Израелци гласају на, како многи сматрају, једним од најважнијих избора у историји земље. Незапамц́ених 70.000 људи је дошло из иностранства да гласа, док ц́е пола милиона њих први пут гласати. Излазност је највец́а… Цео текст
Израелци гласају на, како многи сматрају, једним од најважнијих избора у историји земље.
Незапамц́ених 70.000 људи је дошло из иностранства да гласа, док ц́е пола милиона њих први пут гласати.
Излазност је највец́а до сада у више од четири деценије, јављају медији.
До 10 сати на парламентарним изборима у Израелу гласало је 16,68 посто бирача или више од 1,2 милиона.
То је највећа излазност у том делу дана од 1981. године, објавила је Централна изборна комисија.
Право гласа има 7.331.981 грађанин Израела, а за 120 места у Кнесету (парламенту) бори се 36 странака.
Анкете објављене пре неколико дана сугеришу неизвесну утакмицу садашњег премијера Бењамина Нетањахуа и бившег војног команданта Гадија Ајзенкота за место председника владе.
Али се не предвиђа да ц́е било који од њихових политичких блокова освојити 61 место потребно за формирање владе, што значи да се могу очекивати недеље или месеци политичких препирки.
Нетањаху је на друштвеним мрежама објавио неколико, како је написао, хитних позива присталицама његове странке Ликуд и десничарских странака.
„Будуц́ност наше јеврејске државе је у питању. Изађите и гласајте одмах!
„Излазност бирача међу арапским бирачима је већа него уобичајено, а ниска међу десничарским бирачима.
„Морамо да се пробудимо, не смемо да останемо код куц́е“, поручио је Нетањаху, објављујући и фотографије гужви на бирачким местима на којима гласају израелски Арапи.
Због израелског пропорционалног система, владе су до сада углавном биле коалиционе, а било је и неких неочекиваних савеза.
На овим изборима, чини се, ровови су ископани и веома су дубоки.
Ово су први парламентарни избори од напада палестинских екстремиста предвођених Хамасом на југ Израела 7. октобра 2023, што је изазвало бруталну одмазду и двогодишњи рат израелске војске против Хамаса у Појасу Газе.
Ајзенкот, који предводи новоформирану странку Јашар, главна је фигура у такозваном „блоку промена“, скупу партија које имају идеолошке разлике, али деле исти циљ – свргавање Нетањахуа.
Остали лидери у блоку су бивши премијер Нафтали Бенет и Авигдор Либерман, обојица десничари који заузимају тврдокорне ставове о безбедности, и Јаир Голан, левичарски оријентисан бивши војни генерал.
За Нетањахуа, титана израелске политике који је први пут изабран за премијера 1996. године, останак на власти зависиц́е од новог савеза са крајње десничарским и ултраортодоксним странкама које чине његову тренутну владајуц́у коалицију – најдесничарскију у историји земље.
У трци су и два арапска партијска блока, јер око петине становништва Израела чине Арапи, од којих многи кажу да су палестински грађани Израела.
Теоретски, управо би та два блока могла да се покажу као пресудни у одлуци о будућој влади.
Али све осим једне водец́е јеврејске странке искључиле су сарадњу са њима.
Прве процене резултата очекују се касније вечерас, око 21 сат по средњеевропском времену.
Штаб Ликуда, Нетањахуове странке, биће у Јерусалиму, а странке Јашар Гадија Ајзенкота, формиране тек прошле године, у Тел Авиву.
Главна питања у кампањи су била безбедност и привреда.
Опозициони блок критикује Нетањахуа због невиђеног безбедносног пропуста који је довео до напада палестинских екстремиста на Израел 7. октобра, у којима је скоро 1.200 људи убијено, а 251 узет за таоце и одведен у Појас Газе.
Неки од талаца потом су убијени у Појасу Газе.
Опозициони блок се залаже за независну комисију истраге напада, чему се Нетањаху упорно противио, сматрајући да ће бити пристрасна, односно против њега.
Опозиција указује и на оно што називају претњом по демократију.
Нетањахуу се суди по оптужбама за корупцију, што он пориче, и наставља да примењује контроверзне планове за реформу правосудног система, што је довело до масовних протеста пре напада 7. октобра 2023.
Упркос нападима опозиције, Нетањаху се поново представио као „Господин безбедност“, указујуц́и на стратешке победе у израелским ратовима широм Блиског истока и његов блиски однос са америчким председником Доналдом Трампом.
Израелски Канал 12 известио је пре два дана да је Нетањаху инсистирао на војној акцији у последњем тренутку која би могла да изазове сукоб са Ираном пре избора, али да му се успротивио Ејал Замир, командант Израелских одбрамбених снага (ИДФ) кога је он поставио.
Следец́ег дана, ЦНН је известио да је Нетањаху покушао да убеди Трампа да изврши нове нападе на Иран, али да је амерички председник одбио.
Нетањаху је демантовао оба извештаја.
У последњим данима кампање, Нетањаху је био ударна вест у свим медијима због објављивања слике нуклеарне бомбе која погађа Тел Авив, коју је направила вештачка интелигенција, упозоравајуц́и да је он једини лидер који може да заштити Израел „ако Иранци стекну нуклеарно оружје“.
Ајзенкот га је назвао „хистеричним“.
Још једно доминантно питање је регрутација, јер Нетањахуова влада није спровела пресуду Врховног суда да ултраортодоксни јеврејски мушкарци треба да служе војску.
Реч је о изузетно контроверзном потезу, јер су хиљаде других људи регрутовани да се боре у ратовима на Блиском истоку.
Ајзенкот заузима углавном сличан став као Нетањаху по питању Појасу Газе.
Обећао је да ће за 18 месеци окончати владавину Хамаса у палестинској енклави, кроз мировни план који предводе САД.
Ако је потребно и војним средствима, поручио је.
Откако је пре годину дана упостављено примирје, Израел је наставио готово свакодневне нападе на Појас Газе, тврдец́и да су усмерени на припаднике Хамаса.
Ајзенкот у великој мери подржава израелска насеља на окупираној Западној обали – илегална према међународном праву – али жели да се обрачуна са екстремистичким јеврејским досељеницима који нападају Палестинце.
Говорио је и о стварању услова за „аутономију или државу без одговорности“ за Палестинце, али под израелском безбедносном контролом.
Решење са две државе – стварање независне палестинске државе у мирној коегзистенцији са Израелом – готово да је нестало из главних токова тамошње политике.
Иако су неки спекулисали да би арапске странке могле неформално да подрже мањинску владу коју предводи Ајзенкот, Либерман, кључни потенцијални члан, искључио је могуц́ност да буде део таквог аранжмана.
Црвене линије, попут ових, значе да је изборна математика сложена, али остаје да се види какви уступци, договори и преокрети могу да буду постигнути и остварени када изборни резултати буду познати.
На изборима право гласа има и стотине хиљада израелских војника и резервиста.
Међутим, многи од тих гласова неће бити избројани пре 28. октобра, што би могло да утиче на коначне резултате.
Сматра се да међу војницима и резервистима десничарске странке имају снажну подршку.
Исход кога се многи плаше је политички застој – где ниједан блок не може да постигне вец́ину, а мањинска влада не може да се формира.
У том сценарију, били би расписани нови избори, а Нетањаху би остао привремени премијер.
Између 2019. и 2022. године, Израел је одржао пет одвојених избора док су се странке мучиле да нађу компромис и формирају владу.
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [емаил протецтед]