod oglasa
Netanyahu je izraelski političar s najduljim premijerskim stažem. Na vlasti je ukupno proveo oko 19 godina, a tijekom tog razdoblja njegova nacionalistička politika postala je važan dio izraelske političke scene.
Fragmentiranost parlamenta mogla bi mu pružiti prostor za nove koalicijske pregovore. Ipak, presudno će biti može li okupiti dovoljno stranaka koje bi podržale njegov ostanak na čelu vlade.
Netanyahu kampanju temeljio na ratu i odnosu s Trumpom
Netanyahu je tijekom kampanje naglašavao svoju ulogu u vođenju zemlje tijekom ratova i blisko savezništvo s aktualnim američkim predsjednikom Donaldom Trumpom. Trump mu je pružio političku potporu, a Sjedinjene Države pridružile su se Izraelu u napadu na Iran.
Izraelski premijer u nedjelju je izjavio da je Trump spreman ponovno djelovati kako bi se "napokon" uklonila iranska prijetnja. Pritom je tvrdio da je američki predsjednik na takav potez spreman samo pod uvjetom da Netanyahu ostane na vlasti.
Eisenkot je takvu kampanju oštro kritizirao. Optužio je Netanyahua da se "oslanja na kampanju sijanja straha, laži i prijetnji" te izrazio uvjerenje da će Trump surađivati s bilo kojim izraelskim čelnikom kojeg građani izaberu.
Prvi izbori nakon napada Hamasa 7. listopada
Izbori se održavaju nakon jednog od najtežih razdoblja u povijesti Izraela od njegova osnutka 1948. godine. Zemlju su obilježili napad Hamasa 7. listopada 2023., izraelska vojna ofenziva u Gazi koja je uslijedila te duboke političke i društvene podjele.
Netanyahuova desničarska vlada suočila se s oštrim kritikama zbog sigurnosnih propusta koji su omogućili Hamasov napad, kao i zbog načina vođenja rata. Ti su događaji postali jedno od glavnih pitanja ovogodišnje izborne kampanje.
Za mnoge Netanyahuove protivnike ključno je pitanje političke odgovornosti za 7. listopada 2023., najsmrtonosniji dan u povijesti Izraela. Izbori su zato bili i prilika da se birači izjasne o Netanyahuovu vođenju zemlje tijekom posljednje tri godine.
ovdje.
Znate li nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu? Kliknite
Ovo je
Homepage nacije.
desk@index.hr ili klikom
ovdje. Atraktivne fotografije i videe plaćamo.
Imate važnu priču? Javite se na
Želite raditi na Indexu? Prijavite se
22:32
Данас (отвара се у новом прозору) први објавио
Тесан резултат избора у Израелу, могу проц́и и месеци пре него што се сазна победник
Резултати излазних анкета су познати, али можда ће проћи недеље или месеци пре него што се сазна победник данашњих посланичких избора у Израелу. Нема јасног победника, показују излазне анкете. Могло би проћи и… Цео текст
Резултати излазних анкета су познати, али можда ће проћи недеље или месеци пре него што се сазна победник данашњих посланичких избора у Израелу.
Нема јасног победника, показују излазне анкете. Могло би проћи и неколико недеља пре него што Бењамин Нетањаху или неко од његових противника буде проглашен за новог премијера.
Можда ће чак бити потребни и нови избори.
Разлог томе је што Израелци гласају за странке, а не за појединачне кандидате.
По излазним анкетама, ниједна од главних странака није ни близу већине од 61 посланичког места у израелском парламенту, Кнесету. Стога ће будући премијер морати да састави коалицију.
Анкете показују да је блок око Нетањахуа освојио 50 места, док је опозиција, предвођена пензионисаним генералом Гадијем Ајзенкотом, освојила 52–53 места.
На крају, обе стране би могле остати испод прага од 61 места, што значи да би у наредним месецима могли бити одржани нови избори, док би Нетањахуова влада наставила да обавља дужност као прелазна влада.
Арапске странке су, по излазним анкетама, освојиле 17–18 места. Њихов добар резултат могао би им омогућити да одлуче ко ће бити нови премијер, али оба политичка блока су до сада одбијала да уђу у савез с њима.
Убрзо по затварању биралишта три главне израелске телевизијске станице објавиле су резултате излазних анкета с проценама броја места које је освојила свака странка.
Излазне анкете обично дају добар увид у то како су грађани гласали. Ипак, оне могу варирати и не морају се поклопити са званичним резултатима, који ће бити објављени наредних дана.
Ако, као што се очекује, ниједна коалиција не оствари јасну победу, уследиће недеље интензивних преговора међу страначким лидерима, који ће покушати да обезбеде 61 посланичко место.
