Све вести
Фото из чланка: ХРТ ВијестиHrvatska među pet zemalja EU-a s najvećim rastom poreznih prihoda
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
Приходи од пореза и социјалних доприноса у Хрватској порасли су 2025. године за 9,3 посто, знатно више од европског просјека од 5,5 посто, подаци су Еуростата који показују и да су укупни порезни приходи у Европској унији досегнули 7.686 милијарди еура. Хрватска је прошле године била међу пет чланица Европске уније с највећим растом прихода од пореза и социјалних доприноса, који су у односу на 2024. годину повећани за 9,3 посто, показују најновији подаци Еуростата, преноси Хина.
Ријеч је о знатно већем повећању од просјека Европске уније, у којој су укупни приходи од пореза и социјалних доприноса порасли за 5,5 посто, односно за 401 милијарду еура, досегнувши 7.686 милијарди еура. Притом повећање укупно прикупљених прихода не значи нужно и повећање порезних стопа јер на њихову висину утјечу економски раст, запосленост, плаће, потрошња и инфлација.
Слиједе Мађарска са 17,3 посто и Грчка са 17,2 посто. У ту групу индиректних пореза убрајају се ПДВ, акцизе, царине и други порези повезани с производњом и прометом добара и услуга.
Истовремено, Хрватска је међу чланицама с најмањим удјелом прихода од пореза на доходак, добит и имовину према БДП-у. Тај је удио износио 7,8 посто, док је просјек Европске уније био 13,2 посто.
Цео упоредни текст22 реченице у више медија, 32 само у једном
Текст из 3 чланка. 18 реченица преносе сви, у 29 се разликују.
Приходи од пореза и социјалних доприноса у Хрватској порасли су 2025. године за 9,3 посто, знатно више од европског просјека од 5,5 посто, подаци су Еуростата који показују и да су укупни порезни приходи у Европској унији досегнули 7.686 милијарди еура.
Укупни порезни приходи у Еуропској унији досегнули су 7.686 милијарди еура.
Хрватска је прошле године била међу пет чланица Европске уније с највећим растом прихода од пореза и социјалних доприноса, који су у односу на 2024. годину повећани за 9,3 посто, показују најновији подаци Еуростата, преноси Хина.
Већи раст само у три чланице ЕУ-а
Већи релативни раст порезних прихода забиљежен је само у Румунији, гдје су повећани за 10,5 посто, Бугарској с растом од 10,4 посто те Малти с 9,4 посто.
Иза Хрватске слиједи Литванија, у којој су приходи порасли за 8,4 посто.
Још 6 реченица, само Index
Већи раст забиљежиле су само Румуњска, Бугарска и Малта.
Истодобно, Хрватска је била друга у Еуропској унији према удјелу пореза на производњу и увоз у БДП-у, што показује колико се хрватски порезни сустав ослања на опорезивање потрошње.
Само три државе имале су већи раст од Хрватске
Према Еуростату, највећи раст прихода од пореза и социјалних доприноса у 2025. забиљежила је Румуњска, с повећањем од 10.5 посто.
Слиједе Бугарска с 10.4 посто и Малта с 9.4 посто.
Хрватска је с растом од 9.3 посто била четврта, док је Литва заузела пето мјесто с повећањем од 8.4 посто.
Ријеч је о знатно већем повећању од просјека Европске уније, у којој су укупни приходи од пореза и социјалних доприноса порасли за 5,5 посто, односно за 401 милијарду еура, досегнувши 7.686 милијарди еура.
Све чланице убрале више пореза
Порезни приходи номинално су порасли у свим чланицама ЕУ-а, но разлике међу државама показују да се њихов раст одвијао различитом динамиком.
Укупно су досегнули 7686 милијарди еура, а раст су забиљежиле све чланице ЕУ-а.
Повећање порезних прихода не значи нужно да су државе повећавале порезне стопе.
Притом повећање укупно прикупљених прихода не значи нужно и повећање порезних стопа јер на њихову висину утјечу економски раст, запосленост, плаће, потрошња и инфлација.
Хрватска друга у ЕУ-у по удјелу пореза на потрошњу
Хрватска друга по удјелу пореза на производњу и увоз
Према Еуростату, Хрватска је 2025. године била на другом мјесту у ЕУ-у према удјелу пореза на производњу и увоз у односу на БДП, с 19 посто, одмах иза Шведске с 20,8 посто.
Они су 2025. износили 19 посто БДП-а, што је други највећи удио у Еуропској унији.
