Sve vesti
Foto iz članka: TanjugIgor Jurić: U slučaju Danke Ilić najvažnije je da sudska presuda donese istinu
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose bar 3 od 5 medija.
"Danas je pripremno ročište zatvoreno za javnost, to je i uobičajeno. Govoreći o sudskom postupku koji danas počinje pred Višim sudom u negotinu protiv Dejana Dragijevića i Srđana Jankovića koji su osumnjičeni za teško ubistvo dvogodišnje Danke Ilić, Jurić je rekao da ukoliko i dođe do pravosnažne presude, postavlja se pitanje da li će to moći da bude dugotrajno održivo.
Prema navodima optužnice, Dejan Dragijević i Srđan Janković terete se da su 26. marta 2024. godine u Banjskom polju kod Bora službenim vozilom JKP "Vodovod" udarili dvogodišnju Danku Ilić. Na pitanje da li je informacija da je dete stradalo bila prerano izneta imajući u vidu da telo Danke Ilić nije pronađeno, Jurić je ocenio da je verovatno postojala osnovana sumnja da se donese takva procena.
"Naravno da postoji mogućnost i da je Danka živa, to ne smemo da izgubimo iz vida iako su za mene lično šanse za to izuzetno male.
Ceo uporedni tekst16 rečenica u više medija, 211 samo u jednom
Tekst iz 8 članaka. 1 rečenicu prenose svi, u 9 se razlikuju.
I dalje postoji mogućnost, iako mala, da je Danka Ilić živa: Jurić o slučaju iz Bora i donošenju presude
Igor Jurić: U slučaju Danke Ilić najvažnije je da sudska presuda donese istinu
Direktor Centra za nestalu i zlostavljanu decu Igor Jurić izjavio je danas da je u slučaju nestanka Danke Ilić za celokupno društvo i samu porodicu najvažnije da se sazna istina, odnosno da ono što sudska presuda osumnjičenih za njeno ubistvo donese bude potpuna istina o celokupnom događaju.
Još 6 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Dejan Dragijević i Srđan Janković, optuženi za ubistvo dvogodišnje Danke Ilić, dovedeni su danas pod jakim policijskim obezbeđenjem u Viši sud u Negotinu, gde je za 10.30 časova zakazano pripremno ročište.
Roditelji nestale devojčice trebalo bi prvi put da se nađu u sudnici zajedno sa muškarcima optuženim za smrt njihovog deteta, dok telo Danke Ilić ni posle više od dve godine nije pronađeno.
KAKO SU 2 RADNIKA BEZ DOSIJEA IZBRISALA TRAGOVE?
Optuženi, inače radnici JKP "Vodovod" iz Bora, dovezeni su policijskom maricom, nakon čega su sa lisicama na rukama, uz pratnju policijskih službenika, sprovedeni u zgradu suda.
Ispred Višeg suda u Negotinu prisutne su jake policijske snage, a posebna pažnja usmerena je na današnje ročište, koje predstavlja važan korak u sudskom postupku za jedan od slučajeva koji su izazvali najveću pažnju javnosti u Srbiji.
Velika analiza tokom suđenja veka: Dokaza nema, telo Danke Ilić nije nađeno - Imam pravo da verujem da je živa
Roditelji Danke Ilić prvi put pred optuženima
"Danas je pripremno ročište zatvoreno za javnost, to je i uobičajeno.
Ne očekujem da se danas desi ništa posebno novo, ali ono što nas očekuje u samom sudskom procesu će biti vrlo interesantno iz razloga što je materijalnih dokaza vrlo malo, gotovo da ih i nema.
Imamo samo priznanje osumnjičenih u ovom slučaju, i to je nešto što će biti jako teško održivo da bi se moglo doći do pravosnažne presude", naveo je on za Tanjug.
Još 7 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Takođe, trebalo bi da budu predloženi svedoci čije će saslušanje biti zatraženo tokom sudskog postupka.
Posebnu težinu današnjem ročištu daje činjenica da bi roditelji Danke Ilić prvi put trebalo da se suoče sa optuženima u sudnici.
Jedno od najvažnijih nerešenih pitanja u ovom slučaju ostaje lokacija tela dvogodišnje devojčice, koje ni nakon opsežne potrage nije pronađeno.
- U javnosti i među stručnjacima i dalje traje skepsa jer među više od 500 analiziranih bioloških tragova nema DNK deteta, niti je telo pronađeno
- Odbrana i deo stručne javnosti tvrde da se optužnica oslanja na priznanja i rekonstrukciju, dok tužilaštvo slučaj smatra razjašnjenim
Evo kada će javnost moći da prisustvuje suđenju za ubistvo Danke Ilić: Oglasio se Viši sud u Zaječaru
- Okrivljeni su negirali krivicu, a roditelji devojčice Ivana i Miloš Ilić prvi put su bili u sudnici sa njima; tužilaštvo traži doživotni zatvor.
Govoreći o sudskom postupku koji danas počinje pred Višim sudom u negotinu protiv Dejana Dragijevića i Srđana Jankovića koji su osumnjičeni za teško ubistvo dvogodišnje Danke Ilić, Jurić je rekao da ukoliko i dođe do pravosnažne presude, postavlja se pitanje da li će to moći da bude dugotrajno održivo.
