Sve vesti
Foto iz članka: BlicFlavio Bolsonaro: Ko je poraženi Lulin rival i zašto je napustio Brazil
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose bar 3 od 4 medija.
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE. Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu.
Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Ceo uporedni tekst200 samo u jednom
Tekst iz 5 članaka. Nijednu rečenicu ne prenose svi, u 3 se razlikuju.
Još 154 rečenice koje prenosi samo po jedan medij
Svega nekoliko dana nakon što je izgubio predsedničke izbore u Brazilu od predsednika Luiza Inasija Lule da Silve, poraženi izazivač Flavio Bolsonaro je napustio Brazil i otputovao za SAD uprkos sudskom nalogu koji tražio od njega da preda pasoš.
Viđen je kako izlazi iz aviona u američkoj državi Floridi u sredu.
Desničarski senator, koji se nalazi pod istragom za navodno pranje novca, nije zvanično optužen i negira da je počinio bilo kakav zločin.
Ova epizoda već je privukla pažnju čitavog sveta, a stručnjaci upozoravaju da bi mogla dodatno da zakomplikuje odnose između Brazila i administracije američkog predsednika Donalda Trampa.
Flavio Bolsonaro (45) je senator i najstariji sin bivšeg brazilskog predsednika Žaira Bolsonara.
Odavno doživljavan kao očev politički naslednik, postao je kandidat desničarske Liberalne stranke 2026. godine na predsedničkim izborima i naširoko je bio viđen kao favorit za nasleđivanje Lule.
Ankete su pred izbore dosledno tvrdile da vodi u odnosu na Lulu ili je izjednačen s njim.
Bolsonaro je pobedio u prvom krugu, ali ga je Lula tesno pobedio u drugom krugu 25. oktobra.
Bolsonaro je odbio da prizna poraz i umesto toga zatražio da se anuliraju izborni rezultati, tvrdeći da je produženo vreme za glasanje na dan izbora bilo nefer i išlo u korist njegovog rivala.
Brazilske izborne vlasti su potvrdile Lulinu pobedu, a predsednik Vrhovnog izbornog suda Kasio Nunjes Markes – kog je naimenovao Žair Bolsonaro – rekao je da produžetak vremena glasanja nije promenio ishod izborne trke.
Bolsonarova vlastita stanka prihvatila je rezultat, mada kaže da odluka da se produži vreme glasanje zaslužuje dodatnu istragu.
Istovremeno, Bolsonaro se suočava sa sve više pravnih sporova.
Pod istragom je za navodno pranje novca, a ispituju se i navodi vezani za njegovu predsedničku kampanju povodom ilegalnog finansiranja iz inostranstva.
On negira da je počinio bilo kakav zločin i tvrdi da je žrtva političkog progona.
Njegov mandat u Senatu ističe početkom 2027. godine.
A bez zvanične funkcije, izgubiće skupštinski imunitet koji ga trenutno štiti od nekih oblika krivičnog gonjenja.
To ostaje jedno od ključnih pitanja.
U ponedeljak je brazilski Vrhovni sud dao Bolsonaru 24 časa da preda pasoše, tvrdeći da postoji rizik kako bi mogao da napusti zemlju dok je pod istragom.
Kao aktivni senator, Bolsonaro ima diplomatski pasoš jednako kao i lični.
U sudskom nalogu u koji je imao uvid Rojters, Vrhovni sud je naveo rizik od Bolsonarovog bekstva iz Brazila i njegova „značajna finansijska sredstva“ kao razloge za odluku o zapleni njegovih pasoša.
Bolsonaro je isprva negirao sugestije da namerava da beži.
„Nikad nisam ni pomislio da napustim zemlju“, rekao je novinarima nakon izbornog poraza.
Ali on je propustio rok da preda pasoše, a brazilske vlasti su naknadno poništile njegove dokumente.
Međutim, uskoro su počele da se pojavljuju vesti da je Bolsonaro možda već napustio zemlju pre nego što se to dogodilo.
