Све вести
Фото из чланка: НИНГађали Рамин кабинет: Демонстранти бацили више Молотовљевих коктела на протестима у Тирани
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе бар 3 од 6 медија.
Премијер Еди Рама поновио је путем друштвених мрежа позив на дијалог са демонстрантима У Албанији се већ девет дана одржавају протести које предводе студенти, а који су почели због незадовољства стањем у образовању, високим трошковима студирања и слабим могућностима запошљавања младих, али су прерасли у шире демонстрације против владе албанског премијера Едија Раме, уз захтеве за његову оставку.
Цео упоредни текст8 реченица у више медија, 204 само у једном
Текст из 6 чланака. Ниједну реченицу не преносе сви, у 6 се разликују.
Још 43 реченице које преноси само по један медиј
Хаос у Европи: Протести се шире Старим континентом од Париза и Тиране, преко Милана, до Беча и Варшаве!
- Протест ученика и студената прерастао је у жестоке протесте широм Француске, коју су у прошлу суботе потресле изузетно насилне демонстрације, а страхује се да би и сутрашње могле бити жестоке
- Грађани у Албанији од маја траже оставку Едија Раме који одбија да се повуче, а полиција на нападе демонстраната одговара воденим топовима, сузавцем и гуменим мецима
- Жене у више од 20 градова Пољске протестовале су данас због недостатка приступа бесплатном и легалном абортусу
- Масовни протести и немири који су захватили веће градове у Италији, попут Милана, Рима, Торина, Болоње и Фиренце, као и блокаде саобраћајница на југу земље, избили су због сплета економских, социјалних и политичких разлога
- Више десетина хиљада људи учествовало је јуче на протестима у Бечу због незадовољства смањењем универзитетских буџета
Затражен притвор за двојицу осумњичених за пожар у градској скупштини у Лиможу
Француско тужилаштво саопштило је данас да је затражило одређивање притвора за двојицу осумњичених за пожар у градској скупштини у Лиможу, који је избио током протеста 17. октобра.
Против њих је покренута истрага због сумње за "покушај убиства полицајца" и уништавање градске имовине, преноси Франс24.
Осумњичени, стари 34 и 66 година, ухапшени су у уторак, односно у четвртак, а требало је да буду изведени пред истражног судију данас крајем дана.
Суд у Лиможу саопштио је да је зграда правосудних институција у том граду затворена за јавност из безбедносних разлога.
Градска дкупштина у Лиможу запаљена је 17. октобра, током протеста против високих трошкова живота.
Пожар је избио на крају демонстрација, а ватра је захватила историјску зграду из 1883. године, при чему су се делови крова и фасаде урушили.
Састанак Макрона и студената трајао готово три сата.
Француски председник Емануел Макрон састао се у петак са представницима студентских организација и члановима студентских савета факултета.
Састанак је трајао готово три сата, пише Лемонде.фр.
Представници студентских удружења позвали су на наставак протеста, нарочито током великог дана мобилизације који је планиран за суботу.
"Видимо прилику да остваримо конкретне резултате и направимо значајан искорак.
Морамо да је искористимо тако што ћемо наставити протесте и задржати предност коју нам даје масовна мобилизација.
Плаше нас се", изјавио је Луј Летублон из студентске организације "Лес Лyцéенс!" након састанка са Макроном.
Затражен притвор за двојицу осумњичених за пожар у градској скупштини у Лиможу
Француско тужилаштво саопштило је данас да је затражило одређивање притвора за двојицу осумњичених за пожар у градској скупштини у Лиможу, који је избио током протеста 17. октобра.
Против њих је покренута истрага због сумње за "покушај убиства полицајца" и уништавање градске имовине, преноси Франс24.
Осумњичени, стари 34 и 66 година, ухапшени су у уторак, односно у четвртак, а требало је да буду изведени пред истражног судију данас крајем дана.
Суд у Лиможу саопштио је да је зграда правосудних институција у том граду затворена за јавност из безбедносних разлога.
Градска скупштина у Лиможу запаљена је 17. октобра, током протеста против високих трошкова живота.
Пожар је избио на крају демонстрација, а ватра је захватила историјску зграду из 1883. године, при чему су се делови крова и фасаде урушили.
