Sve vesti
Foto iz članka: NINGađali Ramin kabinet: Demonstranti bacili više Molotovljevih koktela na protestima u Tirani
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose bar 3 od 6 medija.
Premijer Edi Rama ponovio je putem društvenih mreža poziv na dijalog sa demonstrantima U Albaniji se već devet dana održavaju protesti koje predvode studenti, a koji su počeli zbog nezadovoljstva stanjem u obrazovanju, visokim troškovima studiranja i slabim mogućnostima zapošljavanja mladih, ali su prerasli u šire demonstracije protiv vlade albanskog premijera Edija Rame, uz zahteve za njegovu ostavku.
Ceo uporedni tekst8 rečenica u više medija, 204 samo u jednom
Tekst iz 6 članaka. Nijednu rečenicu ne prenose svi, u 6 se razlikuju.
Još 43 rečenice koje prenosi samo po jedan medij
Haos u Evropi: Protesti se šire Starim kontinentom od Pariza i Tirane, preko Milana, do Beča i Varšave!
- Protest učenika i studenata prerastao je u žestoke proteste širom Francuske, koju su u prošlu subote potresle izuzetno nasilne demonstracije, a strahuje se da bi i sutrašnje mogle biti žestoke
- Građani u Albaniji od maja traže ostavku Edija Rame koji odbija da se povuče, a policija na napade demonstranata odgovara vodenim topovima, suzavcem i gumenim mecima
- Žene u više od 20 gradova Poljske protestovale su danas zbog nedostatka pristupa besplatnom i legalnom abortusu
- Masovni protesti i nemiri koji su zahvatili veće gradove u Italiji, poput Milana, Rima, Torina, Bolonje i Firence, kao i blokade saobraćajnica na jugu zemlje, izbili su zbog spleta ekonomskih, socijalnih i političkih razloga
- Više desetina hiljada ljudi učestvovalo je juče na protestima u Beču zbog nezadovoljstva smanjenjem univerzitetskih budžeta
Zatražen pritvor za dvojicu osumnjičenih za požar u gradskoj skupštini u Limožu
Francusko tužilaštvo saopštilo je danas da je zatražilo određivanje pritvora za dvojicu osumnjičenih za požar u gradskoj skupštini u Limožu, koji je izbio tokom protesta 17. oktobra.
Protiv njih je pokrenuta istraga zbog sumnje za "pokušaj ubistva policajca" i uništavanje gradske imovine, prenosi Frans24.
Osumnjičeni, stari 34 i 66 godina, uhapšeni su u utorak, odnosno u četvrtak, a trebalo je da budu izvedeni pred istražnog sudiju danas krajem dana.
Sud u Limožu saopštio je da je zgrada pravosudnih institucija u tom gradu zatvorena za javnost iz bezbednosnih razloga.
Gradska dkupština u Limožu zapaljena je 17. oktobra, tokom protesta protiv visokih troškova života.
Požar je izbio na kraju demonstracija, a vatra je zahvatila istorijsku zgradu iz 1883. godine, pri čemu su se delovi krova i fasade urušili.
Sastanak Makrona i studenata trajao gotovo tri sata.
Francuski predsednik Emanuel Makron sastao se u petak sa predstavnicima studentskih organizacija i članovima studentskih saveta fakulteta.
Sastanak je trajao gotovo tri sata, piše Lemonde.fr.
Predstavnici studentskih udruženja pozvali su na nastavak protesta, naročito tokom velikog dana mobilizacije koji je planiran za subotu.
"Vidimo priliku da ostvarimo konkretne rezultate i napravimo značajan iskorak.
Moramo da je iskoristimo tako što ćemo nastaviti proteste i zadržati prednost koju nam daje masovna mobilizacija.
Plaše nas se", izjavio je Luj Letublon iz studentske organizacije "Les Lycéens!" nakon sastanka sa Makronom.
Zatražen pritvor za dvojicu osumnjičenih za požar u gradskoj skupštini u Limožu
Francusko tužilaštvo saopštilo je danas da je zatražilo određivanje pritvora za dvojicu osumnjičenih za požar u gradskoj skupštini u Limožu, koji je izbio tokom protesta 17. oktobra.
Protiv njih je pokrenuta istraga zbog sumnje za "pokušaj ubistva policajca" i uništavanje gradske imovine, prenosi Frans24.
Osumnjičeni, stari 34 i 66 godina, uhapšeni su u utorak, odnosno u četvrtak, a trebalo je da budu izvedeni pred istražnog sudiju danas krajem dana.
Sud u Limožu saopštio je da je zgrada pravosudnih institucija u tom gradu zatvorena za javnost iz bezbednosnih razloga.
Gradska skupština u Limožu zapaljena je 17. oktobra, tokom protesta protiv visokih troškova života.