Prema argentinskim migracionim vlastima, Bolsonaro, njegova žena i dve ćerke prešli su brazilsku kopnenu granicu sa Argentinom kasno u utorak uveče po lokalnom vremenu, pre nego što su se ukrcali u privatni avion za Gvajakil, u Ekvadoru.
Ali ekvadorske vlasti nisu javno potvrdile njegov dolazak, a ni Bolsonaro ni njegovi predstavnici nisu otkrili njegovu lokaciju.
Veruje se da je odatle otputovao za SAD.
Ranije u utorak, viši zvaničnik Stejt departmenta rekao je za BBC da bi Vašington izdao vizu Bolsonaru i njegovoj porodici i dozvolio im ulazak, da ga je zatražio.
Njegovi advokati su rekli za BBC njuz Brazil da su u „potpunom neznanju“ u vezi sa tim gde se on trenutno nalazi.
Lula je kritikovao Bolsonara, rekavši da je trebalo da ostane u Brazilu i da se brani od optužbi.
Odluka Vrhovnog suda da naredi predaju Bolsonarovih pasoša sama je po sebi izazvala žučnu raspravu u Brazilu.
Prema listu Folha de S Paulo, neki članovi Luline vlade privatno su izrazili zabrinutost da je potez, koji je usledio manje od 24 časa posle izbornih rezultata, mogao biti doživljen među Bolsonarovim pristalicama kao politički motivisan i da produbi polarizaciju.
Oni su bili zabrinuti da bi to moglo da učvrsti dugogodišnje tvrdnje Bolsonarovog tabora da brazilsko pravosuđe napada porodicu iz političkih razloga.
Nagli odlazak Flavija Bolsonara za Sjedinjene Američke Države još jednom je skrenuo pažnju na dugogodišnji odnos porodice Bolsonaro sa Donaldom Trampom.
Tokom njegovog predsedničkog mandata, Žair Bolsonaro je negovao bliske odnose sa Trampom i često bio opisivan kao „Tramp sa Tropa“ zbog njihovih sličnih političkih stilova i retorike.
Nil Jang podneo je tužbu vrednu 10 miliona dolara protiv odbora za prikupljanje sredstava koji podržava američkog predsednika Donalda Trampa, jer je njegova pesma Rockin' in the Free World iz 1989. godine korišćena bez dozvole.
Kanadsko-američki muzičar kaže da je organizacija Trump 47 Committee prekršila autorska prava kada je pustila pesmu pre nego što je Tramp izašao na binu tokom predizbornog skupa 12. oktobra u Ohaju.
U tužbi se ističe da je reč o „neovlašćenom javnom izvođenju“ pesme.
Nil Jang je i 2020. godine tužio Trampovu kampanju zbog korišćenja iste pesme, kao i numere Devil's Sidewalk.
Taj spor je ubrzo posle podnošenja tužbe rešen nagodbom, rekao je on.
- Život po mjeri čovjeka
Ruski predsednik Vladimir Putin ugasio je poslednji nezavisni list u Rusiji.
Iz Bele kuće su za komentar uputili na Republikanski nacionalni komitet, koji se za sada nije oglasio povodom novih optužbi.
Nil Jang je saopštio da je njegova pesma korišćena bez dozvole na političkom skupu održanom 12. oktobra u Jangstaunu, u saveznoj državi Ohajo.
U Sjedinjenim Državama za puštanje muzike na predizbornim skupovima uglavnom je potrebna licenca za javno izvođenje, čak i kada kampanja legalno poseduje primerak snimka.
Dozvolu je potrebno pribaviti od nosilaca autorskih prava na muzičko delo, bilo direktno ili preko organizacija koje upravljaju autorskim pravima, prema američkim propisima.
U tužbi federalnom sudu tvrdi se da je Donald Tramp „lično bio svestan da je za puštanje pesme na skupovima potrebna licenca“, kao i da Nil Jang „nije, niti bi dao potrebnu dozvolu“.
U dokumentu takođe piše da je pesma korišćena na brojnim drugim Trampovim skupovima.
Dobitnik Gremija, 80-godišnji Nil Jang, koji se godinama protivi Trampovoj politici, opisuje Rockin' in the Free World kao „žestoku himnu koja suprotstavlja prazna obećanja američke politike surovoj stvarnosti siromašnih, beskućnika i zaboravljenih građana“.
