У Србији није забележен напредак у реформи правосуђа, које је и даље под снажним притиском политике и институција чему треба да се супротставе и највиши државни органи и кровна правосудна тела, оценила је Европска… Цео текст
У Србији није забележен напредак у реформи правосуђа, које је и даље под снажним притиском политике и институција чему треба да се супротставе и највиши државни органи и кровна правосудна тела, оценила је Европска комисија у извештају о напретку Србије на путу ка ЕУ.
У данас објављеном извештају о напретку Србије од 1. септембра прошле до 1. септембра ове године наводи се да је Србија у реформи правосуђа између извесне и умерене припремљености, али да није забележен никакав напредак.
У извештају пише да су се у Србији знатно појачали политички притисци институција на судство и тужилаштво.
Оцењује се и да Србија тек треба да докаже искрену посвећеност истрагама и суђењу за ратне злочине и да именује главног јавног тужиоца за ратне злочине.
Остаје забринутост у погледу аутономије јавног тужилаштва.
Констатовано је да Србија нема аутоматизовано вођење предмета у целом правосудном систему, иако је оно завршено у тужилаштвима.
Уз то је, како се наводи у извештају, остао непопуњен значајан број упражњених судијских и тужилачких функција, укључујући именовање преосталих судија Уставног суда.
У извештају пише да је Скупштина Србије у јануару по хитном поступку изменила неколико правосудних закона без транспарентног и инклузивног процеса, а да је Венецијанска комисија касније провером установила да су тим изменама уклоњене одређене гаранције аутономије тужилаштва и независности судства.
У мају и јуну власти Србије су, како се наводи, усвојиле додатне амандмане и предузеле друге мере које је Венецијанска комисија оценила као испуњење већег дела њених препорука, али су две препоруке ипак остале делом неиспуњене.
То су, пише у извештају, структурна реформа која би унапредила оперативну аутономију Посебног тужилаштва за високотехнолошки криминал и потреба да се спроведе анализа о реорганизацији правосудне и тужилачке мреже.
Комисија наводи да нису испуњене њене прошлогодишње препоруке: спровођење препорука Венецијанске комисије о изменама закона о правосуђу и тужилаштву, именовање судија и тужилаца у складу са законом и, пре свега, попуњавање упражњених места у Уставном суду.
У извештају се наглашава и да треба смањити уплитање политике у рад правосуђа и тужилаштва и обезбедити да Врховни савети судства и тужилаштва, Влада и Скупштина ефикасно и проактивно штите независност правосуђа и аутономију тужилаштва од утицаја.
У извештају се Србији саветује и да оспособи систем који би обезбедио униформно и централизовано вођење предмета, да унапреди ефикасност правосуђа, првенствено смањивањем броја заосталих предмета и скраћивањем времена решавања предмета, и применом стратегије за људске ресурсе и информационе технологије.
