Све вести
Фото из чланка: ТањугИгор Јурић: У случају Данке Илић најважније је да судска пресуда донесе истину
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе бар 3 од 5 медија.
"Данас је припремно рочиште затворено за јавност, то је и уобичајено. Говорећи о судском поступку који данас почиње пред Вишим судом у неготину против Дејана Драгијевића и Срђана Јанковића који су осумњичени за тешко убиство двогодишње Данке Илић, Јурић је рекао да уколико и дође до правоснажне пресуде, поставља се питање да ли ће то моћи да буде дуготрајно одрживо.
Према наводима оптужнице, Дејан Драгијевић и Срђан Јанковић терете се да су 26. марта 2024. године у Бањском пољу код Бора службеним возилом ЈКП "Водовод" ударили двогодишњу Данку Илић. На питање да ли је информација да је дете страдало била прерано изнета имајући у виду да тело Данке Илић није пронађено, Јурић је оценио да је вероватно постојала основана сумња да се донесе таква процена.
"Наравно да постоји могућност и да је Данка жива, то не смемо да изгубимо из вида иако су за мене лично шансе за то изузетно мале.
Цео упоредни текст16 реченица у више медија, 211 само у једном
Текст из 8 чланака. 1 реченицу преносе сви, у 9 се разликују.
И даље постоји могућност, иако мала, да је Данка Илић жива: Јурић о случају из Бора и доношењу пресуде
Игор Јурић: У случају Данке Илић најважније је да судска пресуда донесе истину
Директор Центра за несталу и злостављану децу Игор Јурић изјавио је данас да је у случају нестанка Данке Илић за целокупно друштво и саму породицу најважније да се сазна истина, односно да оно што судска пресуда осумњичених за њено убиство донесе буде потпуна истина о целокупном догађају.
Још 6 реченица које преноси само по један медиј
Дејан Драгијевић и Срђан Јанковић, оптужени за убиство двогодишње Данке Илић, доведени су данас под јаким полицијским обезбеђењем у Виши суд у Неготину, где је за 10.30 часова заказано припремно рочиште.
Родитељи нестале девојчице требало би први пут да се нађу у судници заједно са мушкарцима оптуженим за смрт њиховог детета, док тело Данке Илић ни после више од две године није пронађено.
КАКО СУ 2 РАДНИКА БЕЗ ДОСИЈЕА ИЗБРИСАЛА ТРАГОВЕ?
Оптужени, иначе радници ЈКП "Водовод" из Бора, довезени су полицијском марицом, након чега су са лисицама на рукама, уз пратњу полицијских службеника, спроведени у зграду суда.
Испред Вишег суда у Неготину присутне су јаке полицијске снаге, а посебна пажња усмерена је на данашње рочиште, које представља важан корак у судском поступку за један од случајева који су изазвали највећу пажњу јавности у Србији.
Велика анализа током суђења века: Доказа нема, тело Данке Илић није нађено - Имам право да верујем да је жива
Родитељи Данке Илић први пут пред оптуженима
"Данас је припремно рочиште затворено за јавност, то је и уобичајено.
Не очекујем да се данас деси ништа посебно ново, али оно што нас очекује у самом судском процесу ће бити врло интересантно из разлога што је материјалних доказа врло мало, готово да их и нема.
Имамо само признање осумњичених у овом случају, и то је нешто што ће бити јако тешко одрживо да би се могло доћи до правоснажне пресуде", навео је он за Тањуг.
Још 7 реченица које преноси само по један медиј
Такође, требало би да буду предложени сведоци чије ће саслушање бити затражено током судског поступка.
Посебну тежину данашњем рочишту даје чињеница да би родитељи Данке Илић први пут требало да се суоче са оптуженима у судници.
Једно од најважнијих нерешених питања у овом случају остаје локација тела двогодишње девојчице, које ни након опсежне потраге није пронађено.
- У јавности и међу стручњацима и даље траје скепса јер међу више од 500 анализираних биолошких трагова нема ДНК детета, нити је тело пронађено
- Одбрана и део стручне јавности тврде да се оптужница ослања на признања и реконструкцију, док тужилаштво случај сматра разјашњеним
Ево када ће јавност моћи да присуствује суђењу за убиство Данке Илић: Огласио се Виши суд у Зајечару
- Окривљени су негирали кривицу, а родитељи девојчице Ивана и Милош Илић први пут су били у судници са њима; тужилаштво тражи доживотни затвор.
