Sve vesti
Foto iz članka: RepublikaIzbori u Izraelu: Hoće li Netanjahu odbraniti vlast, odziv veliki
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose svi mediji.
NAPETO NA IZBORIMA U IZRAELU! Reč je o najvećoj izlaznosti u tom delu dana još od 1981. godine.
Uprkos kritikama, Netanjahu se ponovo predstavlja kao „gospodin bezbednost“. Izraelski Kanal 12 objavio je u nedelju da je Netanjahu uoči izbora tražio hitnu vojnu akciju koja bi mogla da izazove sukob sa Iranom, ali da se tome usprotivio načelnik Generalštaba Ejal Zamir.
CNN je dan kasnije objavio da je Netanjahu pokušao da nagovori Trampa na nove napade na Iran, ali da je američki predsednik to odbio. Netanjahu je demantovao oba izveštaja.
Uz sliku je poručio da je on jedini lider koji može da zaštiti Izrael "ako se Iranci domognu nuklearnog oružja". Ajzenkot ga je zbog toga nazvao "histeričnim".
Ceo uporedni tekst2 rečenice u više medija, 114 samo u jednom
Tekst iz 3 članka. 10 rečenica prenose svi, u 10 se razlikuju.
Još 3 rečenice, samo Južne vesti
Izraelci glasaju na, kako mnogi smatraju, jednim od najvažnijih izbora u istoriji zemlje.
Nezapamćenih 70.000 ljudi je došlo iz inostranstva da glasa, dok će pola miliona njih prvi put glasati.
Izlaznost je najveća do sada u više od četiri decenije, javljaju mediji.
NAPETO NA IZBORIMA U IZRAELU!
Još 7 rečenica, samo Republika
Opozicioni kandidat NAPADNUT NOŽEM, izlaznost najveća u poslednjih 40 godina!
Glavna borba za mesto premijera vodi se između Benjamina Netanjahua i Gadija Ajzenkota.
REKORDNA IZLAZNOST U IZRAELU!
Netanjahu se BORI za VLAST, zemlju čeka NEIZVESNA izborna noć!
Izborni sistem Izraela zasniva se na proporcionalnoj zastupljenosti, zbog čega se vlade formiraju kroz koalicije.
Izraelci danas izlaze na birališta na izborima koje mnogi ocenjuju kao najvažnije u novijoj istoriji zemlje.
Do 10 časova glasalo je 16,7 odsto birača, odnosno ukupno 1,2 miliona ljudi.
Reč je o najvećoj izlaznosti u tom delu dana još od 1981. godine.
Još 34 rečenice koje prenosi samo po jedan medij
Prema anketama objavljenim u petak, aktuelni premijer Benjamin Netanjahu i bivši načelnik Generalštaba Gadi Ajzenkot vode veoma tesnu trku.
Ipak, procene pokazuju da nijedan od njihovih političkih blokova neće osvojiti 61 poslaničko mesto, koliko je potrebno za parlamentarnu većinu.
Takav ishod mogao bi da dovede do višenedeljnih ili višemesečnih političkih pregovora, piše BBC.
Bezbednost u središtu izborne kampanje
Pitanje bezbednosti dominira kampanjom.
Opozicija oštro kritikuje Netanjahua zbog bezbednosnih propusta koji su prethodili napadima predvođenim Hamasom 7. oktobra.
U tim napadima ubijeno je gotovo 1.200 ljudi, dok je 251 osoba odvedena kao talac u Gazu.
Opozicija zahteva osnivanje nezavisne istražne komisije koja bi ispitala okolnosti napada.
Netanjahu se tome dugo protivi, tvrdeći da bi takvo telo bilo pristrasno protiv njega.
Pravo glasa ima 7.331.981 građanin Izraela, a za 120 mesta u Knesetu (parlamentu) bori se 36 stranaka.
Ankete objavljene pre nekoliko dana sugerišu neizvesnu utakmicu sadašnjeg premijera Benjamina Netanjahua i bivšeg vojnog komandanta Gadija Ajzenkota za mesto predsednika vlade.
Ali se ne predviđa da će bilo koji od njihovih političkih blokova osvojiti 61 mesto potrebno za formiranje vlade, što znači da se mogu očekivati nedelje ili meseci političkih prepirki.
Netanjahu je na društvenim mrežama objavio nekoliko, kako je napisao, hitnih poziva pristalicama njegove stranke Likud i desničarskih stranaka.
„Budućnost naše jevrejske države je u pitanju.
Izađite i glasajte odmah!
„Izlaznost birača među arapskim biračima je veća nego uobičajeno, a niska među desničarskim biračima.
