Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose svi mediji.
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.
Ceo uporedni tekst25 samo u jednom
Tekst iz 2 članka. 1 rečenicu prenose svi, u jednoj se razlikuju.
Još 25 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Za poštovanje zakona ne mora da se čeka formiranje nove Vlade.
Šta se onda čekalo i šta se sada čeka da bi institucije radile po zakonu? – centralno je pitanje večerašnje Insajder debate.
U razgovoru sa Markom Subotićem, tužilac Predrag Milovanović, policijski general u penziji Bogoljub Živković, i advokat Mihailo Pavlović govorili su i o nizu drugih pitanja među kojima su i: Zašto je posle godina ćutanja, glavna tužiteljka Zagorka Dolovac, baš sada i tek sada naložila kontrolu rada tužilaštava i kakve će efekte to imati?
Predstavlja li institucionalni vakum bezbednosnu opasnost?
I šta, dok na mir pozivaju pobednici ovih izbora, rade institucije?
Američka biotehnološka kompanija Dren Bio, iza koje stoji Nenad Tomašević, prikupila je 350 miliona dolara u okviru privatne investicione runde, a novac će biti namenjen finansiranju ključnih kliničkih ispit...
U periodu tranzicije vlasti, dok se čekaju konačni izborni rezultati i formiranje nove vlade, institucije moraju raditi isključivo po Ustavu i zakonu, a ne po političkim nalozima, ocenili su učesnici Insajder debate.
Tužilac Predrag Milovanović, penzionisani policijski general Bogoljub Živković i advokat Mihailo Pavlović ukazali su na to da su ovlašćenja državnih organa postojala i pre izbora, ali su se u praksi suprotstavili oko načina utvrđivanja odgovornosti – od insistiranja na individualnom vetingu do poziva na oprez pred opasnošću od revanšizma.
Dodaj Insajder u omiljene izvore na Google-u
Odaberi Insajder kao omiljeni izvor i Google će ti češće prikazivati naše sadržaje u relevantnim rezultatima.
Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard (Christine Lagarde) objavila je danas da podnosi ostavku na tu funkciju i da će dužnost napustiti 7. februara 2027. godine, čime je okončala višemesečna nagađanja o svojoj budućnosti.
Ona odlazi u trenutku kada se evrozona suočava s rastućom inflacijom, poskupljenjem energenata i sve većim troškovima zaduživanja, piše Rojters.
„Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard danas je obavestila Upravni odbor ECB-a i predsednika Evropskog odbora Antonija Koštu da će napustiti svoju funkciju 7. februara 2027. godine“, saopšteno je iz ECB-a, prenosi N1 Hrvatska.
Lagard je mandat trebalo da završi krajem oktobra 2027. godine, ali se već mesecima nagađalo o njenom privremenom odlasku.
Kao jedno od mogućih novih odredišta spominjao se Svetski ekonomski forum (WEF).
Ko bi mogao da nasledi Lagard?
Među glavnim kandidatima za novog predsednika ECB-a spominju se bivši guverner centralne banke Holandije Klaas Knot i bivši guverner španske centralne banke Pablo Hernandez de Cos.
Odlazak Lagard u februaru naredne godine će omogućiti sadašnjim liderima Evropske unije da izaberu njenog naslednika pre predsedničkih izbora u Francuskoj, na kojima je, prema anketama navedenim u izveštaju Rojtersa, favoritkinja krajnje desničarska političarka Marin Le Pen.
Izbor novog predsednika ECB-a mogao bi da ima značajne političke i ekonomske posledice, posebno u trenutku kada se među evropskim državama produbljuju razlike u pogledu fiskalne politike i načina odgovora na ekonomsku krizu.
Rat s Iranom i rast cena energenata
Lagard odlazi u posebno osetljivom trenutku za evropsku monetarnu politiku.
ECB se nalazi usred ciklusa povećanja kamatnih stopa, nastojeći da spreči da rast cena nafte, izazvan ratom s Iranom, dovede do šireg poskupljenja roba i usluga te povećanja plata koje bi dodatno podstaklo inflaciju.
Istovremeno, centralna banka suočava se s rastom prinosa na državne obveznice, naročito u visoko zaduženoj Francuskoj.
Takva kretanja povećavaju troškove zaduživanja za domaćinstva i kompanije, otežavaju investicije i usporavaju privrednu aktivnost.
Lagard je ranije upozorila da bi rasprodaja obveznica i posledično pogoršanje uslova finansiranja mogli da uspore ekonomski rast, ali i doprinesu smanjenju inflacije.
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.