Говорећи о судском поступку који данас почиње пред Вишим судом у неготину против Дејана Драгијевића и Срђана Јанковића који су осумњичени за тешко убиство двогодишње Данке Илић, Јурић је рекао да уколико и дође до правоснажне пресуде, поставља се питање да ли ће то моћи да буде дуготрајно одрживо.
Додао је да очекује да се евентуално појави неки нови сведок у самом судском процесу, који би могао или да докаже да се оно шта се осумњиченима ставља на терет заиста и десило, или да се ти људи ослободе кривице.
Још 6 реченица које преноси само по један медиј
Обојица су, како пише београдски Телеграф, рекла да нису крива за тешко убиство које им оптужница ставља на терет.
Одбрана је на рочишту тврдила да тужилаштво нема материјалне доказе који их повезују с дјевојчицом.
Бранитељица Дејана Драгијевића Вања Живковић казала је да ниједно од 60 вјештачења није показало да негдје постоји ДНК оптужених.
Бранилац Срђана Јанковића Живадин Богдановић тврдио је да нема доказа да је дјевојчица уопће била у возилу ЈКП "Водовод", иако је вјештачено око 500 узорака.
Тужилац је остао при оптужници и предложио саслушање свједока, вјештачења и читање списа.
Након завршетка рочишта суд се огласио и саопштено је када почиње главни претрес, односно део суђења ком ће јавност моћи да присуствује.
Главни претрес заказан је за другу половину новембра и децембар, у блоковима од по три дана.
Још 12 реченица које преноси само по један медиј
Прво ће бити саслушани оптужени, затим оштећени и родитељи дјевојчице, а онда свједоци.
Више јавно тужилаштво у Зајечару терети Драгијевића и Јанковића, раднике ЈКП "Водовод" из Бора, за тешко убиство у саизвршилаштву и тражи доживотни затвор.
- Након завршетка рочишта, двојица окривљених враћена су у притвор, где се налазе од хапшења.
Као и приликом доласка у суд, њихово спровођење протекло је уз појачане мере обезбеђења - казе извор Курира И додаје:
- Драгијевић и Јанковић изведени су из зграде суда на задњи излаз, један по један у пратњи припадника затворске страже и полиције, чиме је избегнут њихов излазак пред бројне новинарске екипе које су током дана пратиле дешавања испред зграде Вишег суда.
Како јавља репортер Курира, окривљени су негирали кривицу.
Њихов долазак у суд такође је био под јаким обезбеђењем.
Довезени су службеним возилом, са лисицама на рукама, а потом спроведени у зграду суда кроз задњи улаз.
Подсетимо, данашње припремно рочиште било је затворено за јавност, што је уобичајена пракса у овој фази кривичног поступка.
На њему су странке у поступку имале прилику да изнесу уводна излагања и предлоге у вези са доказима и сведоцима који би требало да буду разматрани током главног претреса.
У суду су били присутни и родитељи мале Данке, Ивана и Милош Илић, који су се први пут у судници нашли са двојицом окривљених.
Дејан Драгијевић и Срђан Јанковић оптужени су за тешко убиство у саизвршилаштву, а Више јавно тужилаштво у Зајечару предложило је раније да им се изрекне казна доживотног затвора.
Према наводима оптужнице, Дејан Драгијевић и Срђан Јанковић терете се да су 26. марта 2024. године у Бањском пољу код Бора службеним возилом ЈКП "Водовод" ударили двогодишњу Данку Илић.
Тужилаштво их терети да су након тога тело девојчице ставили у возило и одвезли на депонију, одакле је, према наводима оптужнице, касније премештено на за сада непознату локацију.
Тело Данке Илић до данас није пронађено, упркос бројним претрагама терена и локација које су током истраге довођене у везу са њеним нестанком.
Још 27 реченица које преноси само по један медиј
Оптужени негирају кривицу, признања из полиције оспорена
Случај су од почетка пратили бројни обрти, међу којима су и промене исказа двојице оптужених.
Према раније објављеним информацијама, Драгијевић и Јанковић су током полицијског поступања дали исказе у којима су признали умешаност у злочин и наводили могуће локације на којима би се могло налазити тело девојчице.
Међутим, приликом саслушања пред тужилаштвом обојица су негирала кривицу, тврдећи да су ранија признања била изнуђена полицијском принудом.
Искази дати полицији без процесних гаранција прописаних законом не могу се користити као доказ на суду, због чега ће посебну важност у наставку поступка имати докази које тужилаштво предложи и које суд прихвати за извођење.
Након месеци истраге, опречних информација и две враћене оптужнице, данашњи претрес донео је и најтежи моменат од почетка процеса - родитељи нестале девојчице по први пут су се у судници нашли лицем у лице са двојицом оптужених.