„Moramo da se probudimo, ne smemo da ostanemo kod kuće“, poručio je Netanjahu, objavljujući i fotografije gužvi na biračkim mestima na kojima glasaju izraelski Arapi.
Zbog izraelskog proporcionalnog sistema, vlade su do sada uglavnom bile koalicione, a bilo je i nekih neočekivanih saveza.
Na ovim izborima, čini se, rovovi su iskopani i veoma su duboki.
Ovo su prvi parlamentarni izbori od napada palestinskih ekstremista predvođenih Hamasom na jug Izraela 7. oktobra 2023, što je izazvalo brutalnu odmazdu i dvogodišnji rat izraelske vojske protiv Hamasa u Pojasu Gaze.
Ajzenkot, koji predvodi novoformiranu stranku Jašar, glavna je figura u takozvanom „bloku promena“, skupu partija koje imaju ideološke razlike, ali dele isti cilj – svrgavanje Netanjahua.
Ostali lideri u bloku su bivši premijer Naftali Benet i Avigdor Liberman, obojica desničari koji zauzimaju tvrdokorne stavove o bezbednosti, i Jair Golan, levičarski orijentisan bivši vojni general.
Za Netanjahua, titana izraelske politike koji je prvi put izabran za premijera 1996. godine, ostanak na vlasti zavisiće od novog saveza sa krajnje desničarskim i ultraortodoksnim strankama koje čine njegovu trenutnu vladajuću koaliciju – najdesničarskiju u istoriji zemlje.
U trci su i dva arapska partijska bloka, jer oko petine stanovništva Izraela čine Arapi, od kojih mnogi kažu da su palestinski građani Izraela.
Teoretski, upravo bi ta dva bloka mogla da se pokažu kao presudni u odluci o budućoj vladi.
Ali sve osim jedne vodeće jevrejske stranke isključile su saradnju sa njima.
Prve procene rezultata očekuju se kasnije večeras, oko 21 sat po srednjeevropskom vremenu.
Štab Likuda, Netanjahuove stranke, biće u Jerusalimu, a stranke Jašar Gadija Ajzenkota, formirane tek prošle godine, u Tel Avivu.
Glavna pitanja u kampanji su bila bezbednost i privreda.
Opozicioni blok kritikuje Netanjahua zbog neviđenog bezbednosnog propusta koji je doveo do napada palestinskih ekstremista na Izrael 7. oktobra, u kojima je skoro 1.200 ljudi ubijeno, a 251 uzet za taoce i odveden u Pojas Gaze.
Neki od talaca potom su ubijeni u Pojasu Gaze.
Opozicioni blok se zalaže za nezavisnu komisiju istrage napada, čemu se Netanjahu uporno protivio, smatrajući da će biti pristrasna, odnosno protiv njega.
Opozicija ukazuje i na ono što nazivaju pretnjom po demokratiju.
Netanjahuu se sudi po optužbama za korupciju, što on poriče, i nastavlja da primenjuje kontroverzne planove za reformu pravosudnog sistema, što je dovelo do masovnih protesta pre napada 7. oktobra 2023.
Uprkos kritikama, Netanjahu se ponovo predstavlja kao „gospodin bezbednost“.
Još 11 rečenica, samo Republika
Pritom ističe strateške pobede Izraela u ratovima na Bliskom istoku i svoje bliske odnose sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.
Put do vlasti često je podrazumevao neočekivane saveze, ali su ovi izbori posebno neizvesni zbog jasno podeljenih političkih tabora.
Ajzenkot, lider nove stranke Jašar, jedna je od ključnih figura takozvanog „bloka za promene“.
Ovu grupu stranaka ujedinjuje cilj da se Netanjahu smeni, uprkos ideološkim razlikama među njenim članicama.
Među liderima ovog bloka su i bivši premijer Naftali Benet i Avigdor Liberman, obojica desničari, kao i Jair Golan, bivši general levičarskih uverenja.
Netanjahu, politički veteran koji je prvi put postao premijer 1996. godine, za povratak na vlast moraće da obezbedi novi savez sa krajnje desnim i ultraortodoksnim strankama.
One su deo i njegove aktuelne vlade, koja se smatra najdesnijom u istoriji Izraela.
Opozicija upozorava na ugrožavanje demokratije
Opozicioni blok upozorava i na, kako tvrdi, pretnju demokratiji pod Netanjahuom.
Protiv izraelskog premijera vodi se sudski postupak zbog korupcije, što on negira.
Netanjahu i dalje podržava sporne reforme pravosuđa, koje su pre napada 7. oktobra izazvale masovne proteste širom zemlje.