Dodao je da očekuje da se eventualno pojavi neki novi svedok u samom sudskom procesu, koji bi mogao ili da dokaže da se ono šta se osumnjičenima stavlja na teret zaista i desilo, ili da se ti ljudi oslobode krivice.
Još 6 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Obojica su, kako piše beogradski Telegraf, rekla da nisu kriva za teško ubistvo koje im optužnica stavlja na teret.
Odbrana je na ročištu tvrdila da tužilaštvo nema materijalne dokaze koji ih povezuju s djevojčicom.
Braniteljica Dejana Dragijevića Vanja Živković kazala je da nijedno od 60 vještačenja nije pokazalo da negdje postoji DNK optuženih.
Branilac Srđana Jankovića Živadin Bogdanović tvrdio je da nema dokaza da je djevojčica uopće bila u vozilu JKP "Vodovod", iako je vještačeno oko 500 uzoraka.
Tužilac je ostao pri optužnici i predložio saslušanje svjedoka, vještačenja i čitanje spisa.
Nakon završetka ročišta sud se oglasio i saopšteno je kada počinje glavni pretres, odnosno deo suđenja kom će javnost moći da prisustvuje.
Glavni pretres zakazan je za drugu polovinu novembra i decembar, u blokovima od po tri dana.
Još 12 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Prvo će biti saslušani optuženi, zatim oštećeni i roditelji djevojčice, a onda svjedoci.
Više javno tužilaštvo u Zaječaru tereti Dragijevića i Jankovića, radnike JKP "Vodovod" iz Bora, za teško ubistvo u saizvršilaštvu i traži doživotni zatvor.
- Nakon završetka ročišta, dvojica okrivljenih vraćena su u pritvor, gde se nalaze od hapšenja.
Kao i prilikom dolaska u sud, njihovo sprovođenje proteklo je uz pojačane mere obezbeđenja - kaze izvor Kurira I dodaje:
- Dragijević i Janković izvedeni su iz zgrade suda na zadnji izlaz, jedan po jedan u pratnji pripadnika zatvorske straže i policije, čime je izbegnut njihov izlazak pred brojne novinarske ekipe koje su tokom dana pratile dešavanja ispred zgrade Višeg suda.
Kako javlja reporter Kurira, okrivljeni su negirali krivicu.
Njihov dolazak u sud takođe je bio pod jakim obezbeđenjem.
Dovezeni su službenim vozilom, sa lisicama na rukama, a potom sprovedeni u zgradu suda kroz zadnji ulaz.
Podsetimo, današnje pripremno ročište bilo je zatvoreno za javnost, što je uobičajena praksa u ovoj fazi krivičnog postupka.
Na njemu su stranke u postupku imale priliku da iznesu uvodna izlaganja i predloge u vezi sa dokazima i svedocima koji bi trebalo da budu razmatrani tokom glavnog pretresa.
U sudu su bili prisutni i roditelji male Danke, Ivana i Miloš Ilić, koji su se prvi put u sudnici našli sa dvojicom okrivljenih.
Dejan Dragijević i Srđan Janković optuženi su za teško ubistvo u saizvršilaštvu, a Više javno tužilaštvo u Zaječaru predložilo je ranije da im se izrekne kazna doživotnog zatvora.
Prema navodima optužnice, Dejan Dragijević i Srđan Janković terete se da su 26. marta 2024. godine u Banjskom polju kod Bora službenim vozilom JKP "Vodovod" udarili dvogodišnju Danku Ilić.
Tužilaštvo ih tereti da su nakon toga telo devojčice stavili u vozilo i odvezli na deponiju, odakle je, prema navodima optužnice, kasnije premešteno na za sada nepoznatu lokaciju.
Telo Danke Ilić do danas nije pronađeno, uprkos brojnim pretragama terena i lokacija koje su tokom istrage dovođene u vezu sa njenim nestankom.
Još 27 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Optuženi negiraju krivicu, priznanja iz policije osporena
Slučaj su od početka pratili brojni obrti, među kojima su i promene iskaza dvojice optuženih.
Prema ranije objavljenim informacijama, Dragijević i Janković su tokom policijskog postupanja dali iskaze u kojima su priznali umešanost u zločin i navodili moguće lokacije na kojima bi se moglo nalaziti telo devojčice.
Međutim, prilikom saslušanja pred tužilaštvom obojica su negirala krivicu, tvrdeći da su ranija priznanja bila iznuđena policijskom prinudom.
Iskazi dati policiji bez procesnih garancija propisanih zakonom ne mogu se koristiti kao dokaz na sudu, zbog čega će posebnu važnost u nastavku postupka imati dokazi koje tužilaštvo predloži i koje sud prihvati za izvođenje.
Nakon meseci istrage, oprečnih informacija i dve vraćene optužnice, današnji pretres doneo je i najteži momenat od početka procesa - roditelji nestale devojčice po prvi put su se u sudnici našli licem u lice sa dvojicom optuženih.
Iako tužilaštvo i odbrana danas predlažu svedoke i dokaze koji bi trebalo da rasvetle sudbinu deteta, sam temelj optužnice u javnosti i među pravnim stručnjacima i dalje izaziva ozbiljnu skepsu.
U fokusu rasprave ponovo se našao podatak da nijedan od preko 500 analiziranih bioloških tragova ne povezuje optužene sa devojčicom, što otvara pitanje održivosti čitavog slučaja.
