Све вести
Фото из чланка: ДиректноГрађани више троше, малопродаја бележи велики раст: Економиста открива шта се крије иза ових бројки? | Друштво и Економија
Преглед вести
Заједнички текст
Ниједну реченицу не преносе бар два медија; сваки текст је написан за себе.
Цео упоредни текст27 само у једном
Текст из 2 чланка. Ниједну реченицу не преносе сви.
Још 27 реченица које преноси само по један медиј
ИНДУСТРИЈСКА производња у Србији у септембру 2026. године била је већа за 3,2 одсто у односу на исти месец прошле године, док је у поређењу са просеком 2025. године забележен раст од 6,7 одсто, објавио је данас Републички завод за статистику (РЗС).
У периоду од јануара до септембра 2026. године индустријска производња порасла је за 0,5 одсто у односу на исти период претходне године.
Посматрано по секторима, у септембру 2026. године, у односу на исти месец 2025. године, прерађивачка индустрија забележила је раст од 5,1 одсто, рударство од 0,6 одсто, док је у сектору снабдевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизације забележен пад од 7,2 одсто.
Подаци о индустријској производњи према наменским групама показују да је у септембру 2026. године, у односу на исти месец претходне године, производња капиталних производа порасла за 16,1 одсто, нетрајних производа за широку потрошњу за пет одсто, а енергије за 1,9 одсто.
С друге стране, пад је забележен у производњи интермедијарних производа, осим енергије, за 1,4 одсто, као и трајних производа за широку потрошњу, за 13,4 одсто.
Обим индустријске производње у септембру 2026. године, у поређењу са истим месецом претходне године, повећан је у 13 области, које чине 49 одсто укупне индустријске производње, док је пад забележен у 16 области, чије је учешће у укупној индустријској производњи 51 одсто.
Највећи допринос расту индустријске производње у септембру 2026. године, у односу на септембар 2025. године, дале су производња моторних возила и приколица, производња прехрамбених производа, производња кокса и деривата нафте, производња машина и опреме на другом месту непоменуте, као и производња пића.
Десезонирани индекс индустријске производње за септембар 2026. године, у односу на август исте године, показује раст укупне индустријске производње од 2,4 одсто, док је у прерађивачкој индустрији забележен раст од 5,3 одсто.
У поређењу са просеком 2025. године, десезонирани индекс за септембар 2026. показује раст укупне индустријске производње од 3,3 одсто, а прерађивачке индустрије од 5,1 одсто.
Производња малих предузећа, са мање од 50 запослених, која нису обухваћена редовним статистичким истраживањем, прати се на узорку одабраних јединица из сектора прерађивачке индустрије.
Када се укључи и процена индустријске производње малих предузећа из узорка, укупна индустријска производња у септембру 2026. године била је већа за 6,5 одсто у односу на просек 2025. године, док је у прерађивачкој индустрији забележен раст од 12,4 одсто.
Подаци о индустријској производњи током 2026. године биће објављивани последњег радног дана у месецу, а односиће се на претходни месец.
Праве ствари имају смисла само када их радимо на свој начин.
Исто је и са кафом, у њој највише уживамо кад је направимо баш по свом.
Грађани више троше, малопродаја бележи велики раст: Економиста открива шта се крије иза ових бројки?
Малопродаја у Србији у септембру је забележила раст од 13,6 одсто у односу на исти месец прошле године, док су потрошачке цене у истом периоду порасле 4,1 одсто.
Како је саопштио Републички завод за статистику, промет робе у трговини на мало у Републици Србији у септембру 2026. године, у односу на исти месец претходне године, већи је у текућим ценама за 13,6 одсто, а у сталним ценама за 8,8 одсто.
Уколико се упореде првих девет месеци 2026. године са истим периодом 2025. године, промет робе у трговини на мало већи је у текућим ценама за 9,4 одсто, а у сталним ценама за 7,4 одсто.
- Посматрано по трговинским делатностима, у септембру 2026. године, у односу на септембар претходне године, највећи раст промета у сталним ценама забележен је у трговини на мало храном, пићима и дуваном, од 12,7 одсто, следи трговина на мало непрехрамбеним производима, са растом промета од 5,7 одсто, а у трговини на мало моторним горивима забележен је раст промета од 5,6 одсто - навео је РЗС.
Економиста Љубомир Маџар истиче за Директно.рс да је за грађане најважније кретање цена у малопродаји, за разлику од других ствари које немају непосредан значај за њихов свакодневни живот.
- Једино што за нас има неки значај и јесте кретање цена у малопродаји.
Како ће се мењати цене локомотива и багера, то нас не тангира.
Оно што је посебно важно јесте велики пораст промета у сталним ценама.
Поставља се питање шта је разлог таквог раста.
Један од могућих разлога је повећање доходака грађана, имајући у виду да је ово изборна година - навео је Маџар.
Морало би се, сматра, видети има ли и раста привредне активности која прати раст прихода.
Насловна фотографија: АИ илустрација