„Ta pesma predstavlja suprotnost svemu za šta se Donald Tramp zalaže“, poručio je muzičar.
Jang je još 2020. godine tužio Trampovu kampanju zbog navodnog kršenja autorskih prava korišćenjem pesama Rockin' in the Free World i Devil's Sidewalk.
U novoj tužbi piše da tadašnja kampanja nije iznela odbranu i da je spor brzo okončan nagodbom, uz obećanje da njegove pesme više neće biti korišćene bez dozvole.
Muzičar je u utorak na sajtu zahvalio Trampu što je 1980-ih i 1990-ih godina dolazio na njegove koncerte, ali je istovremeno naglasio da mu ne daje pravo da koristi njegovu muziku.
„Žao mi je što je došlo do ovoga, ali novac i transakcije su nešto što vi razumete“, napisao je Jang.
Nil Jang nije jedini izvođač koji se protivio korišćenju svoje muzike na Trampovim političkim događajima.
Ranije su zbog toga reagovali i Rolingstonsi, Rijana i Adel.
Tramp je iznova pomagao porodici Bolsonaro.
Iako nije javno podržao predizbornu kampanju Flavija Bolsonara, njih dvojica su se sreli u Beloj kući u maju, na vrhuncu predizborne trke.
Bolsonaro je kasnije rekao da se Tramp raspitivao za njegovog oca, bivšeg predsednika Žaira Bolsonara, i da su razgovarali o pitanjima kao što su organizovani kriminal, carine i kritični minerali.
Nakon izbornog poraza Flavija Bolsonara, Tramp je doveo u pitanje legitimitet rezultata, rekavši da „izgledaju kao još jedni namešteni izbori“.
Kasnije je nagovestio da bi primio Bolsonara ako zatraži utočište u Sjedinjenim Američkim Državama.
„Ja bih to odobrio.
Mislim da su oni dobri ljudi.
Izbori su bili veoma čudni i mislim da je to strašno.
Dobili su loše ocene.
Pogledajte šta se desilo na njihovom tržištu“, rekao je Tramp novinarima u ponedeljak.
„Mislim da je strašno to videti.
Nisam zauzimao strane, znate, poznajem ih obojicu.
Poznajem oca veoma dobro.
Prema ocu su se poneli veoma ružno, smatram, ali se nisam mešao.
To je druga zemlja“, dodao je on.
Nakon što je 2022. godine izgubio izbore od Lule, Žair Bolsonaro je takođe otputovao u Sjedinjene Američke države umesto da odmah prizna poraz.
Kasnije se vratio u Brazil, gde je bio osuđen na 27 godina zatvora zbog planiranja državnog udara, nakon što su njegove pristalice upale u zgrade vlade u Braziliji.
On je sada u kućnom pritvoru.
Flaviov mlađi brat Eduardo Bolsonaro preselio se u Ameriku nakon što je postao predmet istrage brazilskog Vrhovnog suda.
Eduardo je tvrdio da je žrtva političkog progona i preselio se u Teksas, postavši jedan od glavnih glasnogovornika porodice Bolsonaro u Vašingtonu.
Iz SAD, poveo je kampanju u ime oca i brata, negujući veze sa ličnostima bliskim Trampu, i lobirao kod američkih političara po pitanjima koja se tiču Brazila.
Ranije ove godine, brazilski Vrhovni sud je osudio Eduarda za traženje američke intervencije tokom očevog suđenja za državni udar prošle godine, što je presuda koju on ne priznaje.
Naknadno je izgubio mesto u Donjem domu Nacionalnog brazilskog kongresa, nakon što je proveo duži period van zemlje.
Pre ovogodišnjih izbora, Eduardo je sugerisao da njegov brat treba da napusti zemlju ako izgubi.
„Ako moj brat ne pobedi, ja sam za to da on napusti zemlju“, rekao je tokom intervjua sa konzervativnim komentatorom Stivenom Čauderom u SAD.
