Све вести
Фото из чланка: БлицФлавио Болсонаро: Ко је поражени Лулин ривал и зашто је напустио Бразил
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе бар 3 од 4 медија.
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ. Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу, Вајберу.
Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [емаил протецтед]
Цео упоредни текст200 само у једном
Текст из 5 чланака. Ниједну реченицу не преносе сви, у 3 се разликују.
Још 154 реченице које преноси само по један медиј
Свега неколико дана након што је изгубио председничке изборе у Бразилу од председника Луиза Инасија Луле да Силве, поражени изазивач Флавио Болсонаро је напустио Бразил и отпутовао за САД упркос судском налогу који тражио од њега да преда пасош.
Виђен је како излази из авиона у америчкој држави Флориди у среду.
Десничарски сенатор, који се налази под истрагом за наводно прање новца, није званично оптужен и негира да је починио било какав злочин.
Ова епизода већ је привукла пажњу читавог света, а стручњаци упозоравају да би могла додатно да закомпликује односе између Бразила и администрације америчког председника Доналда Трампа.
Флавио Болсонаро (45) је сенатор и најстарији син бившег бразилског председника Жаира Болсонара.
Одавно доживљаван као очев политички наследник, постао је кандидат десничарске Либералне странке 2026. године на председничким изборима и нашироко је био виђен као фаворит за наслеђивање Луле.
Анкете су пред изборе доследно тврдиле да води у односу на Лулу или је изједначен с њим.
Болсонаро је победио у првом кругу, али га је Лула тесно победио у другом кругу 25. октобра.
Болсонаро је одбио да призна пораз и уместо тога затражио да се анулирају изборни резултати, тврдећи да је продужено време за гласање на дан избора било нефер и ишло у корист његовог ривала.
Бразилске изборне власти су потврдиле Лулину победу, а председник Врховног изборног суда Касио Нуњес Маркес – ког је наименовао Жаир Болсонаро – рекао је да продужетак времена гласања није променио исход изборне трке.
Болсонарова властита станка прихватила је резултат, мада каже да одлука да се продужи време гласање заслужује додатну истрагу.
Истовремено, Болсонаро се суочава са све више правних спорова.
Под истрагом је за наводно прање новца, а испитују се и наводи везани за његову председничку кампању поводом илегалног финансирања из иностранства.
Он негира да је починио било какав злочин и тврди да је жртва политичког прогона.
Његов мандат у Сенату истиче почетком 2027. године.
А без званичне функције, изгубиће скупштински имунитет који га тренутно штити од неких облика кривичног гоњења.
То остаје једно од кључних питања.
У понедељак је бразилски Врховни суд дао Болсонару 24 часа да преда пасоше, тврдећи да постоји ризик како би могао да напусти земљу док је под истрагом.
Као активни сенатор, Болсонаро има дипломатски пасош једнако као и лични.
У судском налогу у који је имао увид Ројтерс, Врховни суд је навео ризик од Болсонаровог бекства из Бразила и његова „значајна финансијска средства“ као разлоге за одлуку о заплени његових пасоша.
Болсонаро је испрва негирао сугестије да намерава да бежи.
„Никад нисам ни помислио да напустим земљу“, рекао је новинарима након изборног пораза.
Али он је пропустио рок да преда пасоше, а бразилске власти су накнадно поништиле његове документе.
Међутим, ускоро су почеле да се појављују вести да је Болсонаро можда већ напустио земљу пре него што се то догодило.
Према аргентинским миграционим властима, Болсонаро, његова жена и две ћерке прешли су бразилску копнену границу са Аргентином касно у уторак увече по локалном времену, пре него што су се укрцали у приватни авион за Гвајакил, у Еквадору.
Али еквадорске власти нису јавно потврдиле његов долазак, а ни Болсонаро ни његови представници нису открили његову локацију.
Верује се да је одатле отпутовао за САД.
Раније у уторак, виши званичник Стејт департмента рекао је за ББЦ да би Вашингтон издао визу Болсонару и његовој породици и дозволио им улазак, да га је затражио.
Његови адвокати су рекли за ББЦ њуз Бразил да су у „потпуном незнању“ у вези са тим где се он тренутно налази.