Иако тужилаштво и одбрана данас предлажу сведоке и доказе који би требало да расветле судбину детета, сам темељ оптужнице у јавности и међу правним стручњацима и даље изазива озбиљну скепсу.
У фокусу расправе поново се нашао податак да ниједан од преко 500 анализираних биолошких трагова не повезује оптужене са девојчицом, што отвара питање одрживости читавог случаја.
О овој теми за "Пулс Србије" на Курир телевизији говорили су Милица Митровић, адвокат и Рајко Недић, главни уредник Курира.
Преко 500 негативних ДНК узорака и питање законитости признања
Коментаришући шири контекст овог процеса, адвокатица Милица Митровић упозорила је да мањкавости у истрази превазилазе оквире самог предмета и задиру у правну сигурност сваког појединца.
- Као адвокат који помно прати овај случај, сматрам да је он од пресудног значаја за правну сигурност свих грађана.
Поставља се питање да ли свако од нас може постати оптужен за најтеже кривично дело само зато што се у погрешном тренутку нашао на погрешном месту.
Осврћући се на недостатак материјалних доказа, Митровићева је нагласила да процес не може опстати на претпоставкама без иједног непобитног форензичког трага на возилу или оптуженима.
- Сматрам да ова оптужница нема реалне основе у материјалној истини.
Чињеница да ниједан од чак 500 изолованих биолошких трагова не садржи ДНК детета, нити доказује контакт детета са возилом или оптуженима, изузетно је важан параметар који озбиљно доводи у питање одрживост доказа.
Поред непостојања биолошких трагова, адвокатица подсећа да се оптужница у великој мери ослања на исказе дате у полицији, чија је веродостојност компромитована трагичним догађајима који су уследили непосредно након хапшења.
- Са друге стране, оптужница се доминантно ослања на признања окривљених.
Међутим, та признања се не могу посматрати изоловано од чињенице да је брат једног од осумњичених у полицијску станицу ушао жив и здрав, а из ње није изашао жив.
Зато се с разлогом поставља кључно питање: ко је заправо саставио та признања и под каквим су околностима она узета?
Зашто се кренуло у процес без тела и очевидаца?
Трећа верзија оптужнице прошла је судску контролу тек након спроведене реконструкције догађаја, али питање је колики је стварни домет таквог вештачења на терену, имајући у виду проток времена и начин на који је изведено.
Главни уредник "Курира" Рајко Недић изнео је низ сумњи у прецизност саме реконструкције.
- Прошло је доста времена, две оптужнице су већ враћане, а сам поступак је пратило много отежавајућих околности, од ангажовања бројних вештака до покушаја реконструкције догађаја.
Питање је колико је та реконструкција уопште могла верно да преслика ситуацију, имајући у виду временске услове на дан нестанка, али и чињеницу да је коришћена лутка сличних габарита уместо детета.
Недић је потом таксативно навео кључне празнине у истрази које и на самом почетку суђења остају неразјашњене пред судом и јавношћу.
Оптужени су након хапшења признали кривицу, али су је касније негирали.
На питање да ли је информација да је дете страдало била прерано изнета имајући у виду да тело Данке Илић није пронађено, Јурић је оценио да је вероватно постојала основана сумња да се донесе таква процена.
Према његовим речима, у целом овом случају је највише збуњујуће то што иако су осумњичени за њено убиство признали и до детаљи описали убиство, ни један материјални доказ као ни тело девојчице никада нису пронађени.
Одговарајући на питање да ли је од самог почетка потраге за несталим дететом било довољно урађено све да се испита свака могућност, укључујући и отмица, Јурић је рекао да када се деси овакав случај у којем нема епилога, онда се не може закључити да се није десио пропуст у потрази.
"Врло су специфичне потраге за несталом децом, врло често прилазимо томе опуштено, а сваки детаљ може да доведе до тога да се изгуби случај.
Мислим да се то десило и у овом случају нестанка Данке Илић, где смо због свих околности које су окруживале цео тај догађај, место где се се догодило, узраст детета, да се много опуштено пришло томе мислећи да ће се то брзо решити и да ће се дете пронаћи.
Ту је направљен пропуст", објаснио је он.
Према његовој оцени, потрага за несталом Данком Илић је отишла у погрешном смеру, што је довело до епилога који је јавности потпуно нејасан.
Јурић сматра да постоји велика могућност да јавност никада не добије одговор шта се заиста догодило Данки Илић, с обзиром на све нејасноће и непознанице које прате овај случај већ више од две године.
