Sve vesti
Foto iz članka: BBC News na srpskomIzbori u Izraelu: Šta kada nema apsolutne većine u parlamentu
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose svi mediji.
Izlaznost birača 27. oktobra bila je najveća u poslednjih nekoliko decenija. Pogledajte sadašnji sastav izraelskog parlamenta
Kada budu potvrđeni konačni rezultati izbora i posle konsultacija sa svim političkim strankama i koalicijama, predsednik Izraela će pozvati lidera stranke za koga veruje da ima najveće šanse da formira vladajuću koaliciju. Ako niko ne može da formira vladu, raspisuju se novi izbori, a Netanjahu bi ostao privremeni premijer.
Raspisivanje novih izbora nije neuobičajeno – između 2019. i 2022. godine, Izrael je održao pet odvojenih glasanja jer stranke nisu uspele da se dogovore o saradnji. BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Ceo uporedni tekst86 samo u jednom
Tekst iz 2 članka. 8 rečenica prenose svi, u 5 se razlikuju.
Još 23 rečenice koje prenosi samo po jedan medij
Od nastanka države Izrael 1948. godine, njome su rukovodile koalicione vlade.
Hoće li i u novoj biti sadašnji premijer Benjamin Netanjahu?
Izlazne ankete pokazuju da nema jasnog pobednika prvih opštih izbora u zemlji od napada palestinskih ekstremista, predvođenih Hamasom, na jug Izraela 7. oktobra 2023. godine na Izrael.
Dva izraelska emitera su predvidela da će stranka Jašar bivšeg vojnog komandanta Gadija Ajzenkota i još tri jevrejske opozicione stranke u njegovom „Bloku promena“ osvojiti 51 mesto u Knesetu od 120 mesta, kao i Netanjahuova stranka Likud i njeni krajnje desničarski i ultraortodoksni jevrejski saveznici.
Anketa trećeg emitera dala je Netanjahuu prednost od tri mesta.
- Život po mjeri čovjeka
Mnogo toga će zavisiti od dve arapske koalicije stranaka, za koje se predviđa da će osvojiti rekordnih 18 ili 19 mesta.
- Trofej Radija Crne Gore
Izbori u Izraelu: Niko nema većinu za formiranje vlade, Arapi kao 'jezičak na vagi'
Blok stranaka koje predvodi Netanjahu ima više poslaničkih mandata od opozicione koalicije, ali bez podrške arapskih stranaka nema većine u parlamentu, a samim tim ni vlade.
Nema jasnog pobednika ključnih opštih izbora u Izraelu, pokazuju konačni rezultati, pošto ni Benjamin Netanjahu, koji bi da sačuva vlast, ni njegov najveći protivnik, bivši vojni komandant Gadi Ajzenkot nemaju većinu u parlamentu.
Netanjahuov blok je osvojio je 53 mesta od ukupno 120 u Knesetu (izraelskom parlamentu), a opoziciona koalicija koju predvodi Ajzenkot 48. Za većinu u Knesetu potrebno je 61 mesto.
Ajzenkot je tek nedavno osnovao stranu Jašar i ključna je figura koalicije opozicionih stranaka „Bloka za promene" koji imaju zajednički cilj: svrgavanje Netanjahua sa vlasti.
Dve liste izraelskih Arapa - Ujedinjena arapska lista i Zajednička lista - osvojile su rekordnih 19 mesta, zahvaljujući velikom odzivu njihovih birača koji čine oko petinu stanovništva Izraela.
To znači da bi upravo oni mogli da budu presudni u formiranju nove vlade, ali uoči izbora, sve osim jedne vodeće jevrejske stranke isključile su saradnju sa njima.
Sada će predsednik Izraela Isak Hercog održati konsultacije sa svim političkim strankama i pozvati lidera za koga veruje da ima najbolje šanse za uspeh da formira vladu, što bi moglo da potraje nedeljama.
Ako ne uspeju, onda bi na kraju morali da budu održani novi izbori.
Odmah posle saopštavanja konačnih rezultata, krenule su međusobne optužbe stranaka koje ulaze u novi saziv parlamenta.
Ajzenkot i lideri stranaka predvođenih Arapima odbacili su tvrdnje Netanjahua o navodnom stranom mešanju u izbore na kojima je njegova koalicija izgubila većinu.
Netanjahuov Likud optužio je stranke izraelskih Arapa da su „krale“ izbore, što su oni kategorički porekli.
Na zahtev Netanjahua i Likuda, Agencija za unutrašnju bezbednost Šin Bet istražuje da li su stranke Arapa nezakonito finansirali Katar i Turska.
Katarsko Ministarstvo spoljnih poslova odbacilo je optužbe, nazivajući ih „smešnim i opasnim“ i poručilo da izraelski političari vode kampanju dezinformacija protiv Dohe.
Rekordna izlaznost u poslednjih nekoliko decenija
Izlaznost birača 27. oktobra bila je najveća u poslednjih nekoliko decenija.
Još 8 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Pred Izraelom su, izgleda, dugi pregovori o obezbeđivanju većine u parlamentu kako bi se napravila vlada, a možda i novi izbori.