Izraelski Kanal 12 objavio je u nedelju da je Netanjahu uoči izbora tražio hitnu vojnu akciju koja bi mogla da izazove sukob sa Iranom, ali da se tome usprotivio načelnik Generalštaba Ejal Zamir.
CNN je dan kasnije objavio da je Netanjahu pokušao da nagovori Trampa na nove napade na Iran, ali da je američki predsednik to odbio.
Netanjahu je demantovao oba izveštaja.
Pažnju je privukao i objavom slike, generisane pomoću veštačke inteligencije, na kojoj nuklearna bomba pogađa Tel Aviv.
Uz sliku je poručio da je on jedini lider koji može da zaštiti Izrael "ako se Iranci domognu nuklearnog oružja".
Ajzenkot ga je zbog toga nazvao "histeričnim".
Još 21 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Za pobedu potrebna široka koalicija
Jedna od ključnih tema kampanje jeste i vojna obaveza.
Netanjahuova vlada nije sprovela odluku Vrhovnog suda prema kojoj bi ultraortodoksni Jevreji koji pohađaju verske škole trebalo da služe vojsku.
Ovo pitanje izazvalo je duboke podele u izraelskom društvu, posebno u trenutku kada su hiljade drugih građana mobilisane zbog nedavnih ratova.
Kada je reč o Gazi, Ajzenkot zastupa stav sličan Netanjahuovom.
Obećao je da će okončati vladavinu Hamasa u roku od 18 meseci, bilo sprovođenjem mirovnog plana pod vođstvom SAD ili vojnim putem.
Izrael nastavlja gotovo svakodnevne napade na Gazu, uz obrazloženje da su mete operativci Hamasa.
Prema podacima Ministarstva zdravlja u Gazi, kojim upravlja Hamas, od početka rata u oktobru 2023. godine ubijeno je više od 74.000 ljudi.
Ujedinjene nacije ove podatke smatraju pouzdanim.
Izrael se suočava sa sve snažnijim međunarodnim kritikama zbog načina vođenja rata, dok su se odnosi sa pojedinim saveznicima pogoršali.
Na izborima učestvuju i dva bloka arapskih stranaka, koje predstavljaju oko petine stanovništva Izraela.
Teoretski, oni bi mogli da odluče o pobedniku, ali je gotovo sve vodeće jevrejske stranke odbacilo saradnju sa njima.
Još jedno dominantno pitanje je regrutacija, jer Netanjahuova vlada nije sprovela presudu Vrhovnog suda da ultraortodoksni jevrejski muškarci treba da služe vojsku.
Reč je o izuzetno kontroverznom potezu, jer su hiljade drugih ljudi regrutovani da se bore u ratovima na Bliskom istoku.
Ajzenkot zauzima uglavnom sličan stav kao Netanjahu po pitanju Pojasu Gaze.
Obećao je da će za 18 meseci okončati vladavinu Hamasa u palestinskoj enklavi, kroz mirovni plan koji predvode SAD.
Ako je potrebno i vojnim sredstvima, poručio je.
Otkako je pre godinu dana upostavljeno primirje, Izrael je nastavio gotovo svakodnevne napade na Pojas Gaze, tvrdeći da su usmereni na pripadnike Hamasa.
Ajzenkot u velikoj meri podržava izraelska naselja na okupiranoj Zapadnoj obali – ilegalna prema međunarodnom pravu – ali želi da se obračuna sa ekstremističkim jevrejskim doseljenicima koji napadaju Palestince.
Govorio je i o stvaranju uslova za „autonomiju ili državu bez odgovornosti“ za Palestince, ali pod izraelskom bezbednosnom kontrolom.
Rešenje sa dve države – stvaranje nezavisne palestinske države u mirnoj koegzistenciji sa Izraelom – gotovo da je nestalo iz glavnih tokova tamošnje politike.
Pojavile su se spekulacije da bi arapske stranke mogle neformalno da podrže manjinsku vladu koju bi predvodio Ajzenkot.
Još 11 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Međutim, Liberman, jedan od potencijalno ključnih partnera u formiranju vlasti, odbacio je takvu mogućnost.
Zbog toga je izborna matematika izuzetno komplikovana.
Prema navodima iz izveštaja, oko 70.000 ljudi vratilo se iz inostranstva kako bi glasalo, dok će stotine hiljada mladih birača prvi put izaći na birališta.
Izlazne ankete biće objavljene u 22 časa, ali njihovi rezultati mogu da se razlikuju od konačnih.