Рама прочитао имена ухапшених због насиља на протесту: Од убистава и трговине дрогом до породичног насиља
Премијер Албаније Еди Рама данас је, у обраћању медијима, објавио списак особа ухапшених током протеста за које је рекао да нису студенти и да немају везе са том категоријом грађана, пише Топ-цханнел.тв.
Рама је представио њихове иницијале и фотографије са прекривеним очима, наводећи и кривична дела за која се терете, као и њихову ранију криминалну прошлост.
Према његовим речима, ове особе су искоришћене за изазивање насиља током протеста.
Рама је прочитао и податке о њиховим ранијим пресудама, наводећи да су неки од њих били осуђивани на затворске казне за тешка кривична дела, укључујући убиство.
"Проћи ћу једног по једног и верујем да су сви коментари са моје стране сувишни, јер су довољна њихова лица, која се, упркос скривању идентитета, могу препознати као представници мрачног, суморног и незаконитог света, као и биографије ових појединаца.
Понављам, њих су платили организовани криминал и стране силе које, по сваку цену, желе да поново преокрену Албанију наглавачке, док је Албанија подигла главу и достојанствено заузела место на међународној сцени као поштовања вредан кандидат за чланство у уједињеној европској породици", рекао је Рама.
Он је поновио да ухапшени нису студенти и поручио да ће се та тврдња из дана у дан и од случаја до случаја поткрепљивати чињеницама и документима.
2026. "Сви они који су дигли руку против државе имаће сену државе иза себе док не надокнаде штету коју су нанели.
Прогонићемо оне у капуљачама."
Суспендовани албански посланици због нереда у Парламенту
Секретаријат за етику албанског парламента суспендовао је данас шест посланика Демократске странке на 60 дана јер су на седници одржаној у четвртак изазвали неред и физички напали посланике Социјалдемократске партије.
Искључени су Фљамур Нока, Белинд Келчи, Фидељ Крека, Луцијано Бочи, Бесарт Џафери и Еди Паљока, сви посланици демократске странка Саљи Берише, пише албански АБЦ неwс.
СНИМАК ПАЉЕЊА ПОЛИЦАЈЦА У ТИРАНИ!
ЕВРОПА ГОРИ, ПРОТЕСТИ У ЧАК 8 ДРЖАВА: Реке људи изашле на улице, ово су главни разлози
У Чешкој су хиљаде људи устале против плана да се укине претплата за јавни сервис, у Немачкој су демонстранти тражили обуставу депортација, док су у Италији антиратна окупљања пратили сукоби и интервенција полиције.
Настављени су протести широм Европе.
Још 11 реченица које преноси само по један медиј
Осталих 14 демократских посланика који су блокирали заседање Парламента, а за које је Социјалистичка странка тражила десетодневну суспензију, помиловани су.
На седници одржаној јуче Фљамур Нока је физички напао председника парламента Ника Пелешија и шефа посланичке групе СП-а, Тауљанта Балу, док је Фидељ Крека напао бившег министра Ервина Хоџу блоком за гласање.
Демонстрантима у Тирани се данас придружили лекари
У Тирани се данас одржавају протести, 11. узастопни дан, који предводе студенти, а главни захтев демонстраната су оставка владе и премијера Едија Раме.
Учесницима протеста испред Кабијенат премијера на Тргу Скендербег, придружили су се студенти медицине и лекари специјализанти на скупу одржаном испред Уреда премијера, преноси албански Јуроњуз.
Бојкот наставе настављен је и данас на свим факултетима Универзитета "Фан Ноли" у Корчи, и то је трећи дан протеста, а студенти носе транспарентиме на којима траже оставку премијера Едија Раме.
И јуче тензије на улицама Тиране, али и у албанском парламенту где се седница претворила у вербални и физички сукоб посланика власти и опозиције.
Француска разматра забране протеста, а у Италији организације студената и ученика најављују генерални штрајк.
Бивши дипломата Срећко Ђукић за наш Радио каже да су протести доказ дубоке кризе постојећег политичког и економског система.
