Преглед вести
Заједнички текст
Ниједну реченицу не преносе бар два медија; сваки текст је написан за себе.
Цео упоредни текст62 само у једном
Текст из 2 чланка. Ниједну реченицу не преносе сви.
Још 62 реченице које преноси само по један медиј
Један од кључних момената је нарушавање нордијског и европског јединства јер је разговор вођен без договора са осталим европским лидерима
Украјински председник Володимир Зеленски стао је у одбрану нордијских лидера
Фински председник Александер Стуб - за ког се шушка да би могао да стане на црту руском лидеру Владимиру Путину и званично преговара са њим у име Европе о коначном крају рата у Украјини - као и његов колега норвешки премијер Јонас Гар Стјоре, први су западни лидери који су разговарали са шефом Кремља после годину дана.
Међутим, овај телефонски разговор је обављен без икаквог претходног договора, што је изазвало оштре критике међу њиховим савезницима, нарушило нордијско јединство и поделило Стари континент.
Разговор од сат и по у уторак са Путином, који је вођен уочи мировних преговора заказаних за следећи месец у Абу Дабију под покровитељством Сједињених Америчких Држава (САД), нордијски званичници су описали као "отворен и садржајан".
У заједничком саопштењу, лидери су навели да су желели да "директно пренесу поруке у вези са будућим преговорима како би помогли у заустављању рата у Украјини".
- Ми смо руске комшије.
Исход овог рата ће имати директан утицај на нашу и ширу европску безбедност.
Завршетак рата захтева директне разговоре - поручио је фински председник, преноси "Ал Џазира", додајући да стоји уз Украјину.
Међутим, убрзо по завршетку разговора постало је јасно да овај контакт није донео никакав стварни помак.
Напротив, довео је до подела у Европи.
Пљуште критике због "једностраног потеза"
Поједини европски лидери оштро су критиковали двојац због једностраног иступања без постигнутог европског консензуса, док је Русија поручила да је реч о пуком покушају да се на силу обезбеди улога у преговарачком процесу, пише британски лист "Телеграф".
- Европа мора да наступа јединствено, а не да свако делује на своју руку.
Веома сам скептична према овој норвешкој и финској иницијативи.
Она није била усклађена са било ким од нас осталих.
Не знам шта Финска и Норвешка мисле да могу да постигну овим - прва је од критика на рачун нордијских лидера која је стигла од данске премијерке Мете Фредериксен.
Да је нордијско јединство овим потезом нарушено доказ су и речи шведског премијера Улфа Кристерсона.
Он је изјавио је да ни он ни остали европски лидери уопште нису били обавештени о овим разговорима и додао да се до мира мора доћи "кроз снагу", а не кроз "попуштање" Русији.
Један званичник из врха једне европске престонице, који је инсистирао на анонимности ради отвореног разговора о осетљивој теми, нагласио је да формати попут групе Е3 - Немачка, Француска и Велика Британија - дају добре резултате.
Разбијање јединственог европског гласа кроз појединачне разговоре појединачних држава са Москвом било би лош сценарио, упозорио је тај функционер.
Потез Стуба и Стјореа изазвао је оштро негодовање и у Влади Италије, где званичници оцењују да је овај позив разоткрио неспособност Европе да се договори ко уопште треба да представља континент у мировним преговорима.
Владин функционер из Рима упозорио је да одвојене националне иницијативе и сталне промене дипломатских формата прете да додатно уруше утицај Брисела, истакавши да Европа "не може да настави да делује насумично и кроз формате који се мењају из недеље у недељу".
Рим захтева хитно именовање представника са заједничким европским мандатом који би штитили интересе и безбедност целог континента, пише "Политико".
Зеленски брани нордијске лидере
С друге стране, украјински председник Володимир Зеленски је стао на страну Стуба и Стјореа.
Похвалио их је и захвалио им наводећи да они "истински помажу".
Он је нагласио да је Путин из дипломатске изолације извучен још 2025, када се са њим на Аљасци састао председник САД Доналд Трамп.
Сви разумеју, како је рекао, да су контакти са Европљанима постојали "на нивоу саветника за националну безбедност и обавештајних служби", као и да је било разговора за које се сазнало тек пошто су завршени, пише бриселски "Политико".
- Овде је, међутим, све потпуно транспарентно: разговори унапред, детаљан брифинг и јасни циљеви.
Финска и Норвешка показују да желе да отворе још један канал комуникације - како Европа не би добијала информације искључиво преко САД, али и како би Русија одређене поруке чула директно - додао је Зеленски.
