Све вести
Фото из чланка: РепубликаИзбори у Израелу: Хоће ли Нетањаху одбранити власт, одзив велики
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
НАПЕТО НА ИЗБОРИМА У ИЗРАЕЛУ! Реч је о највећој излазности у том делу дана још од 1981. године.
Упркос критикама, Нетањаху се поново представља као „господин безбедност“. Израелски Канал 12 објавио је у недељу да је Нетањаху уочи избора тражио хитну војну акцију која би могла да изазове сукоб са Ираном, али да се томе успротивио начелник Генералштаба Ејал Замир.
ЦНН је дан касније објавио да је Нетањаху покушао да наговори Трампа на нове нападе на Иран, али да је амерички председник то одбио. Нетањаху је демантовао оба извештаја.
Уз слику је поручио да је он једини лидер који може да заштити Израел "ако се Иранци домогну нуклеарног оружја". Ајзенкот га је због тога назвао "хистеричним".
Цео упоредни текст2 реченице у више медија, 114 само у једном
Текст из 3 чланка. 10 реченица преносе сви, у 10 се разликују.
Још 3 реченице, само Јужне вести
Израелци гласају на, како многи сматрају, једним од најважнијих избора у историји земље.
Незапамц́ених 70.000 људи је дошло из иностранства да гласа, док ц́е пола милиона њих први пут гласати.
Излазност је највец́а до сада у више од четири деценије, јављају медији.
НАПЕТО НА ИЗБОРИМА У ИЗРАЕЛУ!
Још 7 реченица, само Република
Опозициони кандидат НАПАДНУТ НОЖЕМ, излазност највећа у последњих 40 година!
Главна борба за место премијера води се између Бењамина Нетањахуа и Гадија Ајзенкота.
РЕКОРДНА ИЗЛАЗНОСТ У ИЗРАЕЛУ!
Нетањаху се БОРИ за ВЛАСТ, земљу чека НЕИЗВЕСНА изборна ноћ!
Изборни систем Израела заснива се на пропорционалној заступљености, због чега се владе формирају кроз коалиције.
Израелци данас излазе на биралишта на изборима које многи оцењују као најважније у новијој историји земље.
До 10 часова гласало је 16,7 одсто бирача, односно укупно 1,2 милиона људи.
Реч је о највећој излазности у том делу дана још од 1981. године.
Још 34 реченице које преноси само по један медиј
Према анкетама објављеним у петак, актуелни премијер Бењамин Нетањаху и бивши начелник Генералштаба Гади Ајзенкот воде веома тесну трку.
Ипак, процене показују да ниједан од њихових политичких блокова неће освојити 61 посланичко место, колико је потребно за парламентарну већину.
Такав исход могао би да доведе до вишенедељних или вишемесечних политичких преговора, пише ББЦ.
Безбедност у средишту изборне кампање
Питање безбедности доминира кампањом.
Опозиција оштро критикује Нетањахуа због безбедносних пропуста који су претходили нападима предвођеним Хамасом 7. октобра.
У тим нападима убијено је готово 1.200 људи, док је 251 особа одведена као талац у Газу.
Опозиција захтева оснивање независне истражне комисије која би испитала околности напада.
Нетањаху се томе дуго противи, тврдећи да би такво тело било пристрасно против њега.
Право гласа има 7.331.981 грађанин Израела, а за 120 места у Кнесету (парламенту) бори се 36 странака.
Анкете објављене пре неколико дана сугеришу неизвесну утакмицу садашњег премијера Бењамина Нетањахуа и бившег војног команданта Гадија Ајзенкота за место председника владе.
Али се не предвиђа да ц́е било који од њихових политичких блокова освојити 61 место потребно за формирање владе, што значи да се могу очекивати недеље или месеци политичких препирки.
Нетањаху је на друштвеним мрежама објавио неколико, како је написао, хитних позива присталицама његове странке Ликуд и десничарских странака.
„Будуц́ност наше јеврејске државе је у питању.
Изађите и гласајте одмах!