O ovoj temi za "Puls Srbije" na Kurir televiziji govorili su Milica Mitrović, advokat i Rajko Nedić, glavni urednik Kurira.
Preko 500 negativnih DNK uzoraka i pitanje zakonitosti priznanja
Komentarišući širi kontekst ovog procesa, advokatica Milica Mitrović upozorila je da manjkavosti u istrazi prevazilaze okvire samog predmeta i zadiru u pravnu sigurnost svakog pojedinca.
- Kao advokat koji pomno prati ovaj slučaj, smatram da je on od presudnog značaja za pravnu sigurnost svih građana.
Postavlja se pitanje da li svako od nas može postati optužen za najteže krivično delo samo zato što se u pogrešnom trenutku našao na pogrešnom mestu.
Osvrćući se na nedostatak materijalnih dokaza, Mitrovićeva je naglasila da proces ne može opstati na pretpostavkama bez ijednog nepobitnog forenzičkog traga na vozilu ili optuženima.
- Smatram da ova optužnica nema realne osnove u materijalnoj istini.
Činjenica da nijedan od čak 500 izolovanih bioloških tragova ne sadrži DNK deteta, niti dokazuje kontakt deteta sa vozilom ili optuženima, izuzetno je važan parametar koji ozbiljno dovodi u pitanje održivost dokaza.
Pored nepostojanja bioloških tragova, advokatica podseća da se optužnica u velikoj meri oslanja na iskaze date u policiji, čija je verodostojnost kompromitovana tragičnim događajima koji su usledili neposredno nakon hapšenja.
- Sa druge strane, optužnica se dominantno oslanja na priznanja okrivljenih.
Međutim, ta priznanja se ne mogu posmatrati izolovano od činjenice da je brat jednog od osumnjičenih u policijsku stanicu ušao živ i zdrav, a iz nje nije izašao živ.
Zato se s razlogom postavlja ključno pitanje: ko je zapravo sastavio ta priznanja i pod kakvim su okolnostima ona uzeta?
Zašto se krenulo u proces bez tela i očevidaca?
Treća verzija optužnice prošla je sudsku kontrolu tek nakon sprovedene rekonstrukcije događaja, ali pitanje je koliki je stvarni domet takvog veštačenja na terenu, imajući u vidu protok vremena i način na koji je izvedeno.
Glavni urednik "Kurira" Rajko Nedić izneo je niz sumnji u preciznost same rekonstrukcije.
- Prošlo je dosta vremena, dve optužnice su već vraćane, a sam postupak je pratilo mnogo otežavajućih okolnosti, od angažovanja brojnih veštaka do pokušaja rekonstrukcije događaja.
Pitanje je koliko je ta rekonstrukcija uopšte mogla verno da preslika situaciju, imajući u vidu vremenske uslove na dan nestanka, ali i činjenicu da je korišćena lutka sličnih gabarita umesto deteta.
Nedić je potom taksativno naveo ključne praznine u istrazi koje i na samom početku suđenja ostaju nerazjašnjene pred sudom i javnošću.
Optuženi su nakon hapšenja priznali krivicu, ali su je kasnije negirali.
Na pitanje da li je informacija da je dete stradalo bila prerano izneta imajući u vidu da telo Danke Ilić nije pronađeno, Jurić je ocenio da je verovatno postojala osnovana sumnja da se donese takva procena.
Prema njegovim rečima, u celom ovom slučaju je najviše zbunjujuće to što iako su osumnjičeni za njeno ubistvo priznali i do detalji opisali ubistvo, ni jedan materijalni dokaz kao ni telo devojčice nikada nisu pronađeni.
Odgovarajući na pitanje da li je od samog početka potrage za nestalim detetom bilo dovoljno urađeno sve da se ispita svaka mogućnost, uključujući i otmica, Jurić je rekao da kada se desi ovakav slučaj u kojem nema epiloga, onda se ne može zaključiti da se nije desio propust u potrazi.
"Vrlo su specifične potrage za nestalom decom, vrlo često prilazimo tome opušteno, a svaki detalj može da dovede do toga da se izgubi slučaj.
Mislim da se to desilo i u ovom slučaju nestanka Danke Ilić, gde smo zbog svih okolnosti koje su okruživale ceo taj događaj, mesto gde se se dogodilo, uzrast deteta, da se mnogo opušteno prišlo tome misleći da će se to brzo rešiti i da će se dete pronaći.
Tu je napravljen propust", objasnio je on.
Prema njegovoj oceni, potraga za nestalom Dankom Ilić je otišla u pogrešnom smeru, što je dovelo do epiloga koji je javnosti potpuno nejasan.
Jurić smatra da postoji velika mogućnost da javnost nikada ne dobije odgovor šta se zaista dogodilo Danki Ilić, s obzirom na sve nejasnoće i nepoznanice koje prate ovaj slučaj već više od dve godine.
Još 117 rečenica, samo Kurir
Objašnjavajući zašto je sud ipak doneo odluku da otvori glavni pretres uprkos tome što se činjenično stanje od početka nije radikalno promenilo, Nedić ocenjuje da je cilj bio da se preseče višemesečna neizvesnost.
- Iako je optužnica u suštini ostala na istim temeljima kao na samom početku, stav suda i dela stručne javnosti jeste da je bolje započeti suđenje nego dalje prolongirati postupak.