Још 117 реченица, само Курир
Објашњавајући зашто је суд ипак донео одлуку да отвори главни претрес упркос томе што се чињенично стање од почетка није радикално променило, Недић оцењује да је циљ био да се пресече вишемесечна неизвесност.
- Иако је оптужница у суштини остала на истим темељима као на самом почетку, став суда и дела стручне јавности јесте да је боље започети суђење него даље пролонгирати поступак.
Главни претрес је једино преостало место где се све чињенице могу непосредно извести и суочити.
Премештањем поступка у Неготин, где је обезбеђена већа судница, створени су и формални услови за несметано суђење пред породицом, оптуженима, сведоцима и бројним медијима који прате случај.
Иако је интересовање медија и јавности огромно, законски оквир налаже посебна правила за почетну фазу суђења, због чега је донета одлука о искључењу јавности током припремног рочишта.
Главни уредник Недић разјаснио је детаље самог протокола и објаснио ко се у овим тренуцима налази у судници.
- Први део поступка затворен је за јавност, па самим тим ни фотографисање у судници није дозвољено.
Председница већа, судија Јулија Маго Шипковић, одобрила је медијима само снимање и фотографисање испред зграде суда приликом довођења оптужених из марице.
Претпостављам да ће главни претрес касније бити отворен за јавност, али данашње припремно рочиште одржава се иза затворених врата.
У судници су присутни искључиво поступајући судија, браниоци, пуномоћници и родитељи девојчице, и ту се тренутно износе само основне процесне информације.
Били на месту несреће, али контакт негирају
Осврћући се на питање шта се реално може очекивати од предстојећег доказног поступка и да ли ће се на суду појавити нове чињенице, Недић је указао на дубок јаз између полицијско-тужилачке теорије и онога што стоји у списима.
- Овде се суочавају две потпуно супротстављене позиције.
Са једне стране имамо аргументе адвоката и дела јавности који указују на недостатак директних материјалних доказа, док са друге стране тужилаштво и полиција овај случај сматрају решеним.
Истрага је била обимна: саслушано је више од 25 сведока, проверено 200 возила, базне станице и ГПС уређаји лоцирали су кретање, а око хиљаду људи је претраживало терен у радијусу од 10 квадратних километара.
За тужилаштво је кључно то што су се осумњичени у критично време нашли на том месту, што ни сами не споре, као и податак да су се задржали минут и по на депонији где је наводно остављено тело.
Међутим, чињеница да се оптужени и тужилаштво слажу само око локације и руте кретања отвара огроман правни вакуум, јер кључни материјални доказ самог злочина и даље недостаје.
Недић је детаљно описао где тачно настаје суштински проблем у доказивању кривице.
- Ту настаје парадокс који компликује цео случај.
Оптужени признају да су пролазили поред капије, али изричито негирају било какав контакт са девојчицом - било возилом, било физички.
ДНК докази који су најављивани нису пронађени у аутомобилу нити на њему, а тело до данас није лоцирано.
Такође, реч је о обичним радницима без криминалног досијеа, па се поставља питање како би неко без икаквог предзнања осмислио ’савршен злочин’ и уклонио тело без трага.
Суд ће морати да процени шта је валидно, првобитна признања или њихово касније повлачење.
Сматрам да у случају овако тешког кривичног дела и запрећене доживотне казне, уколико нема непобитних доказа, суд не сме дозволити да неко невин одговара.
Питање изнуђених признања и неразјашњена смрт у полицијској станици
Правна тежина почетних признања оптужених остаје најспорнија тачка читавог предмета, а адвокатица Милица Митровић упозорава да се на таквим исказима не може градити судска пресуда, нарочито због догађаја који су уследили унутар зидова полицијске управе.
- Са ове временске дистанце и након свега што је испливало на површину, сматрам да се ниједна судска одлука не сме заснивати на тим првобитним признањима.
Кључно је питање под каквим су околностима ти искази узети, ко их је заправо саставио и кроз шта су ти људи прошли током полицијског задржавања.
Не можемо игнорисати чињеницу да постоји озбиљна сумња у то како се поступало према њима, нарочито када имамо у виду трагичну судбину брата једног од осумњичених.
Митровићева је посебно скренула пажњу на то да званичне медицинске анализе говоре у прилог примени силе, што доводи у сумњу методе целокупне истраге и начин на који су добијени потписи на полицијским записницима.
- Потпуно је несхватљиво да јавност и даље нема епилог истраге о томе како је тај човек преминуо у полицијској станици.
Званични обдукциони налаз јасно указује на насилну смрт и трагове тортуре.
Када те чињенице повежете, намеће се потенцијални закључак о начину поступања и изнуђивања исказа.