„Излазност бирача међу арапским бирачима је већа него уобичајено, а ниска међу десничарским бирачима.
„Морамо да се пробудимо, не смемо да останемо код куц́е“, поручио је Нетањаху, објављујући и фотографије гужви на бирачким местима на којима гласају израелски Арапи.
Због израелског пропорционалног система, владе су до сада углавном биле коалиционе, а било је и неких неочекиваних савеза.
На овим изборима, чини се, ровови су ископани и веома су дубоки.
Ово су први парламентарни избори од напада палестинских екстремиста предвођених Хамасом на југ Израела 7. октобра 2023, што је изазвало бруталну одмазду и двогодишњи рат израелске војске против Хамаса у Појасу Газе.
Ајзенкот, који предводи новоформирану странку Јашар, главна је фигура у такозваном „блоку промена“, скупу партија које имају идеолошке разлике, али деле исти циљ – свргавање Нетањахуа.
Остали лидери у блоку су бивши премијер Нафтали Бенет и Авигдор Либерман, обојица десничари који заузимају тврдокорне ставове о безбедности, и Јаир Голан, левичарски оријентисан бивши војни генерал.
За Нетањахуа, титана израелске политике који је први пут изабран за премијера 1996. године, останак на власти зависиц́е од новог савеза са крајње десничарским и ултраортодоксним странкама које чине његову тренутну владајуц́у коалицију – најдесничарскију у историји земље.
У трци су и два арапска партијска блока, јер око петине становништва Израела чине Арапи, од којих многи кажу да су палестински грађани Израела.
Теоретски, управо би та два блока могла да се покажу као пресудни у одлуци о будућој влади.
Али све осим једне водец́е јеврејске странке искључиле су сарадњу са њима.
Прве процене резултата очекују се касније вечерас, око 21 сат по средњеевропском времену.
Штаб Ликуда, Нетањахуове странке, биће у Јерусалиму, а странке Јашар Гадија Ајзенкота, формиране тек прошле године, у Тел Авиву.
Главна питања у кампањи су била безбедност и привреда.
Опозициони блок критикује Нетањахуа због невиђеног безбедносног пропуста који је довео до напада палестинских екстремиста на Израел 7. октобра, у којима је скоро 1.200 људи убијено, а 251 узет за таоце и одведен у Појас Газе.
Неки од талаца потом су убијени у Појасу Газе.
Опозициони блок се залаже за независну комисију истраге напада, чему се Нетањаху упорно противио, сматрајући да ће бити пристрасна, односно против њега.
Опозиција указује и на оно што називају претњом по демократију.
Нетањахуу се суди по оптужбама за корупцију, што он пориче, и наставља да примењује контроверзне планове за реформу правосудног система, што је довело до масовних протеста пре напада 7. октобра 2023.
Упркос критикама, Нетањаху се поново представља као „господин безбедност“.
Још 11 реченица, само Република
Притом истиче стратешке победе Израела у ратовима на Блиском истоку и своје блиске односе са америчким председником Доналдом Трампом.
Пут до власти често је подразумевао неочекиване савезе, али су ови избори посебно неизвесни због јасно подељених политичких табора.
Ајзенкот, лидер нове странке Јашар, једна је од кључних фигура такозваног „блока за промене“.
Ову групу странака уједињује циљ да се Нетањаху смени, упркос идеолошким разликама међу њеним чланицама.
Међу лидерима овог блока су и бивши премијер Нафтали Бенет и Авигдор Либерман, обојица десничари, као и Јаир Голан, бивши генерал левичарских уверења.
Нетањаху, политички ветеран који је први пут постао премијер 1996. године, за повратак на власт мораће да обезбеди нови савез са крајње десним и ултраортодоксним странкама.
Оне су део и његове актуелне владе, која се сматра најдеснијом у историји Израела.
Опозиција упозорава на угрожавање демократије
Опозициони блок упозорава и на, како тврди, претњу демократији под Нетањахуом.
Против израелског премијера води се судски поступак због корупције, што он негира.