Glavni pretres je jedino preostalo mesto gde se sve činjenice mogu neposredno izvesti i suočiti.
Premeštanjem postupka u Negotin, gde je obezbeđena veća sudnica, stvoreni su i formalni uslovi za nesmetano suđenje pred porodicom, optuženima, svedocima i brojnim medijima koji prate slučaj.
Iako je interesovanje medija i javnosti ogromno, zakonski okvir nalaže posebna pravila za početnu fazu suđenja, zbog čega je doneta odluka o isključenju javnosti tokom pripremnog ročišta.
Glavni urednik Nedić razjasnio je detalje samog protokola i objasnio ko se u ovim trenucima nalazi u sudnici.
- Prvi deo postupka zatvoren je za javnost, pa samim tim ni fotografisanje u sudnici nije dozvoljeno.
Predsednica veća, sudija Julija Mago Šipković, odobrila je medijima samo snimanje i fotografisanje ispred zgrade suda prilikom dovođenja optuženih iz marice.
Pretpostavljam da će glavni pretres kasnije biti otvoren za javnost, ali današnje pripremno ročište održava se iza zatvorenih vrata.
U sudnici su prisutni isključivo postupajući sudija, branioci, punomoćnici i roditelji devojčice, i tu se trenutno iznose samo osnovne procesne informacije.
Bili na mestu nesreće, ali kontakt negiraju
Osvrćući se na pitanje šta se realno može očekivati od predstojećeg dokaznog postupka i da li će se na sudu pojaviti nove činjenice, Nedić je ukazao na dubok jaz između policijsko-tužilačke teorije i onoga što stoji u spisima.
- Ovde se suočavaju dve potpuno suprotstavljene pozicije.
Sa jedne strane imamo argumente advokata i dela javnosti koji ukazuju na nedostatak direktnih materijalnih dokaza, dok sa druge strane tužilaštvo i policija ovaj slučaj smatraju rešenim.
Istraga je bila obimna: saslušano je više od 25 svedoka, provereno 200 vozila, bazne stanice i GPS uređaji locirali su kretanje, a oko hiljadu ljudi je pretraživalo teren u radijusu od 10 kvadratnih kilometara.
Za tužilaštvo je ključno to što su se osumnjičeni u kritično vreme našli na tom mestu, što ni sami ne spore, kao i podatak da su se zadržali minut i po na deponiji gde je navodno ostavljeno telo.
Međutim, činjenica da se optuženi i tužilaštvo slažu samo oko lokacije i rute kretanja otvara ogroman pravni vakuum, jer ključni materijalni dokaz samog zločina i dalje nedostaje.
Nedić je detaljno opisao gde tačno nastaje suštinski problem u dokazivanju krivice.
- Tu nastaje paradoks koji komplikuje ceo slučaj.
Optuženi priznaju da su prolazili pored kapije, ali izričito negiraju bilo kakav kontakt sa devojčicom - bilo vozilom, bilo fizički.
DNK dokazi koji su najavljivani nisu pronađeni u automobilu niti na njemu, a telo do danas nije locirano.
Takođe, reč je o običnim radnicima bez kriminalnog dosijea, pa se postavlja pitanje kako bi neko bez ikakvog predznanja osmislio ’savršen zločin’ i uklonio telo bez traga.
Sud će morati da proceni šta je validno, prvobitna priznanja ili njihovo kasnije povlačenje.
Smatram da u slučaju ovako teškog krivičnog dela i zaprećene doživotne kazne, ukoliko nema nepobitnih dokaza, sud ne sme dozvoliti da neko nevin odgovara.
Pitanje iznuđenih priznanja i nerazjašnjena smrt u policijskoj stanici
Pravna težina početnih priznanja optuženih ostaje najspornija tačka čitavog predmeta, a advokatica Milica Mitrović upozorava da se na takvim iskazima ne može graditi sudska presuda, naročito zbog događaja koji su usledili unutar zidova policijske uprave.
- Sa ove vremenske distance i nakon svega što je isplivalo na površinu, smatram da se nijedna sudska odluka ne sme zasnivati na tim prvobitnim priznanjima.
Ključno je pitanje pod kakvim su okolnostima ti iskazi uzeti, ko ih je zapravo sastavio i kroz šta su ti ljudi prošli tokom policijskog zadržavanja.
Ne možemo ignorisati činjenicu da postoji ozbiljna sumnja u to kako se postupalo prema njima, naročito kada imamo u vidu tragičnu sudbinu brata jednog od osumnjičenih.
Mitrovićeva je posebno skrenula pažnju na to da zvanične medicinske analize govore u prilog primeni sile, što dovodi u sumnju metode celokupne istrage i način na koji su dobijeni potpisi na policijskim zapisnicima.
- Potpuno je neshvatljivo da javnost i dalje nema epilog istrage o tome kako je taj čovek preminuo u policijskoj stanici.
Zvanični obdukcioni nalaz jasno ukazuje na nasilnu smrt i tragove torture.
Kada te činjenice povežete, nameće se potencijalni zaključak o načinu postupanja i iznuđivanja iskaza.
Dodatan i ogroman problem ovog predmeta jeste to što su u prva dva dana o njemu javnost obaveštavali najviši politički i državni funkcioneri, kojima to uopšte nije u opisu posla.
