Izraelci glasaju na, kako mnogi smatraju, jednim od najvažnijih izbora u istoriji zemlje. Nezapamćenih 70.000 ljudi je došlo iz inostranstva da glasa, dok će pola miliona njih prvi put glasati. Izlaznost je najveća… Ceo tekst
Izraelci glasaju na, kako mnogi smatraju, jednim od najvažnijih izbora u istoriji zemlje.
Nezapamćenih 70.000 ljudi je došlo iz inostranstva da glasa, dok će pola miliona njih prvi put glasati.
Izlaznost je najveća do sada u više od četiri decenije, javljaju mediji.
Do 10 sati na parlamentarnim izborima u Izraelu glasalo je 16,68 posto birača ili više od 1,2 miliona.
To je najveća izlaznost u tom delu dana od 1981. godine, objavila je Centralna izborna komisija.
Pravo glasa ima 7.331.981 građanin Izraela, a za 120 mesta u Knesetu (parlamentu) bori se 36 stranaka.
Ankete objavljene pre nekoliko dana sugerišu neizvesnu utakmicu sadašnjeg premijera Benjamina Netanjahua i bivšeg vojnog komandanta Gadija Ajzenkota za mesto predsednika vlade.
Ali se ne predviđa da će bilo koji od njihovih političkih blokova osvojiti 61 mesto potrebno za formiranje vlade, što znači da se mogu očekivati nedelje ili meseci političkih prepirki.
Netanjahu je na društvenim mrežama objavio nekoliko, kako je napisao, hitnih poziva pristalicama njegove stranke Likud i desničarskih stranaka.
„Budućnost naše jevrejske države je u pitanju. Izađite i glasajte odmah!
„Izlaznost birača među arapskim biračima je veća nego uobičajeno, a niska među desničarskim biračima.
„Moramo da se probudimo, ne smemo da ostanemo kod kuće“, poručio je Netanjahu, objavljujući i fotografije gužvi na biračkim mestima na kojima glasaju izraelski Arapi.
Zbog izraelskog proporcionalnog sistema, vlade su do sada uglavnom bile koalicione, a bilo je i nekih neočekivanih saveza.
Na ovim izborima, čini se, rovovi su iskopani i veoma su duboki.
Ovo su prvi parlamentarni izbori od napada palestinskih ekstremista predvođenih Hamasom na jug Izraela 7. oktobra 2023, što je izazvalo brutalnu odmazdu i dvogodišnji rat izraelske vojske protiv Hamasa u Pojasu Gaze.
Ajzenkot, koji predvodi novoformiranu stranku Jašar, glavna je figura u takozvanom „bloku promena“, skupu partija koje imaju ideološke razlike, ali dele isti cilj – svrgavanje Netanjahua.
Ostali lideri u bloku su bivši premijer Naftali Benet i Avigdor Liberman, obojica desničari koji zauzimaju tvrdokorne stavove o bezbednosti, i Jair Golan, levičarski orijentisan bivši vojni general.
Za Netanjahua, titana izraelske politike koji je prvi put izabran za premijera 1996. godine, ostanak na vlasti zavisiće od novog saveza sa krajnje desničarskim i ultraortodoksnim strankama koje čine njegovu trenutnu vladajuću koaliciju – najdesničarskiju u istoriji zemlje.
U trci su i dva arapska partijska bloka, jer oko petine stanovništva Izraela čine Arapi, od kojih mnogi kažu da su palestinski građani Izraela.
Teoretski, upravo bi ta dva bloka mogla da se pokažu kao presudni u odluci o budućoj vladi.
Ali sve osim jedne vodeće jevrejske stranke isključile su saradnju sa njima.
Prve procene rezultata očekuju se kasnije večeras, oko 21 sat po srednjeevropskom vremenu.
Štab Likuda, Netanjahuove stranke, biće u Jerusalimu, a stranke Jašar Gadija Ajzenkota, formirane tek prošle godine, u Tel Avivu.
Glavna pitanja u kampanji su bila bezbednost i privreda.
Opozicioni blok kritikuje Netanjahua zbog neviđenog bezbednosnog propusta koji je doveo do napada palestinskih ekstremista na Izrael 7. oktobra, u kojima je skoro 1.200 ljudi ubijeno, a 251 uzet za taoce i odveden u Pojas Gaze.