Ovaj spor stiže u osetljivom trenutku za odnose između dve najveće zemlje na Američkom kontinentu.
Lulina vlada je optužila Trampovu administraciju za favorizovanje porodice Bolsonaro.
Od izbora u nedelju, odnosi su postajali sve napetiji.
Lula je kritikovao Trampove komentare u kojima je dovodio u pitanje legitimitet izbora, dok bi spremnost Vašingtona da odobri vize Bolsonaru i njegovoj porodici mogla dodatno da pojača tenzije.
Monika de Bole, viša naučna saradnica iz vašingtonskog Pitersonovog instituta za međunarodnu ekonomiju, očekuje da odnosi između Brazila i Amerike ostanu „veoma napeti“, a da Brazil služi kao neka vrsta „regionalnog otpora“ Trampu dok bude nastavio da pokušava da održi diplomatske odnose.
Ali ona tvrdi da američki izbori sredine mandata sledećeg meseca mogu da povećaju pritisak na Belu kuću.
„Ako demokrate pobede, neće biti lako Trampu da nastavi da izaziva kavge sa Brazilom“, kaže ona za BBC.
- Trofej Radija Crne Gore
Ruske vlasti ugasile dnevni list Novaja gazeta
Jedan od najpoznatijih nezavisnih ruskih medija, Novaja gazeta, objavio je da prekida rad posle višegodišnjih pritisaka vlasti.
Poslednje tri decenije Novaja gazeta bila je jedan od najpoznatijih nezavisnih medija u Rusiji.
Sada je primorana da obustavi rad, a za to direktno optužuju ruske vlasti, navodeći da je reč o „ubistvu“ novina.
„Ubili su nas“, piše u saopštenju objavljenom na sajtu lista.
Ruske vlasti i ruske službe bezbednosti primorale su redakciju da obustavi rad.“
Novaja gazeta dobila je nalog za iseljenje iz prostorija.
Istovremeno je ugašen i sistem preko kojeg je list primao donacije čitalaca, što je praktično onemogućilo dalje finansiranje publikacije.
Tokom prethodne tri decenije, list je stekao ugled kao jedan od najhrabrijih istraživačkih medija u Rusiji, objavljivao je tekstove o korupciji, kršenju ljudskih prava i zloupotrebama moći državnih zvaničnika i birokrata.
To su teme koje u Rusiji nose značajne rizike za novinare i redakcije koje se njima bave.
List je naveo da je tokom godina ubijeno šest novinara povezanih sa redakcijom zbog „obavljanja profesionalne i građanske dužnosti“.
Među njima je i Ana Politkovska, novinarka koja je 2006. ubijena ispred stana.
U tekstovima, između ostalog, izveštavala je o ratovima u Čečeniji.
U saopštenju o gašenju, Novaja gazeta uputila je oštre kritike ruskim vlastima, tvrdeći da je list postao žrtva „koordinisane akcije“ i za to okrivila „represivni državni aparat“.
„Ljudska prava i slobode u zemlji su uništeni, a njihova odbrana izjednačena je sa krivičnim delom“, navodi se u saopštenju.
„Srušeni su sudovi zajedno sa vladavinom prava.
Imati sopstvena uverenja danas se smatra državnom izdajom.“
Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, pritisak na nezavisne medije i novinare u Rusiji neprestano raste.
Ubrzo posle početka rata, koji Kremlj naziva „specijalnom vojnom operacijom“, usvojeni su zakoni usmereni na kažnjavanje neistomišljenika i gušenje kritika rata i vlasti.
Novaja gazeta godinama je bila među glavnim metama takvih mera.
Vlasti su joj ranije oduzele licencu i blokirale pristup sajtu, dok je više novinara i saradnika proglašeno „stranim agentima“, oznakom koju ruske vlasti često koriste protiv kritičara režima.
Početkom godine policija je pretresla redakciju lista.
Iskusni istraživački novinar Oleg Roldugin uhapšen je i optužen za „neovlašćen pristup kompjuterskim informacijama“.
U vezi sa istim slučajem, glavni urednik Sergej Sokolov saslušan je u policiji, a njegov dom pretresen.
