Прескочи на садржај
НаративВестиМрежаМедијиМанифест
Ћир
Све вести

ЕкономијаНајранији текст Republika, 2. нов, 04:30

Европска земља хитно тражи раднике за 20 занимања

2 медија · 2 текста · 2 изворна Истражи мрежу
Фото из чланка: Република
Преглед вести

Хронологија

  1. 1. нов
    Дневник (отвара се у новом прозору)
    ОВОЈ ЕВРОПСКОЈ ЗЕМЉИ НЕДОСТАЈУ РАДНИЦИ, ПЛАТЕ И ДО 6.900 ЕВРА МЕСЕЧНО Ево која занимања су најтраженија и ко може до посла
    Луксембург, једна од најбогатијих европских држава, суочава се са озбиљним недостатком квалификованих радника, због чега је поједноставио запошљавање стручњака из иностранства. На списку дефицитарних занимања налази се… Цео текст

    Луксембург, једна од најбогатијих европских држава, суочава се са озбиљним недостатком квалификованих радника, због чега је поједноставио запошљавање стручњака из иностранства.

    На списку дефицитарних занимања налази се 20 група послова, од банкарства и информационих технологија до здравства, грађевинарства и занатских делатности.

    Оно што ову земљу чини посебно привлачном јесу зараде, које су међу највишима у Европској унији.

    Према подацима Евростата за 2024. годину, просечна годишња бруто зарада у Луксембургу, прерачуната на пуно радно време, износила је приближно 83.000 евра, односно око 6.917 евра месечно. Процењена нето зарада износи око 4.600 евра, али стварна примања зависе од занимања, радног искуства и пореских околности.

    Како преноси „Бизнис Курир“, Луксембург је по овом показатељу на првом месту у Европској унији, испред Данске и Ирске.

    Који радници су најтраженији

    Посебно велика потражња влада у банкарском и финансијском сектору, где недостају стручњаци за процену кредитног ризика, банкарски саветници, финансијски аналитичари, економисти, рачуновође, ревизори и стручњаци за управљање инвестиционим фондовима.

    Траже се и правници, адвокати, порески саветници, као и стручњаци за правна питања у банкарству и осигурању.

    Велике могућности за запошљавање имају и стручњаци за информационе технологије. Међу траженим занимањима су програмери, софтверски инжењери, администратори рачунарских мрежа и база података, стручњаци за сајбер-безбедност и инжењери за обраду података.

    Недостају и медицинске сестре, неговатељи и васпитачи

    Недостатак радника посебно је изражен у здравству и социјалној заштити.

    Луксембуршким послодавцима потребне су медицинске сестре и техничари, неговатељи за рад у болницама, домовима за старе и кућној нези, као и социјални радници.

    Траже се и васпитачи, руководиоци предшколских установа и стручњаци за рад са децом и особама са посебним потребама.

    Посла има и за занатлије

    Могућности за запошљавање постоје и у грађевинарству, индустрији и занатским делатностима.

    Посебно су тражени кровопокривачи, радници специјализовани за уградњу соларних панела, аутолимари, лакери, индустријски механичари и електромеханичари.

    Недостају и инжењери специјализовани за роботику, биотехнологију, ваздухопловство, обновљиве изворе енергије, индустријско истраживање и развој, као и контролу квалитета.

    Управо због дуготрајног недостатка квалификованог кадра, власти Луксембурга омогућиле су једноставнији поступак запошљавања страних радника у дефицитарним занимањима.

    Како до посла у Луксембургу

    Поједностављене процедуре посебно су значајне за држављане земаља које нису чланице Европске уније, међу којима је и Србија.

    Ипак, то не значи да је радницима из Србије аутоматски омогућено запошљавање без одговарајућих дозвола. За рад и боравак и даље је потребно испунити прописане услове, у зависности од конкретног радног места и статуса кандидата.

    С друге стране, држављани земаља Европске уније, укључујући и Хрватску, имају право на рад у Луксембургу без посебне радне дозволе.

    Важно је истаћи да висина просечне зараде не представља гарантовану плату за свако од наведених занимања. Коначна примања зависе од послодавца, квалификација, искуства и услова запослења.