Neki od talaca potom su ubijeni u Pojasu Gaze.
Opozicioni blok se zalaže za nezavisnu komisiju istrage napada, čemu se Netanjahu uporno protivio, smatrajući da će biti pristrasna, odnosno protiv njega.
Opozicija ukazuje i na ono što nazivaju pretnjom po demokratiju.
Netanjahuu se sudi po optužbama za korupciju, što on poriče, i nastavlja da primenjuje kontroverzne planove za reformu pravosudnog sistema, što je dovelo do masovnih protesta pre napada 7. oktobra 2023.
Uprkos napadima opozicije, Netanjahu se ponovo predstavio kao „Gospodin bezbednost“, ukazujući na strateške pobede u izraelskim ratovima širom Bliskog istoka i njegov bliski odnos sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.
Izraelski Kanal 12 izvestio je pre dva dana da je Netanjahu insistirao na vojnoj akciji u poslednjem trenutku koja bi mogla da izazove sukob sa Iranom pre izbora, ali da mu se usprotivio Ejal Zamir, komandant Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) koga je on postavio.
Sledećeg dana, CNN je izvestio da je Netanjahu pokušao da ubedi Trampa da izvrši nove napade na Iran, ali da je američki predsednik odbio.
Netanjahu je demantovao oba izveštaja.
U poslednjim danima kampanje, Netanjahu je bio udarna vest u svim medijima zbog objavljivanja slike nuklearne bombe koja pogađa Tel Aviv, koju je napravila veštačka inteligencija, upozoravajući da je on jedini lider koji može da zaštiti Izrael „ako Iranci steknu nuklearno oružje“.
Ajzenkot ga je nazvao „histeričnim“.
Još jedno dominantno pitanje je regrutacija, jer Netanjahuova vlada nije sprovela presudu Vrhovnog suda da ultraortodoksni jevrejski muškarci treba da služe vojsku.
Reč je o izuzetno kontroverznom potezu, jer su hiljade drugih ljudi regrutovani da se bore u ratovima na Bliskom istoku.
Ajzenkot zauzima uglavnom sličan stav kao Netanjahu po pitanju Pojasu Gaze.
Obećao je da će za 18 meseci okončati vladavinu Hamasa u palestinskoj enklavi, kroz mirovni plan koji predvode SAD.
Ako je potrebno i vojnim sredstvima, poručio je.
Otkako je pre godinu dana upostavljeno primirje, Izrael je nastavio gotovo svakodnevne napade na Pojas Gaze, tvrdeći da su usmereni na pripadnike Hamasa.
Ajzenkot u velikoj meri podržava izraelska naselja na okupiranoj Zapadnoj obali – ilegalna prema međunarodnom pravu – ali želi da se obračuna sa ekstremističkim jevrejskim doseljenicima koji napadaju Palestince.
Govorio je i o stvaranju uslova za „autonomiju ili državu bez odgovornosti“ za Palestince, ali pod izraelskom bezbednosnom kontrolom.
Rešenje sa dve države – stvaranje nezavisne palestinske države u mirnoj koegzistenciji sa Izraelom – gotovo da je nestalo iz glavnih tokova tamošnje politike.
Iako su neki spekulisali da bi arapske stranke mogle neformalno da podrže manjinsku vladu koju predvodi Ajzenkot, Liberman, ključni potencijalni član, isključio je mogućnost da bude deo takvog aranžmana.
Crvene linije, poput ovih, znače da je izborna matematika složena, ali ostaje da se vidi kakvi ustupci, dogovori i preokreti mogu da budu postignuti i ostvareni kada izborni rezultati budu poznati.
Na izborima pravo glasa ima i stotine hiljada izraelskih vojnika i rezervista.
Međutim, mnogi od tih glasova neće biti izbrojani pre 28. oktobra, što bi moglo da utiče na konačne rezultate.
Smatra se da među vojnicima i rezervistima desničarske stranke imaju snažnu podršku.
Ishod koga se mnogi plaše je politički zastoj – gde nijedan blok ne može da postigne većinu, a manjinska vlada ne može da se formira.
U tom scenariju, bili bi raspisani novi izbori, a Netanjahu bi ostao privremeni premijer.
Između 2019. i 2022. godine, Izrael je održao pet odvojenih izbora dok su se stranke mučile da nađu kompromis i formiraju vladu.
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]