Поводи за протесте широм Европе су различити, али заједничка позадина свих јесу питања која највише погађају младе: образовање, посао, трошкови живота, кирије и корупција само су неки од проблема који су се преселили на улице Француске, Шпаније, Албаније, Италије, Португала, Белгије.
Протести у Албанији трају већ десет дана.
У Албанији се више од 10 дана одржавају протести које предводе студенти, а који су почели због незадовољства стањем у образовању, високим трошковима студирања и слабим могућностима запошљавања младих, али су прерасли у шире демонстрације против владе албанског премијера Едија Раме, уз захтеве за његову оставку.
Још 38 реченица које преноси само по један медиј
Око 30 младих под истрагом у Кому због позива на пљачку, страх од понављања нереда у Милану
Око 30 младих људи, узраста од 14 до 24 године, налази се под истрагом у италијанском граду Кому због сумње на подстицање на извршење кривичног дела повезаног са пљачком.
Припадници италијанске полицијске јединице за специјалне операције ДИГОС спровели су током ноћи претресе код осумњичених, од којих су готово сви малолетни.
Према наводима судија, они су последњих дана учествовали у ширењу „позива на оружје“, што је изазвало забринутост међу становницима и власницима локала у граду.
Страх од могућег понављања нереда какви су прошлог викенда забележени у Милану навео је поједине власнике продавница да јуче, из предострожности, затворе своје радње.
Истрага је усмерена на утврђивање околности у којима су упућивани позиви на пљачку, као и на улогу осумњичених у ширењу таквих порука.
Француско Министарство унутрашњих послова саопштило је да је око 410.000 људи учествовало данас на протестима широм Француске, док је синдикат ЦГТ проценио да је на улицама било близу 800.000 демонстраната, укључујући 250.000 у Паризу, где је полиција употребила сузавац и водене топове против окупљених.
Забележено је 136 јавних демонстрација, у поређењу са 264 прошле недеље, изјавио је министар Нуњез током подневног извештаја.
Антиратни марш у Риму завршен је данас без инцидената и нарушавања јавног реда, након чега је у престоници почела друга протестна шетња, док се демонстрације одржавају и у више италијанских градова, при чему је најнапетије у Торину, а појачано присуство полиције забележено је и у Милану, Ђенови, Болоњи и Барију.
Антимилитаристички марш, који је почео на Тргу Републике у Риму, завршен је поподне на тргу Ларго Корадо Ричи, непосредно пре Улице Виа деи Фори Империјали, преноси "Стампа".
На улици која води ка Колосеуму атмосфера је током антиратног протеста била мирна, док су ресторани и продавнице били пуни, а туристи наставили да се крећу градом.
Италија је распоредила трупе у Милано, где су се власти припремале за нове протесте у том модном и финансијском центру недељу дана након пљачки и сукоба са полицијом.
Док су протести у Француској привукли највећу међународну пажњу, демонстрације су се данас захватиле и у бројним другим европским градовима, од Тиране у Албанији до Мадрида у Шпанији.
Демонстранти су по доласку скандирали да је "овај мирни трг пример за целу Италију".
Антиратни марш у Риму организовала је Антимперијалистичка алијанса под слоганом "Италија ван рата", а организатори су позвали на протест против рата, ремилитаризације и повећања војних издвајања, као и у знак солидарности са Палестинцима.
Истовремено, широм Италије одржана су и друга окупљања због растућих трошкова живота, а на протесте је позвао и новоформирани Покрет 17. октобар
Најнапетија ситуација забележена је у Торину, где се на Тргу Кастело окупило неколико хиљада људи.
Више десетина хиљада људи протестовало је данас у Мадриду у знак одбране јавног пензијског система и против покушаја његове приватизације, захтевајући мере за очување куповне моћи пензионера и јачање њихове социјалне заштите.
Протесту је присуствовало око 50.000 људи, према проценама организатора, односно 25.000 према подацима владине делегације, јавља РТВЕ.
Протест је организовала Државна координација за одбрану јавног пензијског система (ЦОЕСПЕ), а учесници су марширали од железничке станице Аточа до улице Алкала, пролазећи поред чувеног музеја Прадо.
Демонстранти су носили транспаренте са порукама "Гарантоване пензије" и "Заштитимо пензије".