Kada je narativ postavljen na takav način, istraga je praktično bila prinuđena da nastavi tim putem.
Govoreći o posledicama preranog trijumfalizma istražnih organa i političara koji su saopštili da je slučaj zatvoren, advokatica je podsetila na neizmernu patnju kroz koju prolaze obe porodice.
- Tada je slavodobitno rečeno da je slučaj rešen za svega 24 sata, a vidimo dokle smo zapravo stigli.
Ta ishitrenost ostavila je razorne posledice po porodice sa obe strane.
Porodici deteta je saopšteno da njihove ćerke više nema, a mi danas, sa punom pravnom i materijalnom sigurnošću, i dalje ne možemo sa stopostotnom izvesnošću da tvrdimo šta se zaista dogodilo, jer tela nema.
Ona je dodala da je paralelno sa tim potpuno uništena i porodica optuženih, zbog čega institucionalni muk o smrti u pritvoru postaje još teži.
- Sa druge strane, porodica optuženih je potpuno razorena, ostali su bez jednog sina koji je stradao tokom pritvora, potom i bez majke, dok je drugi sin iza rešetaka suočen sa najtežom mogućom optužbom.
Dok javnost o tome samo raspravlja, ti ljudi žive tu tragediju i te gubitke svakog dana.
Zbog toga već dve godine neumorno ponavljam: ključno je da konačno saznamo punu istinu o tome pod kakvim je okolnostima nastupila smrt brata jednog od optuženih u policijskoj stanici - poručila je advokatica Milica Mitrović.
Ukazujući na najave da se predmeti iz fioka moraju otvoriti, Mitrovićeva je kategorična u stavu da rasvetljavanje ovog događaja nije pitanje izbora, već preduslov opšte bezbednosti građana.
- Pitanje te smrti u policijskoj stanici naprosto mora da otvori zvaničan postupak.
Javnost ima pravo da zna pod kakvim je tačno okolnostima čovek izgubio život.
Ne smemo zaboraviti da smo svi mi građani i da svako od nas može sutra prolaziti nekim putem, poslom ili slučajno, ne sluteći šta se u blizini dešava, pa da se nađe u ovakvoj situaciji.
Pravna država ne sme da funkcioniše na ovaj način.
Ona je otvoreno posumnjala u to da je javnosti servirana unapred skrojena priča kako bi se opravdale izjave funkcionera koji su preuranjeno istupali pred kamere.
- Ovo celom društvu i pravosuđu mora biti opomena: mora se tačno znati ko šta radi i ko sme da obaveštava javnost, sa kojim stepenom izvesnosti i proverenih činjenica.
Nedopustivo je da nas nosioci visokih političkih funkcija, kojima to nije u nadležnosti, obaveštavaju o epilogu istrage pre nego što su dokazi utvrđeni, a da se danas ispostavi da to verovatno nije bila istina.
Time su u startu odbačeni svi drugi pravci istrage.
I ljudski i profesionalno me zanima: čija je suštinski ona prvobitna verzija događaja?
Ko je sastavio tekst koji se danas naziva iskazom i priznanjem optuženih i tražio da se potpiše?
Za mene to sve više liči na unapred napisan scenario.
Hronologija potrage od samog nestanka pokazuje koliko je pritisak javnosti uticao na donošenje odluka i kako su se istražni organi hvatali za indicije koje su vodile u slepe ulice.
Rajko Nedić je podsetio na atmosferu koja je vladala prvih dana nestanka Danke Ilić.
- Od samog početka ovaj slučaj pratio je ogroman, nezapamćen pritisak javnosti.
Prvi put je aktiviran sistem 'Pronađi me', stotine ljudi i policija bili su na terenu, pola Srbije se diglo na noge.
Upravo je taj ekstremni pritisak doveo do serije ishitrenih poteza i informacija koje su prerano i olako plasirane u javnost.
Govoreći o tome kako su se nade javnosti i porodice raspršile u nekoliko navrata, Nedić je naveo primere promašenih teorija koje su danima držale zemlju u zabludi.
- Setimo se samo lažnog traga u Beču, kada se praktično tvrdilo da je dete pronađeno, pa se tu izgubilo nekoliko dragocenih dana.
Zatim, drama oko raščišćavanja dvorišta u Banjskom Polju: pronađen je šaht koji vodi u podzemne kanale, ministar je odmah seo u helikopter, javnost je imala utisak da je u direktnom prenosu rešavanje slučaja i da je dete bačeno dole, a kada su otvorili tunele - tamo nije bilo ničega.
Kritikujući način na koji je hapšenje predstavljeno javnosti, urednik "Kurira" je podsetio na neispunjena obećanja o krunskim dokazima koji će stići iz laboratorija.
- Vrhunac je nastupio prilikom hapšenja, kada je u javnost odmah izneto da su osumnjičeni sve priznali i opisali do detalja, čime su u očima javnosti unapred osuđeni.
Nadležni su tada uveravali da je stvar gotova i da će DNK analize iz vozila to samo zapečatiti.
Međutim, policija je za kolima kasnila punih nedelju dana, automobil je u međuvremenu opran, a najavljeni biološki dokazi se na kraju uopšte nisu pojavili - poručio je Rajko Nedić.