Лула је критиковао Болсонара, рекавши да је требало да остане у Бразилу и да се брани од оптужби.
Одлука Врховног суда да нареди предају Болсонарових пасоша сама је по себи изазвала жучну расправу у Бразилу.
Према листу Фолха де С Пауло, неки чланови Лулине владе приватно су изразили забринутост да је потез, који је уследио мање од 24 часа после изборних резултата, могао бити доживљен међу Болсонаровим присталицама као политички мотивисан и да продуби поларизацију.
Они су били забринути да би то могло да учврсти дугогодишње тврдње Болсонаровог табора да бразилско правосуђе напада породицу из политичких разлога.
Нагли одлазак Флавија Болсонара за Сједињене Америчке Државе још једном је скренуо пажњу на дугогодишњи однос породице Болсонаро са Доналдом Трампом.
Током његовог председничког мандата, Жаир Болсонаро је неговао блиске односе са Трампом и често био описиван као „Трамп са Тропа“ због њихових сличних политичких стилова и реторике.
Нил Јанг поднео је тужбу вредну 10 милиона долара против одбора за прикупљање средстава који подржава америчког председника Доналда Трампа, јер је његова песма Роцкин' ин тхе Фрее Wорлд из 1989. године коришћена без дозволе.
Канадско-амерички музичар каже да је организација Трумп 47 Цоммиттее прекршила ауторска права када је пустила песму пре него што је Трамп изашао на бину током предизборног скупа 12. октобра у Охају.
У тужби се истиче да је реч о „неовлашћеном јавном извођењу“ песме.
Нил Јанг је и 2020. године тужио Трампову кампању због коришћења исте песме, као и нумере Девил'с Сидеwалк.
Тај спор је убрзо после подношења тужбе решен нагодбом, рекао је он.
- Живот по мјери човјека
Руски председник Владимир Путин угасио је последњи независни лист у Русији.
Из Беле куће су за коментар упутили на Републикански национални комитет, који се за сада није огласио поводом нових оптужби.
Нил Јанг је саопштио да је његова песма коришћена без дозволе на политичком скупу одржаном 12. октобра у Јангстауну, у савезној држави Охајо.
У Сједињеним Државама за пуштање музике на предизборним скуповима углавном је потребна лиценца за јавно извођење, чак и када кампања легално поседује примерак снимка.
Дозволу је потребно прибавити од носилаца ауторских права на музичко дело, било директно или преко организација које управљају ауторским правима, према америчким прописима.
У тужби федералном суду тврди се да је Доналд Трамп „лично био свестан да је за пуштање песме на скуповима потребна лиценца“, као и да Нил Јанг „није, нити би дао потребну дозволу“.
У документу такође пише да је песма коришћена на бројним другим Трамповим скуповима.
Добитник Гремија, 80-годишњи Нил Јанг, који се годинама противи Трамповој политици, описује Роцкин' ин тхе Фрее Wорлд као „жестоку химну која супротставља празна обећања америчке политике суровој стварности сиромашних, бескућника и заборављених грађана“.
„Та песма представља супротност свему за шта се Доналд Трамп залаже“, поручио је музичар.
Јанг је још 2020. године тужио Трампову кампању због наводног кршења ауторских права коришћењем песама Роцкин' ин тхе Фрее Wорлд и Девил'с Сидеwалк.
У новој тужби пише да тадашња кампања није изнела одбрану и да је спор брзо окончан нагодбом, уз обећање да његове песме више неће бити коришћене без дозволе.
Музичар је у уторак на сајту захвалио Трампу што је 1980-их и 1990-их година долазио на његове концерте, али је истовремено нагласио да му не даје право да користи његову музику.
„Жао ми је што је дошло до овога, али новац и трансакције су нешто што ви разумете“, написао је Јанг.
Нил Јанг није једини извођач који се противио коришћењу своје музике на Трамповим политичким догађајима.
Раније су због тога реаговали и Ролингстонси, Ријана и Адел.
Трамп је изнова помагао породици Болсонаро.
Иако није јавно подржао предизборну кампању Флавија Болсонара, њих двојица су се срели у Белој кући у мају, на врхунцу предизборне трке.