Uprkos sve većim pritiscima, list je nastavio da radi u ograničenom obimu.
Neki čitaoci koristili su VPN servise kako bi zaobišli blokadu sajta i pristupili sadržaju, ali su gubitak licence i druga ograničenja zadali težak udarac njegovom opstanku.
Jedan od osnivača Novaje gazete i njen dugogodišnji glavni urednik bio je novinar Dmitrij Muratov, dobitnik Nobelove nagrade za mir za 2021. godinu, priznanja koje je dobio za doprinos zaštiti slobode izražavanja kao preduslova demokratije i trajnog mira.
Ni to, međutim, nije sprečilo vlasti da ga 2023. proglase „stranim agentom“.
U redakciji lista već pakuju stvari.
Gašenje Novaje gazete mnogi vide kao kraj jedne ere, ali i još jedan pokazatelj sve autoritarnijeg kursa kojim se Rusija kreće poslednjih godina.
Tužilaštvo za organizovani kriminal traži od Ministarstva pravde Srbije imena pomilovanih
Iz Ministarstvo pravde i lokalnih tužilaštva do objavljivanja teksta nisu odgovorili na pitanja BBC-ja ko je pomilovan i aboliran, kao i da li su od Vučića tim povodom dobili bilo kakvu dokumentaciju.
Mesec dana pošto je bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio odluku o pomilovanju i aboliciji 49 ljudi, identitet većine i dalje nije poznat.
Međutim, samo pet dana od kada je Studentska lista ubedljivo pobedila na parlamentarnim izborima Javno tužilaštvo za organizovani kriminal uputilo je zahtev Ministarstvu pravde za odgovorima na tri pitanja - da li su postupci pomilovanja pokrenuti, na koje osobe se odnose i za koja krivična dela, navodi se u saopštenju JTOK.
Iz Ministarstva pravde i lokalnih tužilaštva do objavljivanja teksta nisu odgovorili na pitanja BBC-ja ko je oslobođen od krivičnog gonjenja ili pomilovan posle presude, kao i da li su od Vučića tim povodom dobili bilo kakvu dokumentaciju.
„Sve sam predao nadležnim državnim organima, njih pitajte“, izjavio je Vučić 22. oktobra u podkastu Albatros, dodajući da imena ne može da saopšti.
„Oni to prosleđuju Ministarstvu pravde, dakle nadležnim tužilaštvima, a ako je u pitanju pomilovanje, nadležnim sudovima", rekao je Vučić.
BBC novinari pisali su višim tužilaštvima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Pančevu, Somboru, Valjevu i Zaječaru.
Iz Višeg tužilaštva u Pančevu tvrde da im „nije dostavljena nijedna odluka o pomilovanju", dok iz tužilaštva Novog Sada, Kragujevca, Niša, Sombora i Zaječara o tome nemaju informaciju ili saznanja.
Pisali smo i Višim sudovima u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Valjevu, Somboru i Zrenjaninu.
Iz sudova u Beogradu, Novom Sadu, Somboru i Zrenjaninu su odgovorili da nikakvu dokumentaciju, niti odluku o pomilovanju od bivšeg predsednika nisu dobili“.
Pred Višim sudom u Nišu ne postoji nijedna odluka bivšeg predsednika kojom je neko pomilovan, rečeno je za BBC na srpskom u tom sudu.
Kako kažu, u prethodnom periodu bilo je molbi za pomilovanjem, ali u osam slučajeva nisu usvojene, tačnije, bile su odbijene odlukama tadašnjeg predsednika Aleksandra Vučića.
U nadležnost Sombora spada Vrbas, gde je tokom avgusta 2025. bilo sukoba između demonstranata i pristalica vlasti.
Šta traži Tužilaštvo za organizovani kriminal?
Od Ministarstva pravde TOK traži da dostavi svu raspoloživu dokumentaciju, kao i celokupnu prepisku između ministarstva i kabineta tadašnjeg predsednika države Aleksandra Vučića, koja se odnosi na pripremu odluka o pomilovanju.