Objašnjavajući zašto je unutrašnjost službenog automobila komunalnog preduzeća ostala bez ijednog upotrebljivog biološkog tragadeteta, Nedić je predočio stanje u kom se to vozilo svakodnevno nalazilo.
- Službeni automobil je odmah vraćen u preduzeće kako osumnjičeni ne bi bili sumnjivi, a vozilo je tamo naknadno i oprano.
Te automobile kolege voze danonoćno, unutra je stalno bilo materijala, pumpi za vodu, creva za ispumpavanje, kutija sa vodomerima i alata.
Toliko je ljudi prolazilo kroz to vozilo da su se svi tragovi izmešali i bilo je gotovo nemoguće bilo šta izolovati.
Na kraju, Nedić je analizirao samu mehaniku navodnog zločina opisanu u tužilačkom aktu, ukazujući na to zašto je bilo gotovo nemoguće da forenzika izoluje DNK devojčice čak i da se sve odigralo onako kako tužilaštvo tvrdi.
- Kada pogledate samu konstrukciju optužnice, navodi se da su se zaustavili na toj krivini kako bi jedan od njih izvršio malu nuždu, te da je devojčica izletela u trenutku pokretanja automobila.
Prema tim navodima, suvozač je dete podigao, udavio i položio na zadnje sedište, jer je gepek te ’fijat pande’ bio krcat radnim alatom i pumpama.
Čak i po tom scenariju, vožnja do deponije gde je navodno bačena trajala je svega dva do tri minuta, pa je pitanje koliko je uopšte bioloških tragova moglo da ostane u tako kratkom roku.
Kada na sve to dodate činjenicu da je prošlo punih nedelju dana do trenutka kada je vozilo oduzeto i pregledano, jasno je zašto je pronalaženje materijalnih dokaza bilo na ivici nemogućeg.
Odsustvo bioloških tragova i misterija navodnog premeštanja tela
Iako se u javnosti dugo insistiralo na scenariju iz policijskih izveštaja, odbrana i pravni stručnjaci ukazuju na potpunu materijalnu neodrživost takve konstrukcije.
Advokatica Milica Mitrović problematizovala je činjenicu da nakon navodnog udara i prevoženja deteta nije ostao nikakav fizički dokaz.
- Ako je dete, prema tvrdnjama tužilaštva, udareno automobilom i palo na tlo, logično je da bi ostao makar minimalan trag - oguljena koža, kap krvi ili vlas kose.
Optužnica tvrdi da su dete preneli u vozilo, a potom su im pretreseni domovi, oduzeta garderoba i predmeti, i nigde nije pronađen apsolutno nijedan biološki trag.
Oni nisu svetski stručnjaci za uklanjanje DNK profila da bi to mogli tako da izvedu.
Pored izostanka tragova na licu mesta i u automobilu, Mitrovićeva je skrenula pažnju i na operativnu nelogičnost tvrdnje da je telo naknadno uklonjeno pod budnim okom stotina uniformisanih lica.
- Drugo ključno pitanje jeste navodno premeštanje tela.
Kako je moguće premestiti telo pored stotina policajaca, novinara i dobrovoljaca koji su prečešljavali svaki pedalj terena?
Ti ljudi se u spisima tretiraju kao okoreli profesionalci i iskusni kriminalci, što oni nikada nisu bili.
Biti mesecima u pritvoru, verovatno nevin, pod teretom najteže optužbe, jedna je od najstrašnijih sudbina koje čoveka mogu zadesiti.
Osvrćući se na društvene i ljudske posledice ovakvog vođenja istrage, ona je upozorila na to da je okrivljenima nepovratno naneta šteta koja se ne može ispraviti čak ni u slučaju oslobađajuće presude.
- Umesto pretpostavke nevinosti, njima je od prvog dana nametnuta pretpostavka krivice samo zato što je sa vrha objavljeno da je delo dokazano i priznato.
Sada je izuzetno teško rušiti takvu konstrukciju i vratiti postupak u okvire zakona.
Ako ti ljudi na kraju budu pravosnažno oslobođeni, postavlja se pitanje kakva to odšteta može da im nadoknadi uništene živote, izgubljeno vreme, porodičnu tragediju i nezapamćenu stigmu.
To je nenadoknadivo, i zato ovaj slučaj mora biti poslednja opomena da oni kojima to nije posao više nikada ne presuđuju u javnosti i ne diktiraju tok istrage.
Sistem "Pronađi me" i haos na terenu koji je progutao dokaze
Paralelno sa sumnjama u dokaze, postavlja se pitanje u kojoj meri je masovna i haotična pretraga terena u prvim satima nakon nestanka doprinela gubljenju dragocenog vremena.
Glavni urednik "Kurira" podsetio je na okolnosti pod kojima je policija radila na samom početku.
- Bilo je potrebno više od nedelju dana da policija dođe do osumnjičenih i uhapsi ih, a u tom početnom periodu izgubljeno je dragoceno vreme.
Na teren je samoinicijativno izašlo oko hiljadu ljudi - lovci, spasioci, meštani.
Dok su oni pretraživali deset kvadratnih kilometara po kiši, teren je bio izložen ogromnoj frekvenciji prolaznika, pa je pitanje u kojoj meri je to otežalo samu istragu.
