Све вести
Фото из чланка: ББЦ Неwс на српскомИзбори у Израелу: Шта када нема апсолутне вец́ине у парламенту
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
Излазност бирача 27. октобра била је највец́а у последњих неколико деценија. Погледајте садашњи састав израелског парламента
Када буду потврђени коначни резултати избора и после консултација са свим политичким странкама и коалицијама, председник Израела ц́е позвати лидера странке за кога верује да има највеће шансе да формира владајуц́у коалицију. Ако нико не може да формира владу, расписују се нови избори, а Нетањаху би остао привремени премијер.
Расписивање нових избора није неуобичајено – између 2019. и 2022. године, Израел је одржао пет одвојених гласања јер странке нису успеле да се договоре о сарадњи. ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [емаил протецтед]
Цео упоредни текст86 само у једном
Текст из 2 чланка. 8 реченица преносе сви, у 5 се разликују.
Још 23 реченице које преноси само по један медиј
Од настанка државе Израел 1948. године, њоме су руководиле коалиционе владе.
Хоће ли и у новој бити садашњи премијер Бењамин Нетањаху?
Излазне анкете показују да нема јасног победника првих општих избора у земљи од напада палестинских екстремиста, предвођених Хамасом, на југ Израела 7. октобра 2023. године на Израел.
Два израелска емитера су предвидела да ц́е странка Јашар бившег војног команданта Гадија Ајзенкота и још три јеврејске опозиционе странке у његовом „Блоку промена“ освојити 51 место у Кнесету од 120 места, као и Нетањахуова странка Ликуд и њени крајње десничарски и ултраортодоксни јеврејски савезници.
Анкета трец́ег емитера дала је Нетањахуу предност од три места.
- Живот по мјери човјека
Много тога ц́е зависити од две арапске коалиције странака, за које се предвиђа да ц́е освојити рекордних 18 или 19 места.
- Трофеј Радија Црне Горе
Избори у Израелу: Нико нема већину за формирање владе, Арапи као 'језичак на ваги'
Блок странака које предводи Нетањаху има више посланичких мандата од опозиционе коалиције, али без подршке арапских странака нема већине у парламенту, а самим тим ни владе.
Нема јасног победника кључних општих избора у Израелу, показују коначни резултати, пошто ни Бењамин Нетањаху, који би да сачува власт, ни његов највећи противник, бивши војни командант Гади Ајзенкот немају вец́ину у парламенту.
Нетањахуов блок је освојио је 53 места од укупно 120 у Кнесету (израелском парламенту), а опозициона коалиција коју предводи Ајзенкот 48. За већину у Кнесету потребно је 61 место.
Ајзенкот је тек недавно основао страну Јашар и кључна је фигура коалиције опозиционих странака „Блока за промене" који имају заједнички циљ: свргавање Нетањахуа са власти.
Две листе израелских Арапа - Уједињена арапска листа и Заједничка листа - освојиле су рекордних 19 места, захваљујући великом одзиву њихових бирача који чине око петину становништва Израела.
То значи да би управо они могли да буду пресудни у формирању нове владе, али уочи избора, све осим једне водец́е јеврејске странке искључиле су сарадњу са њима.
Сада ће председник Израела Исак Херцог одржати консултације са свим политичким странкама и позвати лидера за кога верује да има најбоље шансе за успех да формира владу, што би могло да потраје недељама.
Ако не успеју, онда би на крају морали да буду одржани нови избори.
Одмах после саопштавања коначних резултата, кренуле су међусобне оптужбе странака које улазе у нови сазив парламента.
Ајзенкот и лидери странака предвођених Арапима одбацили су тврдње Нетањахуа о наводном страном мешању у изборе на којима је његова коалиција изгубила вец́ину.
Нетањахуов Ликуд оптужио је странке израелских Арапа да су „крале“ изборе, што су они категорички порекли.
На захтев Нетањахуа и Ликуда, Агенција за унутрашњу безбедност Шин Бет истражује да ли су странке Арапа незаконито финансирали Катар и Турска.
Катарско Министарство спољних послова одбацило је оптужбе, називајући их „смешним и опасним“ и поручило да израелски политичари воде кампању дезинформација против Дохе.
Рекордна излазност у последњих неколико деценија
Излазност бирача 27. октобра била је највец́а у последњих неколико деценија.
Још 8 реченица које преноси само по један медиј
Пред Израелом су, изгледа, дуги преговори о обезбеђивању већине у парламенту како би се направила влада, а можда и нови избори.
