
Грејање по утрошку све је заступљеније у Србији, а део износа плаћа се и када су радијатори искључени.
Ово наводи један извор
Притом, одређени износ плаћа се чак и када су радијатори искључени.
Грејање по утрошку све је заступљеније у Србији, али многи грађани још нису сигурни како се обрачунава и да ли доноси уштеду. Иако на први поглед делује једноставно, плаћате онолико колико потрошите, стварност је нешто другачија. Рачун може бити мањи него раније, али током хладних зимских месеци може и знатно да порасте. Притом, одређени износ плаћа се чак и када су радијатори искључени.
Код обрачуна по утрошку рачун има два дела: фиксни и променљиви, за разлику од традиционалног обрачуна по квадратури где се током целе године плаћа углавном исти месечни износ.
Ово наводи један извор
За разлику од традиционалног обрачуна централног грејања по квадратури, код којег се током целе године плаћа углавном исти месечни износ, грејање према потрошњи има два дела: фиксни и променљиви.
Фиксни део представља накнаду за инсталисану снагу и плаћа се независно од тога колико се стан греје.
Ово наводи један извор
Фиксни део представља накнаду за инсталисану снагу, односно капацитет система намењен загревању простора. Он се плаћа независно од тога колико се стан греје.
Променљиви део рачуна зависи од количине утрошене топлотне енергије изражене у киловат-сатима (кWх).
Ово наводи један извор
Променљиви део зависи од количине утрошене топлотне енергије, која се изражава у киловат-сатима (кWх).
У Србији не постоји јединствена цена грејања; тарифе одређују локалне самоуправе па се износи разликују од града до града.
Ово наводи један извор
Важно је знати да у Србији не постоји јединствена цена грејања. Тарифе одређују локалне самоуправе, па се износи разликују од града до града.
Према важећем ценовнику ЈКП „Инфостан технологије“, фиксни део износи 2,08 динара по квадратном метру дневно, а цена потрошене топлотне енергије 9,03 динара по киловат-сату, уз укључен ПДВ.
Ово наводи један извор
Према важећем ценовнику ЈКП „Инфостан технологије“, за обрачун по утрошку фиксни део који се рачуна према површини износи 2,08 динара по квадратном метру дневно, док је цена потрошене топлотне енергије 9,03 динара по киловат-сату. Обе цене укључују ПДВ.
За стан од 45 квадратних метара фиксни трошак у месецу од 30 дана износи 2.808 динара.
Ово наводи један извор
За стан од 45 квадратних метара фиксни трошак у месецу који има 30 дана износи 2.808 динара.
Ако се том стану за исти месец обрачуна 800 кWх утрошене топлотне енергије, променљиви део рачуна износи 7.224 динара.
То значи да би укупан рачун само за грејање износио 10.032 динара.
Поређења ради, према актуелној паушалној цени од 153,94 динара по квадратном метру, грејање истог стана коштало би око 6.927 динара месечно, током целе године.
Потрошња од 800 кWх у овом случају узета само ка пример и у стварним околностима варира - може бити више или мање зависно од квадратуре и од изолације животног простора.
Шта ако нико не борави у стану и грејање је искључено?
Ово је једна од најважнијих разлика коју треба разумети.
Ако стан има сопствено мерење потрошње и одговарајуће термостатске вентиле, смањивање или искључивање грејања може знатно да умањи променљиви део рачуна. Међутим, фиксна накнада остаје.
Ситуација је другачија у зградама у којима се укупна потрошња мери само у заједничкој подстаници, а затим дели међу становима према квадратури.
У таквом систему, чак и ако неко не користи грејање, може плаћати свој део енергије коју је потрошила цела зграда.
Дакле, грејање по утрошку не значи аутоматски да сваки стан плаћа искључиво оно што су потрошили његови радијатори.
Да ли се грејање плаћа и током лета?
Да, али је рачун по правилу знатно мањи.
Када нема испоруке топлоте за грејање, нема ни текуће потрошње коју би требало обрачунати. Међутим, фиксни део наставља да се плаћа.
За поменути стан од 45 квадрата то је приближно 2.808 динара у месецу од 30 дана, према наведеној тарифи.
Ако се истом стану обрачуна 800 кWх топлотне енергије, променљиви део рачуна износи 7.224 динара, па укупан рачун само за грејање износи 10.032 динара.
Ово наводи један извор
Ако се том стану за исти месец обрачуна 800 кWх утрошене топлотне енергије, променљиви део рачуна износи 7.224 динара.
То значи да би укупан рачун само за грејање износио 10.032 динара.
Потрошња од 800 кWх узета је само као пример и у стварним околностима варира зависно од квадратуре и изолације.
Ово наводи један извор
Потрошња од 800 кWх у овом случају узета само ка пример и у стварним околностима варира - може бити више или мање зависно од квадратуре и од изолације животног простора.
Према актуелној паушалној цени од 153,94 динара по квадратном метру, грејање истог стана коштало би око 6.927 динара месечно током целе године.
Ово наводи један извор
Поређења ради, према актуелној паушалној цени од 153,94 динара по квадратном метру, грејање истог стана коштало би око 6.927 динара месечно, током целе године.
Ако стан има сопствено мерење потрошње и термостатске вентиле, искључивање грејања може знатно умањити променљиви део рачуна, али фиксна накнада остаје.
Ово наводи један извор
Ако стан има сопствено мерење потрошње и одговарајуће термостатске вентиле, смањивање или искључивање грејања може знатно да умањи променљиви део рачуна. Међутим, фиксна накнада остаје.
У зградама где се потрошња мери само у заједничкој подстаници и дели према квадратури, стан може плаћати део енергије коју је потрошила цела зграда иако не користи грејање.
Ово наводи један извор
Ситуација је другачија у зградама у којима се укупна потрошња мери само у заједничкој подстаници, а затим дели међу становима према квадратури.
У таквом систему, чак и ако неко не користи грејање, може плаћати свој део енергије коју је потрошила цела зграда.
Грејање се плаћа и током лета, али је рачун по правилу знатно мањи јер се обрачунава само фиксни део.
Ово наводи један извор
Да, али је рачун по правилу знатно мањи.
Када нема испоруке топлоте за грејање, нема ни текуће потрошње коју би требало обрачунати. Међутим, фиксни део наставља да се плаћа.
У Београду редовна грејна сезона траје од 15. октобра до 15. априла, уз могућност ранијег почетка или продужетка.
Ово наводи један извор
У Београду редовна грејна сезона траје од 15. октобра до 15. априла, уз могућност ранијег почетка или продужетка грејања када временски услови то захтевају.
Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.
У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.