Pregled vesti
Zajednički tekst
Nijednu rečenicu ne prenose bar dva medija; svaki tekst je napisan za sebe.
Ceo uporedni tekst62 samo u jednom
Tekst iz 2 članka. Nijednu rečenicu ne prenose svi.
Još 62 rečenice koje prenosi samo po jedan medij
Jedan od ključnih momenata je narušavanje nordijskog i evropskog jedinstva jer je razgovor vođen bez dogovora sa ostalim evropskim liderima
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski stao je u odbranu nordijskih lidera
Finski predsednik Aleksander Stub - za kog se šuška da bi mogao da stane na crtu ruskom lideru Vladimiru Putinu i zvanično pregovara sa njim u ime Evrope o konačnom kraju rata u Ukrajini - kao i njegov kolega norveški premijer Jonas Gar Stjore, prvi su zapadni lideri koji su razgovarali sa šefom Kremlja posle godinu dana.
Međutim, ovaj telefonski razgovor je obavljen bez ikakvog prethodnog dogovora, što je izazvalo oštre kritike među njihovim saveznicima, narušilo nordijsko jedinstvo i podelilo Stari kontinent.
Razgovor od sat i po u utorak sa Putinom, koji je vođen uoči mirovnih pregovora zakazanih za sledeći mesec u Abu Dabiju pod pokroviteljstvom Sjedinjenih Američkih Država (SAD), nordijski zvaničnici su opisali kao "otvoren i sadržajan".
U zajedničkom saopštenju, lideri su naveli da su želeli da "direktno prenesu poruke u vezi sa budućim pregovorima kako bi pomogli u zaustavljanju rata u Ukrajini".
- Mi smo ruske komšije.
Ishod ovog rata će imati direktan uticaj na našu i širu evropsku bezbednost.
Završetak rata zahteva direktne razgovore - poručio je finski predsednik, prenosi "Al Džazira", dodajući da stoji uz Ukrajinu.
Međutim, ubrzo po završetku razgovora postalo je jasno da ovaj kontakt nije doneo nikakav stvarni pomak.
Naprotiv, doveo je do podela u Evropi.
Pljušte kritike zbog "jednostranog poteza"
Pojedini evropski lideri oštro su kritikovali dvojac zbog jednostranog istupanja bez postignutog evropskog konsenzusa, dok je Rusija poručila da je reč o pukom pokušaju da se na silu obezbedi uloga u pregovaračkom procesu, piše britanski list "Telegraf".
- Evropa mora da nastupa jedinstveno, a ne da svako deluje na svoju ruku.
Veoma sam skeptična prema ovoj norveškoj i finskoj inicijativi.
Ona nije bila usklađena sa bilo kim od nas ostalih.
Ne znam šta Finska i Norveška misle da mogu da postignu ovim - prva je od kritika na račun nordijskih lidera koja je stigla od danske premijerke Mete Frederiksen.
Da je nordijsko jedinstvo ovim potezom narušeno dokaz su i reči švedskog premijera Ulfa Kristersona.
On je izjavio je da ni on ni ostali evropski lideri uopšte nisu bili obavešteni o ovim razgovorima i dodao da se do mira mora doći "kroz snagu", a ne kroz "popuštanje" Rusiji.
Jedan zvaničnik iz vrha jedne evropske prestonice, koji je insistirao na anonimnosti radi otvorenog razgovora o osetljivoj temi, naglasio je da formati poput grupe E3 - Nemačka, Francuska i Velika Britanija - daju dobre rezultate.
Razbijanje jedinstvenog evropskog glasa kroz pojedinačne razgovore pojedinačnih država sa Moskvom bilo bi loš scenario, upozorio je taj funkcioner.
Potez Stuba i Stjorea izazvao je oštro negodovanje i u Vladi Italije, gde zvaničnici ocenjuju da je ovaj poziv razotkrio nesposobnost Evrope da se dogovori ko uopšte treba da predstavlja kontinent u mirovnim pregovorima.
Vladin funkcioner iz Rima upozorio je da odvojene nacionalne inicijative i stalne promene diplomatskih formata prete da dodatno uruše uticaj Brisela, istakavši da Evropa "ne može da nastavi da deluje nasumično i kroz formate koji se menjaju iz nedelje u nedelju".
Rim zahteva hitno imenovanje predstavnika sa zajedničkim evropskim mandatom koji bi štitili interese i bezbednost celog kontinenta, piše "Politiko".
Zelenski brani nordijske lidere
S druge strane, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je stao na stranu Stuba i Stjorea.
Pohvalio ih je i zahvalio im navodeći da oni "istinski pomažu".
On je naglasio da je Putin iz diplomatske izolacije izvučen još 2025, kada se sa njim na Aljasci sastao predsednik SAD Donald Tramp.
Svi razumeju, kako je rekao, da su kontakti sa Evropljanima postojali "na nivou savetnika za nacionalnu bezbednost i obaveštajnih službi", kao i da je bilo razgovora za koje se saznalo tek pošto su završeni, piše briselski "Politiko".
- Ovde je, međutim, sve potpuno transparentno: razgovori unapred, detaljan brifing i jasni ciljevi.
Finska i Norveška pokazuju da žele da otvore još jedan kanal komunikacije - kako Evropa ne bi dobijala informacije isključivo preko SAD, ali i kako bi Rusija određene poruke čula direktno - dodao je Zelenski.