Стотине људи окупиле су се на аеродромима широм Немачке против притвора ради депортације и летова којима се људи враћају у Авганистан.
Демонстранти су критиковали и сарадњу немачке владе са талибанима, пренео је лист "Шпигел".
Окупљања су одржана у Лајпцигу, Франкфурту, Берлину и Келну.
Према проценама полиције, у Лајпцигу је било око 400 учесника, у Франкфурту на Мајни око 300, а на аеродрому Берлин-Бранденбург 150. Протестовало се и на аеродромима Келн/Бон и Диселдорф.
Демонстрације су организоване против депортације особа чији су захтеви за азил одбијени.
Окупљања су била најављена и у Минхену и Хановеру, док су у Лајпцигу демонстранти протестовали и против чартер летова за Авганистан.
Портпарол организатора затражио је хитно заустављање депортација, уз образложење да људи који траже заштиту имају право на азил.
“Застрашујуће је што управо немачка влада гази ово право, а штавише, у процесу депортација сарађује са талибанима”, додао је он
У Бриселу се данас одржавају протести у знак подршке младима и против реформи у области образовања, као и против полицијског насиља на претходним скуповима, а белгијска полиција је употребила сузавац и бибер-спреј током данашњих нереда након што су поједини демонстранти почели да провоцирају полицијске снаге и пробили полицијски кордон.
Полиција је на тој локацији припремила и водени топ, а демонстранте је позвала да се удаље према јужном делу белгијске престонице..
Бројне полицијске снаге распоређене су како би блокирале прилаз седишту франкофоне либералне странке МР, а бибер-спреј употребљен је и у Улици Ворстсебане, у општини Сен Жил.
Неколико стотина демонстраната окупило се и на Тргу Албертина, где је полиција контролисала младе учеснике протеста и прегледала предмете које су носили са собом.
Хиљаде људи окупиле су се данас и у Брну, док су се у мањим групама грађани окупили у Чешким Буђејовицама и Либерецу, на протестима против предлога чешке владе да укине претплату за јавни сервис и финансирање Чешке телевизије и Чешког радија пребаци на државни буџет.
Протести су организовани након што је владајућа коалиција у чешком парламенту рано јутрос, после целоноћне расправе, обезбедила пролазак предлога закона кроз прво читање, преноси чешки портал Иднес.
У Брну су демонстранти на Тргу Слободе носили чешке заставе и транспаренте са порукама подршке независности јавних медија, узвикујући "Медије не дамо" и "Срамота".
Присталице албанске Демократске партије (ДП) гађали су данас каменицама зграду Министарства просвете у Тирани, а током окупљања испред тог министарства, где је најављен и протест студената, демонстранти су запалили контејнере.
Полиција је реаговала употребом воденог топа како би растерала окупљене.
Премијер Еди Рама поновио је путем друштвених мрежа позив на дијалог са демонстрантима
Још 26 реченица које преноси само по један медиј
Јуче су демонстранти бацали Молотовљеве коктеле према кабинету премијера и полицијским кордоном, што је изазвало мањи пожар који је брзо угашен
Око 1.000 припадника полиције, два водена топа и чланови Снага за брзу интервенцију (ФНСХ) налазе се испред зграде албанског Парламента у Тирани уочи данашњег студентског протеста.
Најављено је да ће Парламент те земље данас одржати пленарну седницу, која би требало да почне у 10 сати, а испред зграде Парламента најављено је и одржавање протеста младих који последњих 10 дана организују демонстрације, пренео је албански "Јуроњуз".
Албански премијер Еди Рама поново је данас позвао учеснике протеста на дијалог, а позив је и овога пута ставио на бетонске клупе испред његове канцеларије.
Он је рекао да је спреман да седне за преговарачки сто са свима који верују у дијалог и шансу да се Албанија учини бољом кроз размену мишљења упркос постојећим разликама, преноси Албанијан пост.
"Изнова, и изнова, и изнова, позив на дијалог и спремност да се буде са свима који траже и верују у дијалог је овде.
Спреман сам да разговарам било где, на било којем месту, у било које време, с онима који верују да Албанија мора да постане боља и да Албанија постаје боља с човечанством, с разменом и сучељавањем мишљења, без обзира колико су супротстављена", рекао је Рама.