Нетањаху и даље подржава спорне реформе правосуђа, које су пре напада 7. октобра изазвале масовне протесте широм земље.
Израелски Канал 12 објавио је у недељу да је Нетањаху уочи избора тражио хитну војну акцију која би могла да изазове сукоб са Ираном, али да се томе успротивио начелник Генералштаба Ејал Замир.
ЦНН је дан касније објавио да је Нетањаху покушао да наговори Трампа на нове нападе на Иран, али да је амерички председник то одбио.
Нетањаху је демантовао оба извештаја.
Пажњу је привукао и објавом слике, генерисане помоћу вештачке интелигенције, на којој нуклеарна бомба погађа Тел Авив.
Уз слику је поручио да је он једини лидер који може да заштити Израел "ако се Иранци домогну нуклеарног оружја".
Ајзенкот га је због тога назвао "хистеричним".
Још 21 реченица које преноси само по један медиј
За победу потребна широка коалиција
Једна од кључних тема кампање јесте и војна обавеза.
Нетањахуова влада није спровела одлуку Врховног суда према којој би ултраортодоксни Јевреји који похађају верске школе требало да служе војску.
Ово питање изазвало је дубоке поделе у израелском друштву, посебно у тренутку када су хиљаде других грађана мобилисане због недавних ратова.
Када је реч о Гази, Ајзенкот заступа став сличан Нетањахуовом.
Обећао је да ће окончати владавину Хамаса у року од 18 месеци, било спровођењем мировног плана под вођством САД или војним путем.
Израел наставља готово свакодневне нападе на Газу, уз образложење да су мете оперативци Хамаса.
Према подацима Министарства здравља у Гази, којим управља Хамас, од почетка рата у октобру 2023. године убијено је више од 74.000 људи.
Уједињене нације ове податке сматрају поузданим.
Израел се суочава са све снажнијим међународним критикама због начина вођења рата, док су се односи са појединим савезницима погоршали.
На изборима учествују и два блока арапских странака, које представљају око петине становништва Израела.
Теоретски, они би могли да одлуче о победнику, али је готово све водеће јеврејске странке одбацило сарадњу са њима.
Још једно доминантно питање је регрутација, јер Нетањахуова влада није спровела пресуду Врховног суда да ултраортодоксни јеврејски мушкарци треба да служе војску.
Реч је о изузетно контроверзном потезу, јер су хиљаде других људи регрутовани да се боре у ратовима на Блиском истоку.
Ајзенкот заузима углавном сличан став као Нетањаху по питању Појасу Газе.
Обећао је да ће за 18 месеци окончати владавину Хамаса у палестинској енклави, кроз мировни план који предводе САД.
Ако је потребно и војним средствима, поручио је.
Откако је пре годину дана упостављено примирје, Израел је наставио готово свакодневне нападе на Појас Газе, тврдец́и да су усмерени на припаднике Хамаса.
Ајзенкот у великој мери подржава израелска насеља на окупираној Западној обали – илегална према међународном праву – али жели да се обрачуна са екстремистичким јеврејским досељеницима који нападају Палестинце.
Говорио је и о стварању услова за „аутономију или државу без одговорности“ за Палестинце, али под израелском безбедносном контролом.
Решење са две државе – стварање независне палестинске државе у мирној коегзистенцији са Израелом – готово да је нестало из главних токова тамошње политике.
Појавиле су се спекулације да би арапске странке могле неформално да подрже мањинску владу коју би предводио Ајзенкот.
Још 11 реченица које преноси само по један медиј
Међутим, Либерман, један од потенцијално кључних партнера у формирању власти, одбацио је такву могућност.
Због тога је изборна математика изузетно компликована.
Према наводима из извештаја, око 70.000 људи вратило се из иностранства како би гласало, док ће стотине хиљада младих бирача први пут изаћи на биралишта.
Излазне анкете биће објављене у 22 часа, али њихови резултати могу да се разликују од коначних.
Гласови стотина хиљада војника и резервиста почеће да се броје тек у среду, што би могло да донесе касну предност десничарским странкама, преноси Индеx.хр.