Болсонаро је касније рекао да се Трамп распитивао за његовог оца, бившег председника Жаира Болсонара, и да су разговарали о питањима као што су организовани криминал, царине и критични минерали.
Након изборног пораза Флавија Болсонара, Трамп је довео у питање легитимитет резултата, рекавши да „изгледају као још једни намештени избори“.
Касније је наговестио да би примио Болсонара ако затражи уточиште у Сједињеним Америчким Државама.
„Ја бих то одобрио.
Мислим да су они добри људи.
Избори су били веома чудни и мислим да је то страшно.
Добили су лоше оцене.
Погледајте шта се десило на њиховом тржишту“, рекао је Трамп новинарима у понедељак.
„Мислим да је страшно то видети.
Нисам заузимао стране, знате, познајем их обојицу.
Познајем оца веома добро.
Према оцу су се понели веома ружно, сматрам, али се нисам мешао.
То је друга земља“, додао је он.
Након што је 2022. године изгубио изборе од Луле, Жаир Болсонаро је такође отпутовао у Сједињене Америчке државе уместо да одмах призна пораз.
Касније се вратио у Бразил, где је био осуђен на 27 година затвора због планирања државног удара, након што су његове присталице упале у зграде владе у Бразилији.
Он је сада у кућном притвору.
Флавиов млађи брат Едуардо Болсонаро преселио се у Америку након што је постао предмет истраге бразилског Врховног суда.
Едуардо је тврдио да је жртва политичког прогона и преселио се у Тексас, поставши један од главних гласноговорника породице Болсонаро у Вашингтону.
Из САД, повео је кампању у име оца и брата, негујући везе са личностима блиским Трампу, и лобирао код америчких политичара по питањима која се тичу Бразила.
Раније ове године, бразилски Врховни суд је осудио Едуарда за тражење америчке интервенције током очевог суђења за државни удар прошле године, што је пресуда коју он не признаје.
Накнадно је изгубио место у Доњем дому Националног бразилског конгреса, након што је провео дужи период ван земље.
Пре овогодишњих избора, Едуардо је сугерисао да његов брат треба да напусти земљу ако изгуби.
„Ако мој брат не победи, ја сам за то да он напусти земљу“, рекао је током интервјуа са конзервативним коментатором Стивеном Чаудером у САД.
Овај спор стиже у осетљивом тренутку за односе између две највеће земље на Америчком континенту.
Лулина влада је оптужила Трампову администрацију за фаворизовање породице Болсонаро.
Од избора у недељу, односи су постајали све напетији.
Лула је критиковао Трампове коментаре у којима је доводио у питање легитимитет избора, док би спремност Вашингтона да одобри визе Болсонару и његовој породици могла додатно да појача тензије.
Моника де Боле, виша научна сарадница из вашингтонског Питерсоновог института за међународну економију, очекује да односи између Бразила и Америке остану „веома напети“, а да Бразил служи као нека врста „регионалног отпора“ Трампу док буде наставио да покушава да одржи дипломатске односе.
Али она тврди да амерички избори средине мандата следећег месеца могу да повећају притисак на Белу кућу.
„Ако демократе победе, неће бити лако Трампу да настави да изазива кавге са Бразилом“, каже она за ББЦ.
- Трофеј Радија Црне Горе
Руске власти угасиле дневни лист Новаја газета
Један од најпознатијих независних руских медија, Новаја газета, објавио је да прекида рад после вишегодишњих притисака власти.
Последње три деценије Новаја газета била је један од најпознатијих независних медија у Русији.
Сада је приморана да обустави рад, а за то директно оптужују руске власти, наводећи да је реч о „убиству“ новина.
„Убили су нас“, пише у саопштењу објављеном на сајту листа.
Руске власти и руске службе безбедности приморале су редакцију да обустави рад.“
Новаја газета добила је налог за исељење из просторија.
Истовремено је угашен и систем преко којег је лист примао донације читалаца, што је практично онемогућило даље финансирање публикације.
Током претходне три деценије, лист је стекао углед као један од најхрабријих истраживачких медија у Русији, објављивао је текстове о корупцији, кршењу људских права и злоупотребама моћи државних званичника и бирократа.