Додатан и огроман проблем овог предмета јесте то што су у прва два дана о њему јавност обавештавали највиши политички и државни функционери, којима то уопште није у опису посла.
Када је наратив постављен на такав начин, истрага је практично била принуђена да настави тим путем.
Говорећи о последицама прераног тријумфализма истражних органа и политичара који су саопштили да је случај затворен, адвокатица је подсетила на неизмерну патњу кроз коју пролазе обе породице.
- Тада је славодобитно речено да је случај решен за свега 24 сата, а видимо докле смо заправо стигли.
Та исхитреност оставила је разорне последице по породице са обе стране.
Породици детета је саопштено да њихове ћерке више нема, а ми данас, са пуном правном и материјалном сигурношћу, и даље не можемо са стопостотном извесношћу да тврдимо шта се заиста догодило, јер тела нема.
Она је додала да је паралелно са тим потпуно уништена и породица оптужених, због чега институционални мук о смрти у притвору постаје још тежи.
- Са друге стране, породица оптужених је потпуно разорена, остали су без једног сина који је страдао током притвора, потом и без мајке, док је други син иза решетака суочен са најтежом могућом оптужбом.
Док јавност о томе само расправља, ти људи живе ту трагедију и те губитке сваког дана.
Због тога већ две године неуморно понављам: кључно је да коначно сазнамо пуну истину о томе под каквим је околностима наступила смрт брата једног од оптужених у полицијској станици - поручила је адвокатица Милица Митровић.
Указујући на најаве да се предмети из фиока морају отворити, Митровићева је категорична у ставу да расветљавање овог догађаја није питање избора, већ предуслов опште безбедности грађана.
- Питање те смрти у полицијској станици напросто мора да отвори званичан поступак.
Јавност има право да зна под каквим је тачно околностима човек изгубио живот.
Не смемо заборавити да смо сви ми грађани и да свако од нас може сутра пролазити неким путем, послом или случајно, не слутећи шта се у близини дешава, па да се нађе у оваквој ситуацији.
Правна држава не сме да функционише на овај начин.
Она је отворено посумњала у то да је јавности сервирана унапред скројена прича како би се оправдале изјаве функционера који су преурањено иступали пред камере.
- Ово целом друштву и правосуђу мора бити опомена: мора се тачно знати ко шта ради и ко сме да обавештава јавност, са којим степеном извесности и проверених чињеница.
Недопустиво је да нас носиоци високих политичких функција, којима то није у надлежности, обавештавају о епилогу истраге пре него што су докази утврђени, а да се данас испостави да то вероватно није била истина.
Тиме су у старту одбачени сви други правци истраге.
И људски и професионално ме занима: чија је суштински она првобитна верзија догађаја?
Ко је саставио текст који се данас назива исказом и признањем оптужених и тражио да се потпише?
За мене то све више личи на унапред написан сценарио.
Хронологија потраге од самог нестанка показује колико је притисак јавности утицао на доношење одлука и како су се истражни органи хватали за индиције које су водиле у слепе улице.
Рајко Недић је подсетио на атмосферу која је владала првих дана нестанка Данке Илић.
- Од самог почетка овај случај пратио је огроман, незапамћен притисак јавности.
Први пут је активиран систем 'Пронађи ме', стотине људи и полиција били су на терену, пола Србије се дигло на ноге.
Управо је тај екстремни притисак довео до серије исхитрених потеза и информација које су прерано и олако пласиране у јавност.
Говорећи о томе како су се наде јавности и породице распршиле у неколико наврата, Недић је навео примере промашених теорија које су данима држале земљу у заблуди.
- Сетимо се само лажног трага у Бечу, када се практично тврдило да је дете пронађено, па се ту изгубило неколико драгоцених дана.
Затим, драма око рашчишћавања дворишта у Бањском Пољу: пронађен је шахт који води у подземне канале, министар је одмах сео у хеликоптер, јавност је имала утисак да је у директном преносу решавање случаја и да је дете бачено доле, а када су отворили тунеле - тамо није било ничега.
Критикујући начин на који је хапшење представљено јавности, уредник "Курира" је подсетио на неиспуњена обећања о крунским доказима који ће стићи из лабораторија.
- Врхунац је наступио приликом хапшења, када је у јавност одмах изнето да су осумњичени све признали и описали до детаља, чиме су у очима јавности унапред осуђени.
Надлежни су тада уверавали да је ствар готова и да ће ДНК анализе из возила то само запечатити.
Међутим, полиција је за колима каснила пуних недељу дана, аутомобил је у међувремену опран, а најављени биолошки докази се на крају уопште нису појавили - поручио је Рајко Недић.
