Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
Преузимање делова текста или текста у целини је дозвољено, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на www.инсајдер.нет.
Цео упоредни текст25 само у једном
Текст из 2 чланка. 1 реченицу преносе сви, у једној се разликују.
Још 25 реченица које преноси само по један медиј
За поштовање закона не мора да се чека формирање нове Владе.
Шта се онда чекало и шта се сада чека да би институције радиле по закону? – централно је питање вечерашње Инсајдер дебате.
У разговору са Марком Суботићем, тужилац Предраг Миловановић, полицијски генерал у пензији Богољуб Живковић, и адвокат Михаило Павловић говорили су и о низу других питања међу којима су и: Зашто је после година ћутања, главна тужитељка Загорка Доловац, баш сада и тек сада наложила контролу рада тужилаштава и какве ће ефекте то имати?
Представља ли институционални вакум безбедносну опасност?
И шта, док на мир позивају победници ових избора, раде институције?
Америчка биотехнолошка компанија Дрен Био, иза које стоји Ненад Томашевић, прикупила је 350 милиона долара у оквиру приватне инвестиционе рунде, а новац ће бити намењен финансирању кључних клиничких испит...
У периоду транзиције власти, док се чекају коначни изборни резултати и формирање нове владе, институције морају радити искључиво по Уставу и закону, а не по политичким налозима, оценили су учесници Инсајдер дебате.
Тужилац Предраг Миловановић, пензионисани полицијски генерал Богољуб Живковић и адвокат Михаило Павловић указали су на то да су овлашћења државних органа постојала и пре избора, али су се у пракси супротставили око начина утврђивања одговорности – од инсистирања на индивидуалном ветингу до позива на опрез пред опасношћу од реваншизма.
Додај Инсајдер у омиљене изворе на Гоогле-у
Одабери Инсајдер као омиљени извор и Гоогле ће ти чешће приказивати наше садржаје у релевантним резултатима.
Председница Европске централне банке Кристин Лагард (Цхристине Лагарде) објавила је данас да подноси оставку на ту функцију и да ће дужност напустити 7. фебруара 2027. године, чиме је окончала вишемесечна нагађања о својој будућности.
Она одлази у тренутку када се еврозона суочава с растућом инфлацијом, поскупљењем енергената и све већим трошковима задуживања, пише Ројтерс.
„Председница Европске централне банке Кристин Лагард данас је обавестила Управни одбор ЕЦБ-а и председника Европског одбора Антонија Кошту да ће напустити своју функцију 7. фебруара 2027. године“, саопштено је из ЕЦБ-а, преноси Н1 Хрватска.
Лагард је мандат требало да заврши крајем октобра 2027. године, али се већ месецима нагађало о њеном привременом одласку.
Као једно од могућих нових одредишта спомињао се Светски економски форум (WЕФ).
Ко би могао да наследи Лагард?
Међу главним кандидатима за новог председника ЕЦБ-а спомињу се бивши гувернер централне банке Холандије Клаас Кнот и бивши гувернер шпанске централне банке Пабло Хернандез де Цос.
Одлазак Лагард у фебруару наредне године ће омогућити садашњим лидерима Европске уније да изаберу њеног наследника пре председничких избора у Француској, на којима је, према анкетама наведеним у извештају Ројтерса, фавориткиња крајње десничарска политичарка Марин Ле Пен.
Избор новог председника ЕЦБ-а могао би да има значајне политичке и економске последице, посебно у тренутку када се међу европским државама продубљују разлике у погледу фискалне политике и начина одговора на економску кризу.
Рат с Ираном и раст цена енергената
Лагард одлази у посебно осетљивом тренутку за европску монетарну политику.
ЕЦБ се налази усред циклуса повећања каматних стопа, настојећи да спречи да раст цена нафте, изазван ратом с Ираном, доведе до ширег поскупљења роба и услуга те повећања плата које би додатно подстакло инфлацију.
Истовремено, централна банка суочава се с растом приноса на државне обвезнице, нарочито у високо задуженој Француској.
Таква кретања повећавају трошкове задуживања за домаћинства и компаније, отежавају инвестиције и успоравају привредну активност.
Лагард је раније упозорила да би распродаја обвезница и последично погоршање услова финансирања могли да успоре економски раст, али и допринесу смањењу инфлације.
Преузимање делова текста или текста у целини је дозвољено, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на www.инсајдер.нет.