Požar je izbio na kraju demonstracija, a vatra je zahvatila istorijsku zgradu iz 1883. godine, pri čemu su se delovi krova i fasade urušili.
Rama pročitao imena uhapšenih zbog nasilja na protestu: Od ubistava i trgovine drogom do porodičnog nasilja
Premijer Albanije Edi Rama danas je, u obraćanju medijima, objavio spisak osoba uhapšenih tokom protesta za koje je rekao da nisu studenti i da nemaju veze sa tom kategorijom građana, piše Top-channel.tv.
Rama je predstavio njihove inicijale i fotografije sa prekrivenim očima, navodeći i krivična dela za koja se terete, kao i njihovu raniju kriminalnu prošlost.
Prema njegovim rečima, ove osobe su iskorišćene za izazivanje nasilja tokom protesta.
Rama je pročitao i podatke o njihovim ranijim presudama, navodeći da su neki od njih bili osuđivani na zatvorske kazne za teška krivična dela, uključujući ubistvo.
"Proći ću jednog po jednog i verujem da su svi komentari sa moje strane suvišni, jer su dovoljna njihova lica, koja se, uprkos skrivanju identiteta, mogu prepoznati kao predstavnici mračnog, sumornog i nezakonitog sveta, kao i biografije ovih pojedinaca.
Ponavljam, njih su platili organizovani kriminal i strane sile koje, po svaku cenu, žele da ponovo preokrenu Albaniju naglavačke, dok je Albanija podigla glavu i dostojanstveno zauzela mesto na međunarodnoj sceni kao poštovanja vredan kandidat za članstvo u ujedinjenoj evropskoj porodici", rekao je Rama.
On je ponovio da uhapšeni nisu studenti i poručio da će se ta tvrdnja iz dana u dan i od slučaja do slučaja potkrepljivati činjenicama i dokumentima.
2026. "Svi oni koji su digli ruku protiv države imaće senu države iza sebe dok ne nadoknade štetu koju su naneli.
Progonićemo one u kapuljačama."
Suspendovani albanski poslanici zbog nereda u Parlamentu
Sekretarijat za etiku albanskog parlamenta suspendovao je danas šest poslanika Demokratske stranke na 60 dana jer su na sednici održanoj u četvrtak izazvali nered i fizički napali poslanike Socijaldemokratske partije.
Isključeni su Fljamur Noka, Belind Kelči, Fidelj Kreka, Lucijano Boči, Besart Džaferi i Edi Paljoka, svi poslanici demokratske stranka Salji Beriše, piše albanski ABC news.
SNIMAK PALJENJA POLICAJCA U TIRANI!
EVROPA GORI, PROTESTI U ČAK 8 DRŽAVA: Reke ljudi izašle na ulice, ovo su glavni razlozi
U Češkoj su hiljade ljudi ustale protiv plana da se ukine pretplata za javni servis, u Nemačkoj su demonstranti tražili obustavu deportacija, dok su u Italiji antiratna okupljanja pratili sukobi i intervencija policije.
Nastavljeni su protesti širom Evrope.
Još 11 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Ostalih 14 demokratskih poslanika koji su blokirali zasedanje Parlamenta, a za koje je Socijalistička stranka tražila desetodnevnu suspenziju, pomilovani su.
Na sednici održanoj juče Fljamur Noka je fizički napao predsednika parlamenta Nika Pelešija i šefa poslaničke grupe SP-a, Tauljanta Balu, dok je Fidelj Kreka napao bivšeg ministra Ervina Hodžu blokom za glasanje.
Demonstrantima u Tirani se danas pridružili lekari
U Tirani se danas održavaju protesti, 11. uzastopni dan, koji predvode studenti, a glavni zahtev demonstranata su ostavka vlade i premijera Edija Rame.
Učesnicima protesta ispred Kabijenat premijera na Trgu Skenderbeg, pridružili su se studenti medicine i lekari specijalizanti na skupu održanom ispred Ureda premijera, prenosi albanski Juronjuz.
Bojkot nastave nastavljen je i danas na svim fakultetima Univerziteta "Fan Noli" u Korči, i to je treći dan protesta, a studenti nose transparentime na kojima traže ostavku premijera Edija Rame.
I juče tenzije na ulicama Tirane, ali i u albanskom parlamentu gde se sednica pretvorila u verbalni i fizički sukob poslanika vlasti i opozicije.
Francuska razmatra zabrane protesta, a u Italiji organizacije studenata i učenika najavljuju generalni štrajk.
Bivši diplomata Srećko Đukić za naš Radio kaže da su protesti dokaz duboke krize postojećeg političkog i ekonomskog sistema.
