Шта наводе медији
Себастија Алзамора добио је награду Ллетра д'Ор за најбоље дело објављено на каталонском језику у 2025, као и признање шпанског Удружења књижевних критичара и још три награде за поему Сала Августа.
Ово наводи један извор
Радар, 5. нов, 00:03 (отвара се у новом прозору)
Себастија Алзамора добио је награду Ллетра д’Ор за најбоље дело објављено на каталонском језику у 2025, пре тога и признање шпанског Удружења књижевних критичара, те још три награде за поему Сала Августа. Поменуо нам је ту књигу док смо разговарали о роману Бес, објављеном у Хеликсу. „Стари, прелеп биоскоп у Палми, главном граду Мајорке. Радо сам тамо ишао као мали, живот сам ту провео. Пре седам година, открио сам да је на том месту био логор. Фашисти су доводили људе, мучили их и убијали.“
Алзамора је у разговору о роману Бес, објављеном у издању Хеликса, поменуо стари биоскоп у Палми, главном граду Мајорке, у који је радо ишао као дете, а пре седам година сазнао је да је на том месту био логор у коме су, како каже, фашисти доводили људе, мучили их и убијали.
Ово наводи један извор
Себастија Алзамора добио је награду Ллетра д’Ор за најбоље дело објављено на каталонском језику у 2025, пре тога и признање шпанског Удружења књижевних критичара, те још три награде за поему Сала Августа. Поменуо нам је ту књигу док смо разговарали о роману Бес, објављеном у Хеликсу. „Стари, прелеп биоскоп у Палми, главном граду Мајорке. Радо сам тамо ишао као мали, живот сам ту провео. Пре седам година, открио сам да је на том месту био логор. Фашисти су доводили људе, мучили их и убијали.“
У Културном центру Београда траје изложба Медицинске пустиње, која тематизује структурне неједнакости у приступу здравственој заштити у Србији, полазећи од искустава жена из руралних средина.
Ово наводи један извор
У Културном центру Београда траје изложба Медицинске пустиње, која „тематизује структурне неједнакости у приступу здравственој заштити у Србији, полазећи од искустава жена из руралних средина. Настала на основу етнографског истраживања спроведеног током 2025. године у селима Средњобанатског, Севернобанатског и Зајечарског округа, изложба отвара питања доступности јавних здравствених услуга, невидљивог рада потребног да би се до њих дошло, као и односа између пацијенткиња и здравствених институција“.
Изложба Медицинске пустиње настала је на основу етнографског истраживања спроведеног током 2025. године у селима Средњобанатског, Севернобанатског и Зајечарског округа, а отвара питања доступности јавних здравствених услуга, невидљивог рада и односа између пацијенткиња и здравствених институција.
Ово наводи један извор
У Културном центру Београда траје изложба Медицинске пустиње, која „тематизује структурне неједнакости у приступу здравственој заштити у Србији, полазећи од искустава жена из руралних средина. Настала на основу етнографског истраживања спроведеног током 2025. године у селима Средњобанатског, Севернобанатског и Зајечарског округа, изложба отвара питања доступности јавних здравствених услуга, невидљивог рада потребног да би се до њих дошло, као и односа између пацијенткиња и здравствених институција“.
Књижевница Хелен Мекдоналд, ауторка мемоара Ј као Јастреб (Прометеј), написала је на друштвеној мрежи @хјм.бскy.социал да је веома тужна пошто је чула вест о смрти глумца сер Патрика Стјуарта, познатог по улогама у Звезданим стазама и Шекспировом делу.
Ово наводи један извор
Нисам била свесна да сам сер Патрика Стјуарта до сада сматрала бесмртним. Веома сам тужна – написала је књижевница Хелен Мекдоналд, ауторка запаженог мемоара Ј као Јастреб (Прометеј), на друштвеној мрежи @хјм.бскy.социал, пошто је чула вест о смрти глумца за кога се обично говорило да је у Звезданим стазама правио космичке излете у Шекспирово дело.
Стручњак за спољну политику Боби Гош запитао се у магазину Аир Маил у чему је тајна уживања у најновијим верзијама најчувенијих британских ТВ детектива, гледајући нову серију о Сименоновом Мегреу.
Ово наводи један извор
Гледајући нову серију о Сименоновом Мегреу, стручњак за спољну политику Боби Гош запитао се у магазину Аир Маил у чему је тајна уживања у најновијим верзијама најчувенијих британских ТВ детектива. Наиме, „поново се оживљавају и преобликују, све док готово уопште не личе на ликове какве познајете и волите“. Каже да је океј Шерлок с мобилним у руци, јер свака генерација има право да тумачи класике, међутим, „граница се повлачи када се дира у суштину личности великих детектива“.
Боби Гош сматра да је океј Шерлок с мобилним у руци јер свака генерација има право да тумачи класике, али да се граница повлачи када се дира у суштину личности великих детектива.
Ово наводи један извор
Гледајући нову серију о Сименоновом Мегреу, стручњак за спољну политику Боби Гош запитао се у магазину Аир Маил у чему је тајна уживања у најновијим верзијама најчувенијих британских ТВ детектива. Наиме, „поново се оживљавају и преобликују, све док готово уопште не личе на ликове какве познајете и волите“. Каже да је океј Шерлок с мобилним у руци, јер свака генерација има право да тумачи класике, међутим, „граница се повлачи када се дира у суштину личности великих детектива“.
Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.
Разликује се
У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.