Према његовим речима насилно противљење, противљење силом, противљење које противречи разуму, не може да се наметне нужности за дијалог.
Наставља се протест камионџија на југу Италије: Уклоњене блокаде на путевима
Протест камионџија на југу Италије и даље траје али смањеним капацитетом, а у неколико јужних регија уклоњене су барикаде на путевима и саобраћај се постепено обнавља, као и снабдевање.
У јужној италијанској покрајини Кампанији преко ноћи су уклоњене све барикаде возача камиона и пољопривредника, пре свега у областима подручјима казерте и Салерна, као и барикада у источном Напуљу, у близини једне од градских рафинерија, преноси агенција АднКронос.
Полиција је пратила возила која су се кретала према дистрибутерима како би олакшала наставак снабдевања, а претходно су возачи камиона пешке стигли до рафинерије како би протествовали против високих цена горива.
У Калабрији, Апулији, Базиликати и Сицилији, мобилизација је прогресивно смањена, уз обуставу бројних иницијатива и уклањање неколико препрека.
Како се наводи уклањање барикада представља важан сигнал за повратак у нормалност и додаје да је Савет министара у четвртак одобрио пакет помоћи од 175,2 милиона евра за сузбијање високих цена горива и подршку најугроженијим секторима.
Главни део - око 105,2 милиона, намењен је саобраћају, док 60 милиона иде за пољопривреду, а 10 милиона за рибарство.
За возаче камиона предвиђена су додатна средства за порески кредит за дизел, као и могућност суспензије неких накнада за лизинг возила до 31. марта 2027. године, а циљ те мере је смањење трошкова пословања и подстицање наставка активности.
Гарантна комисија за штрајкове такође је интервенисала у овом случају и обавестила надлежне органе о ризицима повезаним с продуженим блокадама, због чега је Комисија позвала на усвајање неопходних мера, тражећи да се процени захтев.
Блокаде путева у Италији почеле су почетком октобра, пре свега на југу земље, због наглог раста цена горива и повећања трошкова пословања, што је изазвало незадовољство међу превозницима.
Протестима су се потом придружили пољопривредници и рибари, који траже мере државе за ублажавање последица високих трошкова и помоћ својим секторима.
Војска излази на улице, Француска страхује од новог насиља: Музеји у Паризу се затварају
Најпознатији музеји у Паризу Лувр, Орсеј и Пикасо биће затворени у суботу због нових демонстрација, потврдила је француска влада.
Министарство културе такође је позвало све институције под својим надзором да предузму мере како би осигурале безбедност посетилаца, заштиту запослених и очување уметничких дела.
Затварање музеја долази у тренутку када власти појачавају безбедносне мере уочи нових протеста широм земље.
Жан Дидије Бергер, именовани министар у француском министарству унутрашњих послова, рекао је да власти одржавају "максималан ниво приправности" и да ће број сигурносних снага бити 20 одсто већи него током демонстрација 17. октобра.
Он је потврдио и распоређивање војних снага из "Операције Сентинелле", као и специјализоване полицијске јединице, укључујући ГИГН и РАИД.
Француски председник Емануел Макрон рекао је да ће, где год је то могуће, демонстрације које не организују синдикати бити забрањене посебно током викенда.
Премијер Албаније Еди Рама објавио је јутрос видео снимак на друштвеним мрежама у коме је поновио позив на дијалог са демонстрантима.
Демонстранти су током деветог дана протеста у Тирани бацили су више Молотовљевих коктела у правцу кабинета премијера те земље Едија Раме, као и у правцу кордона полиције који је штитио ту зграду, пренеоси албански Еуронеwс.
2026. "Сви они који су дигли руку против државе имаће сену државе иза себе док не надокнаде штету коју су нанели.
Прогонићемо оне у капуљачама."
Молотовљеви коктели су изазвали омањи пожар, који је дежурна ватрогасна екипа брзо угасила.
Водени топови су били у приправности, али нису реаговали, нити су полицајци упутили било какав позив демонстрантима.
Демонстрације су завршене након неколико сати маршом ка Тргу Скендербега.