Povodi za proteste širom Evrope su različiti, ali zajednička pozadina svih jesu pitanja koja najviše pogađaju mlade: obrazovanje, posao, troškovi života, kirije i korupcija samo su neki od problema koji su se preselili na ulice Francuske, Španije, Albanije, Italije, Portugala, Belgije.
Protesti u Albaniji traju već deset dana.
U Albaniji se više od 10 dana održavaju protesti koje predvode studenti, a koji su počeli zbog nezadovoljstva stanjem u obrazovanju, visokim troškovima studiranja i slabim mogućnostima zapošljavanja mladih, ali su prerasli u šire demonstracije protiv vlade albanskog premijera Edija Rame, uz zahteve za njegovu ostavku.
Još 38 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Oko 30 mladih pod istragom u Komu zbog poziva na pljačku, strah od ponavljanja nereda u Milanu
Oko 30 mladih ljudi, uzrasta od 14 do 24 godine, nalazi se pod istragom u italijanskom gradu Komu zbog sumnje na podsticanje na izvršenje krivičnog dela povezanog sa pljačkom.
Pripadnici italijanske policijske jedinice za specijalne operacije DIGOS sproveli su tokom noći pretrese kod osumnjičenih, od kojih su gotovo svi maloletni.
Prema navodima sudija, oni su poslednjih dana učestvovali u širenju „poziva na oružje“, što je izazvalo zabrinutost među stanovnicima i vlasnicima lokala u gradu.
Strah od mogućeg ponavljanja nereda kakvi su prošlog vikenda zabeleženi u Milanu naveo je pojedine vlasnike prodavnica da juče, iz predostrožnosti, zatvore svoje radnje.
Istraga je usmerena na utvrđivanje okolnosti u kojima su upućivani pozivi na pljačku, kao i na ulogu osumnjičenih u širenju takvih poruka.
Francusko Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je oko 410.000 ljudi učestvovalo danas na protestima širom Francuske, dok je sindikat CGT procenio da je na ulicama bilo blizu 800.000 demonstranata, uključujući 250.000 u Parizu, gde je policija upotrebila suzavac i vodene topove protiv okupljenih.
Zabeleženo je 136 javnih demonstracija, u poređenju sa 264 prošle nedelje, izjavio je ministar Nunjez tokom podnevnog izveštaja.
Antiratni marš u Rimu završen je danas bez incidenata i narušavanja javnog reda, nakon čega je u prestonici počela druga protestna šetnja, dok se demonstracije održavaju i u više italijanskih gradova, pri čemu je najnapetije u Torinu, a pojačano prisustvo policije zabeleženo je i u Milanu, Đenovi, Bolonji i Bariju.
Antimilitaristički marš, koji je počeo na Trgu Republike u Rimu, završen je popodne na trgu Largo Korado Riči, neposredno pre Ulice Via dei Fori Imperijali, prenosi "Stampa".
Na ulici koja vodi ka Koloseumu atmosfera je tokom antiratnog protesta bila mirna, dok su restorani i prodavnice bili puni, a turisti nastavili da se kreću gradom.
Italija je rasporedila trupe u Milano, gde su se vlasti pripremale za nove proteste u tom modnom i finansijskom centru nedelju dana nakon pljački i sukoba sa policijom.
Dok su protesti u Francuskoj privukli najveću međunarodnu pažnju, demonstracije su se danas zahvatile i u brojnim drugim evropskim gradovima, od Tirane u Albaniji do Madrida u Španiji.
Demonstranti su po dolasku skandirali da je "ovaj mirni trg primer za celu Italiju".
Antiratni marš u Rimu organizovala je Antimperijalistička alijansa pod sloganom "Italija van rata", a organizatori su pozvali na protest protiv rata, remilitarizacije i povećanja vojnih izdvajanja, kao i u znak solidarnosti sa Palestincima.
Istovremeno, širom Italije održana su i druga okupljanja zbog rastućih troškova života, a na proteste je pozvao i novoformirani Pokret 17. oktobar
Najnapetija situacija zabeležena je u Torinu, gde se na Trgu Kastelo okupilo nekoliko hiljada ljudi.
Više desetina hiljada ljudi protestovalo je danas u Madridu u znak odbrane javnog penzijskog sistema i protiv pokušaja njegove privatizacije, zahtevajući mere za očuvanje kupovne moći penzionera i jačanje njihove socijalne zaštite.
Protestu je prisustvovalo oko 50.000 ljudi, prema procenama organizatora, odnosno 25.000 prema podacima vladine delegacije, javlja RTVE.
Protest je organizovala Državna koordinacija za odbranu javnog penzijskog sistema (COESPE), a učesnici su marširali od železničke stanice Atoča do ulice Alkala, prolazeći pored čuvenog muzeja Prado.
Demonstranti su nosili transparente sa porukama "Garantovane penzije" i "Zaštitimo penzije".