Izraelski parlament, poznat kao Kneset, ima 120 mesta, što znači da je za većinu potreban 61 glas, odnosno poslanik.
Zbog proporcionalnog sistema glasanja, dosadašnje vlade su uvek bile koalicije više stranaka.
Kada su birališta zatvorena u 27. oktobra 22 sata po lokalnom vremenu, izlaznost je bila 77,7 odsto, što je bilo najviše u tom satu od 1999. godine, saopštio je Centralni izborni komitet.
Pravo glasa imalo je 7.331.981 Izraelac, a za 120 mesta u Knesetu borilo se 36 stranaka.
Zbog izraelskog proporcionalnog sistema, vlade su do sada uglavnom bile koalicione, a bilo je i nekih neočekivanih saveza.
Posle izbora 2021. godine, Abasova stranka je bila deo vladajuće koalicije koju su predvodili Naftali Benet i Jair Lapid, obojica Ajzenkotovi saveznici.
Ta vlada je trajala godinu dana pre nego što se raspala.
Pogledajte sadašnji sastav izraelskog parlamenta
Kada budu potvrđeni konačni rezultati izbora i posle konsultacija sa svim političkim strankama i koalicijama, predsednik Izraela će pozvati lidera stranke za koga veruje da ima najveće šanse da formira vladajuću koaliciju.
Još 8 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
To bi, međutim, moglo da potraje nedeljama.
Obično predsednik, a to je trenutno Isak Hercog, daje mandat lideru stranke koja je osvojila najviše mesta u Knesetu.
Ali to nije obavezno: na primer, posle izbora 2009. godine, tadašnji predsednik Šimon Perez je prvo pozvao Netanjahua, iako je njegova stranka Likud bila iza rivalske stranke Kadima.
Prvi koga predsednik ovlasti, odnosno proglasi za mandatara, ima do 42 dana da formira vladu.
Ako ne uspe, drugom mandataru se daje šansa.
Ako nijedna stranka ne može da formira većinu, moguće je da manjinska vlada preuzme vlast.
Taj proces bi mogao da traje nedeljama i uoči izbora mnogi su strahovali upravo od tog ishoda u kojem nijedan blok ne može da obezbedi većinu, a manjinska vlada ne može da bude formirana.
U novijoj istoriji izraelske politike, već se dešavalo da vlada nije mogla da bude formirana, pa se išlo na ponovljene izbore.
Ako niko ne može da formira vladu, raspisuju se novi izbori, a Netanjahu bi ostao privremeni premijer.
Još 12 rečenica, samo Južne vesti
Likud, Netanjahuove stranke, i blok opozicionih stranaka koje prevodi bivši vojni komandant Gadi Ajzenkot, dobile su najviše glasova, ali će im biti potrebna podrška drugih stranaka da bi formirale koalicionu vladu.
Netanjahu predvodi blok desničarskih i verskih stranaka.
Prvi put je došao na vlast 1996. godine, kao prvi direktno izabrani premijer Izraela na prevremenim izborima posle atentata na Jicaka Rabina, i na vlasti je veći deo poslednje tri decenije.
Ajzenkot predvodi opozicionu grupu koju čine i centralno desničarske i levičarske stranke, ujedinjene prvenstveno ciljem da zamene Netanjahua.
U bloku je i stranka Bi’Jahad, koju predvodi bivši premijer Naftali Benet.
Dva arapska bloka sranaka dobile su mnogo više glasova nego što se očekivalo i upravo bi njihova podrška mogla da bude presudni u obezbeđivanju većine za formiranje vlade.
Ali sve osim jedne vodeće jevrejske stranke isključile su mogućnost saradnje sa njima u vladi.
Preliminarni rezultati se očekuju 28. oktobra, a zvanični rezultati trebalo bi da budu objavljeni 4. novembra.
Treba da budu prebrojani glasovi stotine hiljada vojnika i rezervista, a oni su do sada uglavnom bili naklonjeniji desnici.
Proces pregovora o koaliciji mogao bi da potraje nekoliko nedelja – ili čak meseci.
Posle izbora u martu 2021. godine, vlada je formirana tek u junu, kada su se Benet i Jaira Lapid dogovorili o podeli vlasti.
Tom prilikom, Netanjahuu je data prva šansa da formira vladu, ali nije uspeo da izgradi održivu koaliciju.
Raspisivanje novih izbora nije neuobičajeno – između 2019. i 2022. godine, Izrael je održao pet odvojenih glasanja jer stranke nisu uspele da se dogovore o saradnji.
Još 29 rečenica, samo RTCG
Pogledajte video iz izbornih štabova
Razlike i sličnosti Netanjahua i Ajzenkota
Ovo su bili prvi parlamentarni izbori od napada palestinskih ekstremista predvođenih Hamasom na jug Izraela 7. oktobra 2023, što je izazvalo brutalnu odmazdu i dvogodišnji rat izraelske vojske protiv Hamasa u Pojasu Gaze.
Ajzenkot, koji predvodi novoformiranu stranku Jašar, glavna je figura u opozicionom „Bloku za promene“, skupu partija koje imaju ideološke razlike, ali dele isti cilj - svrgavanje Netanjahua.