Glasovi stotina hiljada vojnika i rezervista počeće da se broje tek u sredu, što bi moglo da donese kasnu prednost desničarskim strankama, prenosi Index.hr.
Jedan od scenarija kojeg se mnogi pribojavaju jeste politička blokada, odnosno situacija u kojoj nijedan politički blok ne uspe da obezbedi većinu.
Crvene linije, poput ovih, znače da je izborna matematika složena, ali ostaje da se vidi kakvi ustupci, dogovori i preokreti mogu da budu postignuti i ostvareni kada izborni rezultati budu poznati.
Na izborima pravo glasa ima i stotine hiljada izraelskih vojnika i rezervista.
Međutim, mnogi od tih glasova neće biti izbrojani pre 28. oktobra, što bi moglo da utiče na konačne rezultate.
Smatra se da među vojnicima i rezervistima desničarske stranke imaju snažnu podršku.
Ishod koga se mnogi plaše je politički zastoj – gde nijedan blok ne može da postigne većinu, a manjinska vlada ne može da se formira.
U tom slučaju bili bi raspisani novi izbori, dok bi Netanjahu ostao na funkciji tehničkog premijera.
Još 26 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Između 2019. i 2022. godine Izrael je pet puta izlazio na izbore jer političke stranke nisu uspevale da formiraju stabilnu vladu.
U saopštenju se navodi da je do podne po lokalnom vremenu na birališta izašlo oko 2,3 miliona Izraelaca, što je oko 31,5 odsto izraelskog stanovništva.
U Izraelu se danas održavaju, kako mnogi navode, jedni od najvažnijih izbora u istoriji zemlje.
Rezultati poslednjih anketa ukazuju na to da će biti neizvesna završnica između aktuelnog premijera Benjamina Netanjahua i bivšeg vojnog komandanta Gadija Ajzenkota za mesto predsednika Vlade.
Međutim, rezultati ukazuju i na to da nijedan politički blok neće osvojiti 61 poslaničko mesto, koliko je potrebno za formiranje vlasti, što znači da se može očekivati duži period pregovora za novu vladu.
Najveća zabeležena izlaznost bila je u beduinskom mestu al-Atavne u pustinji Negev, u blizini Hure, gde je glasalo 64,1 odsto upisanih birača, odnosno 75 osoba.
Među većim gradovima, izlaznost u Rahatu iznosila je 39,9 odsto, dok je u Modinu zabeleženo 36,7 odsto.
Građani Izraela izlaze danas na prve parlamentarne izbore od napada palestinskog militantnog pokreta Hamasa 7. oktobra 2023. godine.
Širom zemlje otvorena su birališta, a pravo glasa ima oko 7,3 miliona građana.
Izraelska Demokratska stranka tvrdi da je napadnut Jair Golan i da je napadač uhapšen
Muškarac koji je navodno pokušao da izbode nožem predsednika izraelske levičarske Demokratske stranke Jaira Golana uhapšen je danas nakon incidenta, saopštila je ta partija.
Stranka je navela da je obezbeđenje u Tel Avivu sprečilo muškarca koji je nosio veliki nož da priđe Golanu, preneo je Tajms of Izrael.
Golan je ocenio da je napad posledica kampanje koju protiv njega vode izraelski premijer Benjamin Netanjahu i "njegovi katarski agenti".
- Huškanje i nasilje nas neće zastrašiti - kazao je Golan.
Policija se još uvek nije oglasila povodom tog incidenta.
Stranka Jašar optužila Netanjahua da priprema osporavanje izbornih rezultata
Stranka Jašar, koju predvodi Gadi Ajzenkot, optužila je danas izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da pokušava da naruši poverenje javnosti u izborni proces i priprema teren za osporavanje rezultata parlamentarnih izbora, nakon što je više predstavnika njegove stranke Likud iznelo tvrdnje da se izbori "kradu", bez pružanja dokaza za te navode.
- Netanjahu je u panici i počeo je da izmišlja priče i tvrdi da se izbori kradu.
On već priprema teren za osporavanje izbornih rezultata - navodi se u saopštenju, prenosi Tajms of Izrael.
Stranka je pozvala svoje pristalice da obezbede ubedljivu pobedu nad partijom izraelskog premijera Likud kako bi se, kako je navedeno, onemogućilo osporavanje izbornog ishoda.
- Današnja razlika mora da bude ogromna, takva da ne može da bude manipulisana - poručuje se u saopštenju.
Budi deo Republika zajednice.
Između 2019. i 2022. godine, Izrael je održao pet odvojenih izbora dok su se stranke mučile da nađu kompromis i formiraju vladu.
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.
Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]