Избори у Србији као време даривања

Хронологија

1. 22. окт
   RTCG (отвара се у новом прозору)

   Избори у Србији као време даривања

   - Хроника - Колумне - Радио - Издвајамо - Емисије - Документарни програм - Поп топ - Еуропулс - Зрно по зрно - Радио ординација - Културна панорама - Зелена прича - Еполета - +382 - Спона - Свијет једнаких шанси -… Цео текст

   - Хроника

   - Колумне

   -

   Радио

   - Издвајамо

   -

   Емисије

   - Документарни програм

   - Поп топ

   - Еуропулс

   - Зрно по зрно

   - Радио ординација

   - Културна панорама

   - Зелена прича

   - Еполета

   - +382

   - Спона

   - Свијет једнаких шанси

   - Матица

   - Живот по мјери човјека

   - Линк

   - Изокренути свијет

   - Корацима младих

   - Моја професија је...

   - Спортски програм

   - Културно-умјетнички програм

   - Музички програм

   - Корацима прошлости

   - Научно-образовни програм

   - Програмска шема

   - Трофеј Радија Црне Горе

   - Фреквенције

   - Радио драма

   22. 10. 2026. 14:03 >> 15:10

   Избори у Србији као време даривања

   Предстојећи ванредни парламентарни избори четврти су у низу, на којима је власт непосредно уочи гласања делила новчану помоћ - колико и због чега?

   Десетак људи мешкољи се у реду пред шалтерима за уплату и исплату Главне Поште Србије, у центру Београда, пет дана уочи ванредних парламентарних избора.

   У наредних 15-ак минута, неки су платили рачуне, а други су, са уредно припремљеним личним картама, дошли по 6.000 динара државне новчане помоћи.

   „То су наше паре. Нама их стално узимају, нама их и исплаћују“, каже 41-годишња Кристина Илић из Београда, док чека у реду, за ББЦ на српском.

   „Понижавање, али још само пар дана...“, додала је Илић, алудирајући на предстојећи излазак на биралишта 25. октобра, показујући да нагиње табору опозиције.

   Исплата новчане помоћи пензионерима, корисницима разних видова социјалне помоћи и додатака, као и свим пунолетним грађанима, почела је 14. септембра, нешто више од месец дана пред изборе.

   Влада Србије је за то издвојила 996 милиона евра, пише Истиномер.

   То су четврти избори у низу да се новац из буџета добија непосредно пред гласање.

   Било га је и пред парламентарне 2020, председничке и парламентарне 2022, као и годину дана касније, пред парламентарне и београдске изборе.

   „То се ради толико дрско и без било каквог стида", каже економиста Данило Шуковић, бивши члан Савета за борбу против корупције, за ББЦ на српском.

   „Али власт процењује да јој то доноси понеки поен подршке вишка и то је тако - заиста им доприноси рејтингу."

   Синиша Мали, министар финансија у техничкој влади, новчану помоћ објаснио је „вишком прихода после ребаланса буџета“, који зато „деле са грађанима“.

   „Када год имамо неки вишак или могућност, издвајамо једнократне помоћи за оне који су најугроженији“, рекао је Мали за Тањуг.

   Иако је помоћ често у медијима обећавао и најављивао Александар Вучић, донедавни председник Србије, па се могло чути и да је реч о „Вучићевом новцу" или „новцу који Вучић дели", средства долазе само из једног извора, наглашава Шуковић.

   „Од пореза и из џепа грађана, тако да је реч о њиховом новцу - не пада са неба - али га власт расподељује како њој одговара, а не према општем интересу.“

   И владе земаља Европске уније, чији је Србија кандидат за чланство, пружају једнократну помоћ грађанима и ту нико није спомињао да је то због избора, речи су којима је Мали одговорио на критике.

   Новчане помоћи је било и у годинама када нису били избори, додао је.

   У последњих десет година, новчаних помоћи је било и 2016. и 2017, али неколико месеци после парламентарних и председничких избора, као и 2021, када се није излазило на биралишта.

   Погледајте видео: Ко плаћа предизборне кампање странака у Србији

   Новчана помоћ у последњих десет година

   - 2016. парламентарни: 5.000 динара једнократно свим пензионерима

   За то је потрошено 8,5 милијарди динара, рекли су из владе.

   Избори су били 24. априла, а исплата је била у новембру.

   - 2017. председнички: 5.000 динара једнократно свим пензионерима

   Избори су били у априлу 2017, а исплата је била новембру.

   - 2020. парламентарни: 100 евра пунолетнима који су се пријавили

   Фискални савет је трошак те мере проценио на око 610 милиона евра.

   Исплата је почела у мају, нешто мање од месец дана пре избора.

   - 2021: 60 евра пунолетним грађанима, исплаћено у две рате, као и додатних 50 евра пензионерима

   Трошак је био око 440 милиона евра или више од 50 милијарди динара, према Фискалном савету.

   Незапослени су у јуну имали право и на додатних 60 евра.

   Није било избора.

   - 2022. председнички и парламентарни: 20.000 динара пензионерима, 100 евра младима од 16 до 29 година, 10.000 динара здравственим радницима, као и додатних 100 евра младима после избора, саопштено је из Владе Србије.