Председник Израела Исак Херцог, чија је улога углавном церемонијална, после избора ће обавити консултације са свим лидерима странака, а затим ће од кандидата за кога процени да има највеће шансе да формира владу затражити да то и учини. Ако тај кандидат не успе да обезбеди већину у року од највише шест недеља, прилика би могла бити пружена другима.
Овај процес даје несразмерно велику моћ мањим странкама које често могу да обезбеде пресудну превагу. Лидери већих странака их обично придобијају обећањима о министарским местима, буџетским средствима или спровођењу одређених политика.
Теоретски, исход ових избора могле би да одреде странке које предводе Арапи.
И Нетањаху и Ајзенкот су до сада искључили могућност било каквог партнерства с њима. Међутим, те странке би могле да омогуће Ајзенкоту формирање мањинске владе тако што би га подржале изван коалиције, или чак једноставним уздржавањем од гласања у Кнесету приликом избора нове владе.
Ако после свих преговора нико не успе да обезбеди већину, нови избори биће одржани у наредних неколико месеци, пошто би се цео процес поновио.
Нетањахуова влада би наставила да обавља дужност у техничком мандату, тако да функционисање јавних служби не би било угрожено. Ипак, таква влада не би имала овлашћења за спровођење значајних промена у политици.
Чак ни нови избори можда неће довести до разрешења ситуације.
Последњи парламентарни избори у Израелу, одржани у новембру 2022. године, били су пети избори у претходном периоду од три и по године.
23:01
Курир (отвара се у новом прозору) навео извор, 22 сата 1 мин после првог
ВАТИКАН ПОСЛАО СНАЖНУ ПОРУКУ ИЗРАЕЛУ Открили свој став о палестинској држави, огласио се високи званичник Свете столице
Ватикан ће наставити снажно да се залаже за успостављање палестинске државе и решење израелско-палестинског сукоба стварањем две државе, упркос противљењу дела израелских политичара. То је данас поручио надбискуп… Цео текст
Ватикан ће наставити снажно да се залаже за успостављање палестинске државе и решење израелско-палестинског сукоба стварањем две државе, упркос противљењу дела израелских политичара. То је данас поручио надбискуп Пол Ричард Галагер, ватикански секретар за односе са државама и међународним организацијама.
Галагер је на сусрету са новинарима у Удружењу страних новинара у Риму коментарисао актуелне међународне сукобе, укључујући изборе у Израелу и рат у Украјини.
"Не значи да је међународна заједница одустала"
На питање о противљењу дела израелске опозиције успостављању палестинске државе током предизборне кампање, Галагер је рекао да Ватикан неће одустати од решења које предвиђа две државе, израелску и палестинску.
Објаснио је да је Израел већ дуже време у предизборној атмосфери и да није реално очекивати да ће опозициони политичари у таквим околностима отворено подржавати предлог који је политички осетљив.
Нагласио је да противљење појединих израелских политичара не значи да је међународна заједница одустала од тог решења. Према његовим речима, идеја о две државе и даље ужива значајну међународну подршку.
Ипак, признао је да тренутне околности чине њено спровођење мало вероватним. Посебно је упозорио на стање на окупираној Западној обали, где је побољшање животних и безбедносних услова кључно за било какав напредак.
Додао је да морају да се реше и проблеми повезани са Појасом Газе, који такође представљају озбиљну препреку постизању трајног политичког договора.
Ватикан не жели да преузме улогу посредника у Украјини
Галагер се осврнуо и на рат у Украјини, посебно на договор о локалном прекиду ватре у окупираном граду Олешкију на југу земље, који би требало да омогући достављање хуманитарне помоћи и евакуацију цивила.
Рекао је да Ватикан не сматра да има улогу у директним преговорима о том примирју, иако је папа Лав XИВ недавно разговарао са руским председником Владимиром Путином и украјинским председником Володимиром Зеленским.
Према Галагеровим речима, Ватикан је током тих контаката имао прилику да обема странама пренесе своје ставове о рату и потреби постизања мира.
Нагласио је да ни Русија ни Украјина нису тражиле да Ватикан преузме директну улогу посредника или организатора преговора. Обе стране, како је рекао, радије виде Ватикан у улози подршке дипломатским и хуманитарним напорима.