„Uz to, tražena je celokupna dokumentacija i obrazložena mišljenja nadležnih sudova i javnih tužilaštva o opravdanosti pomilovanja."
Ako Ministarstvo pravde ne poseduje ovu dokumentaciju, iz TOK-a poručuju da će zahtevati obrazloženje „na koji način su inicirali i sproveli postupke pomilovanja".
Pogledajte: Protest pod kacigama - okupljanje u Vrbasu ispred prostorija Srpske napredne stranke
Ima li poznatih među pomilovanima?
„Nema tu poznatih lica, možda jedno ili dva“, rekao je Vučić u podkastu o aboliranima i pomilovanima, dodajući da su „najvećim delom“ njemu nepoznati ljudi.
U međuvremenu je društvenim mrežama počeo da kruži navodni dokument da je pomilovano petoro optuženih u slučaju pada nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu, među kojima je i bivši ministar Goran Vesić.
Međutim, iz Ministarstva pravde su to negirali.
Nenad Vujić, ministar pravde u tehničkom mandatu, podneo je Osnovnom tužilaštvu u Novom Sadu krivičnu prijavu protiv NN lica zbog sumnje da je falsifikovalo odluku o pomilovanju.
Vučić je 27. septembra, uoči prestanka mandata, izjavio da je pomilovao 49 ljudi, što je nazvao njegovom ličnom odlukom „uprkos mišljenju različitih službi Republike Srbije".
Među njima je, kako je rekao, 23 pomilovano za „za užasne događaje kroz koje smo prolazili u poslednjih godinu i po dana“, aludirajući na masovne proteste širom zemlje, predvođene studentima, posle pada nadstrešnice u Novom Sadu.
To mu je ujedno najveća politička kriza od kako 2012. njegova Srpska napredna stranka (SNS) došla na vlast.
„Smatrao sam da će to biti dodatno pružena ruka svima koji su se ponašali neodgovorno i neozbiljno", istakao je Vučić.
U tih 23 je 11 koji su „učestvovali u incidentima protiv blokadera", čiji identitet nije saopštio, kao i 12 iz „'Novosadske grupe', na čelu sa Milom Pajić“.
Nije poznato ko su tih 11, kao ni ostalih 26 ljudi od 49 koje je Vučić pomilovao i abolirao.
„Prema važećim propisima, predsednik nema obavezu da objavi odluku o pomilovanju", izjavio je u septembru Miroslav Đorđević, potpredsednik Visokog saveta tužilaštva (VST), za BBC na srpskom.
Međutim, ta odluka neće ostati tajna, jer će o njoj biti obavešteni pomilovani i institucije pred kojima se vode postupci protiv njih, dodao je.
Pripadnici takozvane Novosadske grupe, aktivisti opozicionog STAV-a i Pokreta slobodnih građana (PSG), optuženi za rušenje državnog poretka, odbacili su Vučićevo pomilovanje.
„Ne prihvatamo milost, niste nam je ni dali - dobili smo slobodu koja nam je od početka i pripadala, a nasilno nam je bila oduzeta", saopštili su iz STAV-a, naglašavajući da je sve bio „montiran postupak", a cilj pomilovanja „nekoliko političkih poena".
„Ne prihvatamo da nas izjednačavate sa nasilnicima i da nas koristite da biste stvorili privid mira, a nemir ste u društvo vi uneli."
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu.
Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Još 46 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
- Nil Jang nudi utehu Grenlanđanima: 'Zanemarite Trampa, slušajte moju muziku besplatno'
- Nil Jang prodao prava na pesme za 150 miliona američkih dolara
- Nil Jang tužio Trampov izborni štab
On je naredio zatvaranje lista Novaja gazeta nakon 33 godine postojanja.
Prethodno se ovaj list našao na spisku državnih neprijatelja, piše britanski The Telegraph.
Novine, poznate po kritičkom izveštavanju o ruskoj politici i društvenim pitanjima, vlasti u Moskvi označile su kao "stranog agenta".
Sergej Sokolov, glavni urednik lista, saopštio je u video-obraćanju objavljenom na Jutjubu: "Novaja gazeta prestaje da postoji.