  2. 04:30
    Република (отвара се у новом прозору) најранији у каталогу
    Европска земља хитно тражи раднике за 20 занимања
    ПЛАТЕ И ДО 6.900 ЕВРА МЕСЕЧНО: Европска земља хитно тражи раднике за 20 занимања: Велика потражња влада у банкарском и финансијском сектору, где недостају стручњаци за процену кредитног ризика, банкарски саветници,… Цео текст

    ПЛАТЕ И ДО 6.900 ЕВРА МЕСЕЧНО: Европска земља хитно тражи раднике за 20 занимања:

    Велика потражња влада у банкарском и финансијском сектору, где недостају стручњаци за процену кредитног ризика, банкарски саветници, финансијски аналитичари, економисти

    Луксембург, једна од најбогатијих европских држава и земља са највишим просечним платама у Европској унији, суочава се са озбиљним недостатком квалификованих радника. Иако су зараде знатно више него у већини европских земаља, послодавци све теже проналазе одговарајуће запослене. Због тога су власти одлучиле да поједноставе запошљавање страних стручњака у 20 занимања у којима је недостатак радне снаге посебно изражен.

    Према подацима Еуростата за 2024. годину, просечна годишња бруто плата у Луксембургу, прерачуната на пуно радно време, износила је приближно 83.000 евра, односно око 6.917 евра месечно. То је око 4.600 евра нето. Тиме је Луксембург заузео прво место у Европској унији, испред Данске и Ирске. Реч је о бруто износима, док стварна примања зависе од занимања, искуства и пореских околности запосленог.

    Како пише нигеријски портал Легит.нг, луксембуршке власти објавиле су списак занимања за која је предвиђен убрзани поступак запошљавања квалификованих радника из иностранства. На списку се налази 20 група занимања из различитих области - од банкарства и информационих технологија до здравства, социјалне заштите и индустрије.

    На списку 20 дефицитарних занимања у Луксембургу налазе се радници различитих профила, од високообразованих стручњака у финансијском и ИТ сектору до квалификованих занатлија, здравствених радника и васпитача.

    Велика потражња влада у банкарском и финансијском сектору, где недостају стручњаци за процену кредитног ризика, банкарски саветници, финансијски аналитичари, економисти, рачуновође, ревизори и стручњаци за управљање инвестиционим фондовима. Послодавци траже и правнике, адвокате, пореске саветнике, као и стручњаке за правна питања у банкарству и осигурању.

    Међу посебно траженим занимањима су и ИТ стручњаци, укључујући програмере, софтверске инжењере, администраторе рачунарских мрежа и база података, стручњаке за сајбер-безбедност и инжењере за обраду података.

    Недостатак радне снаге изражен је и у здравству и социјалној заштити. Луксембургу су потребне медицинске сестре и техничари, неговатељи за рад у болницама, домовима за старе и кућној нези, као и социјални радници. Траже се и васпитачи, руководиоци предшколских установа и стручњаци за рад са децом и особама са посебним потребама.

    Могућности за запослење отварају се и у грађевинарству, индустрији и занатским делатностима. Посебно су тражени кровопокривачи, стручњаци за уградњу соларних панела, аутолимари, лакирери, индустријски механичари и електромеханичари.

    Недостају и инжењери специјализовани за роботику, биотехнологију, ваздухопловство, обновљиве изворе енергије, индустријско истраживање и развој, као и контролу квалитета.

    Реч је о занимањима за која луксембуршки послодавци већ дуже време тешко проналазе довољно квалификованих кандидата. Због тога су власти омогућиле једноставнији поступак запошљавања радника из земаља које нису чланице Европске уније.

    Држављани Хрватске, као чланице ЕУ, већ имају право да раде у Луксембургу без прибављања радне дозволе. Ипак, списак дефицитарних занимања може им послужити као показатељ области у којима постоји повећана потражња за радницима.

    Буди део Република заједнице.

Ко пише

2медија
2текста
  • Dnevnik
  • Republika

Још у фокусу

Све вести

Безбедност4. нов, 14:45

Авион који је враћен у Београд, јутрос слетео у Москву

5 медијаПанчевац, Клиx, Објектив …

Вести

  • Избори979
  • Друштво712
  • Спољна политика537
  • Економија496
  • Правосуђе408
  • Медији337
  • Безбедност207
  • Политика145
  • Косово52

Мрежа

  • Истражи мрежу
  • Особе и институције
  • Мрежа главне вести

Медији

  • Истражи медије
  • Шта медији наводе другачије

Метод

  • Ко је први објавио
  • Разлике у наводима

Више извора. Шира слика.

Истражи 3873 вести

Како се вести о Србији шире кроз медије: ко је први објавио, ко је пренео, где се извештаји разликују.

Наратив

Фотографије: медији из чијих су чланака преузете