Хронологија

27. окт

RTCG (отвара се у новом прозору)

Излазне анкете у Израелу: Без јасног побједника

- Хроника - Колумне - Радио - Издвајамо - Емисије - Документарни програм - Поп топ - Еуропулс - Зрно по зрно - Радио ординација - Културна панорама - Зелена прича - Еполета - +382 - Спона - Свијет једнаких шанси -… Цео текст

- Хроника

- Колумне

Радио

- Издвајамо

Емисије

- Документарни програм

- Поп топ

- Еуропулс

- Зрно по зрно

- Радио ординација

- Културна панорама

- Зелена прича

- Еполета

- +382

- Спона

- Свијет једнаких шанси

- Матица

- Живот по мјери човјека

- Линк

- Изокренути свијет

- Корацима младих

- Моја професија је...

- Спортски програм

- Културно-умјетнички програм

- Музички програм

- Корацима прошлости

- Научно-образовни програм

- Програмска шема

- Трофеј Радија Црне Горе

- Фреквенције

- Радио драма

27. 10. 2026.

22:44 >> 22:44

Излазне анкете у Израелу: Без јасног побједника

Излазне анкете након парламентарних избора у Израелу не дају јасног побједника, па би формирање нове владе могло потрајати недјељама, па и мјесецима. Блок Бењамина Нетањахуа према првим процјенама осваја 50 мандата, док опозиција предвођена Гадијем Ајзенкотом има 52 до 53, али ниједна страна за сада нема потребну већину од 61 мјеста у Кнесету.

Грађани Израела гласали су на парламентарним изборима који би могли да одреде политичку будућност Бењамина Нетањахуа. Према излазним анкетама, које су израелске телевизије објавиле по затварању биралишта, нема убедљивог победника – ни коалиција која подржава премијера Нетањахуа, ни главни опозициони савез нису освојили јасну већину у парламенту.

Резултати излазних анкета су познати, али можда ће проћи недјеље или мјесеци прије него што се сазна побједник данашњих посланичких избора у Израелу.

Нема јасног побједника, показују излазне анкете. Могло би проћи и неколико недјеља прије него што Бењамин Нетањаху или неко од његових противника буде проглашен за новог премијера.

Можда ће чак бити потребни и нови избори.

Разлог томе је што Израелци гласају за странке, а не за појединачне кандидате.

По излазним анкетама, ниједна од главних странака није ни близу већине од 61 посланичког мјеста у израелском парламенту, Кнесету. Стога ће будући премијер морати да састави коалицију.

Анкете показују да је блок око Нетањахуа освојио 50 мјеста, док је опозиција, предвођена пензионисаним генералом Гадијем Ајзенкотом, освојила 52–53 мјеста.

На крају, обје стране би могле остати испод прага од 61 мјеста, што значи да би у наредним мјесецима могли бити одржани нови избори, док би Нетањахуова влада наставила да обавља дужност као прелазна влада.

Арапске странке су, по излазним анкетама, освојиле 17–18 мјеста. Њихов добар резултат могао би им омогућити да одлуче ко ће бити нови премијер, али оба политичка блока су до сада одбијала да уђу у савез с њима.

Убрзо по затварању биралишта три главне израелске телевизијске станице објавиле су резултате излазних анкета с процјенама броја мјеста које је освојила свака странка.

Излазне анкете обично дају добар увид у то како су грађани гласали. Ипак, оне могу варирати и не морају се поклопити са званичним резултатима, који ће бити објављени наредних дана.