Израелски парламент, познат као Кнесет, има 120 места, што значи да је за већину потребан 61 глас, односно посланик.
Због пропорционалног система гласања, досадашње владе су увек биле коалиције више странака.
Када су биралишта затворена у 27. октобра 22 сата по локалном времену, излазност је била 77,7 одсто, што је било највише у том сату од 1999. године, саопштио је Централни изборни комитет.
Право гласа имало је 7.331.981 Израелац, а за 120 места у Кнесету борило се 36 странака.
Због израелског пропорционалног система, владе су до сада углавном биле коалиционе, а било је и неких неочекиваних савеза.
После избора 2021. године, Абасова странка је била део владајуц́е коалиције коју су предводили Нафтали Бенет и Јаир Лапид, обојица Ајзенкотови савезници.
Та влада је трајала годину дана пре него што се распала.
Погледајте садашњи састав израелског парламента
Када буду потврђени коначни резултати избора и после консултација са свим политичким странкама и коалицијама, председник Израела ц́е позвати лидера странке за кога верује да има највеће шансе да формира владајуц́у коалицију.
Још 8 реченица које преноси само по један медиј
То би, међутим, могло да потраје недељама.
Обично председник, а то је тренутно Исак Херцог, даје мандат лидеру странке која је освојила највише места у Кнесету.
Али то није обавезно: на пример, после избора 2009. године, тадашњи председник Шимон Перез је прво позвао Нетањахуа, иако је његова странка Ликуд била иза ривалске странке Кадима.
Први кога председник овласти, односно прогласи за мандатара, има до 42 дана да формира владу.
Ако не успе, другом мандатару се даје шанса.
Ако ниједна странка не може да формира вец́ину, могуц́е је да мањинска влада преузме власт.
Тај процес би могао да траје недељама и уочи избора многи су страховали управо од тог исхода у којем ниједан блок не може да обезбеди вец́ину, а мањинска влада не може да буде формирана.
У новијој историји израелске политике, већ се дешавало да влада није могла да буде формирана, па се ишло на поновљене изборе.
Ако нико не може да формира владу, расписују се нови избори, а Нетањаху би остао привремени премијер.
Још 12 реченица, само Јужне вести
Ликуд, Нетањахуове странке, и блок опозиционих странака које преводи бивши војни командант Гади Ајзенкот, добиле су највише гласова, али ц́е им бити потребна подршка других странака да би формирале коалициону владу.
Нетањаху предводи блок десничарских и верских странака.
Први пут је дошао на власт 1996. године, као први директно изабрани премијер Израела на превременим изборима после атентата на Јицака Рабина, и на власти је вец́и део последње три деценије.
Ајзенкот предводи опозициону групу коју чине и централно десничарске и левичарске странке, уједињене првенствено циљем да замене Нетањахуа.
У блоку је и странка Би’Јахад, коју предводи бивши премијер Нафтали Бенет.
Два арапска блока сранака добиле су много више гласова него што се очекивало и управо би њихова подршка могла да буде пресудни у обезбеђивању већине за формирање владе.
Али све осим једне водец́е јеврејске странке искључиле су могуц́ност сарадње са њима у влади.
Прелиминарни резултати се очекују 28. октобра, а званични резултати требало би да буду објављени 4. новембра.
Треба да буду пребројани гласови стотине хиљада војника и резервиста, а они су до сада углавном били наклоњенији десници.
Процес преговора о коалицији могао би да потраје неколико недеља – или чак месеци.
После избора у марту 2021. године, влада је формирана тек у јуну, када су се Бенет и Јаира Лапид договорили о подели власти.
Том приликом, Нетањахуу је дата прва шанса да формира владу, али није успео да изгради одрживу коалицију.
Расписивање нових избора није неуобичајено – између 2019. и 2022. године, Израел је одржао пет одвојених гласања јер странке нису успеле да се договоре о сарадњи.
Још 29 реченица, само RTCG
Погледајте видео из изборних штабова
Разлике и сличности Нетањахуа и Ајзенкота
Ово су били први парламентарни избори од напада палестинских екстремиста предвођених Хамасом на југ Израела 7. октобра 2023, што је изазвало бруталну одмазду и двогодишњи рат израелске војске против Хамаса у Појасу Газе.
Ајзенкот, који предводи новоформирану странку Јашар, главна је фигура у опозиционом „Блоку за промене“, скупу партија које имају идеолошке разлике, али деле исти циљ - свргавање Нетањахуа.