Stotine ljudi okupile su se na aerodromima širom Nemačke protiv pritvora radi deportacije i letova kojima se ljudi vraćaju u Avganistan.
Demonstranti su kritikovali i saradnju nemačke vlade sa talibanima, preneo je list "Špigel".
Okupljanja su održana u Lajpcigu, Frankfurtu, Berlinu i Kelnu.
Prema procenama policije, u Lajpcigu je bilo oko 400 učesnika, u Frankfurtu na Majni oko 300, a na aerodromu Berlin-Brandenburg 150. Protestovalo se i na aerodromima Keln/Bon i Diseldorf.
Demonstracije su organizovane protiv deportacije osoba čiji su zahtevi za azil odbijeni.
Okupljanja su bila najavljena i u Minhenu i Hanoveru, dok su u Lajpcigu demonstranti protestovali i protiv čarter letova za Avganistan.
Portparol organizatora zatražio je hitno zaustavljanje deportacija, uz obrazloženje da ljudi koji traže zaštitu imaju pravo na azil.
“Zastrašujuće je što upravo nemačka vlada gazi ovo pravo, a štaviše, u procesu deportacija sarađuje sa talibanima”, dodao je on
U Briselu se danas održavaju protesti u znak podrške mladima i protiv reformi u oblasti obrazovanja, kao i protiv policijskog nasilja na prethodnim skupovima, a belgijska policija je upotrebila suzavac i biber-sprej tokom današnjih nereda nakon što su pojedini demonstranti počeli da provociraju policijske snage i probili policijski kordon.
Policija je na toj lokaciji pripremila i vodeni top, a demonstrante je pozvala da se udalje prema južnom delu belgijske prestonice..
Brojne policijske snage raspoređene su kako bi blokirale prilaz sedištu frankofone liberalne stranke MR, a biber-sprej upotrebljen je i u Ulici Vorstsebane, u opštini Sen Žil.
Nekoliko stotina demonstranata okupilo se i na Trgu Albertina, gde je policija kontrolisala mlade učesnike protesta i pregledala predmete koje su nosili sa sobom.
Hiljade ljudi okupile su se danas i u Brnu, dok su se u manjim grupama građani okupili u Češkim Buđejovicama i Liberecu, na protestima protiv predloga češke vlade da ukine pretplatu za javni servis i finansiranje Češke televizije i Češkog radija prebaci na državni budžet.
Protesti su organizovani nakon što je vladajuća koalicija u češkom parlamentu rano jutros, posle celonoćne rasprave, obezbedila prolazak predloga zakona kroz prvo čitanje, prenosi češki portal Idnes.
U Brnu su demonstranti na Trgu Slobode nosili češke zastave i transparente sa porukama podrške nezavisnosti javnih medija, uzvikujući "Medije ne damo" i "Sramota".
Pristalice albanske Demokratske partije (DP) gađali su danas kamenicama zgradu Ministarstva prosvete u Tirani, a tokom okupljanja ispred tog ministarstva, gde je najavljen i protest studenata, demonstranti su zapalili kontejnere.
Policija je reagovala upotrebom vodenog topa kako bi rasterala okupljene.
Premijer Edi Rama ponovio je putem društvenih mreža poziv na dijalog sa demonstrantima
Još 26 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Juče su demonstranti bacali Molotovljeve koktele prema kabinetu premijera i policijskim kordonom, što je izazvalo manji požar koji je brzo ugašen
Oko 1.000 pripadnika policije, dva vodena topa i članovi Snaga za brzu intervenciju (FNSH) nalaze se ispred zgrade albanskog Parlamenta u Tirani uoči današnjeg studentskog protesta.
Najavljeno je da će Parlament te zemlje danas održati plenarnu sednicu, koja bi trebalo da počne u 10 sati, a ispred zgrade Parlamenta najavljeno je i održavanje protesta mladih koji poslednjih 10 dana organizuju demonstracije, preneo je albanski "Juronjuz".
Albanski premijer Edi Rama ponovo je danas pozvao učesnike protesta na dijalog, a poziv je i ovoga puta stavio na betonske klupe ispred njegove kancelarije.
On je rekao da je spreman da sedne za pregovarački sto sa svima koji veruju u dijalog i šansu da se Albanija učini boljom kroz razmenu mišljenja uprkos postojećim razlikama, prenosi Albanijan post.
"Iznova, i iznova, i iznova, poziv na dijalog i spremnost da se bude sa svima koji traže i veruju u dijalog je ovde.
Spreman sam da razgovaram bilo gde, na bilo kojem mestu, u bilo koje vreme, s onima koji veruju da Albanija mora da postane bolja i da Albanija postaje bolja s čovečanstvom, s razmenom i sučeljavanjem mišljenja, bez obzira koliko su suprotstavljena", rekao je Rama.
