Napori autoritarnih vlasti da izoluju stanovništvo od interneta, kao i zloupotrebe zakona koji regulišu upotrebu interneta i sadržaje generisane veštačkom inteligencijom, stvorili su nove prepreke slobodi izražavanja i… Ceo tekst
Napori autoritarnih vlasti da izoluju stanovništvo od interneta, kao i zloupotrebe zakona koji regulišu upotrebu interneta i sadržaje generisane veštačkom inteligencijom, stvorili su nove prepreke slobodi izražavanja i pristupu informacijama u digitalnom prostoru.
Ovo je zaključak novog izveštaja organizacije Freedom House u kojem se konstatuje da su internet slobode u svetu u padu 16. godinu zaredom.
U tom kontekstu pominje se i Srbija. Podsećaju da na antivladine proteste predvođene studentima, koji su izbili nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici 2024. godine, kada je poginulo 16 ljudi.
"Vlast je oštro suzbijala proteste, od kojih su mnogi organizovani uz pomoć digitalnih alata", piše u izveštaju.
"Autoritarni režimi preoblikuju internet u sistem kontrole, odlučujući ko može da se poveže, šta može da vidi i da li njegov glas može da se čuje", rekao je Kian Vesteinsson, autor izveštaja i zamenik direktora Freedom Housea za istraživanja.
"Diktatori ulažu u to da ljude drže van mreže. Mi moramo da ulažemo u to da cenzura ne uspe", istakao je.
Izvršni direktor Freedom House-a Jamie Fly ukazao je da "autoritarni akteri već koriste veštačku inteligenciju kao oružje".
"Moramo da obezbedimo da aktivisti na prvoj liniji i borci za slobodu imaju pristup najsavremenijim tehnologijama kako bi mogli da se suprotstave tim pretnjama i ubrzaju širenje slobode u represivnim društvima", dodao je.
Freedom House konstatuje u svom izveštaju i da su širom sveta ljudi tokom prethodne koristili digitalne alate za mobilizaciju i organizovanje antivladinih protesta.
U izveštaju se ne pominju druge zemlje Zapadnog Balkana osim Srbije koja je zadržala status "delimično slobodne" države po pitanju internet sloboda.
Tako je kategorisana od 2024. Do tada je bila ocenjena kao "slobodna".
Sve manje sloboda u skoro pola analiziranih zemalja
Stanje sloboda u digitalnom prostoru se pogoršalo u 16 od 38 zemalja koje su analizirane u izveštaju.
Iran je zabeležio najveći pad. Tako se pridružio Kini i Mjanmaru kao zemljama sa najgorim uslovima za slobode na internetu.
Značajan pad zabeležili su i Jordan i Nigerija, dok je Gruzija iz kategorije "slobodnih" prešla u "delimično slobodne".
Freedom House to objašnjava time što su vlasti nastavile da suzbijaju onlajn aktivizam i izražavanje koje smatraju da su kritički nastrojeni prema vladajućoj partiji Gruzijski san.
Poboljšanje je zabeleženo u osam država.
Bangladeš je drugu godinu zaredom zabeležio najveći napredak, s obzirom na to da je zemlja sprovela reforme nakon svrgavanja Šeik Hasine, čiju je desetogodišnju vladavinu obeležila široko rasprostranjena cenzura i nadzor.
Gambija je nastavila da beleži postepen napredak u oblasti slobode interneta, nakon što je pre gotovo deset godina sa vlasti smenjen represivni lider Jahja Džame.
Slobodnim se smatra tek devet zemalja.
Estonija je u analiziranom periodu bila država sa najslobodnijim internet okruženjem.
Iran: 'Ekstremna cenzura na internetu'
U izveštaju se apostrofira da su iranske vlasti u januaru "brutalno ugušile antivladin protesni pokret", koji je delom organizovan i preko društvenih mreža.
Podseća se da su kao odgovor na proteste iranske vlasti "ubile hiljade ljudi".
"Oko 50.000 ljudi je zatvoreno, uključujući i one koji su na društvenim mrežama samo kritikovali vlasti ili pružali podršku demonstrantima", stoji u izveštaju.
Dalje ističu da su vlasti u Iranu nakon napada Sjedinjenih Američkih Država i Izraela u februaru, uvele "ekstremnu cenzuru na internetu".
"Iranske vlasti uvele su prekid interneta na celoj teritoriji zemlje koji je trajao oko 88 dana, što je najduži takav prekid zabeležen u istoriji ovih izveštaja Freedom House-a".
Dodaje se i da je "reorganizovan" pristup internetu tako da je samo "privilegovana manjina mogla da pristupa globalnim platformama".
"Ovakav sistem omogućio je iranskim vlastima da zadrže čvrstu kontrolu nad informacijama na internetu tokom niza uzastopnih kriza, ali i da istovremeno izađu u susret elitama u zemlji, koje i dalje uživaju prednosti pristupa globalnom internetu", navodi Freedom House.