Остали лидери у блоку су бивши премијер Нафтали Бенет и Авигдор Либерман, обојица десничари који заузимају тврдокорне ставове о безбедности, и Јаир Голан, левичарски оријентисан бивши војни генерал.
За Нетањахуа, титана израелске политике који је први пут изабран за премијера 1996. године, останак на власти зависиц́е од новог савеза са крајње десничарским и ултраортодоксним странкама које чине његову тренутну владајуц́у коалицију - најдесничарскију у историји земље.
Главна питања у кампањи су била безбедност и привреда.
Опозициони блок је критиковао Нетањахуа због невиђеног безбедносног пропуста који је довео до напада палестинских екстремиста на Израел 7. октобра, у којима је скоро 1.200 људи убијено, а 251 узет за таоце и одведен у Појас Газе.
Неки од талаца потом су убијени у Појасу Газе.
Опозициони блок се залаже за независну комисију истраге напада, чему се Нетањаху упорно противио, сматрајући да ће бити пристрасна, односно против њега.
Опозиција је указивала и на оно што називају претњом по демократију.
Нетањахуу се суди по оптужбама за корупцију, што он пориче, и наставља да примењује контроверзне планове за реформу правосудног система, што је довело до масовних протеста пре напада 7. октобра 2023.
Упркос нападима опозиције, Нетањаху се у кампањи поново представио као „Господин безбедност“, указујуц́и на стратешке победе у израелским ратовима широм Блиског истока и његов блиски однос са америчким председником Доналдом Трампом.
Израелски Канал 12 известио је пре два дана да је Нетањаху инсистирао на војној акцији у последњем тренутку која би могла да изазове сукоб са Ираном пре избора, али да му се успротивио Ејал Замир, командант Израелских одбрамбених снага (ИДФ) кога је он поставио.
Следец́ег дана, ЦНН је известио да је Нетањаху покушао да убеди Трампа да изврши нове нападе на Иран, али да је амерички председник одбио.
Нетањаху је демантовао оба извештаја.
У последњим данима кампање, Нетањаху је био ударна вест у свим медијима због објављивања слике нуклеарне бомбе која погађа Тел Авив, коју је направила вештачка интелигенција, упозоравајуц́и да је он једини лидер који може да заштити Израел „ако Иранци стекну нуклеарно оружје“.
Ајзенкот га је назвао „хистеричним“.
Још једно доминантно питање је била је регрутација, јер Нетањахуова влада није спровела пресуду Врховног суда да ултраортодоксни јеврејски мушкарци треба да служе војску.
Реч је о изузетно контроверзном потезу, јер су хиљаде других људи регрутовани да се боре у ратовима на Блиском истоку.
Ајзенкот заузима углавном сличан став као Нетањаху по питању Појасу Газе.
Обећао је да ће за 18 месеци окончати владавину Хамаса у палестинској енклави, кроз мировни план који предводе САД.
Ако је потребно и војним средствима, поручио је.
Откако је пре годину дана упостављено примирје, Израел је наставио готово свакодневне нападе на Појас Газе, тврдец́и да су усмерени на припаднике Хамаса.
Ајзенкот у великој мери подржава израелска насеља на окупираној Западној обали - илегална према међународном праву - али жели да се обрачуна са екстремистичким јеврејским досељеницима који нападају Палестинце.
Говорио је и о стварању услова за „аутономију или државу без одговорности“ за Палестинце, али под израелском безбедносном контролом.
Решење о две државе - стварање независне палестинске државе у мирној коегзистенцији са Израелом - готово да је нестало из главних токова тамошње политике.
Иако су неки спекулисали да би арапске странке могле неформално да подрже мањинску владу коју предводи Ајзенкот, Либерман, кључни потенцијални члан, искључио је могуц́ност да буде део таквог аранжмана.
Црвене линије, попут ових, значе да је изборна математика сложена, али остаје да се види какви уступци, договори и преокрети могу да буду постигнути.
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу.
Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [емаил протецтед]
Још 6 реченица, само RTCG
- Водич кроз изборе у Израелу
- Избори у Израелу: Шта када нема апсолутне вец́ине у парламенту
- Бењамин Нетањаху: Може ли 'Господин Безбедност' да освоји седми премијерски мандат у Израелу
- Гади Ајзенкот: Ко је Нетањахуов главни ривал на изборима у Израелу
- Избори у Израелу: Зашто је Генерација З наклоњенија десници
- Скупи поклони, медији, мито: За шта је оптужен премијер Израела