Praveći distinkciju između ovog slučaja i situacija u kojima je aktiviran sistem uzbunjivanja, Nedić je naglasio važnost koordinacije sa nadležnim organima kako dobra namera građana ne bi ugrozila rad policije.
- Sa druge strane, sam sistem ’Pronađi me’ pokazao je svoju snagu i opravdanost.
Upravo juče smo imali slučaj da je devojčica zahvaljujući tom alarmu pronađena u pekari, jer su je građani prepoznali i odmah reagovali.
Ključno je da roditelji prvo obaveste policiju, koja na osnovu procene aktivira sistem, kako se preuranjenim potezima ne bi napravila šteta.
Nekada medijska pažnja može da pomogne, ali u određenim situacijama može i da oteža rad organa.
Govoreći o specifičnoj atmosferi u Banjskom Polju, Nedić je ukazao na to da su dezinformacije i medijski senzacionalizam u potpunosti zamaglili stvarno činjenično stanje.
- Kada je reč o Danki Ilić, slučaj je bio neuporedivo kompleksniji.
Dok su istražni organi stigli do dvojice radnika, u javnosti su danima bujale najrazličitije teorije zavere, dodatno podgrejane činjenicom da je majka devojčice u tom trenutku bila u drugom stanju, što je samo unelo dodatni šum i otežalo rasvetljavanje istine.
U senci spekulacija i ćutanja porodice, koja je najavila obraćanje tek tokom pretresa, ostaje strah javnosti od pravne nesigurnosti i mogućnosti da svako postane meta neosnovanog progona.
Mitrovićeva je podsetila na težinu sankcije koja preti optuženima ukoliko se sud bude vodio pretpostavkama.
- Može vam se desiti da budete optuženi, a da uopšte ne znate o čemu se radi, da niste ni za šta krivi, niti odgovorni, i da apsolutno ništa niste uradili.
Kada govorimo o teškom ubistvu deteta, to je najteža moguća pravna kvalifikacija u našem zakonodavstvu, za koju je zaprećena kazna doživotnog zatvora.
Pored same sankcije, u pitanju su ljudski životi i nesaglediv teret koji nose porodice.
Zaključujući analizu postupka koji ulazi u sudsku salu, advokatica je podvukla da pravosudni organi ne smeju da podlegnu očekivanjima okruženja onda kada nemaju na šta drugo da se oslone.
- Sud nekoga može oglasiti krivim isključivo kada na osnovu nepobitnih dokaza, van svake razumne sumnje, utvrdi da je izvršio krivično delo.
Uverena sam, s obzirom na to kako je slučaj medijski praćen, da postoje čvrsti materijalni dokazi na tom nivou, javnost bi o njima odavno bila detaljno obaveštena.
Umesto toga, stiče se utisak da se suđenje otvara samo da bi se predmet nekako procesno zatvorio.
Možda će zvučati oštro, ali organi koji vode postupak - policija, tužilaštvo i sud nemaju apsolutno nikakvo pravo da podležu pritisku javnosti.
Ako profesionalci u pravosuđu i policiji nisu u stanju da nose taj pritisak, onda ovim poslom ne treba ni da se bave - objasnila je advokatica Milica Mitrović.
"Naravno da postoji mogućnost i da je Danka živa, to ne smemo da izgubimo iz vida iako su za mene lično šanse za to izuzetno male.
Hajde da verujemo da će ovaj sudski proces pokazati istinu.
Kao što se dešavalo u nekim slučajevima širom sveta da su se nestale osobe pronašle posle nekoliko decenija, možda će se tako nešto desiti i u ovom slučaju da će nekome proraditi savest i da će želeti da ispriča kompletno istinu", rekao je on.
Još 33 rečenice koje prenosi samo po jedan medij
Video: U Beogradu obeležen meksički praznik "Dan mrtvih"
Kako je navedeno u saopštenju, danas je održano pripremno ročište u postupku protiv optuženih Dejana Dragijevića iz Zlota i Srđana Jankovića iz Luke zbog krivičnog dela teško ubistvo počinjenog na štetu deteta Danke Ilić iz Bora, a po optužnici Višeg javnog tužilaštva u Zaječaru.
"Na pripremnom ročištu, koje je održano bez prisustva javnosti, odnosno u prisustvu javnog tužioca VJT u Zaječaru, optuženih i njihovih branilaca, kao i oštećenih i njihovog punomoćnika, pred predsednikom sudskog veća - sudijom Višeg suda u Negotinu Julijanom Mogoš Živković - Javni tužilac VJT u Zaječaru je ukratko izložio optužnicu, optuženi Dejan Dragijević i Srđan Janković su se izjasnili o predmetu optužbe, odnosno o krivici, nakon čega su obrazloženi dokazi koji će biti izvedeni na glavnom pretresu", navedeno je u saopštenju.
Kako dodaju iz suda, stranke u postupku su pozvane da predlože nove dokaze i nakon uzimanja izjava od stranaka predsednik veća je donela rešenja o održavanju narednog glavnog pretresa.
Video: Francuski mjuzikl "Molijer" premijerno izveden u Plavoj dvorani Sava Centra
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem.
Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Advokat Boško Žurić o suđenju za ubistvo Danke Ilić: Ubistvo je moguće dokazati i bez tela
BEOGRAD - Advokat Boško Žurić, danas je govoreći o početku suđenja optuženima za ubistvo dvogodišnje devojčice Danke Ilić, izjavio da optužba bez tela može biti dokazana, ali da je u takvim slučajevima dokazivanje znatno zahtevnije.
