Sve vesti
Foto iz članka: DirektnoGrađani više troše, maloprodaja beleži veliki rast: Ekonomista otkriva šta se krije iza ovih brojki? | Društvo i Ekonomija
Pregled vesti
Zajednički tekst
Nijednu rečenicu ne prenose bar dva medija; svaki tekst je napisan za sebe.
Ceo uporedni tekst27 samo u jednom
Tekst iz 2 članka. Nijednu rečenicu ne prenose svi.
Još 27 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
INDUSTRIJSKA proizvodnja u Srbiji u septembru 2026. godine bila je veća za 3,2 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, dok je u poređenju sa prosekom 2025. godine zabeležen rast od 6,7 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).
U periodu od januara do septembra 2026. godine industrijska proizvodnja porasla je za 0,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Posmatrano po sektorima, u septembru 2026. godine, u odnosu na isti mesec 2025. godine, prerađivačka industrija zabeležila je rast od 5,1 odsto, rudarstvo od 0,6 odsto, dok je u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacije zabeležen pad od 7,2 odsto.
Podaci o industrijskoj proizvodnji prema namenskim grupama pokazuju da je u septembru 2026. godine, u odnosu na isti mesec prethodne godine, proizvodnja kapitalnih proizvoda porasla za 16,1 odsto, netrajnih proizvoda za široku potrošnju za pet odsto, a energije za 1,9 odsto.
S druge strane, pad je zabeležen u proizvodnji intermedijarnih proizvoda, osim energije, za 1,4 odsto, kao i trajnih proizvoda za široku potrošnju, za 13,4 odsto.
Obim industrijske proizvodnje u septembru 2026. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećan je u 13 oblasti, koje čine 49 odsto ukupne industrijske proizvodnje, dok je pad zabeležen u 16 oblasti, čije je učešće u ukupnoj industrijskoj proizvodnji 51 odsto.
Najveći doprinos rastu industrijske proizvodnje u septembru 2026. godine, u odnosu na septembar 2025. godine, dale su proizvodnja motornih vozila i prikolica, proizvodnja prehrambenih proizvoda, proizvodnja koksa i derivata nafte, proizvodnja mašina i opreme na drugom mestu nepomenute, kao i proizvodnja pića.
Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za septembar 2026. godine, u odnosu na avgust iste godine, pokazuje rast ukupne industrijske proizvodnje od 2,4 odsto, dok je u prerađivačkoj industriji zabeležen rast od 5,3 odsto.
U poređenju sa prosekom 2025. godine, desezonirani indeks za septembar 2026. pokazuje rast ukupne industrijske proizvodnje od 3,3 odsto, a prerađivačke industrije od 5,1 odsto.
Proizvodnja malih preduzeća, sa manje od 50 zaposlenih, koja nisu obuhvaćena redovnim statističkim istraživanjem, prati se na uzorku odabranih jedinica iz sektora prerađivačke industrije.
Kada se uključi i procena industrijske proizvodnje malih preduzeća iz uzorka, ukupna industrijska proizvodnja u septembru 2026. godine bila je veća za 6,5 odsto u odnosu na prosek 2025. godine, dok je u prerađivačkoj industriji zabeležen rast od 12,4 odsto.
Podaci o industrijskoj proizvodnji tokom 2026. godine biće objavljivani poslednjeg radnog dana u mesecu, a odnosiće se na prethodni mesec.
Prave stvari imaju smisla samo kada ih radimo na svoj način.
Isto je i sa kafom, u njoj najviše uživamo kad je napravimo baš po svom.
Građani više troše, maloprodaja beleži veliki rast: Ekonomista otkriva šta se krije iza ovih brojki?
Maloprodaja u Srbiji u septembru je zabeležila rast od 13,6 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, dok su potrošačke cene u istom periodu porasle 4,1 odsto.
Kako je saopštio Republički zavod za statistiku, promet robe u trgovini na malo u Republici Srbiji u septembru 2026. godine, u odnosu na isti mesec prethodne godine, veći je u tekućim cenama za 13,6 odsto, a u stalnim cenama za 8,8 odsto.
Ukoliko se uporede prvih devet meseci 2026. godine sa istim periodom 2025. godine, promet robe u trgovini na malo veći je u tekućim cenama za 9,4 odsto, a u stalnim cenama za 7,4 odsto.
- Posmatrano po trgovinskim delatnostima, u septembru 2026. godine, u odnosu na septembar prethodne godine, najveći rast prometa u stalnim cenama zabeležen je u trgovini na malo hranom, pićima i duvanom, od 12,7 odsto, sledi trgovina na malo neprehrambenim proizvodima, sa rastom prometa od 5,7 odsto, a u trgovini na malo motornim gorivima zabeležen je rast prometa od 5,6 odsto - naveo je RZS.
Ekonomista Ljubomir Madžar ističe za Direktno.rs da je za građane najvažnije kretanje cena u maloprodaji, za razliku od drugih stvari koje nemaju neposredan značaj za njihov svakodnevni život.
- Jedino što za nas ima neki značaj i jeste kretanje cena u maloprodaji.
Kako će se menjati cene lokomotiva i bagera, to nas ne tangira.
Ono što je posebno važno jeste veliki porast prometa u stalnim cenama.
Postavlja se pitanje šta je razlog takvog rasta.
Jedan od mogućih razloga je povećanje dohodaka građana, imajući u vidu da je ovo izborna godina - naveo je Madžar.
Moralo bi se, smatra, videti ima li i rasta privredne aktivnosti koja prati rast prihoda.
Naslovna fotografija: AI ilustracija