   Избори су били 3. априла, а исплате су биле у јануару и фебруару.

   Издвојено је око 540 милиона евра за приближно три милиона људи, рекли су из Центра за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА) за Истиномер.

   - 2023. парламентарни и београдски: 20.000 динара пензионерима, 10.000 динара корисницима социјалне помоћи, 10.000 динара мајкама по детету до 16 година, 10.000 динара средњошколцима, саопштено је из владе.

   Избори су били 17. децембра, исплата почела 30. новембра - мање од 20 дана пре гласања.

   Пре тих избора само кроз исплате новца разним категоријама грађана подељено је више од 420 милиона евра, пише Транспарентност.

   Истиномер ту наводи бројку од најмање 425 милиона евра за око 3,5 милиона грађана.

   - 2026. парламентарни: 6.000 динара свим пунолетним грађанима

   Избори су 25. октобра, а исплата је почела средином септембра.

   За 1,6 милиона пензионера намењено је од 20.000 до 35.000 динара, у зависности од висине пензије, по 25.000 за кориснике социјалне помоћи, дечјег и борачког додатка, као и по 6.000 динара за све пунолетне грађане из Акционарског фонда.

   Најављено је 30.000 ваучера за одмор у Србији од по 10.000 динара за пензионере са пензијама до 80.000 динара.

   Укупни трошак је процењен на око 996 милиона евра.

   То је готово двоструко више у односу на предизборну помоћ 2022. и више него двоструко у односу на једнократну помоћ 2023, истакли су из Истиномера.

   - Вучић најављује просечну плату од 1.200 евра, пензионерима 'легла' помоћ

   - Зашто је у Србији дизел најскупљи у историји и докле ће цене расти

   - Сиромаштво на Балкану: 'Не знам шта кажу бројеви, али мој џеп је празан'

   Опрост дугова

   Директна расподела новца из буџета није једини пример предизборних даривања.

   То је „само један, можда и мањи део новца који се односи на предизборну потрошњу“, истакли су из Транспарентности после последњих избора 2023. године.

   „Постоје неке ствари које су мање видљиве.

   „Једнак ефекат по јавне ресурсе и директну исплату новца може да представља и опрост дугова“, рекао је Ненадић тада.

   Као пример је навео и то што је београдско Јавно-комунално предузеће „Инфостан“ уочи тих избора омогућило отплату дуговања у неколико рата, са попустом.

   Током предизборног периода доносиоци одлука у јавним институцијама су на „великом искушењу, јер имају могућност да инвестирају део новца који припада грађанима, али да инвестиција буде исплатива за политичке партије из којих долазе“, истакли су из Транспарентности на скупу „Предизборно расипање јавних ресурса и како га спречити“.

   У већини случајева је, кажу, реч о „шемама које су легалне, али је и свима јасно да је реч о нечему што не би требало да постоји и што нарушава равноправност у изборној утакмици“.

   Уз разна друга предизборна обећања, међу којима су и нове куће, уочи гласања су у Србији честа и асфалтирања локалних путева широм Србије.

   СНС и странке владајуће коалиције последњих година су често уочи избора оптуживане за поделу пакета са намирницама, попут брашна, шећера, соли, зејтина, чега је било и пред недавна гласања на локалу - у Бору и у Зајечару.

   Према тврдњама опозиције, на које су се позвали неки медији, уочи локалних избора у Косјерићу 2025. СНС је гласачима наводно делила белу технику.

   Пред предстојеће изборе, наша саговорница са београдске општине Звездара, у СНС пакету, који је добила на њену адресу, пронашла је кафу и промо материјал странке, попут упаљача и блокчића.

   Уочи новембарских избора средине мандата, односно избора представника у Конгрес, амерички председник Доналд Трамп обећао је сваком пунолетном по 5.000 долара ако његови републиканци одбране већину у највишем парламентарном дому Сједињених Америчких Држава.

   Може ли Трамп заиста да исплати 5.000 долара сваком пунолетном у Америци прочитајте у посебном тексту.

   ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

   Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [емаил протецтед]

   - ББЦ анализа: Колико су заиста порасле плате професорима последњих година

   - 'ЕXПО је корупција епских размера', каже Ђилас - може ли да буде отказан

   - Мистерија донације СНС-у из Кине: Ко је опремио страначке просторије

   - Може ли Србија да се такмичи са Словачком и Румунијом у економској лиги

   - Поскупљења у Србији: Каква је веза пљескавице у лепињи и инфлације

   - Минималац у Србији: 'Не звучи мало, али када ставиш на папир - ухватиш се за главу'

   - Јесте ли финансијски писмени: Како и на шта трошите новац

2. 22. окт
   Јужне вести (отвара се у новом прозору)

   Казна Хајдуку због нацистичких повика његових навијача: ‘Пољуд’ затворен

   После више од 15 година чекања, хрватски Фудбалски клуб Хајдук је одиграо прву утакмицу групе фазе неког европског такмичења, али је утакмица против холандског Ајакса протекла у сенци нацистичких испада његових… Цео текст

   После више од 15 година чекања, хрватски Фудбалски клуб Хајдук је одиграо прву утакмицу групе фазе неког европског такмичења, али је утакмица против холандског Ајакса протекла у сенци нацистичких испада његових навијача.

