Притом, одређени износ плаћа се чак и када су радијатори искључени. Грејање по утрошку све је заступљеније у Србији, али многи грађани још нису сигурни како се обрачунава и да ли доноси уштеду. Иако на први поглед… Цео текст
Притом, одређени износ плаћа се чак и када су радијатори искључени.
Грејање по утрошку све је заступљеније у Србији, али многи грађани још нису сигурни како се обрачунава и да ли доноси уштеду. Иако на први поглед делује једноставно, плаћате онолико колико потрошите, стварност је нешто другачија. Рачун може бити мањи него раније, али током хладних зимских месеци може и знатно да порасте. Притом, одређени износ плаћа се чак и када су радијатори искључени.
За разлику од традиционалног обрачуна централног грејања по квадратури, код којег се током целе године плаћа углавном исти месечни износ, грејање према потрошњи има два дела: фиксни и променљиви.
Фиксни део представља накнаду за инсталисану снагу, односно капацитет система намењен загревању простора. Он се плаћа независно од тога колико се стан греје.
Променљиви део зависи од количине утрошене топлотне енергије, која се изражава у киловат-сатима (кWх).
Важно је знати да у Србији не постоји јединствена цена грејања. Тарифе одређују локалне самоуправе, па се износи разликују од града до града.
Колико кошта грејање стана од 45 квадрата?
За конкретан пример може се узети Београд, где се централно грејање наплаћује преко Инфостана.
Према важећем ценовнику ЈКП „Инфостан технологије“, за обрачун по утрошку фиксни део који се рачуна према површини износи 2,08 динара по квадратном метру дневно, док је цена потрошене топлотне енергије 9,03 динара по киловат-сату. Обе цене укључују ПДВ.
За стан од 45 квадратних метара фиксни трошак у месецу који има 30 дана износи 2.808 динара.
Ако се том стану за исти месец обрачуна 800 кWх утрошене топлотне енергије, променљиви део рачуна износи 7.224 динара.
То значи да би укупан рачун само за грејање износио 10.032 динара.
Поређења ради, према актуелној паушалној цени од 153,94 динара по квадратном метру, грејање истог стана коштало би око 6.927 динара месечно, током целе године.
Потрошња од 800 кWх у овом случају узета само ка пример и у стварним околностима варира - може бити више или мање зависно од квадратуре и од изолације животног простора.
Шта ако нико не борави у стану и грејање је искључено?
Ово је једна од најважнијих разлика коју треба разумети.
Ако стан има сопствено мерење потрошње и одговарајуће термостатске вентиле, смањивање или искључивање грејања може знатно да умањи променљиви део рачуна. Међутим, фиксна накнада остаје.
Ситуација је другачија у зградама у којима се укупна потрошња мери само у заједничкој подстаници, а затим дели међу становима према квадратури.
У таквом систему, чак и ако неко не користи грејање, може плаћати свој део енергије коју је потрошила цела зграда.
Дакле, грејање по утрошку не значи аутоматски да сваки стан плаћа искључиво оно што су потрошили његови радијатори.
Да ли се грејање плаћа и током лета?
Да, али је рачун по правилу знатно мањи.
Када нема испоруке топлоте за грејање, нема ни текуће потрошње коју би требало обрачунати. Међутим, фиксни део наставља да се плаћа.
За поменути стан од 45 квадрата то је приближно 2.808 динара у месецу од 30 дана, према наведеној тарифи.
Треба имати у виду да се код појединих зграда примењују и аконтациони обрачуни или накнадна усклађивања раније наплаћене и стварно потрошене енергије, па рачун не мора увек да садржи само фиксну накнаду.
У Београду редовна грејна сезона траје од 15. октобра до 15. априла, уз могућност ранијег почетка или продужетка грејања када временски услови то захтевају.
Која ставка се појављује на Инфостану?
На рачуну за Инфостан корисници који плаћају грејање према потрошњи могу видети ставке за „грејање – инсталисана снага“, односно фиксни део, и „грејање“, којим се обрачунава расподељена потрошена енергија.
Важно је и то да потрошња наведена на рачуну обично потиче из претходног обрачунског месеца, јер се очитавање и расподела обављају након његовог завршетка.
У случају сумње у износ рачуна, грађани могу да затраже проверу обрачуна од Инфостана, док се рекламације на очитавање и расподелу потрошње упућују надлежном испоручиоцу или фирми која обавља расподелу.
Да ли се грејање по утрошку на крају исплати?
Одговор зависи првенствено од енергетске ефикасности зграде.
У добро изолованим зградама, са квалитетном столаријом и могућношћу регулисања температуре, овај начин наплате може донети уштеду.
Насупрот томе, у старијим објектима са лошом изолацијом и великим губицима топлоте, рачуни током зиме могу бити знатно већи него код паушалног обрачуна.
Зато се исплативост не може проценити само на основу једног месечног рачуна. Потребно је упоредити укупне трошкове за свих 12 месеци, укључујући фиксне накнаде током лета.
Грејање по утрошку, дакле, није само по себи ни јефтиније ни скупље. Највећу корист имају станари енергетски ефикасних зграда, посебно када могу да контролишу и сопствену потрошњу.
(Еспресо)
