То је било посебно искуство, каже за Данас Јово Бакић, кандидат за посланика на Студентској листи, јутро после изборног дана и ноћи. „Прво сам отишао на изборе, био је велики ред, никада већи, али доста је брзо ишло. И… Цео текст
То је било посебно искуство, каже за Данас Јово Бакић, кандидат за посланика на Студентској листи, јутро после изборног дана и ноћи.
„Прво сам отишао на изборе, био је велики ред, никада већи, али доста је брзо ишло. И видело се да, и по том бирачком месту где сам ја гласао, а и по другим бирачким местима, снимцима, да су људи једноставно изашли да промене овај режим. Тако да је било то доста јасно, нарочито када сам видео како, одлазећи, не само председник него и политичар, чека у реду да гласа. И, његова невербална комуникација је говорила више од свих речи“, препричава Јово Бакић, иначе професор Филозофског факултета у Београду, свој доживљај историјских промена, тренуцима у којима се она искуствено одвијала, са оне друге, овог пута – победничке стране.
„Академик Радомир Саичић је гледао један докторат и читао га…“
„После сам, чим сам гласао, отишао у изборни штаб студената у Булевару Милутина Миланковића, на Новом Београду, и тамо сам био са колегама. Дружили смо се, причали. Неки од посланика са Студентске листе, који су имали обавезе су донели докторате, дипломске радове, да их прегледају. Јер ми смо сви у једној машини провели овај месец и по дана, а и више, и дуже“, каже Бакић.
И, рецимо, прича даље Бакић, академик Радомир Саичић је гледао један докторат и читао га, повремено би нешто са нама проговорио, а иначе је читао докторат. „И рекао је да докторанту зависи посао од тог доктората и да он мора да га прочита. Дакле, то је, то је било једно сасвим посебно искуство. И, наравно, било је врло оптимистично“.
Неки од нас, прича Јово Бакић, били су убеђени у убедљиву победу.
„У те спадам. Били смо релативно мирни…други су били мало нервознији“.
„И онда, гледали смо Н1 на таблету, али смо пребацили кад је било најављено обраћање онога који иначе воли да се обраћа. И погледали смо то. Ја сам желео да чујем све што он има да каже, иако то обично не волим, али у овом случају сам желео. Међутим, то ми није било омогућено. Одушевљење је било толико да ја нисам могао ни да чујем то што је он имао до краја да каже. И онда смо отишли, разуме се, у салу за обраћање новинарима, где је била такође добра атмосфера. Мени се чини да су новинари, бар ти који су били окупљени у нашем штабу, били одушевљени колико и ми. Једноставно, ово јесте борба и за слободу штампе, за слободу обавештавања, говора, свега, за слободу мисли, за једно сасвим другачије, цивилизовано друштво“, препричава Јово Бакић како је провео изборно вече.
„Да више никада не дођемо у ситуацију да патимо“
Он даље појашњава своје утиске.
„Ово у чему ми проводимо последњих 14 година, а нарочито последње две, то је чисто дивљаштво То нема везе са цивилизованим животом. И ова листа, која је, благодарећи нашем народу, убедљиво победила, има обавезу да промени систем. Ја сам убеђен да ће моћи. Нећемо се разочарати. Дубоко се надам да нећемо изневерити. Лично, даћу све од себе, а сигуран сам да и сви они који се нађу у Народној скупштини, на нашој листи, ће дати све од себе да се заиста промени политички систем, да више никада не можемо да дођемо у ситуацију да патимо. Јер ово је била патња, велика борба, али и патња. То су читави слојеви друштва су патили, просветни, раднички. Свако на свој начин и из свог угла, да. Дакле, то је једно ненормално стање, да не говоримо о патњи студената последње две године“, каже Јово Бакић.
Дакле, додаје, то је нешто несхватљиво за нормалног човека.
„И у том смислу, заиста, ми ћемо се трудити. Најважнија ствар, по мом мишљењу, јесте борба против организованог криминала. Ми морамо да сасечемо све везе државе са организованим криминалом, и онда да тај организовани криминал, који се никад не може до краја истребити, сузбијемо до највећиих, до најширих могућих граница. Ја имам план, не знам да ли ћу бити у ситуацији да га спроводим или ће неко други то да ради, али мислим да и ако неко други то ради да такође ће имати свесрдну помоћ и моју и других колега. Мораће само Министарство унутрашњих послова да се темељно очисти од криминалаца. И онда да се ојача професионалцима. Ту ће нам бити потребни и неки пензионери, за које знамо да су часни полицајци, који ће своје знање преносити млађим полицајцима. Тако да, то је све један посао који није лак, али ће, уз јаку политичку вољу, бити сасвим изводив“, закључује он.
