U Srbiji nije zabeležen napredak u reformi pravosuđa, koje je i dalje pod snažnim pritiskom politike i institucija čemu treba da se suprotstave i najviši državni organi i krovna pravosudna tela, ocenila je Evropska… Ceo tekst
U Srbiji nije zabeležen napredak u reformi pravosuđa, koje je i dalje pod snažnim pritiskom politike i institucija čemu treba da se suprotstave i najviši državni organi i krovna pravosudna tela, ocenila je Evropska komisija u izveštaju o napretku Srbije na putu ka EU.
U danas objavljenom izveštaju o napretku Srbije od 1. septembra prošle do 1. septembra ove godine navodi se da je Srbija u reformi pravosuđa između izvesne i umerene pripremljenosti, ali da nije zabeležen nikakav napredak.
U izveštaju piše da su se u Srbiji znatno pojačali politički pritisci institucija na sudstvo i tužilaštvo.
Ocenjuje se i da Srbija tek treba da dokaže iskrenu posvećenost istragama i suđenju za ratne zločine i da imenuje glavnog javnog tužioca za ratne zločine.
Ostaje zabrinutost u pogledu autonomije javnog tužilaštva.
Konstatovano je da Srbija nema automatizovano vođenje predmeta u celom pravosudnom sistemu, iako je ono završeno u tužilaštvima.
Uz to je, kako se navodi u izveštaju, ostao nepopunjen značajan broj upražnjenih sudijskih i tužilačkih funkcija, uključujući imenovanje preostalih sudija Ustavnog suda.
U izveštaju piše da je Skupština Srbije u januaru po hitnom postupku izmenila nekoliko pravosudnih zakona bez transparentnog i inkluzivnog procesa, a da je Venecijanska komisija kasnije proverom ustanovila da su tim izmenama uklonjene određene garancije autonomije tužilaštva i nezavisnosti sudstva.
U maju i junu vlasti Srbije su, kako se navodi, usvojile dodatne amandmane i preduzele druge mere koje je Venecijanska komisija ocenila kao ispunjenje većeg dela njenih preporuka, ali su dve preporuke ipak ostale delom neispunjene.
To su, piše u izveštaju, strukturna reforma koja bi unapredila operativnu autonomiju Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal i potreba da se sprovede analiza o reorganizaciji pravosudne i tužilačke mreže.
Komisija navodi da nisu ispunjene njene prošlogodišnje preporuke: sprovođenje preporuka Venecijanske komisije o izmenama zakona o pravosuđu i tužilaštvu, imenovanje sudija i tužilaca u skladu sa zakonom i, pre svega, popunjavanje upražnjenih mesta u Ustavnom sudu.
U izveštaju se naglašava i da treba smanjiti uplitanje politike u rad pravosuđa i tužilaštva i obezbediti da Vrhovni saveti sudstva i tužilaštva, Vlada i Skupština efikasno i proaktivno štite nezavisnost pravosuđa i autonomiju tužilaštva od uticaja.
U izveštaju se Srbiji savetuje i da osposobi sistem koji bi obezbedio uniformno i centralizovano vođenje predmeta, da unapredi efikasnost pravosuđa, prvenstveno smanjivanjem broja zaostalih predmeta i skraćivanjem vremena rešavanja predmeta, i primenom strategije za ljudske resurse i informacione tehnologije.