Професор кривичног права Правног факултета у Загребу Александар Маршавелски открио је 31. октобра да је месецима под псеудонимом упућивао савете студентском покрету у Србији.
Ово наводи један извор
Професор кривичног права на Правном факултету у Загребу Александар Маршавелски открио је 31. октобра да је управо он месецима под псеудонимом упућивао савете студентском покрету у Србији.
Маршавелски је под псеудонимом „Пријетељ студената“ месецима објављивао писма и савете студентима у Србији у београдском листу „Данас“, подстичући их на политичко деловање и предлажући формирање стручне владе и отварање према Европској унији.
Ову чињеницу наводе
Маршавелски је професор на Катедри за кривично право загребачког Правног факултета. Под псеудонимом „Пријатељ студената” месецима је у листу „Данас” објављивао писма и савете студентима у Србији, подстичући их на политичко деловање и предлажући им формирање стручне владе и отварање према Европској унији.
Износио је конкретне политичке предлоге који су се односили на будућност Србије, формирање стручне владе, однос према Европској унији и састав Студентске листе.
Маршавелски је био члан Већа за грађански надзор сигурносно-обавештајних агенција, тела у оквиру парламентарног надзора хрватских безбедносних служби.
Ову чињеницу наводе
Признање професора загребачког Правног факултета Александра Маршавелског да је под лажним именом месецима политички саветовао студенте у Србији изазвало је оштре реакције у Хрватској. Посебну тежину читавом случају даје чињеница да је истовремено био члан тела задуженог за грађански надзор хрватских обавештајних служби. Уследили су захтеви за његову смену, неопозива оставка и обраћање хрватској Сигурносно-обавештајној агенцији (СОА).
Оно што је почело као откривање идентитета мистериозног „Пријатеља студената“, аутора писама објављиваних у београдском листу „Данас“, претворило се у политичку аферу у Хрватској.
Професор кривичног права на Правном факултету у Загребу Александар Маршавелски открио је 31. октобра да је управо он месецима под псеудонимом упућивао савете студентском покрету у Србији.
Међутим, убрзо се испоставило да није реч само о професору који је износио своје политичке ставове.
Маршавелски је био и члан Већа за грађански надзор сигурносно-обавештајних агенција, тела које делује у оквиру система парламентарног надзора хрватских безбедносних служби.
Он је позвао и странке СДП и Можемо!, које су предложиле Маршавелског за члана Већа за грађански надзор безбедносно-обавештајних агенција, да се јасно изјасне о његовом поступању.
Маршавелски је објаснио да је своје име скривао како његово хрватско порекло не би било искоришћено за дискредитовање студентског покрета.
Ово наводи један извор
У ауторском тексту објављеном у „Данасу“, Маршавелски је објаснио да је своје име скривао како његово хрватско порекло не би било искоришћено за дискредитовање студентског покрета.
Маршавелски је више пута долазио у Београд, одржавао предавања на Правном факултету и Факултету политичких наука и посећивао факултете у блокади.
Ово наводи један извор
Према сопственом признању, више пута је долазио у Београд, одржавао предавања на Правном факултету и Факултету политичких наука и посећивао факултете у блокади.
Маршавелски је у писму открио дугогодишње пријатељство са Савом Манојловићем, лидером покрета „Крени-промени“, са којим се упознао током студентске посете Хагу.
Ово наводи један извор
У свом писму открио је и дугогодишње пријатељство са Савом Манојловићем, лидером покрета „Крени-промени“, са којим се упознао током студентске посете Хагу.
Маршавелски је у изјави за загребачки „Јутарњи лист“ одбацио тумачења да је иступао у име било које институције, објаснио да је писма студентима састављао у приватном својству и потврдио да подноси неопозиву оставку на чланство у Већу.
Ово наводи један извор
Маршавелски је у изјави за загребачки „Јутарњи лист“ одбацио тумачења да је иступао у име било које институције.
Објаснио је да је писма студентима састављао у приватном својству и управо зато користио псеудоним.
У разговору за овај лист поручио је да му је намера била да подржи борбу за правду у Србији.
