Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
Председник Одбора за унутрашњу политику и националну безбедност Хрватског сабора Ранко Остојић потврдио је да је од Сигурносно-обавештајне агенције затражио информације о случају.
Цео упоредни текст69 само у једном
Текст из 2 чланка. 1 реченицу преносе сви, у једној се разликују.
Још 40 реченица које преноси само по један медиј
Признање професора загребачког Правног факултета Александра Маршавелског да је под лажним именом месецима политички саветовао студенте у Србији изазвало је оштре реакције у Хрватској.
Посебну тежину читавом случају даје чињеница да је истовремено био члан тела задуженог за грађански надзор хрватских обавештајних служби.
Уследили су захтеви за његову смену, неопозива оставка и обраћање хрватској Сигурносно-обавештајној агенцији (СОА).
Оно што је почело као откривање идентитета мистериозног „Пријатеља студената“, аутора писама објављиваних у београдском листу „Данас“, претворило се у политичку аферу у Хрватској.
Професор кривичног права на Правном факултету у Загребу Александар Маршавелски открио је 31. октобра да је управо он месецима под псеудонимом упућивао савете студентском покрету у Србији.
Међутим, убрзо се испоставило да није реч само о професору који је износио своје политичке ставове.
Маршавелски је био и члан Већа за грађански надзор сигурносно-обавештајних агенција, тела које делује у оквиру система парламентарног надзора хрватских безбедносних служби.
Управо та чињеница изазвала је најозбиљније реакције у Загребу.
Писао под псеудонимом, саветовао и о саставу изборне листе
У ауторском тексту објављеном у „Данасу“, Маршавелски је објаснио да је своје име скривао како његово хрватско порекло не би било искоришћено за дискредитовање студентског покрета.
Према сопственом признању, више пута је долазио у Београд, одржавао предавања на Правном факултету и Факултету политичких наука и посећивао факултете у блокади.
Његов ангажман није се сводио искључиво на академску подршку.
Износио је конкретне политичке предлоге који су се односили на будућност Србије, формирање стручне владе, однос према Европској унији и састав Студентске листе.
Посебно је занимљиво што је саветовао да се на листи не нађе професор Милош Ковић?
Не — у извештају „Јутарњег листа“ као личност чијем се укључивању противио наводи се професор Мило Ломпар.
У свом писму открио је и дугогодишње пријатељство са Савом Манојловићем, лидером покрета „Крени-промени“, са којим се упознао током студентске посете Хагу.
Све то поставило је питање где престаје академска солидарност, а где почиње непосредан политички ангажман страног држављанина у унутрашњим политичким процесима Србије.
У Хрватској затражили његову хитну оставку
Хрватска странка Мост затражила је 4. новембра хитну оставку Маршавелског и преиспитивање начина на који је изабран у тело за надзор обавештајних служби.
Из ове странке поручили су да јавност мора да добије одговор на питање да ли је приликом његовог избора било познато да је политички ангажован у другој држави.
Мост сматра да такав ангажман отвара питања независности, могућег сукоба интереса и кредибилитета надзора над хрватским безбедносним апаратом.
Затражено је и преиспитивање поступка избора свих чланова Већа.
У полемику се укључио и Домовински покрет.
Посланик те странке Ивица Кукавица најавио је иницијативу за сазивање седнице саборског Одбора за унутрашњу политику и националну безбедност, на којој би Маршавелски требало да објасни свој политички ангажман у Србији.
Тако је питање које се у почетку односило на студентске протесте у Београду постало предмет расправе о функционисању хрватских институција.
Од обавештајне службе затражено изјашњење
„ТАЈНИ АГЕНТ У ФУШУ”
Хрватски министар правде о случају Маршавелски: „Забрињавајуће и неприхватљиво”
Министар правосуђа Дамир Хабијан оштро је критиковао Александра Маршавелског, који је под псеудонимом саветовао студенте у Србији
Дамир Хабијан, хрватски министар правде (Фото: ЕПА/Брyан Меаде)
Четвртак, 05.11.2026. у 14:31 Политика онлајн
Хрватски министар правде Дамир Хабијан оценио је да је ангажман професора загребачког Правног факултета Александра Маршавелског у саветовању студената у Србији веома забрињавајући и неприхватљив.
Маршавелски је претходно потврдио да је саветовао студенте у Србији, а Хабијан је његову улогу описао као „аспиративну улогу тајног агента у фушу”.
Хрватски министар је нагласио да Маршавелски није деловао у име Владе Хрватске, већ да је реч о његовом приватном ангажману, који је оценио као посебно проблематичан имајући у виду његову академску и јавну функцију.