Објашњавајући зашто је унутрашњост службеног аутомобила комуналног предузећа остала без иједног употребљивог биолошког трагадетета, Недић је предочио стање у ком се то возило свакодневно налазило.
- Службени аутомобил је одмах враћен у предузеће како осумњичени не би били сумњиви, а возило је тамо накнадно и опрано.
Те аутомобиле колеге возе даноноћно, унутра је стално било материјала, пумпи за воду, црева за испумпавање, кутија са водомерима и алата.
Толико је људи пролазило кроз то возило да су се сви трагови измешали и било је готово немогуће било шта изоловати.
На крају, Недић је анализирао саму механику наводног злочина описану у тужилачком акту, указујући на то зашто је било готово немогуће да форензика изолује ДНК девојчице чак и да се све одиграло онако како тужилаштво тврди.
- Када погледате саму конструкцију оптужнице, наводи се да су се зауставили на тој кривини како би један од њих извршио малу нужду, те да је девојчица излетела у тренутку покретања аутомобила.
Према тим наводима, сувозач је дете подигао, удавио и положио на задње седиште, јер је гепек те ’фијат панде’ био крцат радним алатом и пумпама.
Чак и по том сценарију, вожња до депоније где је наводно бачена трајала је свега два до три минута, па је питање колико је уопште биолошких трагова могло да остане у тако кратком року.
Када на све то додате чињеницу да је прошло пуних недељу дана до тренутка када је возило одузето и прегледано, јасно је зашто је проналажење материјалних доказа било на ивици немогућег.
Одсуство биолошких трагова и мистерија наводног премештања тела
Иако се у јавности дуго инсистирало на сценарију из полицијских извештаја, одбрана и правни стручњаци указују на потпуну материјалну неодрживост такве конструкције.
Адвокатица Милица Митровић проблематизовала је чињеницу да након наводног удара и превожења детета није остао никакав физички доказ.
- Ако је дете, према тврдњама тужилаштва, ударено аутомобилом и пало на тло, логично је да би остао макар минималан траг - огуљена кожа, кап крви или влас косе.
Оптужница тврди да су дете пренели у возило, а потом су им претресени домови, одузета гардероба и предмети, и нигде није пронађен апсолутно ниједан биолошки траг.
Они нису светски стручњаци за уклањање ДНК профила да би то могли тако да изведу.
Поред изостанка трагова на лицу места и у аутомобилу, Митровићева је скренула пажњу и на оперативну нелогичност тврдње да је тело накнадно уклоњено под будним оком стотина униформисаних лица.
- Друго кључно питање јесте наводно премештање тела.
Како је могуће преместити тело поред стотина полицајаца, новинара и добровољаца који су пречешљавали сваки педаљ терена?
Ти људи се у списима третирају као окорели професионалци и искусни криминалци, што они никада нису били.
Бити месецима у притвору, вероватно невин, под теретом најтеже оптужбе, једна је од најстрашнијих судбина које човека могу задесити.
Осврћући се на друштвене и људске последице оваквог вођења истраге, она је упозорила на то да је окривљенима неповратно нанета штета која се не може исправити чак ни у случају ослобађајуће пресуде.
- Уместо претпоставке невиности, њима је од првог дана наметнута претпоставка кривице само зато што је са врха објављено да је дело доказано и признато.
Сада је изузетно тешко рушити такву конструкцију и вратити поступак у оквире закона.
Ако ти људи на крају буду правоснажно ослобођени, поставља се питање каква то одштета може да им надокнади уништене животе, изгубљено време, породичну трагедију и незапамћену стигму.
То је ненадокнадиво, и зато овај случај мора бити последња опомена да они којима то није посао више никада не пресуђују у јавности и не диктирају ток истраге.
Систем "Пронађи ме" и хаос на терену који је прогутао доказе
Паралелно са сумњама у доказе, поставља се питање у којој мери је масовна и хаотична претрага терена у првим сатима након нестанка допринела губљењу драгоценог времена.
Главни уредник "Курира" подсетио је на околности под којима је полиција радила на самом почетку.
- Било је потребно више од недељу дана да полиција дође до осумњичених и ухапси их, а у том почетном периоду изгубљено је драгоцено време.
На терен је самоиницијативно изашло око хиљаду људи - ловци, спасиоци, мештани.
Док су они претраживали десет квадратних километара по киши, терен је био изложен огромној фреквенцији пролазника, па је питање у којој мери је то отежало саму истрагу.
Правећи дистинкцију између овог случаја и ситуација у којима је активиран систем узбуњивања, Недић је нагласио важност координације са надлежним органима како добра намера грађана не би угрозила рад полиције.