Истовремено је потврдио да подноси неопозиву оставку на чланство у Већу за грађански надзор сигурносно-обавештајних агенција.
Након што је јавно потврдио свој ангажман, Маршавелски је поднео оставку на место члана Већа за грађански надзор сигурносно-обавештајних агенција.
Ову чињеницу наводе
Након што је јавно потврдио свој ангажман, поднео је оставку на место члана Већа за грађански надзор безбедносно-обавештајних агенција.
Истовремено је потврдио да подноси неопозиву оставку на чланство у Већу за грађански надзор сигурносно-обавештајних агенција.
Председник Одбора Хрватског сабора за унутрашњу политику и националну безбедност Ранко Остојић потврдио је да је од Сигурносно-обавештајне агенције (СОА) затразио информације о случају ради даљег поступања Одбора.
Ово наводи један извор
Председник Одбора за унутрашњу политику и националну безбедност Хрватског сабора Ранко Остојић потврдио је да је од Сигурносно-обавештајне агенције затражио информације о случају.
За сада нема потврде да је против Маршавелског покренута безбедносна или кривична истрага, нити доказа да је користио поверљиве информације или деловао по налогу хрватских државних институција.
Ово наводи један извор
Самим тим, за сада нема потврде да је против Маршавелског покренута безбедносна или кривична истрага.
Такође, нема доказа да је у политичком саветовању студената користио поверљиве информације или деловао по налогу било које хрватске државне институције.
Хабијан је позвао странке СДП и Можемо!, које су предложиле Маршавелског за члана Већа, да се јасно изјасне о његовом поступању.
Ово наводи један извор
Он је позвао и странке СДП и Можемо!, које су предложиле Маршавелског за члана Већа за грађански надзор безбедносно-обавештајних агенција, да се јасно изјасне о његовом поступању.
Навод, непотврђеноХрватска странка Мост захтевала је 4. новембра хитну оставку Маршавелског и преиспитивање начина на који је изабран у тело за надзор обавештајних служби, сматрајући да ангажман отвара питања независности и могућег сукоба интереса.
Овај навод преносе
Хрватска странка Мост затражила је 4. новембра хитну оставку Маршавелског и преиспитивање начина на који је изабран у тело за надзор обавештајних служби.
Из ове странке поручили су да јавност мора да добије одговор на питање да ли је приликом његовог избора било познато да је политички ангажован у другој држави.
Мост сматра да такав ангажман отвара питања независности, могућег сукоба интереса и кредибилитета надзора над хрватским безбедносним апаратом.
Навод, непотврђеноХрватски министар правде Дамир Хабијан оценио је да је ангажман Маршавелског у саветовању студената у Србији веома забрињавајући и неприхватљив, описавши његову улогу као „аспиративну улогу тајног агента у фушу“.
Овај навод преносе
Хрватски министар правде Дамир Хабијан оценио је да је ангажман професора загребачког Правног факултета Александра Маршавелског у саветовању студената у Србији веома забрињавајући и неприхватљив.
Маршавелски је претходно потврдио да је саветовао студенте у Србији, а Хабијан је његову улогу описао као „аспиративну улогу тајног агента у фушу”.
Навод, непотврђеноХабијан је нагласио да Маршавелски није деловао у име Владе Хрватске, већ да је реч о његовом приватном ангажману, и истакао да је професор својим поступцима дао Србији аргумент за тврдње да се Хрватска меша у њена унутрашња политичка питања, укључујући недавно одржане изборе.
Овај навод преносе
Хрватски министар је нагласио да Маршавелски није деловао у име Владе Хрватске, већ да је реч о његовом приватном ангажману, који је оценио као посебно проблематичан имајући у виду његову академску и јавну функцију.
„То је резултат његовог апсолутно неприхватљивог рада, притом несвестан одговорности и резултата таквог поступања”, истакао је министар након седнице Владе, додајући како је врло битно да се постави граница између академског поступања њега као професора и његовог лево-политичког активизма.
Хабијан је истакао да је професор својим поступцима дао Србији аргумент за тврдње да се Хрватска меша у њена унутрашња политичка питања, укључујући недавно одржане изборе.
Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.
У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.