U Višem sudu u Negotinu danas bi trebalo da se održi pripremno ročište pred početak suđenja Dejanu Dragijeviću i Srđanu Jankoviću, optuženima za ubistvo devojčice Danke Ilić.
Žurić je za TV K1 najpre objasnio da se pripremno ročište održava bez prisustva javnosti i da učesnici postupka neće moći da iznose detalje sa njega, kao i da se na pripremnom ročištu tužilaštvo i odbrana izjašnjavaju o optužbi, te se utvrđuju koja su činjenična i pravna pitanja sporna i predlažu se dokazi kojima će potkrepiti svoje tvrdnje.
Osvrnuvši se na to je ova optužnica vraćena na dopunu istrage, Žurić je izjavio da to ne mora da utiče na dalji tok postupka, već da je najvažnije da je sud na kraju potvrdio optužnicu.
"Da li je optužnica potvrđena iz prvog ili iz jedanaestog puta potpuno je nebitno.
To znači da je sud, kada ju je potvrdio, zaključio da su sve one manjkavosti koje su postojale otklonjene", rekao je advokat.
Pored toga on je objasnio da se tokom krivičnog postupka razlikuju stepeni sumnje, od osnova sumnje na početku istrage, preko osnovane sumnje, do opravdane sumnje koja je potrebna za potvrđivanje optužnice, dodajući da potvrđivanje optužnice ne znači da je krivica optuženih dokazana, već da konačnu ocenu dokaza donosi sud tek nakon sprovedenog glavnog pretresa.
Na pitanje da li optužba bez tela žrtve, u ovom slučaju tela devojčice Danke Ilić može biti dokazana, Žurić je ocenio da je to pravno moguće, ali da je u takvim okolnostima dokazivanje znatno zahtevnije, jer tužilaštvo treba da dokazuje posrednim dokazima, što je teže u odnosu na slučaj gde su neposredni dokazi.
"Meni je, kao delu stručne javnosti, jako interesantno, a nisam video da je u bilo kom saopštenju tužilaštva navedeno na koji način je tužilaštvo utvrdilo da je mala Danka Ilić mrtva.
To bi bila osnovna pretpostavka za vođenje postupka“, istakao je Žurić i objasnio da u pravnom sistemu Srbije postoji i postupak proglašenja nestalog lica za umrlo, ali da su za to predviđeni određeni zakonski uslovi.
U pojedinim okolnostima, prema njegovim rečima, potrebno je da prođe pet godina bez ikakvih saznanja o nestaloj osobi, dok zakon predviđa i kraći rok, od oko šest meseci, kada je nestanak povezan sa događajem koji neposredno ugrožava život, poput saobraćajne nesreće ili prirodne katastrofe.
Govoreći o navodima optužnice prema kojima je Danka Ilić najpre udarena automobilom, Žurić je istakao da bi za dokazivanje takvog događaja bilo neophodno utvrditi okolnosti pod kojima se nesreća dogodila.
Žurić je objasnio da rekonstrukcija događaja jeste dokazno sredstvo u krivičnom postupku, ali da zavisi od drugih dokaza na osnovu kojih je sama rekonstrukcija izršena.
Prema njegovim rečima, rekonstrukcija sama po sebi ne može da nadomesti nedostatak pouzdanih informacija o događaju.
Tokom istrage pretraživane su brojne lokacije na području Bora i okoline, uključujući divlje deponije, prostor oko Brestovačkog mosta, Lazarevu pećinu, kao i kuće i imanja povezana sa optuženima.
Uprkos opsežnoj potrazi, telo devojčice nije pronađeno.
Slučaj je dodatno privukao pažnju javnosti nakon smrti Dalibora Dragijevića, brata optuženog Dejana Dragijevića, koji je preminuo tokom policijskog zadržavanja, pre formalnog saslušanja u tužilaštvu.
Protiv Radoslava Dragijevića, oca jednog od optuženih, istraga je obustavljena zbog nedostatka dokaza.
Današnje pripremno ročište u Višem sudu u Negotinu predstavlja narednu fazu krivičnog postupka, tokom koje će biti razmatrani predlozi dokaza i druga procesna pitanja važna za početak glavnog pretresa.
Dejan Dragijević i Srđan Janković ostaju optuženi za ubistvo Danke Ilić, a njihova krivica može biti utvrđena isključivo pravnosnažnom sudskom presudom.
Postavlja se ključno pitanje da li ponuđeni dokazni materijal tužilaštva ima dovoljnu pravnu težinu za osuđujući ishod.
Advokatica Milica Mitrović naglašava da funkcija suda nije smirivanje društvenih tenzija, već isključivo stroga ocena činjenica, iznoseći pritom i svoj lični stav o statusu nestalog deteta.
- Kao advokat i branilac, mirne duše mogu da kažem da raspoloživi dokazi ni izbliza nisu dovoljni za osuđujuću presudu.
Naravno, ja nisam sudija i konačna reč je na sudskom veću nakon što se dokazni postupak okonča.
Iako su nakon hapšenja davali iskaze u kojima su priznali umešanost u zločin, obojica su kasnije promenila iskaze i negirala izvršenje krivičnog dela.