- Са друге стране, сам систем ’Пронађи ме’ показао је своју снагу и оправданост.
Управо јуче смо имали случај да је девојчица захваљујући том аларму пронађена у пекари, јер су је грађани препознали и одмах реаговали.
Кључно је да родитељи прво обавесте полицију, која на основу процене активира систем, како се преурањеним потезима не би направила штета.
Некада медијска пажња може да помогне, али у одређеним ситуацијама може и да отежа рад органа.
Говорећи о специфичној атмосфери у Бањском Пољу, Недић је указао на то да су дезинформације и медијски сензационализам у потпуности замаглили стварно чињенично стање.
- Када је реч о Данки Илић, случај је био неупоредиво комплекснији.
Док су истражни органи стигли до двојице радника, у јавности су данима бујале најразличитије теорије завере, додатно подгрејане чињеницом да је мајка девојчице у том тренутку била у другом стању, што је само унело додатни шум и отежало расветљавање истине.
У сенци спекулација и ћутања породице, која је најавила обраћање тек током претреса, остаје страх јавности од правне несигурности и могућности да свако постане мета неоснованог прогона.
Митровићева је подсетила на тежину санкције која прети оптуженима уколико се суд буде водио претпоставкама.
- Може вам се десити да будете оптужени, а да уопште не знате о чему се ради, да нисте ни за шта криви, нити одговорни, и да апсолутно ништа нисте урадили.
Када говоримо о тешком убиству детета, то је најтежа могућа правна квалификација у нашем законодавству, за коју је запрећена казна доживотног затвора.
Поред саме санкције, у питању су људски животи и несагледив терет који носе породице.
Закључујући анализу поступка који улази у судску салу, адвокатица је подвукла да правосудни органи не смеју да подлегну очекивањима окружења онда када немају на шта друго да се ослоне.
- Суд некога може огласити кривим искључиво када на основу непобитних доказа, ван сваке разумне сумње, утврди да је извршио кривично дело.
Уверена сам, с обзиром на то како је случај медијски праћен, да постоје чврсти материјални докази на том нивоу, јавност би о њима одавно била детаљно обавештена.
Уместо тога, стиче се утисак да се суђење отвара само да би се предмет некако процесно затворио.
Можда ће звучати оштро, али органи који воде поступак - полиција, тужилаштво и суд немају апсолутно никакво право да подлежу притиску јавности.
Ако професионалци у правосуђу и полицији нису у стању да носе тај притисак, онда овим послом не треба ни да се баве - објаснила је адвокатица Милица Митровић.
"Наравно да постоји могућност и да је Данка жива, то не смемо да изгубимо из вида иако су за мене лично шансе за то изузетно мале.
Хајде да верујемо да ће овај судски процес показати истину.
Као што се дешавало у неким случајевима широм света да су се нестале особе пронашле после неколико деценија, можда ће се тако нешто десити и у овом случају да ће некоме прорадити савест и да ће желети да исприча комплетно истину", рекао је он.
Још 33 реченице које преноси само по један медиј
Видео: У Београду обележен мексички празник "Дан мртвих"
Како је наведено у саопштењу, данас је одржано припремно рочиште у поступку против оптужених Дејана Драгијевића из Злота и Срђана Јанковића из Луке због кривичног дела тешко убиство почињеног на штету детета Данке Илић из Бора, а по оптужници Вишег јавног тужилаштва у Зајечару.
"На припремном рочишту, које је одржано без присуства јавности, односно у присуству јавног тужиоца ВЈТ у Зајечару, оптужених и њихових бранилаца, као и оштећених и њиховог пуномоћника, пред председником судског већа - судијом Вишег суда у Неготину Јулијаном Могош Живковић - Јавни тужилац ВЈТ у Зајечару је укратко изложио оптужницу, оптужени Дејан Драгијевић и Срђан Јанковић су се изјаснили о предмету оптужбе, односно о кривици, након чега су образложени докази који ће бити изведени на главном претресу", наведено је у саопштењу.
Како додају из суда, странке у поступку су позване да предложе нове доказе и након узимања изјава од странака председник већа је донела решења о одржавању наредног главног претреса.
Видео: Француски мјузикл "Молијер" премијерно изведен у Плавој дворани Сава Центра
Телеграф.рс задржава сва права над садржајем.
За преузимање садржаја погледајте упутства на страници Услови коришћења.