Prema njegovim rečima nasilno protivljenje, protivljenje silom, protivljenje koje protivreči razumu, ne može da se nametne nužnosti za dijalog.
Nastavlja se protest kamiondžija na jugu Italije: Uklonjene blokade na putevima
Protest kamiondžija na jugu Italije i dalje traje ali smanjenim kapacitetom, a u nekoliko južnih regija uklonjene su barikade na putevima i saobraćaj se postepeno obnavlja, kao i snabdevanje.
U južnoj italijanskoj pokrajini Kampaniji preko noći su uklonjene sve barikade vozača kamiona i poljoprivrednika, pre svega u oblastima područjima kazerte i Salerna, kao i barikada u istočnom Napulju, u blizini jedne od gradskih rafinerija, prenosi agencija AdnKronos.
Policija je pratila vozila koja su se kretala prema distributerima kako bi olakšala nastavak snabdevanja, a prethodno su vozači kamiona peške stigli do rafinerije kako bi protestvovali protiv visokih cena goriva.
U Kalabriji, Apuliji, Bazilikati i Siciliji, mobilizacija je progresivno smanjena, uz obustavu brojnih inicijativa i uklanjanje nekoliko prepreka.
Kako se navodi uklanjanje barikada predstavlja važan signal za povratak u normalnost i dodaje da je Savet ministara u četvrtak odobrio paket pomoći od 175,2 miliona evra za suzbijanje visokih cena goriva i podršku najugroženijim sektorima.
Glavni deo - oko 105,2 miliona, namenjen je saobraćaju, dok 60 miliona ide za poljoprivredu, a 10 miliona za ribarstvo.
Za vozače kamiona predviđena su dodatna sredstva za poreski kredit za dizel, kao i mogućnost suspenzije nekih naknada za lizing vozila do 31. marta 2027. godine, a cilj te mere je smanjenje troškova poslovanja i podsticanje nastavka aktivnosti.
Garantna komisija za štrajkove takođe je intervenisala u ovom slučaju i obavestila nadležne organe o rizicima povezanim s produženim blokadama, zbog čega je Komisija pozvala na usvajanje neophodnih mera, tražeći da se proceni zahtev.
Blokade puteva u Italiji počele su početkom oktobra, pre svega na jugu zemlje, zbog naglog rasta cena goriva i povećanja troškova poslovanja, što je izazvalo nezadovoljstvo među prevoznicima.
Protestima su se potom pridružili poljoprivrednici i ribari, koji traže mere države za ublažavanje posledica visokih troškova i pomoć svojim sektorima.
Vojska izlazi na ulice, Francuska strahuje od novog nasilja: Muzeji u Parizu se zatvaraju
Najpoznatiji muzeji u Parizu Luvr, Orsej i Pikaso biće zatvoreni u subotu zbog novih demonstracija, potvrdila je francuska vlada.
Ministarstvo kulture takođe je pozvalo sve institucije pod svojim nadzorom da preduzmu mere kako bi osigurale bezbednost posetilaca, zaštitu zaposlenih i očuvanje umetničkih dela.
Zatvaranje muzeja dolazi u trenutku kada vlasti pojačavaju bezbednosne mere uoči novih protesta širom zemlje.
Žan Didije Berger, imenovani ministar u francuskom ministarstvu unutrašnjih poslova, rekao je da vlasti održavaju "maksimalan nivo pripravnosti" i da će broj sigurnosnih snaga biti 20 odsto veći nego tokom demonstracija 17. oktobra.
On je potvrdio i raspoređivanje vojnih snaga iz "Operacije Sentinelle", kao i specijalizovane policijske jedinice, uključujući GIGN i RAID.
Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da će, gde god je to moguće, demonstracije koje ne organizuju sindikati biti zabranjene posebno tokom vikenda.
Premijer Albanije Edi Rama objavio je jutros video snimak na društvenim mrežama u kome je ponovio poziv na dijalog sa demonstrantima.
Demonstranti su tokom devetog dana protesta u Tirani bacili su više Molotovljevih koktela u pravcu kabineta premijera te zemlje Edija Rame, kao i u pravcu kordona policije koji je štitio tu zgradu, preneosi albanski Euronews.
2026. "Svi oni koji su digli ruku protiv države imaće senu države iza sebe dok ne nadoknade štetu koju su naneli.
Progonićemo one u kapuljačama."
Molotovljevi kokteli su izazvali omanji požar, koji je dežurna vatrogasna ekipa brzo ugasila.
Vodeni topovi su bili u pripravnosti, ali nisu reagovali, niti su policajci uputili bilo kakav poziv demonstrantima.
Demonstracije su završene nakon nekoliko sati maršom ka Trgu Skenderbega.
