Све вести
Фото из чланка: Дневни лист ДанасКошта: ЕУ је спремна да подржи нову владу Србије на европском путу
Шта наводе медији
Парламентарни избори у Србији одржани су 25. октобра 2026. године, уз поновљено гласање на 53 бирачка места.
Ово наводи један извор
Forbes Srbija, 4. нов, 07:00 (отвара се у новом прозору)
Парламентарни избори у Србији 25. октобра 2026. године означили су почетак нове политичке фазе. Након поновљеног гласања на 53 бирачка мјеста, листа „Студенти побеђују“ освојила је 53,01 одсто гласова, док је листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ добила 38,98 одсто. Према обрачуну расподјеле мандата на основу свих обрађених бирачких мјеста, студентска листа има 140 од укупно 250 мандата.
Листа „Студенти побеђују“ освојила је 53,01 одсто гласова, а листа „Александар Вучић, Уједињена Србија“ 38,98 одсто.
Ово наводи један извор
Парламентарни избори у Србији 25. октобра 2026. године означили су почетак нове политичке фазе. Након поновљеног гласања на 53 бирачка мјеста, листа „Студенти побеђују“ освојила је 53,01 одсто гласова, док је листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ добила 38,98 одсто. Према обрачуну расподјеле мандата на основу свих обрађених бирачких мјеста, студентска листа има 140 од укупно 250 мандата.
Према обрачуну расподеле мандата, студентска листа има 140 од укупно 250 мандата у парламенту.
Ово наводи један извор
Парламентарни избори у Србији 25. октобра 2026. године означили су почетак нове политичке фазе. Након поновљеног гласања на 53 бирачка мјеста, листа „Студенти побеђују“ освојила је 53,01 одсто гласова, док је листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ добила 38,98 одсто. Према обрачуну расподјеле мандата на основу свих обрађених бирачких мјеста, студентска листа има 140 од укупно 250 мандата.
Реални раст БДП-а у Србији у 2025. години износио је 2,1 одсто, према Републичком заводу за статистику.
Ово наводи један извор
Према Републичком заводу за статистику, реални раст БДП-а у 2025. години износио је 2,1 одсто. Најновија прелиминарна процјена РЗС-а, објављена 2. новембра 2026, показује да је привреда у трећем кварталу ове године порасла за четири одсто у односу на исти период претходне године.
Прелиминарна процена РЗС-а објављена 2. новембра 2026. показује да је привреда у трећем кварталу 2026. порасла четири одсто у односу на исти период претходне године.
Ово наводи један извор
Према Републичком заводу за статистику, реални раст БДП-а у 2025. години износио је 2,1 одсто. Најновија прелиминарна процјена РЗС-а, објављена 2. новембра 2026, показује да је привреда у трећем кварталу ове године порасла за четири одсто у односу на исти период претходне године.
Према проценама ММФ-а из јуна 2026, јавни дуг Србије на крају 2025. износио је 44,8 одсто БДП-а, а нето прилив страних директних инвестиција 2,6 одсто БДП-а.
Ово наводи један извор
Према процјенама Међународног монетарног фонда из јуна 2026, јавни дуг Србије на крају 2025. износио је 44,8 одсто БДП-а, док је нето прилив страних директних инвестиција био еквивалентан 2,6 одсто БДП-а.
Европска банка за обнову и развој пројектовала је раст српске привреде од 3,1 одсто за 2026. и 3,8 одсто за 2027. годину.
Ово наводи један извор
Европска банка за обнову и развој пројектовала је раст од 3,1 одсто за 2026. и 3,8 одсто за 2027. годину. Ове пројекције указују на очекивани опоравак инвестиционе активности, али представљају процјене, а не гарантоване резултате.
Укупна робна размјена Србије у 2025. години износила је приближно 74,9 милијарди евра, а земље ЕУ учествовале су са 58,3 одсто, према коначним подацима РЗС-а.
Ово наводи један извор
Србија има значајну предност у овом сегменту. Према коначним подацима РЗС-а, укупна робна размјена Србије у 2025. години износила је приближно 74,9 милијарди евра. Земље Европске уније учествовале су са 58,3 одсто у укупној робној размјени.