Један од сценарија којег се многи прибојавају јесте политичка блокада, односно ситуација у којој ниједан политички блок не успе да обезбеди већину.
Црвене линије, попут ових, значе да је изборна математика сложена, али остаје да се види какви уступци, договори и преокрети могу да буду постигнути и остварени када изборни резултати буду познати.
На изборима право гласа има и стотине хиљада израелских војника и резервиста.
Међутим, многи од тих гласова неће бити избројани пре 28. октобра, што би могло да утиче на коначне резултате.
Сматра се да међу војницима и резервистима десничарске странке имају снажну подршку.
Исход кога се многи плаше је политички застој – где ниједан блок не може да постигне вец́ину, а мањинска влада не може да се формира.
У том случају били би расписани нови избори, док би Нетањаху остао на функцији техничког премијера.
Још 26 реченица које преноси само по један медиј
Између 2019. и 2022. године Израел је пет пута излазио на изборе јер политичке странке нису успевале да формирају стабилну владу.
У саопштењу се наводи да је до подне по локалном времену на биралишта изашло око 2,3 милиона Израелаца, што је око 31,5 одсто израелског становништва.
У Израелу се данас одржавају, како многи наводе, једни од најважнијих избора у историји земље.
Резултати последњих анкета указују на то да ће бити неизвесна завршница између актуелног премијера Бењамина Нетањахуа и бившег војног команданта Гадија Ајзенкота за место председника Владе.
Међутим, резултати указују и на то да ниједан политички блок неће освојити 61 посланичко место, колико је потребно за формирање власти, што значи да се може очекивати дужи период преговора за нову владу.
Највећа забележена излазност била је у бедуинском месту ал-Атавне у пустињи Негев, у близини Хуре, где је гласало 64,1 одсто уписаних бирача, односно 75 особа.
Међу већим градовима, излазност у Рахату износила је 39,9 одсто, док је у Модину забележено 36,7 одсто.
Грађани Израела излазе данас на прве парламентарне изборе од напада палестинског милитантног покрета Хамаса 7. октобра 2023. године.
Широм земље отворена су биралишта, а право гласа има око 7,3 милиона грађана.
Израелска Демократска странка тврди да је нападнут Јаир Голан и да је нападач ухапшен
Мушкарац који је наводно покушао да избоде ножем председника израелске левичарске Демократске странке Јаира Голана ухапшен је данас након инцидента, саопштила је та партија.
Странка је навела да је обезбеђење у Тел Авиву спречило мушкарца који је носио велики нож да приђе Голану, пренео је Тајмс оф Израел.
Голан је оценио да је напад последица кампање коју против њега воде израелски премијер Бењамин Нетањаху и "његови катарски агенти".
- Хушкање и насиље нас неће застрашити - казао је Голан.
Полиција се још увек није огласила поводом тог инцидента.
Странка Јашар оптужила Нетањахуа да припрема оспоравање изборних резултата
Странка Јашар, коју предводи Гади Ајзенкот, оптужила је данас израелског премијера Бењамина Нетањахуа да покушава да наруши поверење јавности у изборни процес и припрема терен за оспоравање резултата парламентарних избора, након што је више представника његове странке Ликуд изнело тврдње да се избори "краду", без пружања доказа за те наводе.
- Нетањаху је у паници и почео је да измишља приче и тврди да се избори краду.
Он већ припрема терен за оспоравање изборних резултата - наводи се у саопштењу, преноси Тајмс оф Израел.
Странка је позвала своје присталице да обезбеде убедљиву победу над партијом израелског премијера Ликуд како би се, како је наведено, онемогућило оспоравање изборног исхода.
- Данашња разлика мора да буде огромна, таква да не може да буде манипулисана - поручује се у саопштењу.
Буди део Република заједнице.
Између 2019. и 2022. године, Израел је одржао пет одвојених избора док су се странке мучиле да нађу компромис и формирају владу.
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу.
Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [емаил протецтед]