Ако, као што се очекује, ниједна коалиција не оствари јасну побједу, услиједиће недјеље интензивних преговора међу страначким лидерима, који ће покушати да обезбиједе 61 посланичко мјесто.

Предсједник Израела Исак Херцог, чија је улога углавном церемонијална, послије избора ће обавити консултације са свим лидерима странака, а затим ће од кандидата за кога процијени да има највеће шансе да формира владу затражити да то и учини. Ако тај кандидат не успије да обезбиједи већину у року од највише шест недјеља, прилика би могла бити пружена другима.

Овај процес даје несразмјерно велику моћ мањим странкама које често могу да обезбиједе пресудну превагу. Лидери већих странака их обично придобијају обећањима о министарским мјестима, буџетским средствима или спровођењу одређених политика.

Теоретски, исход ових избора могле би да одреде странке које предводе Арапи.

И Нетањаху и Ајзенкот су до сада искључили могућност било каквог партнерства с њима. Међутим, те странке би могле да омогуће Ајзенкоту формирање мањинске владе тако што би га подржале изван коалиције, или чак једноставним уздржавањем од гласања у Кнесету приликом избора нове владе.

Ако послије свих преговора нико не успије да обезбиједи већину, нови избори биће одржани у наредних неколико мјесеци, пошто би се цијели процес поновио.

Нетањахуова влада би наставила да обавља дужност у техничком мандату, тако да функционисање јавних служби не би било угрожено. Ипак, таква влада не би имала овлашћења за спровођење значајних промјена у политици.

Чак ни нови избори можда неће довести до разрјешења ситуације.

Посљедњи парламентарни избори у Израелу, одржани у новембру 2022. године, били су пети избори у претходном периоду од три и по године.

27. окт

Index (отвара се у новом прозору)

Izlazne ankete: Netanyahu izgubio većinu, arapske stranke ostvarile rekordan rezultat

IZBORI u Izraelu završili su bez jasnog pobjednika, pokazuju izlazne ankete glavnih izraelskih televizijskih mreža. Ni premijer Benjamin Netanyahu ni njegov glavni suparnik Gadi Eisenkot zasad nemaju većinu potrebnu za… Цео текст

Prema izlaznim anketama, oporbeni blok predvođen Eisenkotom osvojio bi između 50 i 53 mandata, nešto više od Netanyahuove vladajuće koalicije, kojoj se predviđa oko 50 mjesta. No nijedan blok nema dovoljno zastupnika da bi samostalno sastavio vladu.

Netanyahuov Likud trebao bi ostati najveća pojedinačna stranka u parlamentu, s između 24 i 25 mandata. Na drugom je mjestu Eisenkotova stranka Yashar, kojoj izlazne ankete triju najvećih televizijskih mreža predviđaju između 21 i 23 zastupnička mjesta.

Arapske stranke u Izraelu, prema izlaznim anketama, ostvarile su rekordan broj zastupničkih mjesta. Njihovi mandati mogli bi biti važni u pregovorima o formiranju nove vlade, osobito ako nijedan od dvaju glavnih političkih blokova ne uspije okupiti većinu.

Konačni rezultati neće biti poznati odmah

Prvi službeni rezultati trebali bi se početi objavljivati od 22 sata po srednjoeuropskom vremenu. Ipak, prebrojavanje svih glasova moglo bi potrajati nekoliko dana, a konačna raspodjela mandata mogla bi se razlikovati od one koju pokazuju izlazne ankete.

Procjenjuje se da oko 600.000 glasova pristiglih putem posebnih glasačkih listića neće biti potpuno prebrojeno do četvrtka. Riječ je o približno 10 posto ukupnog broja glasova, a najveći dio tih listića dolazi od pripadnika izraelske vojske.

Nakon objave konačnih rezultata izraelski predsjednik održava konzultacije s predstavnicima parlamentarnih stranaka. Zatim povjerava mandat za sastavljanje vlade političaru za kojeg procijeni da ima najveće izglede osigurati potporu parlamentarne većine.

Taj proces može potrajati više tjedana, osobito ako nijedan politički blok nema jasnu većinu. Stranke tada moraju pregovarati o mogućim koalicijama i dogovoriti zajednički program prije nego što nova vlada može preuzeti dužnost.