Još 6 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Demonstranti su najavili nastavak protesta sutra, kada je zakazana plenarna sednica vlade.
Protest DP-a održava se u znak solidarnosti i podrške protestima predvođenim studentima.
Sukobi demonstranata i policije izbili su danas u centru Tirane, gde su okupljeni gađali policiju kamenicama i Molotovljevim koktelima, dok su snage bezbednosti upotrebile velike količine suzavca, a demonstranti su zapalili ulazna vrata Ministarstva životne sredine, kao i jednog policajca, javljaju albanski mediji.
Planuo u sekundi, njegove kolege nisu mogle ugase vatru (VIDEO)
Demonstracije u Albaniji uzele su maha, a posle paljenja Ministarstva za zaštitu životne sredine, baklja je bačena i na pripadnika policije.
U demonstracijama u Tirani protestanti su bacili Molotovljev koktel na policajca koji je planuo u sekundi, snimak ovog događaja uznemirio je javnost.
Demonstranti su zapalili ulazna vrata Ministarstva životne sredine u centru Tirane, dok su snage bezbednosti upotrebile velike količine suzavca kako bi rasterale okupljene na Skenderbegovom trgu, javlja albanski portal Report TV.
Još 19 rečenica, samo Republika
Vatra na vratima Ministarstva ugašena je nakon nekoliko trenutaka, dok su se plamenovi pojavili i na prozoru iste zgrade.
Istovremeno, veliki broj demonstranata okupio se na Skenderbegovom trgu, gde je policija ispalila velike količine suzavca, prenosi albanski Juronjuz.
Između sedišta Socijalističke partije Albanije i Lutkarskog pozorišta raspoređene su policijske snage, dok je jedan maskirani demonstrant viđen kako ispaljuje kamenje iz praćke na trgu.
Područje u blizini sedišta Socijalističke partije i Banke Albanije prekriveno je suzavcem.
Situacija na Skenderbegovom trgu prerasla je u direktan sukob demonstranata i policije.
Demonstranti, koji su se nalazili na strani trga kod zgrade poznate kao "15-spratnica", gađali su policiju kamenicama, tvrdim predmetima i Molotovljevim koktelima, dok su se pripadnici policije, raspoređeni u blizini Banke Albanije, postavili u odbrambene formacije i odgovorili upotrebom suzavca.
Vlasti su saopštile da je povređeno više od 300 demonstranata i policajaca.
Kako je prikazano na video-snimku, demonstranti su bacili Molotovljev koktel na jednog policajca, koji je počeo da gori, a u pomoć su mu pritekle kolege koje su ugasile vatru.
Demonstranti su se odazvali pozivima organizatora upućenim studentima i drugim građanima širom Albanije da prisustvuju skupu.
Ukupno 13 osoba povređeno je tokom današnjih protesta u Tirani, među kojima su demonstranti, pripadnici policije i predstavnici medija, saopštilo je albansko Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite.
Prema podacima Ministarstva, devet povređenih zbrinuto je u Univerzitetskoj klinici za traumatologiji, među kojima je sedam demonstranata i dvoje predstavnika medija.
Jedan od povređenih demonstranata zadobio je povredu oka i podvrgnut je dodatnim pregledima, ali nije životno ugrožen.
Pet osoba napustilo je bolnicu nakon ukazane medicinske pomoći, dok su četiri demonstranta nastavila preglede i lečenje.
U Univerzitetskom bolničkom centru "Majka Tereza" zbrinuti su još jedan demonstrant i jedan policajac, koji su nakon dobijene pomoći otpušteni.
Medicinsku pomoć u Poliklinici specijalističkih službi broj 2 u Tirani dobila su i dva policajca sa povredama oka.
Kako navodi albanski Juronjuz, protest Demokratske partije održava se u znak solidarnosti i podrške protestima studenata, koji traju već 12 dana.
Albanski premijer Edi Rama ranije danas ponovo je pozvao na dijalog uoči najavljenog protesta studenata i građana u Tirani i drugim albanskim gradovima.
Rama je objavio video-snimak na Fejsbuku na kojem se vidi kameni sto ispred njegove kancelarije na kojem su postavljeni papiri na kojima piše "dijalog".
Rama je i prethodnih dana postavljao stolice i klupe ispred svog kabineta, pozivajući studente na dijalog, ali su oni odbili pozive.
U Albaniji se već devet dana održavaju protesti koje predvode studenti, a koji su počeli zbog nezadovoljstva stanjem u obrazovanju, visokim troškovima studiranja i slabim mogućnostima zapošljavanja mladih, ali su prerasli u šire demonstracije protiv vlade albanskog premijera Edija Rame, uz zahteve za njegovu ostavku.