Програм „Скок у будућност, Србија 2027“ обухвата 323 пројекта укупне најављене вредности 17,8 милијарди евра, што представља шири инвестициони програм државе, не трошак саме изложбе.
Ово наводи један извор
Програм „Скок у будућност – Србија 2027“ обухвата 323 пројекта укупне најављене вриједности 17,8 милијарди евра. Тај износ не представља трошак саме изложбе, већ шири инвестициони програм државе.
Фискални савет Србије проценио је у јуну 2026. да би трошкови ЕXПО-а и повезаних пројеката могли достићи 3,4 милијарде евра.
Ово наводи један извор
Фискални савјет Србије је у јуну 2026. процијенио да би трошкови ЕXПО-а и повезаних пројеката могли достићи 3,4 милијарде евра. Управо због тога неопходно је разликовати улагања у саму манифестацију од улагања у инфраструктуру која би требало да има дугорочну употребну вриједност.
Кошта је изјавио да је Европска унија спремна да пружи подршку новој влади Србије на њеном европском путу, са посебним фокусом на владавину права, слободу медија и борбу против корупције.
Ово наводи један извор
Данас, 3. нов, 17:23 (отвара се у новом прозору)
„Ове тежње су у потпуности усклађене са процесом приступања Европској унији. Европска унија је спремна да пружи подршку новој влади Србије на њеном европском путу, са посебним фокусом на владавину права, слободу медија и борбу против корупције“, рекао је Кошта.
Кошта је на Дипломатском форуму о проширењу ЕУ (Еуронеwс ЕУ Енларгемент Суммит 2026) оценио да проширење није терет, већ инвестиција у заједнички просперитет, и навео пример 26 милиона радних места отворених од проширења 2004. године.
Ово наводи један извор
Председник Европског савета Антонио Кошта (Цоста) је данас у свом обраћању на Дипломатском форуму о проширењу ЕУ у организацији Јуроњуза (Еуронеwс ЕУ Енларгемент Суммит 2026) објаснио зашто је то проширење инвестиција, а не терет, наводец́и примере 26 милиона радних места отворених од 2004. године, као и настојање Црне Горе да постане чланица до 2028. године. „У данашњем, неизвесном свету, проширење служи истој сврси – јачању Европе као геополитичког актера, отпорне економске силе и снаге која промовише мир, рекао је Кошта и додао да проширење није само питање јачања Европске уније“, рекао је Кошта. „Оно подразумева и испуњавање тежњи милиона Европљана који су изабрали демократију, слободу и сарадњу. Ови напори, као и тешке реформе које спроводе, заслужују нашу солидарност и политичку посвец́еност“, додао је он. „Проширење није терет којим треба управљати, вец́ инвестиција у наш заједнички просперитет“, рекао је Кошта и додао да процес приступања мора да остане правичан, доследан и заснован на заслугама, док се Европска унија припрема да, уз амбицију и одговорност, прими нове чланице, јер, приступање није само усклађивање законодавства и институција. Реч је такође о изградњи поверења, решавању спорова дипломатским путем и у духу добре воље, као и о стварању будуц́ности у којој сарадња замењује неповерење и поделе. Превазилажење наслеђа прошлости кључни је предуслов за интеграцију у Европску унију. Амбиција за приступање Европској унији мора помоц́и у превазилажењу историјских неспоразума, одбацивању националистичке реторике и подстицању земаља да крену ка истинској сарадњи. Искуство Европе показује да проширење доноси корист свима нама, оценио је Кошта и додао да је проширење из 2004. године јасан је пример тога. Од тада се Унији придружило више од 100 милиона људи, а заједничка економија порасла је за више од 2 билиона евра. Економије земаља из Централне и Источне Европе, које су се придружиле пре 22 године, више су него удвостручиле своју величину. Нове државе чланице допринеле су отварању 26 милиона радних места, од чега више од шест милиона у њиховим сопственим земљама.
Кошта је изјавио да верује да Црна Гора може бити 28. чланица ЕУ до 2028. године.
Ово наводи један извор
„Верујем да Црна Гора може бити 28. члан до 2028. године“, рекао је Кошта.
Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.
Разликује се
У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.