'Rusija ubrzala napore da prekine internet veze'
Rusija je tokom protekle godine ubrzala napore da prekine veze sa globalnim internetom, razvijajući represivne modele kojim bi izolovale svoje stanovništvo u digitalnom dobu, navodi se u izveštaju.
Ističe se i da su ruske vlasti proširile prekide i ograničenja korišćenja virtuelnih privatnih mreža (VPN), istovremeno nastojeći da zadrže pristup servisima koje je država odobrila.
U septembru 2025. godine, vlasti su uvele "registar društveno značajnih servisa", kojima bi internet provajderi trebalo da obezbede pristup tokom prekida internet veze.
Na spisku su se našli državni mediji, platforme bliske vlastima, kao i državna aplikacija za dopisivanje Max.
Vlada je u novembru usvojila nova pravila kojima su "spoljni uticaji na informacije" definisani kao pretnja ruskom internetu.
Tim pravilima regulatoru za komunikacije Roskomnadzoru dato je ovlašćenje da, kao odgovor na takve pretnje, primenjuje različite mere cenzure.
U februaru je vlada usvojila zakon kojim se Federalnoj službi bezbednosti (FSB) omogućava da uvede prekid internet veze na osnovu predsedničkog ukaza, čime je Vladimiru Putinu praktično dato ovlašćenje da isključi internet iz bilo kog razloga.
"Vlasti su u maju 2026. godine, uoči obeležavanja Dana pobede, uvele opsežne kratkotrajne prekide mobilnog interneta širom zemlje. Korisnici su prijavljivali da tokom tih ograničenja nisu mogli da pristupe čak ni veb-sajtovima sa spiska "društveno značajnih servisa", piše u izveštaju.
Zakoni o proveri uzrasta
Globalno gledano, Freedom House navodi da su zakoni o proveri uzrasta stvorili nove prepreke pristupu internetu i rizike po privatnost i bezbednost.
Do juna 2026. godine, donosioci odluka u deset od 38 analiziranih zemalja predložili su, usvojili ili počeli da primenjuju zakone o proveri uzrasta za društvene mreže ili druge onlajn sadržaje koji nisu pornografski, stoji u izveštaju.
Australija i Indonezija uvele su zabranu korišćenja društvenih mreža za mlađe od 16 godina, dok bi, prema predloženom okviru, u Turskoj nalozi na društvenim mrežama trebalo da budu povezani sa stvarnim imenima korisnika preko državnog sistema digitalnog identiteta.
Ističu i da represivni lideri širom sveta već nastoje da iskoriste "takozvane obaveze provere starosti za sopstvene ciljeve, poput nametanja invazivnog nadzora na internetu".
Zaključak je da bi trebalo više da se ulaže u istraživanja kako bi se razvile metode za utvrđivanje uzrasta koje zaista štite privatnost i smanjuju rizike po sajber bezbednost.
Takođe, smarta Freedom House, donosioci odluka trebalo bi da izdvoje dodatna sredstva za borbu protiv zlostavljanja dece na internetu.
Zloupotreba zakona o veštačkoj inteligenciji
Mere usmerene na sadržaje proizvedene veštačkom inteligencijom bavile su se stvarnim štetnim pojavama, piše u izveštaju.
Podvlači se, međutim, da su istovremeno izazvale zabrinutost zbog cenzure i mogućeg prekoračenja ovlašćenja.
"Vlade su uvodile pravila koja se odnose na lažno predstavljanje, uznemiravanje i zaštitu dece, ali su vlasti neke od tih zakona zloupotrebljavale kako bi ograničile slobodu izražavanja na internetu", navodi Freedom House.
U izveštaju se napominje i sloboda interneta treba da bude vodeće načelo u eri veštačke inteligencije.
"Brzo širenje primene agentske veštačke inteligencije, odnosno alata koji samostalno izvršavaju zadatke, već menja internet".
"Društva širom sveta suočiće se sa pitanjem kako da prilagode funkcionisanje interneta ovim promenama. U tim nastojanjima trebalo bi očuvati otvorenu razmenu informacija i slobodu izražavanja kao temeljne vrednosti", zaključuje Freedom House.
Suprotstaviti se prekidima interneta i cenzuri
Nalazi Freedom House-a ukazuju na potrebu za ulaganjima i u pristup internetu i u zaštitu korisnika.
"Alati za zaobilaženje cenzure moraju da stignu do ljudi kojima su potrebni, a ti ljudi moraju biti u mogućnosti da se povežu na internet bez izlaganja nadzoru ili napadima", ističe organizacija.
Smatraju i da bi pružaoci internet usluga trebalo javno da objavljuju naloge za prekid interneta koje dobijaju od pojedinih vlasti, te da se obavežu da će osporavati naloge koje smatraju nesrazmernim ili nezakonitim.
Freedom House je u ovogodišnjem izveštaju privremeno obustavio praćenje 34 zemlje.
"Slobode na internetu" (Freedom on the Net) je godišnje istraživanje ove organizacije o ljudskim pravima u digitalnom prostoru.
Ovo izdanje obuhvata period od juna 2025. do maja 2026. godine.