Još 59 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
2026. Poruke iz Brisela najavljuju podršku reformama.
Sagovornici NIN-a objašnjavaju šta bi moglo da ubrza evropski put Srbije posle izbora.
2026. RIK je odredio da se izbori ponove na mestima na kojima je glasanje poništeno ili rezultati nisu mogli da se utvrde.
2026. Škotska policija proverava navode da su u dvorac Balmoral dovođene žrtve trgovine ljudima tokom boravka Džefrija Epstina 1999. godine.
2026. "Svaki pojedinačni zahtev za prenos naoružanja iz trećih zemalja, upućen vladi SAD, dobio je odobrenje", rekao je Grinkevič.
2026. Evropska komisija predstaviće 4. novembra Paket o proširenju za 2026. godinu, sa procenom napretka 10 zemalja kandidata za članstvo u EU.
2026. Organizatori pozivaju na mirne skupove, ali stručnjaci upozoravaju da bi ekstremističke grupe mogle da ih iskoriste.
2026. Si je poručio Štajnmajeru da je dužnost obe zemlje da preuzmu vodeću ulogu i uspostave novi model saradnje.
2026. Antoan de Masi imao je 29 godina.
Zbog njegove smrti optužen je državljanin Ukrajine, a istraga utvrđuje šta je prethodilo kobnom padu.
2026. "Zabrinjava me što ekstremi postaju sve snažniji i što ono što mi je u politici bilo veoma važno - mera i umerenost - sve više nestaje".
Neredi u albanskom parlamentu - fizički sukobi i stolice na stolovima
Prva plenarna sednica albanskog parlamenta održana danas nakon dvonedeljne pauze protekla je u napetoj atmosferi, uz prekidanje govornika, sukobe poslanika, podizanje stolica na stolove i usvajanje zakonskih predloga tokom protesta opozicije, prenose albanski mediji.
Za samo 30 minuta, sednica je od političkih izlaganja prerasla u međusobne optužbe, prekidanje mikrofona i fizičke obračune, dok su poslanici vladajućih socijalista podizanjem zelenih kartona glasali o predloženim zakonima, uprkos protestima poslanika Demokratske partije, navodi Albanian post.
Tenzije su počele obraćanjem poslanika Demokratske partije Belinda Keljičija, koji je, u ime opozicione poslaničke grupe, zatražio ostavku premijera Edija Rame, formiranje prelazne vlade i samoraspuštanje parlamenta.
Pozivajući se na studentske proteste koji traju deset dana, Keljiči je optužio vladu za policijsko nasilje nad mladima i vršenje pritiska na njihove porodice.
- Ne može biti parlamentarnog normalnog funkcionisanja u uslovima duboke političke i društvene krize - izjavio je Keljiči, ističući da opozicija podržava zahteve za vanredne izbore.
Sukob je eskalirao kada je šef poslaničke grupe Socijalističke partije Taulant Bala uzeo reč kako bi odbranio postupanje državne policije.
- Nijedna izjava ne opravdava nasilje.
Policija obavlja svoju dužnost u skladu sa svojim ovlašćenjima - rekao je Bala, pre nego što mu je poslanik Demokratske partije Flamur Noka prekinuo obraćanje iščupavši mikrofon.
Nakon ovog incidenta, vladajući socijalisti odlučili su da prekinu raspravu i direktno pređu na glasanje o zakonskim predlozima koji su bili na dnevnom redu.
Poslanici Demokratske partije blokirali su potom govornicu, postavili stolice na svoje stolove i bacali glasačke kartone prema predsedniku parlamenta Niku Pelešiju.
Haos u sali pratili su i fizički sukobi, uključujući incident između poslanika Demokratske partije Fidela Kreke i socijalističkog poslanika Ervina Hodže.
Na snimcima sa sednice vide se poslanici i pripadnici parlamentarnog obezbeđenja okupljeni između poslaničkih klupa, koji su intervenisali kako bi razdvojili sukobljene strane.
Uprkos blokiranoj govornici i nefunkcionalnom elektronskom sistemu za glasanje, socijalisti su nastavili proceduru podizanjem zelenih kartona za usvajanje zakonskih predloga.
Na dnevnom redu, između ostalog, bili su predlozi izmena zakona o platnim uslugama, finansiranju saobraćaja, autorskim pravima i geografskim oznakama za zanatske i industrijske proizvode.
Albanska vlada na čelu sa premijerom Edijem Ramom pripremmila je paket sankcija za učesnke demonstracija koji u ovoj zemlji traju više od devet dana.
Prema navodima albanskih medija vlada je razmatrala nekoliko opcija za paket sankcija koji je najavio premijer Rama za demonstrante koji počine nasilje u protestima.