Већи удио имала је само Шведска, с 20.8 посто.
Слиједе Мађарска са 17,3 посто и Грчка са 17,2 посто.
Текст се наставља испод огласа
У ту групу индиректних пореза убрајају се ПДВ, акцизе, царине и други порези повезани с производњом и прометом добара и услуга.
Ти подаци показују да Хрватска, у успоредби с већином других чланица ЕУ-а, знатан дио порезних прихода остварује опорезивањем потрошње и господарских активности.
Низак удио пореза на доходак, добит и имовину
Истовремено, Хрватска је међу чланицама с најмањим удјелом прихода од пореза на доходак, добит и имовину према БДП-у.
Тај је удио износио 7,8 посто, док је просјек Европске уније био 13,2 посто.
Ниже удјеле имале су Румунија (6,4 посто), Бугарска (6,6 посто) и Мађарска (7,5 посто).
Највећи удио тих пореза према БДП-у има Данска, с 30,2 посто.
У цијелој ЕУ порастао удио прихода од пореза и социјалних доприноса у БДП-у
Разлике показују колико се порезни сустави еуропских држава разликују према изворима прихода, односно ослањају ли се више на опорезивање потрошње, дохотка или добити.
Порези и доприноси чине 40,7 % БДП-а ЕУ-а
На нивоу цијеле Уније приходи од пореза и социјалних доприноса износили су 40,7 посто БДП-а, што је повећање за 0,5 постотних бодова у односу на 2024. годину.
То је повећање од 0.5 постотних бодова у односу на 2024., када је тај удио био 40.2 посто.
У еурозони тај је однос повећан, нарастао је с 40,7 на 41,3 посто.
Текст се наставља испод огласа
Највеће порезно оптерећење, мјерено удјелом пореза и социјалних доприноса према БДП-у, забиљежено је у Француској, гдје је износило 46 посто, затим Белгији с 44,7 посто, Данској с 44,3 посто и Аустрији с 43,9 посто.
Слиједе Белгија с 44,7 %, Данска с 44,3 % и Аустрија с 43,9 %.
Италија је удјелом од 43 посто такођер била изнад европског просјека.
Најмањи удио пореза и доприноса има Ирска
На другом крају љествице налази се Ирска, у којој су приходи од пореза и социјалних доприноса износили 22.7 посто БДП-а.
На супротном крају љествице налазе се Ирска са 22,7 посто, Румунија са 29,3 посто, Малта са 30,3 посто те Бугарска са 30,6 посто.
Удио пореза и доприноса у односу према БДП-у повећан је у 19 чланица ЕУ-а, а смањен у осам.
Највеће повећање забиљежила је Њемачка, гдје је тај удио порастао с 40.3 посто у 2024. на 41.4 посто у 2025.
Највећи раст забиљежила је Њемачка, са 40,3 на 41,4 посто, док су међу земљама с највећим повећањима биле Малта, Шпанија и Француска.
Притом су порезни приходи чинили 87,9 посто свих прихода које су извршне власти оствариле у 2025. години у ЕУ.
Еуростат наводи да је повећању порезних прихода посљедњих година придонио привредни опоравак, али и инфлација те раст социјалних доприноса.
Још 3 реченице, само Index
Порези чине готово 88 посто свих државних прихода у ЕУ-у
Према Еуростату, порези и социјални доприноси чинили су 87.9 посто укупних прихода опће државе у Еуропској унији тијеком 2025. године.
Највећи појединачни удио у БДП-у имали су нето социјални доприноси, с 14.3 посто.
У 2025. години социјални доприноси чинили су 14,3 посто БДП-а Уније, порези на доходак, добит и имовину 13,2 посто, а порези на производњу и увоз 12,9 посто.
Подаци тако показују да се порезни системи чланица ЕУ-а знатно разликују, не само по укупном порезном оптерећењу него и по томе колико се ослањају на опорезивање рада, капитала или потрошње.
Хрватска се притом издваја високим удјелом индиректних пореза и једним од највећих годишњих повећања укупних порезних прихода у Унији.
Још 6 реченица, само Index
Еуростат наводи да су расту порезних прихода посљедњих година придонијели господарски опоравак, инфлација и повећање социјалних доприноса.
Посебно истиче да је раст доприноса наставио подупирати порезне приходе тијеком 2024. и 2025. године.
Знате ли нешто више о теми или желите пријавити грешку у тексту?
деск@индеx.хр или кликом
Атрактивне фотографије и видее плаћамо.
Желите радити на Индеxу?