Netanyahu bi mogao ostati premijer i bez izborne pobjede

Politički zastoj mogao bi odgovarati Netanyahuu jer bi mu omogućio da ostane na čelu vlade u tehničkom mandatu dok traju pregovori o novoj koaliciji, ocjenjuje Reuters. To znači da se njegov odlazak s vlasti ne može očekivati samo na temelju izlaznih anketa.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

Netanyahu je izraelski političar s najduljim premijerskim stažem. Na vlasti je ukupno proveo oko 19 godina, a tijekom tog razdoblja njegova nacionalistička politika postala je važan dio izraelske političke scene.

Fragmentiranost parlamenta mogla bi mu pružiti prostor za nove koalicijske pregovore. Ipak, presudno će biti može li okupiti dovoljno stranaka koje bi podržale njegov ostanak na čelu vlade.

Netanyahu kampanju temeljio na ratu i odnosu s Trumpom

Netanyahu je tijekom kampanje naglašavao svoju ulogu u vođenju zemlje tijekom ratova i blisko savezništvo s aktualnim američkim predsjednikom Donaldom Trumpom. Trump mu je pružio političku potporu, a Sjedinjene Države pridružile su se Izraelu u napadu na Iran.

Izraelski premijer u nedjelju je izjavio da je Trump spreman ponovno djelovati kako bi se "napokon" uklonila iranska prijetnja. Pritom je tvrdio da je američki predsjednik na takav potez spreman samo pod uvjetom da Netanyahu ostane na vlasti.

Eisenkot je takvu kampanju oštro kritizirao. Optužio je Netanyahua da se "oslanja na kampanju sijanja straha, laži i prijetnji" te izrazio uvjerenje da će Trump surađivati s bilo kojim izraelskim čelnikom kojeg građani izaberu.

Prvi izbori nakon napada Hamasa 7. listopada

Izbori se održavaju nakon jednog od najtežih razdoblja u povijesti Izraela od njegova osnutka 1948. godine. Zemlju su obilježili napad Hamasa 7. listopada 2023., izraelska vojna ofenziva u Gazi koja je uslijedila te duboke političke i društvene podjele.

Netanyahuova desničarska vlada suočila se s oštrim kritikama zbog sigurnosnih propusta koji su omogućili Hamasov napad, kao i zbog načina vođenja rata. Ti su događaji postali jedno od glavnih pitanja ovogodišnje izborne kampanje.

Za mnoge Netanyahuove protivnike ključno je pitanje političke odgovornosti za 7. listopada 2023., najsmrtonosniji dan u povijesti Izraela. Izbori su zato bili i prilika da se birači izjasne o Netanyahuovu vođenju zemlje tijekom posljednje tri godine.

ovdje.

Znate li nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu? Kliknite

Ovo je

Homepage nacije.

desk@index.hr ili klikom

ovdje. Atraktivne fotografije i videe plaćamo.

Imate važnu priču? Javite se na

Želite raditi na Indexu? Prijavite se

22:32

Данас (отвара се у новом прозору) први објавио

Тесан резултат избора у Израелу, могу проц́и и месеци пре него што се сазна победник

Резултати излазних анкета су познати, али можда ће проћи недеље или месеци пре него што се сазна победник данашњих посланичких избора у Израелу. Нема јасног победника, показују излазне анкете. Могло би проћи и… Цео текст

Резултати излазних анкета су познати, али можда ће проћи недеље или месеци пре него што се сазна победник данашњих посланичких избора у Израелу.

Нема јасног победника, показују излазне анкете. Могло би проћи и неколико недеља пре него што Бењамин Нетањаху или неко од његових противника буде проглашен за новог премијера.

Можда ће чак бити потребни и нови избори.

Разлог томе је што Израелци гласају за странке, а не за појединачне кандидате.

По излазним анкетама, ниједна од главних странака није ни близу већине од 61 посланичког места у израелском парламенту, Кнесету. Стога ће будући премијер морати да састави коалицију.

Анкете показују да је блок око Нетањахуа освојио 50 места, док је опозиција, предвођена пензионисаним генералом Гадијем Ајзенкотом, освојила 52–53 места.