Ostali lideri u bloku su bivši premijer Naftali Benet i Avigdor Liberman, obojica desničari koji zauzimaju tvrdokorne stavove o bezbednosti, i Jair Golan, levičarski orijentisan bivši vojni general.
Za Netanjahua, titana izraelske politike koji je prvi put izabran za premijera 1996. godine, ostanak na vlasti zavisiće od novog saveza sa krajnje desničarskim i ultraortodoksnim strankama koje čine njegovu trenutnu vladajuću koaliciju - najdesničarskiju u istoriji zemlje.
Glavna pitanja u kampanji su bila bezbednost i privreda.
Opozicioni blok je kritikovao Netanjahua zbog neviđenog bezbednosnog propusta koji je doveo do napada palestinskih ekstremista na Izrael 7. oktobra, u kojima je skoro 1.200 ljudi ubijeno, a 251 uzet za taoce i odveden u Pojas Gaze.
Neki od talaca potom su ubijeni u Pojasu Gaze.
Opozicioni blok se zalaže za nezavisnu komisiju istrage napada, čemu se Netanjahu uporno protivio, smatrajući da će biti pristrasna, odnosno protiv njega.
Opozicija je ukazivala i na ono što nazivaju pretnjom po demokratiju.
Netanjahuu se sudi po optužbama za korupciju, što on poriče, i nastavlja da primenjuje kontroverzne planove za reformu pravosudnog sistema, što je dovelo do masovnih protesta pre napada 7. oktobra 2023.
Uprkos napadima opozicije, Netanjahu se u kampanji ponovo predstavio kao „Gospodin bezbednost“, ukazujući na strateške pobede u izraelskim ratovima širom Bliskog istoka i njegov bliski odnos sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.
Izraelski Kanal 12 izvestio je pre dva dana da je Netanjahu insistirao na vojnoj akciji u poslednjem trenutku koja bi mogla da izazove sukob sa Iranom pre izbora, ali da mu se usprotivio Ejal Zamir, komandant Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) koga je on postavio.
Sledećeg dana, CNN je izvestio da je Netanjahu pokušao da ubedi Trampa da izvrši nove napade na Iran, ali da je američki predsednik odbio.
Netanjahu je demantovao oba izveštaja.
U poslednjim danima kampanje, Netanjahu je bio udarna vest u svim medijima zbog objavljivanja slike nuklearne bombe koja pogađa Tel Aviv, koju je napravila veštačka inteligencija, upozoravajući da je on jedini lider koji može da zaštiti Izrael „ako Iranci steknu nuklearno oružje“.
Ajzenkot ga je nazvao „histeričnim“.
Još jedno dominantno pitanje je bila je regrutacija, jer Netanjahuova vlada nije sprovela presudu Vrhovnog suda da ultraortodoksni jevrejski muškarci treba da služe vojsku.
Reč je o izuzetno kontroverznom potezu, jer su hiljade drugih ljudi regrutovani da se bore u ratovima na Bliskom istoku.
Ajzenkot zauzima uglavnom sličan stav kao Netanjahu po pitanju Pojasu Gaze.
Obećao je da će za 18 meseci okončati vladavinu Hamasa u palestinskoj enklavi, kroz mirovni plan koji predvode SAD.
Ako je potrebno i vojnim sredstvima, poručio je.
Otkako je pre godinu dana upostavljeno primirje, Izrael je nastavio gotovo svakodnevne napade na Pojas Gaze, tvrdeći da su usmereni na pripadnike Hamasa.
Ajzenkot u velikoj meri podržava izraelska naselja na okupiranoj Zapadnoj obali - ilegalna prema međunarodnom pravu - ali želi da se obračuna sa ekstremističkim jevrejskim doseljenicima koji napadaju Palestince.
Govorio je i o stvaranju uslova za „autonomiju ili državu bez odgovornosti“ za Palestince, ali pod izraelskom bezbednosnom kontrolom.
Rešenje o dve države - stvaranje nezavisne palestinske države u mirnoj koegzistenciji sa Izraelom - gotovo da je nestalo iz glavnih tokova tamošnje politike.
Iako su neki spekulisali da bi arapske stranke mogle neformalno da podrže manjinsku vladu koju predvodi Ajzenkot, Liberman, ključni potencijalni član, isključio je mogućnost da bude deo takvog aranžmana.
Crvene linije, poput ovih, znače da je izborna matematika složena, ali ostaje da se vidi kakvi ustupci, dogovori i preokreti mogu da budu postignuti.
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.
Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Još 6 rečenica, samo RTCG
- Vodič kroz izbore u Izraelu
- Izbori u Izraelu: Šta kada nema apsolutne većine u parlamentu
- Benjamin Netanjahu: Može li 'Gospodin Bezbednost' da osvoji sedmi premijerski mandat u Izraelu
- Gadi Ajzenkot: Ko je Netanjahuov glavni rival na izborima u Izraelu
- Izbori u Izraelu: Zašto je Generacija Z naklonjenija desnici
- Skupi pokloni, mediji, mito: Za šta je optužen premijer Izraela