Ruske vlasti i ruske specijalne službe primorale su redakciju da prekine rad."
List je ranije bio predmet istrage, jedan od njegovih novinara bio je priveden, dok je izvršen i pretres kuće jednog od visokih urednika.
Sokolov je dodao: "Novaja gazeta je ubijena...
Devetog novembra ugasićemo svetla u našem domu, u kojem smo živeli 30 godina.
Isključićemo servere i otići.
Jednostavno nas izbacuju, dajući nam jedva dovoljno vremena da spakujemo stvari.
Muzej Ane Politkovskaje se zatvara, a portreti naših prijatelja koji su ubijeni skidaju se sa zidova."
Redakcija će biti iseljena iz svojih prostorija u centru Moskve.
Sokolov je ranije ovog meseca priveden na saslušanje, nakon što je policija pretresla njegov dom.
Oleg Roldugin, novinar ovog lista, uhapšen je u aprilu i optužen za "nezakonit pristup informacijama".
On je negirao krivicu, prenela je ruska državna novinska agencija RIA.
Novaja gazeta osnovana je 1993. godine.
Prestala je da objavljuje štampano izdanje 2022, nakon što je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu.
Evropsko izdanje lista, Novaja gazeta Evropa, pokrenuto je iz Letonije kako bi se izbegla cenzura, ali je ruska vlast kasnije blokirala njegovu internet-stranicu.
Ubrzo nakon toga, moskovski sud Basmani oduzeo je Novaji gazeti dozvolu za rad medija.
Redakcija lista nalazila se na Trgu Politkovskaje, koji je dobio ime po Ani Politkovskaji, jednoj od novinarki ovog lista.
Ona je ubijena pre tačno 20 godina, kada je upucana ispred svog stana u Moskvi.
Dmitrij Muratov, bivši glavni urednik lista i dobitnik Nobelove nagrade za mir, putovao je 19. oktobra u Pariz na komemoraciju povodom godišnjice njene smrti kada je saznao da se redakcija iseljava.
On i Sokolov okupili su preostale zaposlene 26. oktobra u podrumu susedne zgrade, jer je bilo previše opasno razgovarati u prostorijama redakcije nakon što je prethodne noći došlo do provale.
Zaposleni su se tada saglasili da je došlo vreme da se list ugasi.
- Nismo umrli, oni su nas ubili, zajedno sa Ustavom.
Možete samo da se smejete članu 29 Ustava, u kojem piše: 'Cenzura je zabranjena, rekao je Muratov za magazin The Economist.
On je rekao da je Novaja gazeta bila "naš grad", dodajući: "Uništili su taj grad i mi odlazimo.
Ali ne odustajemo od svog posla."
Izmene ruskog Krivičnog zakonika usvojene su u martu 2022. godine, samo osam dana nakon početka invazije na Ukrajinu.
Njima je kriminalizovano širenje "lažnih informacija" o ruskoj vojsci.
Od usvajanja tog zakona, najmanje 30 nezavisnih ruskih medija bilo je primorano da prestane sa radom.
- Ruski novinar koji odbija da ćuti: „Mediji pripremaju narod na nuklearni rat"
- Dobitnik Nobelove nagrade za mir: Putin više ne može da proglasi pobedu u Ukrajini
- Ruske vlasti u lovu na „strane agente" - na spisku i BBC novinar Andrej Zaharov
- Kremlj proglasio novinara Ruskog servisa BBC-ja „stranim agentom"
- Da li je španski novinar Pablo Gonzales, zapravo Pavel Rubcov, bio ruski špijun
- Ruska novinarka i advokat pretučeni u Čečeniji
- Koga je sve Vučić pomilovao kao predsednik Srbije
- Odloženo suđenje novosadskim aktivistima optuženim za rušenje ustavnog poretka
- Može li Vučić da pomiluje neosuđene studente i učesnike blokada
- Ko su politički zatvorenici: Od Sokrata do danas
- Ko je sve i zbog čega podnosio krivične prijave protiv predsednika Srbije Vučića
- Ko je sve uhapšen u borbi protiv korupcije i šta to znači