Напори ауторитарних власти да изолују становништво од интернета, као и злоупотребе закона који регулишу употребу интернета и садржаје генерисане вештачком интелигенцијом, створили су нове препреке слободи изражавања и… Цео текст
Напори ауторитарних власти да изолују становништво од интернета, као и злоупотребе закона који регулишу употребу интернета и садржаје генерисане вештачком интелигенцијом, створили су нове препреке слободи изражавања и приступу информацијама у дигиталном простору.
Ово је закључак новог извештаја организације Фреедом Хоусе у којем се констатује да су интернет слободе у свету у паду 16. годину заредом.
У том контексту помиње се и Србија. Подсећају да на антивладине протесте предвођене студентима, који су избили након пада надстрешнице на Железничкој станици 2024. године, када је погинуло 16 људи.
"Власт је оштро сузбијала протесте, од којих су многи организовани уз помоћ дигиталних алата", пише у извештају.
"Ауторитарни режими преобликују интернет у систем контроле, одлучујући ко може да се повеже, шта може да види и да ли његов глас може да се чује", рекао је Киан Вестеинссон, аутор извештаја и заменик директора Фреедом Хоусеа за истраживања.
"Диктатори улажу у то да људе држе ван мреже. Ми морамо да улажемо у то да цензура не успе", истакао је.
Извршни директор Фреедом Хоусе-а Јамие Флy указао је да "ауторитарни актери већ користе вештачку интелигенцију као оружје".
"Морамо да обезбедимо да активисти на првој линији и борци за слободу имају приступ најсавременијим технологијама како би могли да се супротставе тим претњама и убрзају ширење слободе у репресивним друштвима", додао је.
Фреедом Хоусе констатује у свом извештају и да су широм света људи током претходне користили дигиталне алате за мобилизацију и организовање антивладиних протеста.
У извештају се не помињу друге земље Западног Балкана осим Србије која је задржала статус "делимично слободне" државе по питању интернет слобода.
Тако је категорисана од 2024. До тада је била оцењена као "слободна".
Све мање слобода у скоро пола анализираних земаља
Стање слобода у дигиталном простору се погоршало у 16 од 38 земаља које су анализиране у извештају.
Иран је забележио највећи пад. Тако се придружио Кини и Мјанмару као земљама са најгорим условима за слободе на интернету.
Значајан пад забележили су и Јордан и Нигерија, док је Грузија из категорије "слободних" прешла у "делимично слободне".
Фреедом Хоусе то објашњава тиме што су власти наставиле да сузбијају онлајн активизам и изражавање које сматрају да су критички настројени према владајућој партији Грузијски сан.
Побољшање је забележено у осам држава.
Бангладеш је другу годину заредом забележио највећи напредак, с обзиром на то да је земља спровела реформе након свргавања Шеик Хасине, чију је десетогодишњу владавину обележила широко распрострањена цензура и надзор.
Гамбија је наставила да бележи постепен напредак у области слободе интернета, након што је пре готово десет година са власти смењен репресивни лидер Јахја Џаме.
Слободним се сматра тек девет земаља.
Естонија је у анализираном периоду била држава са најслободнијим интернет окружењем.
Иран: 'Екстремна цензура на интернету'
У извештају се апострофира да су иранске власти у јануару "брутално угушиле антивладин протесни покрет", који је делом организован и преко друштвених мрежа.
Подсећа се да су као одговор на протесте иранске власти "убиле хиљаде људи".
"Око 50.000 људи је затворено, укључујући и оне који су на друштвеним мрежама само критиковали власти или пружали подршку демонстрантима", стоји у извештају.
Даље истичу да су власти у Ирану након напада Сједињених Америчких Држава и Израела у фебруару, увеле "екстремну цензуру на интернету".
"Иранске власти увеле су прекид интернета на целој територији земље који је трајао око 88 дана, што је најдужи такав прекид забележен у историји ових извештаја Фреедом Хоусе-а".
Додаје се и да је "реорганизован" приступ интернету тако да је само "привилегована мањина могла да приступа глобалним платформама".
"Овакав систем омогућио је иранским властима да задрже чврсту контролу над информацијама на интернету током низа узастопних криза, али и да истовремено изађу у сусрет елитама у земљи, које и даље уживају предности приступа глобалном интернету", наводи Фреедом Хоусе.