То су теме које у Русији носе значајне ризике за новинаре и редакције које се њима баве.
Лист је навео да је током година убијено шест новинара повезаних са редакцијом због „обављања професионалне и грађанске дужности“.
Међу њима је и Ана Политковска, новинарка која је 2006. убијена испред стана.
У текстовима, између осталог, извештавала је о ратовима у Чеченији.
У саопштењу о гашењу, Новаја газета упутила је оштре критике руским властима, тврдећи да је лист постао жртва „координисане акције“ и за то окривила „репресивни државни апарат“.
„Људска права и слободе у земљи су уништени, а њихова одбрана изједначена је са кривичним делом“, наводи се у саопштењу.
„Срушени су судови заједно са владавином права.
Имати сопствена уверења данас се сматра државном издајом.“
Од почетка руске инвазије на Украјину у фебруару 2022. године, притисак на независне медије и новинаре у Русији непрестано расте.
Убрзо после почетка рата, који Кремљ назива „специјалном војном операцијом“, усвојени су закони усмерени на кажњавање неистомишљеника и гушење критика рата и власти.
Новаја газета годинама је била међу главним метама таквих мера.
Власти су јој раније одузеле лиценцу и блокирале приступ сајту, док је више новинара и сарадника проглашено „страним агентима“, ознаком коју руске власти често користе против критичара режима.
Почетком године полиција је претресла редакцију листа.
Искусни истраживачки новинар Олег Ролдугин ухапшен је и оптужен за „неовлашћен приступ компјутерским информацијама“.
У вези са истим случајем, главни уредник Сергеј Соколов саслушан је у полицији, а његов дом претресен.
Упркос све већим притисцима, лист је наставио да ради у ограниченом обиму.
Неки читаоци користили су ВПН сервисе како би заобишли блокаду сајта и приступили садржају, али су губитак лиценце и друга ограничења задали тежак ударац његовом опстанку.
Један од оснивача Новаје газете и њен дугогодишњи главни уредник био је новинар Дмитриј Муратов, добитник Нобелове награде за мир за 2021. годину, признања које је добио за допринос заштити слободе изражавања као предуслова демократије и трајног мира.
Ни то, међутим, није спречило власти да га 2023. прогласе „страним агентом“.
У редакцији листа већ пакују ствари.
Гашење Новаје газете многи виде као крај једне ере, али и још један показатељ све ауторитарнијег курса којим се Русија креће последњих година.
Тужилаштво за организовани криминал тражи од Министарства правде Србије имена помилованих
Из Министарство правде и локалних тужилаштва до објављивања текста нису одговорили на питања ББЦ-ја ко је помилован и аболиран, као и да ли су од Вучића тим поводом добили било какву документацију.
Месец дана пошто је бивши председник Србије Александар Вучић саопштио одлуку о помиловању и аболицији 49 људи, идентитет већине и даље није познат.
Међутим, само пет дана од када је Студентска листа убедљиво победила на парламентарним изборима Јавно тужилаштво за организовани криминал упутило је захтев Министарству правде за одговорима на три питања - да ли су поступци помиловања покренути, на које особе се односе и за која кривична дела, наводи се у саопштењу ЈТОК.
Из Министарства правде и локалних тужилаштва до објављивања текста нису одговорили на питања ББЦ-ја ко је ослобођен од кривичног гоњења или помилован после пресуде, као и да ли су од Вучића тим поводом добили било какву документацију.
„Све сам предао надлежним државним органима, њих питајте“, изјавио је Вучић 22. октобра у подкасту Албатрос, додајући да имена не може да саопшти.
„Они то прослеђују Министарству правде, дакле надлежним тужилаштвима, а ако је у питању помиловање, надлежним судовима", рекао је Вучић.
ББЦ новинари писали су вишим тужилаштвима у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Панчеву, Сомбору, Ваљеву и Зајечару.
Из Вишег тужилаштва у Панчеву тврде да им „није достављена ниједна одлука о помиловању", док из тужилаштва Новог Сада, Крагујевца, Ниша, Сомбора и Зајечара о томе немају информацију или сазнања.