Адвокат Бошко Журић о суђењу за убиство Данке Илић: Убиство је могуће доказати и без тела
БЕОГРАД - Адвокат Бошко Журић, данас је говорећи о почетку суђења оптуженима за убиство двогодишње девојчице Данке Илић, изјавио да оптужба без тела може бити доказана, али да је у таквим случајевима доказивање знатно захтевније.
У Вишем суду у Неготину данас би требало да се одржи припремно рочиште пред почетак суђења Дејану Драгијевићу и Срђану Јанковићу, оптуженима за убиство девојчице Данке Илић.
Журић је за ТВ К1 најпре објаснио да се припремно рочиште одржава без присуства јавности и да учесници поступка неће моћи да износе детаље са њега, као и да се на припремном рочишту тужилаштво и одбрана изјашњавају о оптужби, те се утврђују која су чињенична и правна питања спорна и предлажу се докази којима ће поткрепити своје тврдње.
Осврнувши се на то је ова оптужница враћена на допуну истраге, Журић је изјавио да то не мора да утиче на даљи ток поступка, већ да је најважније да је суд на крају потврдио оптужницу.
"Да ли је оптужница потврђена из првог или из једанаестог пута потпуно је небитно.
То значи да је суд, када ју је потврдио, закључио да су све оне мањкавости које су постојале отклоњене", рекао је адвокат.
Поред тога он је објаснио да се током кривичног поступка разликују степени сумње, од основа сумње на почетку истраге, преко основане сумње, до оправдане сумње која је потребна за потврђивање оптужнице, додајући да потврђивање оптужнице не значи да је кривица оптужених доказана, већ да коначну оцену доказа доноси суд тек након спроведеног главног претреса.
На питање да ли оптужба без тела жртве, у овом случају тела девојчице Данке Илић може бити доказана, Журић је оценио да је то правно могуће, али да је у таквим околностима доказивање знатно захтевније, јер тужилаштво треба да доказује посредним доказима, што је теже у односу на случај где су непосредни докази.
"Мени је, као делу стручне јавности, јако интересантно, а нисам видео да је у било ком саопштењу тужилаштва наведено на који начин је тужилаштво утврдило да је мала Данка Илић мртва.
То би била основна претпоставка за вођење поступка“, истакао је Журић и објаснио да у правном систему Србије постоји и поступак проглашења несталог лица за умрло, али да су за то предвиђени одређени законски услови.
У појединим околностима, према његовим речима, потребно је да прође пет година без икаквих сазнања о несталој особи, док закон предвиђа и краћи рок, од око шест месеци, када је нестанак повезан са догађајем који непосредно угрожава живот, попут саобраћајне несреће или природне катастрофе.
Говорећи о наводима оптужнице према којима је Данка Илић најпре ударена аутомобилом, Журић је истакао да би за доказивање таквог догађаја било неопходно утврдити околности под којима се несрећа догодила.
Журић је објаснио да реконструкција догађаја јесте доказно средство у кривичном поступку, али да зависи од других доказа на основу којих је сама реконструкција изршена.
Према његовим речима, реконструкција сама по себи не може да надомести недостатак поузданих информација о догађају.
Током истраге претраживане су бројне локације на подручју Бора и околине, укључујући дивље депоније, простор око Брестовачког моста, Лазареву пећину, као и куће и имања повезана са оптуженима.
Упркос опсежној потрази, тело девојчице није пронађено.
Случај је додатно привукао пажњу јавности након смрти Далибора Драгијевића, брата оптуженог Дејана Драгијевића, који је преминуо током полицијског задржавања, пре формалног саслушања у тужилаштву.
Против Радослава Драгијевића, оца једног од оптужених, истрага је обустављена због недостатка доказа.
Данашње припремно рочиште у Вишем суду у Неготину представља наредну фазу кривичног поступка, током које ће бити разматрани предлози доказа и друга процесна питања важна за почетак главног претреса.
Дејан Драгијевић и Срђан Јанковић остају оптужени за убиство Данке Илић, а њихова кривица може бити утврђена искључиво правноснажном судском пресудом.
Поставља се кључно питање да ли понуђени доказни материјал тужилаштва има довољну правну тежину за осуђујући исход.
Адвокатица Милица Митровић наглашава да функција суда није смиривање друштвених тензија, већ искључиво строга оцена чињеница, износећи притом и свој лични став о статусу несталог детета.
- Као адвокат и бранилац, мирне душе могу да кажем да расположиви докази ни изблиза нису довољни за осуђујућу пресуду.
Наравно, ја нисам судија и коначна реч је на судском већу након што се доказни поступак оконча.
Иако су након хапшења давали исказе у којима су признали умешаност у злочин, обојица су касније променила исказе и негирала извршење кривичног дела.