На крају, обе стране би могле остати испод прага од 61 места, што значи да би у наредним месецима могли бити одржани нови избори, док би Нетањахуова влада наставила да обавља дужност као прелазна влада.

Арапске странке су, по излазним анкетама, освојиле 17–18 места. Њихов добар резултат могао би им омогућити да одлуче ко ће бити нови премијер, али оба политичка блока су до сада одбијала да уђу у савез с њима.

Убрзо по затварању биралишта три главне израелске телевизијске станице објавиле су резултате излазних анкета с проценама броја места које је освојила свака странка.

Ако, као што се очекује, ниједна коалиција не оствари јасну победу, уследиће недеље интензивних преговора међу страначким лидерима, који ће покушати да обезбеде 61 посланичко место.

Председник Израела Исак Херцог, чија је улога углавном церемонијална, после избора ће обавити консултације са свим лидерима странака, а затим ће од кандидата за кога процени да има највеће шансе да формира владу затражити да то и учини. Ако тај кандидат не успе да обезбеди већину у року од највише шест недеља, прилика би могла бити пружена другима.

Овај процес даје несразмерно велику моћ мањим странкама које често могу да обезбеде пресудну превагу. Лидери већих странака их обично придобијају обећањима о министарским местима, буџетским средствима или спровођењу одређених политика.

Теоретски, исход ових избора могле би да одреде странке које предводе Арапи.

Ако после свих преговора нико не успе да обезбеди већину, нови избори биће одржани у наредних неколико месеци, пошто би се цео процес поновио.

Чак ни нови избори можда неће довести до разрешења ситуације.

Последњи парламентарни избори у Израелу, одржани у новембру 2022. године, били су пети избори у претходном периоду од три и по године.

23:01

Курир (отвара се у новом прозору) навео извор, 22 сата 1 мин после првог

ВАТИКАН ПОСЛАО СНАЖНУ ПОРУКУ ИЗРАЕЛУ Открили свој став о палестинској држави, огласио се високи званичник Свете столице

Ватикан ће наставити снажно да се залаже за успостављање палестинске државе и решење израелско-палестинског сукоба стварањем две државе, упркос противљењу дела израелских политичара. То је данас поручио надбискуп… Цео текст

Галагер је на сусрету са новинарима у Удружењу страних новинара у Риму коментарисао актуелне међународне сукобе, укључујући изборе у Израелу и рат у Украјини.

"Не значи да је међународна заједница одустала"

На питање о противљењу дела израелске опозиције успостављању палестинске државе током предизборне кампање, Галагер је рекао да Ватикан неће одустати од решења које предвиђа две државе, израелску и палестинску.

Објаснио је да је Израел већ дуже време у предизборној атмосфери и да није реално очекивати да ће опозициони политичари у таквим околностима отворено подржавати предлог који је политички осетљив.

Нагласио је да противљење појединих израелских политичара не значи да је међународна заједница одустала од тог решења. Према његовим речима, идеја о две државе и даље ужива значајну међународну подршку.

Ипак, признао је да тренутне околности чине њено спровођење мало вероватним. Посебно је упозорио на стање на окупираној Западној обали, где је побољшање животних и безбедносних услова кључно за било какав напредак.

Додао је да морају да се реше и проблеми повезани са Појасом Газе, који такође представљају озбиљну препреку постизању трајног политичког договора.

Ватикан не жели да преузме улогу посредника у Украјини

Галагер се осврнуо и на рат у Украјини, посебно на договор о локалном прекиду ватре у окупираном граду Олешкију на југу земље, који би требало да омогући достављање хуманитарне помоћи и евакуацију цивила.

Рекао је да Ватикан не сматра да има улогу у директним преговорима о том примирју, иако је папа Лав XИВ недавно разговарао са руским председником Владимиром Путином и украјинским председником Володимиром Зеленским.

Према Галагеровим речима, Ватикан је током тих контаката имао прилику да обема странама пренесе своје ставове о рату и потреби постизања мира.

Нагласио је да ни Русија ни Украјина нису тражиле да Ватикан преузме директну улогу посредника или организатора преговора. Обе стране, како је рекао, радије виде Ватикан у улози подршке дипломатским и хуманитарним напорима.