Још 6 реченица које преноси само по један медиј
Демонстранти су најавили наставак протеста сутра, када је заказана пленарна седница владе.
Протест ДП-а одржава се у знак солидарности и подршке протестима предвођеним студентима.
Сукоби демонстраната и полиције избили су данас у центру Тиране, где су окупљени гађали полицију каменицама и Молотовљевим коктелима, док су снаге безбедности употребиле велике количине сузавца, а демонстранти су запалили улазна врата Министарства животне средине, као и једног полицајца, јављају албански медији.
Плануо у секунди, његове колеге нису могле угасе ватру (ВИДЕО)
Демонстрације у Албанији узеле су маха, а после паљења Министарства за заштиту животне средине, бакља је бачена и на припадника полиције.
У демонстрацијама у Тирани протестанти су бацили Молотовљев коктел на полицајца који је плануо у секунди, снимак овог догађаја узнемирио је јавност.
Демонстранти су запалили улазна врата Министарства животне средине у центру Тиране, док су снаге безбедности употребиле велике количине сузавца како би растерале окупљене на Скендербеговом тргу, јавља албански портал Репорт ТВ.
Још 19 реченица, само Република
Ватра на вратима Министарства угашена је након неколико тренутака, док су се пламенови појавили и на прозору исте зграде.
Истовремено, велики број демонстраната окупио се на Скендербеговом тргу, где је полиција испалила велике количине сузавца, преноси албански Јуроњуз.
Између седишта Социјалистичке партије Албаније и Луткарског позоришта распоређене су полицијске снаге, док је један маскирани демонстрант виђен како испаљује камење из праћке на тргу.
Подручје у близини седишта Социјалистичке партије и Банке Албаније прекривено је сузавцем.
Ситуација на Скендербеговом тргу прерасла је у директан сукоб демонстраната и полиције.
Демонстранти, који су се налазили на страни трга код зграде познате као "15-спратница", гађали су полицију каменицама, тврдим предметима и Молотовљевим коктелима, док су се припадници полиције, распоређени у близини Банке Албаније, поставили у одбрамбене формације и одговорили употребом сузавца.
Власти су саопштиле да је повређено више од 300 демонстраната и полицајаца.
Како је приказано на видео-снимку, демонстранти су бацили Молотовљев коктел на једног полицајца, који је почео да гори, а у помоћ су му притекле колеге које су угасиле ватру.
Демонстранти су се одазвали позивима организатора упућеним студентима и другим грађанима широм Албаније да присуствују скупу.
Укупно 13 особа повређено је током данашњих протеста у Тирани, међу којима су демонстранти, припадници полиције и представници медија, саопштило је албанско Министарство здравља и социјалне заштите.
Према подацима Министарства, девет повређених збринуто је у Универзитетској клиници за трауматологији, међу којима је седам демонстраната и двоје представника медија.
Један од повређених демонстраната задобио је повреду ока и подвргнут је додатним прегледима, али није животно угрожен.
Пет особа напустило је болницу након указане медицинске помоћи, док су четири демонстранта наставила прегледе и лечење.
У Универзитетском болничком центру "Мајка Тереза" збринути су још један демонстрант и један полицајац, који су након добијене помоћи отпуштени.
Медицинску помоћ у Поликлиници специјалистичких служби број 2 у Тирани добила су и два полицајца са повредама ока.
Како наводи албански Јуроњуз, протест Демократске партије одржава се у знак солидарности и подршке протестима студената, који трају већ 12 дана.
Албански премијер Еди Рама раније данас поново је позвао на дијалог уочи најављеног протеста студената и грађана у Тирани и другим албанским градовима.
Рама је објавио видео-снимак на Фејсбуку на којем се види камени сто испред његове канцеларије на којем су постављени папири на којима пише "дијалог".
Рама је и претходних дана постављао столице и клупе испред свог кабинета, позивајући студенте на дијалог, али су они одбили позиве.
У Албанији се већ девет дана одржавају протести које предводе студенти, а који су почели због незадовољства стањем у образовању, високим трошковима студирања и слабим могућностима запошљавања младих, али су прерасли у шире демонстрације против владе албанског премијера Едија Раме, уз захтеве за његову оставку.