Више штете него користи?
Потез финског и норвешког лидера имао је за циљ да да европски печат у мировном процесу, за који многи страхују да је превише нагнут у корист Русије под све непредвидивијим Трампом.
Међутим, сада се поставља питање, да ли је овај разговор са Путином донео било какав помак или је, осим подела, проузроковао нове невоље?
Све се ово догађа усред ширих напора унутар ЕУ да се формира јединствени преговарачки тим који би заступао цео континент у свим будућим контактима са Москвом.
И даље неизвесна могућност договора САД, Русије и Украјине
Могућност договора Русије и Сједињених Америчких Држава о окончању рата у Украјини остаје неизвесна, док се разматра могућност преговора у Абу Дабију.
Према проценама дипломата упознатих са разговорима, руски председник Владимир Путин можда није заинтересован за брзо постизање мира, већ рачуна да ће му време донети још повољније услове за договор.
После телефонског разговора са Путином, фински председник Александер Стуб (Алеxандер Стубб) и норвешки премијер Јонас Гар Стере (Јонас Гахр Сторе) наводно су пренели украјинском председнику Володимиру Зеленском утисак да руски лидер озбиљно разматра могућност преговора у Абу Дабију.
То, међутим, не значи да је постигнут договор о почетку мировног процеса, преноси Политицо.
Према проценама европских дипломата и политичких лидера, Путин би могао да покушава да продужи рат док се не промене околности на терену и у међународним односима.
Таква процена заснива се на очекивању да би наставак борби током зиме могао да ослаби Украјину и повећа притисак на њено руководство.
Посебно се указује на руске нападе на украјинску енергетску инфраструктуру, који би током зиме могли додатно да отежају снабдевање енергијом и функционисање земље.
У таквим околностима, Украјина би се нашла под већим притиском да прихвати неповољније услове за прекид рата.
Москва би, према истим проценама, могла да рачуна и на слабљење подршке Украјини међу западним државама.
Ако се рат одужи, финансијски и војни трошкови могли би да повећају замор међу земљама које помажу Кијеву, што би Русији потенцијално донело још бољу преговарачку позицију наредне године.
Могућност разговора у Абу Дабију зато још није доказ да је договор близу.
Кључно питање остаје да ли је Путин спреман да преговара о брзом окончању рата или жели да сачека да се војни и политички услови промене у корист Русије.
Доступни наводи не потврђују да су Москва и Вашингтон већ усагласили услове споразума.
Уколико се преговори не помере напред, Украјина би могла да се суочи са наставком руских напада током зиме и неизвесношћу у погледу будуће западне помоћи.
Наводи о могућим разговорима у Абу Дабију указују да дипломатски канал постоји, али нема потврде да је постигнут конкретан напредак ка мировном споразуму.
Датум преговора још није одређен, али је планирано да буду одржани у првој половини новембра.
Европски званичник укључен у процес изјавио је за британски "Телеграф" да без таквог споразума постоји огроман ризик да лидери почну да зову Путина "како коме падне на памет, без икаквог заједничког европског става".
Други извор упозорава да у том случају Европљани ризикују да их Москва пред Трампом представи као главну кочницу миру.
То би савршено одговарало Путину, за кога на Западу нико не верује да је заиста спреман да прекине рат - иако је Кремљ раније поручивао да је за успех било каквог споразума о прекиду ватре неопходан и допринос Европе.
Чим су фински и норвешки лидери завршили разговор, огласио се руски министар спољних послова Сергеј Лавров и одмах обезвредио цео сусрет.
Он је изјавио да уторак није донео ништа ново по питању рата у Украјини, прогнозирајући да ће се информациони рат око сукоба само још више заоштрити.
Додао је и да су европски лидери овим позивом само тражили столицу за преговарачким столом.
И званично саопштење Кремља сведочи о одсуству било какве спремности на компромис.
Путин је, како се наводи, "подсетио Стуба и Стојреа на изворне узроке сукоба", што је дипломатска фраза за руско инсистирање на томе да су ширење НАТО-а на исток и прозападна власт у Кијеву искључиви кривци за рат.
Путин је "нагласио да је праведно и дугорочно мировно решење могуће једино под условом да се у потпуности и безусловно уваже законски интереси Русије", директно оптуживши "конфронтациону политику земаља ЕУ и НАТО-а" за продужавање оружаног сукоба.
Овакво саопштење Москве у потпуности потврђује страхове европских званичника: Русија ће предстојећу рунду мировних преговора искористити пре свега са циљем да разбије и ослаби НАТО.