Izvori za Report TV otkrili su jedan od predloga koji razmatra većina, a koji predviđa uvrštavanje osoba identifikovanih kao počinioci nasilja na "crnu listu" u TIMS sistemu, sa ciljem zabrane ulaska u zemlje Evropske unije.
Ovo je jedna od opcija o kojima se razmatra, dok je ranije Edi Rama govorio o drugim oštrim merama protiv nasilnih demonstranata, kao i porodica maloletnika koji počine nasilje tokom protesta.
Rama je izjavio da će roditelji biti finansijski odgovorni za štetu koju su njihova deca prouzrokovala tokom protesta.
U međuvremenu, učenici koji počine nasilje nad policajcima upozoreni su da će im biti ukinuto besplatno obrazovanje, stipendije i svaka finansijska podrška države.
Nastavnici koji podstiču učenike na nasilje takođe rizikuju otkaz sa posla.
Video: U Beogradu obeležen meksički praznik "Dan mrtvih"
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem.
Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
I juče tenzije na ulicama Tirane, ali i u državnom parlamentu.
Tokom glasanja o dnevnom redu, sednica se pretvorila u sukob poslanika vladajuće socijalističke partije i opozicione Demokratske stranke.
Poslanici su jedni drugima uzimali glasačke kartice, razmenjivali uvrede i ulazili u fizičke sukobe.
Za to vreme demonstranti su se okupili ispred parlamenta, gde je bio prisutan i veliki broj policijskih snaga.
U Francuskoj se razmatra zabrana protesta.
Rojters prenosi poruku predsednika Emanuela Makrona da će, kako ih je nazvao, nelegitimni protesti biti zabranjeni narednih dana, dok će organizovanim grupama poput sindikata biti ponuđene alternativne trase za protestne šetnje kako bi se zaštitili poslovni objekti.
U Italiji organizacije učenika i studenata održaće otvorene skupštine na kojima će planirati dalje protestne aktivnosti.
Očekuje se da bi mobilizacija mogla da kulminira i generalnim štrajkom 30. oktobra.
Da su protesti širom Evrope pokazatelj duboke krize postojećeg političkog i ekonomskog sistema ocenjuje za naš radio bivši diplomata Srećko Đukić.
„Protesti koji su zapljusnuli Evropu pokazuju koliko je duboka kriza postojećeg političkog i ekonomskog sistema u svetu i koliko su potrebne reforme unutar zemalja, a rekao bih i reforme na međunarodnom planu, u međunarodnim odnosima, u svetskoj politici“, kaže Đukić.
Ističe da vladajuće elite ne shvataju da se desio tehnološki bum i da se način svakodnevnog funkcionisanja promenio iz temelja.
„Mi se sad već nalazimo u nekoj petoj, šestoj već tehnološkoj ili industrijskoj revoluciji, idemo u veštačku inteligenciju, a način upravljanja društvom je ostao u uskim grupama.
Vi imate samo par procenata ljudi koji vlada sa bogatstvom od 90 odsto svetskog društvenog proizvoda, a preko 90 odsto stanovništva vlada samo sa par procenata društvenog proizvoda“, navodi Đukić.
Zaključuje da je takav način funkcionisanja neodrživ.
Hiljade ljudi okupile su se danas u Istanbulu i Ankari na protestima protiv, kako navode, sve većih pritisaka na novinare u Turskoj, uključujući hapšenja, gašenje medija i imenovanje državnih upravnika u medijskim kućama.
Više ne možemo da dišemo - uzvikuju demonstranti, među kojima su uglavnom novinari, predstavnici organizacija za zaštitu ljudskih prava i opozicionih stranaka, prenosi portal "Turkish Minute".
Na azijskoj strani Istanbula okupilo se najmanje 3.000 ljudi, a demonstranti su nosili fotografije zatvorenih novinara i uzvikivali "Nećemo da ćutimo, dosta je bilo!" i "Nećemo se pokoriti pritiscima".
Na proteste su pozvala turska novinarska udruženja, među kojima su Sindikat novinara Turske (TGS), Udruženje novinara Turske (TGC) i Savet za štampu i Udruženje savremenih novinara (ÇGD).
- Mi, profesionalne novinarske organizacije koje zastupaju novinare posvećene odbrani prava javnosti na informisanje i traganju za istinom, poručujemo: 'Dosta je bilo!
Ne možemo da dišemo! - navodi se u zajedničkom saopštenju organizatora.
Oni su istakli da neće ćutati u sistemu u kojem se novinarstvo tretira kao krivično delo, vesti kao pretnja, a istina kao nešto neprihvatljivo, uz ocenu da se cenzura primenjuje ne samo protiv novinara već i protiv svih koji izražavaju neslaganje.
Protesti studenata su prerasli u šire demonstracije protiv vlade Edija Rame, uz zahteve za njegovu ostavku.
Budi deo Republika zajednice.
