Председник Европског савета Антонио Кошта (Цоста) је данас у свом обраћању на Дипломатском форуму о проширењу ЕУ у организацији Јуроњуза (Еуронеwс ЕУ Енларгемент Суммит 2026) објаснио зашто је то проширење… Цео текст
Председник Европског савета Антонио Кошта (Цоста) је данас у свом обраћању на Дипломатском форуму о проширењу ЕУ у организацији Јуроњуза (Еуронеwс ЕУ Енларгемент Суммит 2026) објаснио зашто је то проширење инвестиција, а не терет, наводец́и примере 26 милиона радних места отворених од 2004. године, као и настојање Црне Горе да постане чланица до 2028. године.
„У данашњем, неизвесном свету, проширење служи истој сврси – јачању Европе као геополитичког актера, отпорне економске силе и снаге која промовише мир, рекао је Кошта и додао да проширење није само питање јачања Европске уније“, рекао је Кошта.
„Оно подразумева и испуњавање тежњи милиона Европљана који су изабрали демократију, слободу и сарадњу. Ови напори, као и тешке реформе које спроводе, заслужују нашу солидарност и политичку посвец́еност“, додао је он.
„Проширење није терет којим треба управљати, вец́ инвестиција у наш заједнички просперитет“, рекао је Кошта и додао да процес приступања мора да остане правичан, доследан и заснован на заслугама, док се Европска унија припрема да, уз амбицију и одговорност, прими нове чланице, јер, приступање није само усклађивање законодавства и институција.
Реч је такође о изградњи поверења, решавању спорова дипломатским путем и у духу добре воље, као и о стварању будуц́ности у којој сарадња замењује неповерење и поделе. Превазилажење наслеђа прошлости кључни је предуслов за интеграцију у Европску унију.
Амбиција за приступање Европској унији мора помоц́и у превазилажењу историјских неспоразума, одбацивању националистичке реторике и подстицању земаља да крену ка истинској сарадњи.
Искуство Европе показује да проширење доноси корист свима нама, оценио је Кошта и додао да је проширење из 2004. године јасан је пример тога. Од тада се Унији придружило више од 100 милиона људи, а заједничка економија порасла је за више од 2 билиона евра.
Економије земаља из Централне и Источне Европе, које су се придружиле пре 22 године, више су него удвостручиле своју величину. Нове државе чланице допринеле су отварању 26 милиона радних места, од чега више од шест милиона у њиховим сопственим земљама.
Ови подаци показују да проширење није терет којим треба управљати, вец́ инвестиција у наш заједнички просперитет. Оно ствара прилике за грађане и предузец́а широм Уније, шири наша тржишта, јача наш социјални модел и повец́ава нашу способност да одговоримо на глобалне потресе.
Међутим, користи од проширења не би требало да почну тек на дан приступања. Током процеса приступања, ми вец́ приближавамо земље кандидате Европској унији путем постепене интеграције, што доноси видљиве користи за све.
„На Западном Балкану, План раста и друге европске иницијативе пружају подршку инвестицијама, економском приближавању и тешњој интеграцији са Јединственим тржиштем“, рекао је Кошта.
Напредак обухвата учешц́е у Јединственом подручју плац́ања у еврима (СЕПА), побољшања на граничним прелазима, јаче транспортне везе, дигиталне иницијативе и ниже трошкове роминга. Ови напори дају опипљиве резултате.
У октобру је ЕУ одржала конференције о приступању са Црном Гором, Албанијом, Украјином и Молдавијом, што представља даљи напредак у њиховим процесима приступања. Црна Гора и Албанија су привремено затвориле додатна преговарачка поглавља, док су Украјина и Молдавија отвориле преговоре о новим кластерима, подсетио је Кошта.
Црна Гора ускоро привремено затвара још једно преговарачко поглавље, чиме се ова земља приближава завршетку преговора у свим поглављима. Предстоји још посла, али уверен сам да Црна Гора може да оствари резултате. Спремни смо да наставимо да пружамо подршку Црној Гори док она завршава преостале послове.
„Верујем да Црна Гора може бити 28. члан до 2028. године“, рекао је Кошта.
Кошта је за Србију рекао да недавни избори одражавају жељу њених грађана да изграде снажније, праведније и одговорније друштво.
„Ове тежње су у потпуности усклађене са процесом приступања Европској унији. Европска унија је спремна да пружи подршку новој влади Србије на њеном европском путу, са посебним фокусом на владавину права, слободу медија и борбу против корупције“, рекао је Кошта.
Такође „верујем да Северна Македонија, Босна и Херцеговина, као и Косово, могу да остваре додатни напредак и убрзају неопходне реформе на свом путу ка чланству у ЕУ. О овоме, као и о другим питањима, разговарац́емо са свим лидерима Западног Балкана за три недеље, на четвртом самиту ЕУ – Западни Балкан који ц́е бити одржан током мог мандата“, додао је он.
Према његовим речима, Молдавија и Украјина су такође имале користи од ближе сарадње са Европском унијом, укључујуц́и либерализацију визног режима, ниже трошкове роминга, енергетску подршку и улагања у инфраструктуру.
Ове мере су ојачале отпорност обе земље и приближиле њихове грађане и привреде Европској унији. Тај напредак је посебно значајан у случају Украјине, која се вец́ скоро пет година суочава са руским агресорским ратом.
Када је реч о Молдавији, напредак остварен у спровођењу реформи, као и снажна посвец́еност земље усклађивању са правним тековинама Европске уније, значе да ц́е она моц́и брзо да напредује на свом путу ка чланству, након што буду отворени сви преговарачки кластери.