'Русија убрзала напоре да прекине интернет везе'
Русија је током протекле године убрзала напоре да прекине везе са глобалним интернетом, развијајући репресивне моделе којим би изоловале своје становништво у дигиталном добу, наводи се у извештају.
Истиче се и да су руске власти прошириле прекиде и ограничења коришћења виртуелних приватних мрежа (ВПН), истовремено настојећи да задрже приступ сервисима које је држава одобрила.
У септембру 2025. године, власти су увеле "регистар друштвено значајних сервиса", којима би интернет провајдери требало да обезбеде приступ током прекида интернет везе.
На списку су се нашли државни медији, платформе блиске властима, као и државна апликација за дописивање Маx.
Влада је у новембру усвојила нова правила којима су "спољни утицаји на информације" дефинисани као претња руском интернету.
Тим правилима регулатору за комуникације Роскомнадзору дато је овлашћење да, као одговор на такве претње, примењује различите мере цензуре.
У фебруару је влада усвојила закон којим се Федералној служби безбедности (ФСБ) омогућава да уведе прекид интернет везе на основу председничког указа, чиме је Владимиру Путину практично дато овлашћење да искључи интернет из било ког разлога.
"Власти су у мају 2026. године, уочи обележавања Дана победе, увеле опсежне краткотрајне прекиде мобилног интернета широм земље. Корисници су пријављивали да током тих ограничења нису могли да приступе чак ни веб-сајтовима са списка "друштвено значајних сервиса", пише у извештају.
Закони о провери узраста
Глобално гледано, Фреедом Хоусе наводи да су закони о провери узраста створили нове препреке приступу интернету и ризике по приватност и безбедност.
До јуна 2026. године, доносиоци одлука у десет од 38 анализираних земаља предложили су, усвојили или почели да примењују законе о провери узраста за друштвене мреже или друге онлајн садржаје који нису порнографски, стоји у извештају.
Аустралија и Индонезија увеле су забрану коришћења друштвених мрежа за млађе од 16 година, док би, према предложеном оквиру, у Турској налози на друштвеним мрежама требало да буду повезани са стварним именима корисника преко државног система дигиталног идентитета.
Истичу и да репресивни лидери широм света већ настоје да искористе "такозване обавезе провере старости за сопствене циљеве, попут наметања инвазивног надзора на интернету".
Закључак је да би требало више да се улаже у истраживања како би се развиле методе за утврђивање узраста које заиста штите приватност и смањују ризике по сајбер безбедност.
Такође, смарта Фреедом Хоусе, доносиоци одлука требало би да издвоје додатна средства за борбу против злостављања деце на интернету.
Злоупотреба закона о вештачкој интелигенцији
Мере усмерене на садржаје произведене вештачком интелигенцијом бавиле су се стварним штетним појавама, пише у извештају.
Подвлачи се, међутим, да су истовремено изазвале забринутост због цензуре и могућег прекорачења овлашћења.
"Владе су уводиле правила која се односе на лажно представљање, узнемиравање и заштиту деце, али су власти неке од тих закона злоупотребљавале како би ограничиле слободу изражавања на интернету", наводи Фреедом Хоусе.
У извештају се напомиње и слобода интернета треба да буде водеће начело у ери вештачке интелигенције.
"Брзо ширење примене агентске вештачке интелигенције, односно алата који самостално извршавају задатке, већ мења интернет".
"Друштва широм света суочиће се са питањем како да прилагоде функционисање интернета овим променама. У тим настојањима требало би очувати отворену размену информација и слободу изражавања као темељне вредности", закључује Фреедом Хоусе.
Супротставити се прекидима интернета и цензури
Налази Фреедом Хоусе-а указују на потребу за улагањима и у приступ интернету и у заштиту корисника.
"Алати за заобилажење цензуре морају да стигну до људи којима су потребни, а ти људи морају бити у могућности да се повежу на интернет без излагања надзору или нападима", истиче организација.
Сматрају и да би пружаоци интернет услуга требало јавно да објављују налоге за прекид интернета које добијају од појединих власти, те да се обавежу да ће оспоравати налоге које сматрају несразмерним или незаконитим.
Фреедом Хоусе је у овогодишњем извештају привремено обуставио праћење 34 земље.
"Слободе на интернету" (Фреедом он тхе Нет) је годишње истраживање ове организације о људским правима у дигиталном простору.
Ово издање обухвата период од јуна 2025. до маја 2026. године.