„То је резултат његовог апсолутно неприхватљивог рада, притом несвестан одговорности и резултата таквог поступања”, истакао је министар након седнице Владе, додајући како је врло битно да се постави граница између академског поступања њега као професора и његовог лево-политичког активизма.
Хабијан је истакао да је професор својим поступцима дао Србији аргумент за тврдње да се Хрватска меша у њена унутрашња политичка питања, укључујући недавно одржане изборе.
Он је позвао и странке СДП и Можемо!, које су предложиле Маршавелског за члана Већа за грађански надзор безбедносно-обавештајних агенција, да се јасно изјасне о његовом поступању.
Маршавелски је професор на Катедри за кривично право загребачког Правног факултета.
Под псеудонимом „Пријатељ студената” месецима је у листу „Данас” објављивао писма и савете студентима у Србији, подстичући их на политичко деловање и предлажући им формирање стручне владе и отварање према Европској унији.
Након што је јавно потврдио свој ангажман, поднео је оставку на место члана Већа за грађански надзор безбедносно-обавештајних агенција.
Председник Одбора за унутрашњу политику и националну безбедност Хрватског сабора Ранко Остојић потврдио је да је од Сигурносно-обавештајне агенције затражио информације о случају.
Још 29 реченица које преноси само по један медиј
Остојић је објаснио да се најпре морају утврдити све релевантне околности како би се одлучило да ли постоји основ за даље поступање.
Самим тим, за сада нема потврде да је против Маршавелског покренута безбедносна или кривична истрага.
Такође, нема доказа да је у политичком саветовању студената користио поверљиве информације или деловао по налогу било које хрватске државне институције.
Међутим, чињеница да је један од чланова тела за надзор обавештајних агенција политички деловао у другој држави довољна је да у Загребу покрене озбиљну расправу о његовој подобности за ту функцију.
Професор се брани: Деловао сам искључиво приватно
Маршавелски је у изјави за загребачки „Јутарњи лист“ одбацио тумачења да је иступао у име било које институције.
Објаснио је да је писма студентима састављао у приватном својству и управо зато користио псеудоним.
У разговору за овај лист поручио је да му је намера била да подржи борбу за правду у Србији.
Истовремено је потврдио да подноси неопозиву оставку на чланство у Већу за грађански надзор сигурносно-обавештајних агенција.
Та оставка, међутим, није зауставила расправу.
У хрватској јавности сада се постављају и шира питања: ко је кандидовао Маршавелског, да ли су његове активности у Србији биле познате надлежним институцијама и да ли постоје правила која овакву врсту политичког ангажмана ограничавају.
Случај који је отворио питање односа Србије и Хрватске
Афера има и ширу политичку димензију.
Током студентских протеста у Србији више пута су изношене оптужбе о могућем страном утицају на организацију протестног покрета.
Маршавелски је сопствени ангажман представио као лични допринос демократским променама и регионалној сарадњи.
Његови политички критичари, међутим, сматрају да се поставља озбиљно питање када особа укључена у надзор обавештајних служби једне државе истовремено саветује политички покрет у суседној земљи.
Између та два тумачења постоји важна разлика.
Јавно изношење политичких ставова, па чак и саветовање политичких организација у иностранству, не представља само по себи доказ незаконитог деловања.
С друге стране, јавност има право да зна да ли је такво деловање било спојиво са повереном функцијом у хрватском систему надзора безбедносних служби.
Управо се тим питањем сада баве институције у Загребу.
Оставка није ставила тачку на аферу
Иако је Маршавелски напустио функцију у Већу, остаје да се види да ли ће надлежни одбор Хрватског сабора наставити да разматра његов ангажман и да ли ће СОА доставити информације које би могле да промене досадашњу слику случаја.
За Србију је посебно значајно то што је први пут јавно потврђено да је особа која је имала институционалну улогу у хрватском систему надзора безбедносних служби истовремено давала политичке савете учесницима студентског покрета у Србији.
То није доказ да је хрватска држава организовала или усмеравала протесте.
Али јесте чињеница која заслужује пажњу, нарочито када се има у виду да је сам Маршавелски признао да је своје име скривао и из политичких разлога.
Оно што је почело анонимним писмима београдским студентима завршило се оставком у Загребу и захтевом за информације од хрватске обавештајне службе.
Да ли ће се на томе и завршити, зависиће од одговора које хрватске институције тек треба да дају.
Извори: Данас, Јутарњи лист, Вечерњи лист, тпортал, Н1 Хрватска, Хина, Политика.
Ваш коментар ће бити видљив чим га администратор одобри.