Још 59 реченица које преноси само по један медиј
2026. Поруке из Брисела најављују подршку реформама.
Саговорници НИН-а објашњавају шта би могло да убрза европски пут Србије после избора.
2026. РИК је одредио да се избори понове на местима на којима је гласање поништено или резултати нису могли да се утврде.
2026. Шкотска полиција проверава наводе да су у дворац Балморал довођене жртве трговине људима током боравка Џефрија Епстина 1999. године.
2026. "Сваки појединачни захтев за пренос наоружања из трећих земаља, упућен влади САД, добио је одобрење", рекао је Гринкевич.
2026. Европска комисија представиће 4. новембра Пакет о проширењу за 2026. годину, са проценом напретка 10 земаља кандидата за чланство у ЕУ.
2026. Организатори позивају на мирне скупове, али стручњаци упозоравају да би екстремистичке групе могле да их искористе.
2026. Си је поручио Штајнмајеру да је дужност обе земље да преузму водећу улогу и успоставе нови модел сарадње.
2026. Антоан де Маси имао је 29 година.
Због његове смрти оптужен је држављанин Украјине, а истрага утврђује шта је претходило кобном паду.
2026. "Забрињава ме што екстреми постају све снажнији и што оно што ми је у политици било веома важно - мера и умереност - све више нестаје".
Нереди у албанском парламенту - физички сукоби и столице на столовима
Прва пленарна седница албанског парламента одржана данас након двонедељне паузе протекла је у напетој атмосфери, уз прекидање говорника, сукобе посланика, подизање столица на столове и усвајање законских предлога током протеста опозиције, преносе албански медији.
За само 30 минута, седница је од политичких излагања прерасла у међусобне оптужбе, прекидање микрофона и физичке обрачуне, док су посланици владајућих социјалиста подизањем зелених картона гласали о предложеним законима, упркос протестима посланика Демократске партије, наводи Албаниан пост.
Тензије су почеле обраћањем посланика Демократске партије Белинда Кељичија, који је, у име опозиционе посланичке групе, затражио оставку премијера Едија Раме, формирање прелазне владе и самораспуштање парламента.
Позивајући се на студентске протесте који трају десет дана, Кељичи је оптужио владу за полицијско насиље над младима и вршење притиска на њихове породице.
- Не може бити парламентарног нормалног функционисања у условима дубоке политичке и друштвене кризе - изјавио је Кељичи, истичући да опозиција подржава захтеве за ванредне изборе.
Сукоб је ескалирао када је шеф посланичке групе Социјалистичке партије Таулант Бала узео реч како би одбранио поступање државне полиције.
- Ниједна изјава не оправдава насиље.
Полиција обавља своју дужност у складу са својим овлашћењима - рекао је Бала, пре него што му је посланик Демократске партије Фламур Нока прекинуо обраћање ишчупавши микрофон.
Након овог инцидента, владајући социјалисти одлучили су да прекину расправу и директно пређу на гласање о законским предлозима који су били на дневном реду.
Посланици Демократске партије блокирали су потом говорницу, поставили столице на своје столове и бацали гласачке картоне према председнику парламента Нику Пелешију.
Хаос у сали пратили су и физички сукоби, укључујући инцидент између посланика Демократске партије Фидела Креке и социјалистичког посланика Ервина Хоџе.
На снимцима са седнице виде се посланици и припадници парламентарног обезбеђења окупљени између посланичких клупа, који су интервенисали како би раздвојили сукобљене стране.
Упркос блокираној говорници и нефункционалном електронском систему за гласање, социјалисти су наставили процедуру подизањем зелених картона за усвајање законских предлога.
На дневном реду, између осталог, били су предлози измена закона о платним услугама, финансирању саобраћаја, ауторским правима и географским ознакама за занатске и индустријске производе.
Албанска влада на челу са премијером Едијем Рамом припреммила је пакет санкција за учеснке демонстрација који у овој земљи трају више од девет дана.
Према наводима албанских медија влада је разматрала неколико опција за пакет санкција који је најавио премијер Рама за демонстранте који почине насиље у протестима.