Više štete nego koristi?
Potez finskog i norveškog lidera imao je za cilj da da evropski pečat u mirovnom procesu, za koji mnogi strahuju da je previše nagnut u korist Rusije pod sve nepredvidivijim Trampom.
Međutim, sada se postavlja pitanje, da li je ovaj razgovor sa Putinom doneo bilo kakav pomak ili je, osim podela, prouzrokovao nove nevolje?
Sve se ovo događa usred širih napora unutar EU da se formira jedinstveni pregovarački tim koji bi zastupao ceo kontinent u svim budućim kontaktima sa Moskvom.
I dalje neizvesna mogućnost dogovora SAD, Rusije i Ukrajine
Mogućnost dogovora Rusije i Sjedinjenih Američkih Država o okončanju rata u Ukrajini ostaje neizvesna, dok se razmatra mogućnost pregovora u Abu Dabiju.
Prema procenama diplomata upoznatih sa razgovorima, ruski predsednik Vladimir Putin možda nije zainteresovan za brzo postizanje mira, već računa da će mu vreme doneti još povoljnije uslove za dogovor.
Posle telefonskog razgovora sa Putinom, finski predsednik Aleksander Stub (Alexander Stubb) i norveški premijer Jonas Gar Stere (Jonas Gahr Store) navodno su preneli ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom utisak da ruski lider ozbiljno razmatra mogućnost pregovora u Abu Dabiju.
To, međutim, ne znači da je postignut dogovor o početku mirovnog procesa, prenosi Politico.
Prema procenama evropskih diplomata i političkih lidera, Putin bi mogao da pokušava da produži rat dok se ne promene okolnosti na terenu i u međunarodnim odnosima.
Takva procena zasniva se na očekivanju da bi nastavak borbi tokom zime mogao da oslabi Ukrajinu i poveća pritisak na njeno rukovodstvo.
Posebno se ukazuje na ruske napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu, koji bi tokom zime mogli dodatno da otežaju snabdevanje energijom i funkcionisanje zemlje.
U takvim okolnostima, Ukrajina bi se našla pod većim pritiskom da prihvati nepovoljnije uslove za prekid rata.
Moskva bi, prema istim procenama, mogla da računa i na slabljenje podrške Ukrajini među zapadnim državama.
Ako se rat oduži, finansijski i vojni troškovi mogli bi da povećaju zamor među zemljama koje pomažu Kijevu, što bi Rusiji potencijalno donelo još bolju pregovaračku poziciju naredne godine.
Mogućnost razgovora u Abu Dabiju zato još nije dokaz da je dogovor blizu.
Ključno pitanje ostaje da li je Putin spreman da pregovara o brzom okončanju rata ili želi da sačeka da se vojni i politički uslovi promene u korist Rusije.
Dostupni navodi ne potvrđuju da su Moskva i Vašington već usaglasili uslove sporazuma.
Ukoliko se pregovori ne pomere napred, Ukrajina bi mogla da se suoči sa nastavkom ruskih napada tokom zime i neizvesnošću u pogledu buduće zapadne pomoći.
Navodi o mogućim razgovorima u Abu Dabiju ukazuju da diplomatski kanal postoji, ali nema potvrde da je postignut konkretan napredak ka mirovnom sporazumu.
Datum pregovora još nije određen, ali je planirano da budu održani u prvoj polovini novembra.
Evropski zvaničnik uključen u proces izjavio je za britanski "Telegraf" da bez takvog sporazuma postoji ogroman rizik da lideri počnu da zovu Putina "kako kome padne na pamet, bez ikakvog zajedničkog evropskog stava".
Drugi izvor upozorava da u tom slučaju Evropljani rizikuju da ih Moskva pred Trampom predstavi kao glavnu kočnicu miru.
To bi savršeno odgovaralo Putinu, za koga na Zapadu niko ne veruje da je zaista spreman da prekine rat - iako je Kremlj ranije poručivao da je za uspeh bilo kakvog sporazuma o prekidu vatre neophodan i doprinos Evrope.
Čim su finski i norveški lideri završili razgovor, oglasio se ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i odmah obezvredio ceo susret.
On je izjavio da utorak nije doneo ništa novo po pitanju rata u Ukrajini, prognozirajući da će se informacioni rat oko sukoba samo još više zaoštriti.
Dodao je i da su evropski lideri ovim pozivom samo tražili stolicu za pregovaračkim stolom.
I zvanično saopštenje Kremlja svedoči o odsustvu bilo kakve spremnosti na kompromis.
Putin je, kako se navodi, "podsetio Stuba i Stojrea na izvorne uzroke sukoba", što je diplomatska fraza za rusko insistiranje na tome da su širenje NATO-a na istok i prozapadna vlast u Kijevu isključivi krivci za rat.
Putin je "naglasio da je pravedno i dugoročno mirovno rešenje moguće jedino pod uslovom da se u potpunosti i bezuslovno uvaže zakonski interesi Rusije", direktno optuživši "konfrontacionu politiku zemalja EU i NATO-a" za produžavanje oružanog sukoba.
Ovakvo saopštenje Moskve u potpunosti potvrđuje strahove evropskih zvaničnika: Rusija će predstojeću rundu mirovnih pregovora iskoristiti pre svega sa ciljem da razbije i oslabi NATO.
