To je bilo posebno iskustvo, kaže za Danas Jovo Bakić, kandidat za poslanika na Studentskoj listi, jutro posle izbornog dana i noći. „Prvo sam otišao na izbore, bio je veliki red, nikada veći, ali dosta je brzo išlo. I… Ceo tekst
To je bilo posebno iskustvo, kaže za Danas Jovo Bakić, kandidat za poslanika na Studentskoj listi, jutro posle izbornog dana i noći.
„Prvo sam otišao na izbore, bio je veliki red, nikada veći, ali dosta je brzo išlo. I videlo se da, i po tom biračkom mestu gde sam ja glasao, a i po drugim biračkim mestima, snimcima, da su ljudi jednostavno izašli da promene ovaj režim. Tako da je bilo to dosta jasno, naročito kada sam video kako, odlazeći, ne samo predsednik nego i političar, čeka u redu da glasa. I, njegova neverbalna komunikacija je govorila više od svih reči“, prepričava Jovo Bakić, inače profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, svoj doživljaj istorijskih promena, trenucima u kojima se ona iskustveno odvijala, sa one druge, ovog puta – pobedničke strane.
„Akademik Radomir Saičić je gledao jedan doktorat i čitao ga…“
„Posle sam, čim sam glasao, otišao u izborni štab studenata u Bulevaru Milutina Milankovića, na Novom Beogradu, i tamo sam bio sa kolegama. Družili smo se, pričali. Neki od poslanika sa Studentske liste, koji su imali obaveze su doneli doktorate, diplomske radove, da ih pregledaju. Jer mi smo svi u jednoj mašini proveli ovaj mesec i po dana, a i više, i duže“, kaže Bakić.
I, recimo, priča dalje Bakić, akademik Radomir Saičić je gledao jedan doktorat i čitao ga, povremeno bi nešto sa nama progovorio, a inače je čitao doktorat. „I rekao je da doktorantu zavisi posao od tog doktorata i da on mora da ga pročita. Dakle, to je, to je bilo jedno sasvim posebno iskustvo. I, naravno, bilo je vrlo optimistično“.
Neki od nas, priča Jovo Bakić, bili su ubeđeni u ubedljivu pobedu.
„U te spadam. Bili smo relativno mirni…drugi su bili malo nervozniji“.
„I onda, gledali smo N1 na tabletu, ali smo prebacili kad je bilo najavljeno obraćanje onoga koji inače voli da se obraća. I pogledali smo to. Ja sam želeo da čujem sve što on ima da kaže, iako to obično ne volim, ali u ovom slučaju sam želeo. Međutim, to mi nije bilo omogućeno. Oduševljenje je bilo toliko da ja nisam mogao ni da čujem to što je on imao do kraja da kaže. I onda smo otišli, razume se, u salu za obraćanje novinarima, gde je bila takođe dobra atmosfera. Meni se čini da su novinari, bar ti koji su bili okupljeni u našem štabu, bili oduševljeni koliko i mi. Jednostavno, ovo jeste borba i za slobodu štampe, za slobodu obaveštavanja, govora, svega, za slobodu misli, za jedno sasvim drugačije, civilizovano društvo“, prepričava Jovo Bakić kako je proveo izborno veče.
„Da više nikada ne dođemo u situaciju da patimo“
On dalje pojašnjava svoje utiske.
„Ovo u čemu mi provodimo poslednjih 14 godina, a naročito poslednje dve, to je čisto divljaštvo To nema veze sa civilizovanim životom. I ova lista, koja je, blagodareći našem narodu, ubedljivo pobedila, ima obavezu da promeni sistem. Ja sam ubeđen da će moći. Nećemo se razočarati. Duboko se nadam da nećemo izneveriti. Lično, daću sve od sebe, a siguran sam da i svi oni koji se nađu u Narodnoj skupštini, na našoj listi, će dati sve od sebe da se zaista promeni politički sistem, da više nikada ne možemo da dođemo u situaciju da patimo. Jer ovo je bila patnja, velika borba, ali i patnja. To su čitavi slojevi društva su patili, prosvetni, radnički. Svako na svoj način i iz svog ugla, da. Dakle, to je jedno nenormalno stanje, da ne govorimo o patnji studenata poslednje dve godine“, kaže Jovo Bakić.
Dakle, dodaje, to je nešto neshvatljivo za normalnog čoveka.
„I u tom smislu, zaista, mi ćemo se truditi. Najvažnija stvar, po mom mišljenju, jeste borba protiv organizovanog kriminala. Mi moramo da sasečemo sve veze države sa organizovanim kriminalom, i onda da taj organizovani kriminal, koji se nikad ne može do kraja istrebiti, suzbijemo do najvećiih, do najširih mogućih granica. Ja imam plan, ne znam da li ću biti u situaciji da ga sprovodim ili će neko drugi to da radi, ali mislim da i ako neko drugi to radi da takođe će imati svesrdnu pomoć i moju i drugih kolega. Moraće samo Ministarstvo unutrašnjih poslova da se temeljno očisti od kriminalaca. I onda da se ojača profesionalcima. Tu će nam biti potrebni i neki penzioneri, za koje znamo da su časni policajci, koji će svoje znanje prenositi mlađim policajcima. Tako da, to je sve jedan posao koji nije lak, ali će, uz jaku političku volju, biti sasvim izvodiv“, zaključuje on.