Извори за Репорт ТВ открили су један од предлога који разматра већина, а који предвиђа уврштавање особа идентификованих као починиоци насиља на "црну листу" у ТИМС систему, са циљем забране уласка у земље Европске уније.
Ово је једна од опција о којима се разматра, док је раније Еди Рама говорио о другим оштрим мерама против насилних демонстраната, као и породица малолетника који почине насиље током протеста.
Рама је изјавио да ће родитељи бити финансијски одговорни за штету коју су њихова деца проузроковала током протеста.
У међувремену, ученици који почине насиље над полицајцима упозорени су да ће им бити укинуто бесплатно образовање, стипендије и свака финансијска подршка државе.
Наставници који подстичу ученике на насиље такође ризикују отказ са посла.
Видео: У Београду обележен мексички празник "Дан мртвих"
Телеграф.рс задржава сва права над садржајем.
За преузимање садржаја погледајте упутства на страници Услови коришћења.
И јуче тензије на улицама Тиране, али и у државном парламенту.
Током гласања о дневном реду, седница се претворила у сукоб посланика владајуће социјалистичке партије и опозиционе Демократске странке.
Посланици су једни другима узимали гласачке картице, размењивали увреде и улазили у физичке сукобе.
За то време демонстранти су се окупили испред парламента, где је био присутан и велики број полицијских снага.
У Француској се разматра забрана протеста.
Ројтерс преноси поруку председника Емануела Макрона да ће, како их је назвао, нелегитимни протести бити забрањени наредних дана, док ће организованим групама попут синдиката бити понуђене алтернативне трасе за протестне шетње како би се заштитили пословни објекти.
У Италији организације ученика и студената одржаће отворене скупштине на којима ће планирати даље протестне активности.
Очекује се да би мобилизација могла да кулминира и генералним штрајком 30. октобра.
Да су протести широм Европе показатељ дубоке кризе постојећег политичког и економског система оцењује за наш радио бивши дипломата Срећко Ђукић.
„Протести који су запљуснули Европу показују колико је дубока криза постојећег политичког и економског система у свету и колико су потребне реформе унутар земаља, а рекао бих и реформе на међународном плану, у међународним односима, у светској политици“, каже Ђукић.
Истиче да владајуће елите не схватају да се десио технолошки бум и да се начин свакодневног функционисања променио из темеља.
„Ми се сад већ налазимо у некој петој, шестој већ технолошкој или индустријској револуцији, идемо у вештачку интелигенцију, а начин управљања друштвом је остао у уским групама.
Ви имате само пар процената људи који влада са богатством од 90 одсто светског друштвеног производа, а преко 90 одсто становништва влада само са пар процената друштвеног производа“, наводи Ђукић.
Закључује да је такав начин функционисања неодржив.
Хиљаде људи окупиле су се данас у Истанбулу и Анкари на протестима против, како наводе, све већих притисака на новинаре у Турској, укључујући хапшења, гашење медија и именовање државних управника у медијским кућама.
Више не можемо да дишемо - узвикују демонстранти, међу којима су углавном новинари, представници организација за заштиту људских права и опозиционих странака, преноси портал "Туркисх Минуте".
На азијској страни Истанбула окупило се најмање 3.000 људи, а демонстранти су носили фотографије затворених новинара и узвикивали "Нећемо да ћутимо, доста је било!" и "Нећемо се покорити притисцима".
На протесте су позвала турска новинарска удружења, међу којима су Синдикат новинара Турске (ТГС), Удружење новинара Турске (ТГЦ) и Савет за штампу и Удружење савремених новинара (ÇГД).
- Ми, професионалне новинарске организације које заступају новинаре посвећене одбрани права јавности на информисање и трагању за истином, поручујемо: 'Доста је било!
Не можемо да дишемо! - наводи се у заједничком саопштењу организатора.
Они су истакли да неће ћутати у систему у којем се новинарство третира као кривично дело, вести као претња, а истина као нешто неприхватљиво, уз оцену да се цензура примењује не само против новинара већ и против свих који изражавају неслагање.
Протести студената су прерасли у шире демонстрације против владе Едија Раме, уз захтеве за његову оставку.
Буди део Република заједнице.