   Европска фудбалска унија (УЕФА) изрекла је оштру казну Хајдуку: наредну утакмицу играће на празном ‘Пољуду’, а мораће да плати и укупну казну од 96.000 евра.

   Присталице највећег клуба у Далмацији су пре утакмице са Ајаксом узвикивали нацистичке повике, попут „Газите Јевреје“, „Аушвиц“ и „Устани, Адолфе“.

   Хрватски медији су пренели и да су скандирали увредљиве поруке о јеврејској девојчици Ани Франк, која је у 15. години живота страдала у нацистичком логору.

   У наредне две рунде Лиге конференције, Хајдук ће гостовати швајцарском Туну и гибралтарском Линколну, а потом ће дочекати белгијски Сент Тројден.

   „Свим навијачима јасно поручујемо: у следећим европским утакмицама, како гостујућим тако и домаћим, уздржите се од било каквих непожељних понашања која могу да нанесу огромну штету клубу, како финансијску, тако и његовом угледу“, саопштила је управа Хајдука.

   У завршници утакмице против Ајакса, навијачи Хајдука су запалили велики број бакљи и бацали топовске ударе, изазивајући прекид који је трајао 12 минута.

   Пиротехнику су користили и после прекида, а службени спикер више је пута упозоравао навијаче да би утакмица могла да буде трајно прекинута.

   У саопштењу, Хајдук је навео је да је добио званичну одлука УЕФА-е:

   Полиција у Сплиту је поднела кривичне пријаве против 24 људи због нацистичких и антисемитских повика уочи утакмице.

   Тренутно је 15 људи у једномесечном истражном притвору, а седморица су у бекству, кажу из полиције.

   Четворица, међу којима и председник Клуба навијача Торцида Анте Стипетић звани ‘Раба’, у међувремену су се предали полицији, јавио је хрватски портал Индеx.хр.

   После извештавања о нацистичким испадима, припадници Торциде су се обрушили на новинаре.

   Објављивали су њихове фотографије, позивали на њихову ликвидацију и истицали транспаренте са приказима обешених новинара хрватских медија, објавила је организација за заштиту новинара СафеЈоурналистс.

   Ова организације је осудила претње навијача Хајдука и од хрватских власти затражила заштиту новинара и процесуирање одговорних, пренео је портал Индеx.хр.

   На Фејсбук страници Народни репортери 18. октобра објављене су фотографије 11 новинара и једног политичког аналитичара под насловом „12 јахача хрватске апокалипсе“, навели су из организације за заштиту новинара.

   Аутори објаве оптужили су их за учествовање у кампањи против фудбалских навијача у Хрватској без доказа и тврдили да су повезани са српском Безбедносно-информативном агенцијом (БИА) и да их она финансира, саопштили су из организације СафеЈоурналистс.

   Дан касније, 19. октобра, у Фејсбук групи Торцида Сплит 1950 појавиле су се фотографије нових претећих порука.

   На једном зиду у Далмацији исписана је порука: „Торцида памти и не прашта! Новинари црви“.

   Био је истакнут и транспарент на којем новинаре називају „највећим злом хрватског друштва“, преноси Индеx.хр.

   Припадници навијачке групе Тордица нису усамљени у тврдњама да иза свега стоји Србија, односно српске службе.

   Игор Штимац, бивши хрватски фудбалски репрезентативац и селектор, на Фејсбуку је осудио понашање навијача, али је истовремено оптужио доскорашњег председника Србије Александра Вучића, неке хрватске медије и опозицију за „организовани напад на Хрватску“.

   За те тврдње није изнео никакве доказе.

   „Специјални рат Вучића и домаћих издајника против Хрватске и чиста глупост Торциде!“, насловио је Штимац подужу објаву.

   Испаде навијача Хајдука, познатих као ‘Тордица’, осудили су сви највиши званичници Хрватске, чланице Европске уније.

   Међутим, има и политичара из неких странака који су стали уз навијаче Хајдука.

   Међу њима су челници десничарског Домовинског покрета (ДП), која је коалициони партнер у хрватској влади.

   „Полиција гони припаднике Торциде као звери“, изјавио је Стипо Млинарић, заменик председника ове странке.

   Упоредио је садашње поступање полиције и током летошњих великих пожара на хрватском приморју, од којих су неки, како се сумња, подметнути.

   „Јесте ли ви знали ко је запалио оне пожаре који су били, па је објављено да су то три Канађанина и једна Пољакиња? Јесте ли знали да су то били припадници српске националности који су живели ту до 1990-их и отишли у ‘Олуји’?

   „Зашто тад није била хајка? Зашто се тад није говорило ко је то запалио? Зашто двоструки критеријуми? Зашто?“, упитао је.

   ‘Олуја’ је израз за хрватску војну операцију током рата у бившој Југославији када је протерано више од 200.000 Срба.

   ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

   Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [емаил протецтед]