Писали смо и Вишим судовима у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Ваљеву, Сомбору и Зрењанину.
Из судова у Београду, Новом Саду, Сомбору и Зрењанину су одговорили да никакву документацију, нити одлуку о помиловању од бившег председника нису добили“.
Пред Вишим судом у Нишу не постоји ниједна одлука бившег председника којом је неко помилован, речено је за ББЦ на српском у том суду.
Како кажу, у претходном периоду било је молби за помиловањем, али у осам случајева нису усвојене, тачније, биле су одбијене одлукама тадашњег председника Александра Вучића.
У надлежност Сомбора спада Врбас, где је током августа 2025. било сукоба између демонстраната и присталица власти.
Шта тражи Тужилаштво за организовани криминал?
Од Министарства правде ТОК тражи да достави сву расположиву документацију, као и целокупну преписку између министарства и кабинета тадашњег председника државе Александра Вучића, која се односи на припрему одлука о помиловању.
„Уз то, тражена је целокупна документација и образложена мишљења надлежних судова и јавних тужилаштва о оправданости помиловања."
Ако Министарство правде не поседује ову документацију, из ТОК-а поручују да ће захтевати образложење „на који начин су иницирали и спровели поступке помиловања".
Погледајте: Протест под кацигама - окупљање у Врбасу испред просторија Српске напредне странке
Има ли познатих међу помилованима?
„Нема ту познатих лица, можда једно или два“, рекао је Вучић у подкасту о аболиранима и помилованима, додајући да су „највећим делом“ њему непознати људи.
У међувремену је друштвеним мрежама почео да кружи наводни документ да је помиловано петоро оптужених у случају пада надстрешнице железничке станице у Новом Саду, међу којима је и бивши министар Горан Весић.
Међутим, из Министарства правде су то негирали.
Ненад Вујић, министар правде у техничком мандату, поднео је Основном тужилаштву у Новом Саду кривичну пријаву против НН лица због сумње да је фалсификовало одлуку о помиловању.
Вучић је 27. септембра, уочи престанка мандата, изјавио да је помиловао 49 људи, што је назвао његовом личном одлуком „упркос мишљењу различитих служби Републике Србије".
Међу њима је, како је рекао, 23 помиловано за „за ужасне догађаје кроз које смо пролазили у последњих годину и по дана“, алудирајући на масовне протесте широм земље, предвођене студентима, после пада надстрешнице у Новом Саду.
То му је уједно највећа политичка криза од како 2012. његова Српска напредна странка (СНС) дошла на власт.
„Сматрао сам да ће то бити додатно пружена рука свима који су се понашали неодговорно и неозбиљно", истакао је Вучић.
У тих 23 је 11 који су „учествовали у инцидентима против блокадера", чији идентитет није саопштио, као и 12 из „'Новосадске групе', на челу са Милом Пајић“.
Није познато ко су тих 11, као ни осталих 26 људи од 49 које је Вучић помиловао и аболирао.
„Према важећим прописима, председник нема обавезу да објави одлуку о помиловању", изјавио је у септембру Мирослав Ђорђевић, потпредседник Високог савета тужилаштва (ВСТ), за ББЦ на српском.
Међутим, та одлука неће остати тајна, јер ће о њој бити обавештени помиловани и институције пред којима се воде поступци против њих, додао је.
Припадници такозване Новосадске групе, активисти опозиционог СТАВ-а и Покрета слободних грађана (ПСГ), оптужени за рушење државног поретка, одбацили су Вучићево помиловање.
„Не прихватамо милост, нисте нам је ни дали - добили смо слободу која нам је од почетка и припадала, а насилно нам је била одузета", саопштили су из СТАВ-а, наглашавајући да је све био „монтиран поступак", а циљ помиловања „неколико политичких поена".
„Не прихватамо да нас изједначавате са насилницима и да нас користите да бисте створили привид мира, а немир сте у друштво ви унели."
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу, Вајберу.
Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [емаил протецтед]
Још 46 реченица које преноси само по један медиј
- Нил Јанг нуди утеху Гренланђанима: 'Занемарите Трампа, слушајте моју музику бесплатно'
- Нил Јанг продао права на песме за 150 милиона америчких долара
- Нил Јанг тужио Трампов изборни штаб
Он је наредио затварање листа Новаја газета након 33 године постојања.
Претходно се овај лист нашао на списку државних непријатеља, пише британски Тхе Телеграпх.
Новине, познате по критичком извештавању о руској политици и друштвеним питањима, власти у Москви означиле су као "страног агента".
Сергеј Соколов, главни уредник листа, саопштио је у видео-обраћању објављеном на Јутјубу: "Новаја газета престаје да постоји.
Руске власти и руске специјалне службе приморале су редакцију да прекине рад."
Лист је раније био предмет истраге, један од његових новинара био је приведен, док је извршен и претрес куће једног од високих уредника.
Соколов је додао: "Новаја газета је убијена...
Деветог новембра угасићемо светла у нашем дому, у којем смо живели 30 година.
Искључићемо сервере и отићи.
Једноставно нас избацују, дајући нам једва довољно времена да спакујемо ствари.
Музеј Ане Политковскаје се затвара, а портрети наших пријатеља који су убијени скидају се са зидова."
Редакција ће бити исељена из својих просторија у центру Москве.
Соколов је раније овог месеца приведен на саслушање, након што је полиција претресла његов дом.
Олег Ролдугин, новинар овог листа, ухапшен је у априлу и оптужен за "незаконит приступ информацијама".
Он је негирао кривицу, пренела је руска државна новинска агенција РИА.
Новаја газета основана је 1993. године.
Престала је да објављује штампано издање 2022, након што је Русија покренула инвазију на Украјину.
Европско издање листа, Новаја газета Европа, покренуто је из Летоније како би се избегла цензура, али је руска власт касније блокирала његову интернет-страницу.
Убрзо након тога, московски суд Басмани одузео је Новаји газети дозволу за рад медија.
Редакција листа налазила се на Тргу Политковскаје, који је добио име по Ани Политковскаји, једној од новинарки овог листа.
Она је убијена пре тачно 20 година, када је упуцана испред свог стана у Москви.
Дмитриј Муратов, бивши главни уредник листа и добитник Нобелове награде за мир, путовао је 19. октобра у Париз на комеморацију поводом годишњице њене смрти када је сазнао да се редакција исељава.
Он и Соколов окупили су преостале запослене 26. октобра у подруму суседне зграде, јер је било превише опасно разговарати у просторијама редакције након што је претходне ноћи дошло до провале.
Запослени су се тада сагласили да је дошло време да се лист угаси.
- Нисмо умрли, они су нас убили, заједно са Уставом.
Можете само да се смејете члану 29 Устава, у којем пише: 'Цензура је забрањена, рекао је Муратов за магазин Тхе Ецономист.
Он је рекао да је Новаја газета била "наш град", додајући: "Уништили су тај град и ми одлазимо.
Али не одустајемо од свог посла."
Измене руског Кривичног законика усвојене су у марту 2022. године, само осам дана након почетка инвазије на Украјину.
Њима је криминализовано ширење "лажних информација" о руској војсци.
Од усвајања тог закона, најмање 30 независних руских медија било је приморано да престане са радом.
- Руски новинар који одбија да ћути: „Медији припремају народ на нуклеарни рат"
- Добитник Нобелове награде за мир: Путин више не може да прогласи победу у Украјини
- Руске власти у лову на „стране агенте" - на списку и ББЦ новинар Андреј Захаров
- Кремљ прогласио новинара Руског сервиса ББЦ-ја „страним агентом"
- Да ли је шпански новинар Пабло Гонзалес, заправо Павел Рубцов, био руски шпијун
- Руска новинарка и адвокат претучени у Чеченији
- Кога је све Вучић помиловао као председник Србије
- Одложено суђење новосадским активистима оптуженим за рушење уставног поретка
- Може ли Вучић да помилује неосуђене студенте и учеснике блокада
- Ко су политички затвореници: Од Сократа до данас
- Ко је све и због чега подносио кривичне пријаве против председника Србије Вучића
- Ко је све ухапшен у борби против корупције и шта то значи