
Европска комисија је у Извештају о Србији за 2026. годину оценила да је земља додатно назадовала у области слободе изражавања.
Ово наводи један извор
Европска комисија оценила је у Извештају о Србији за 2026. годину да је земља додатно назадовала у области слободе изражавања. Услови за рад новинара и медија наставили су да се погоршавају, број напада и претњи је порастао, а медијско тржиште постало је концентрисаније. Комисија наводи да прошлогодишње препоруке нису спроведене и да остају на снази.
Према оцени Комисије, Србија је у области слободе изражавања између ране фазе припремљености и одређеног нивоа припремљености.
Ову чињеницу наводе
Србија је, према оцени Комисије, у области слободе изражавања између ране фазе припремљености и одређеног нивоа припремљености, а током извештајног периода дошло је до даљег назадовања. Медијски прописи и даље се недоследно примењују, концентрација на медијском тржишту је повећана, док расте забринутост због политичког и економског утицаја на уређивачку политику. Комисија отвара и питање притиска на уређивачку независност медија. Стратешке тужбе против учешћа јавности (СЛАПП) и даље се подносе и све више отежавају рад истраживачких медија и организација цивилног друштва.
Србија је, према оцени Комисије, у области слободе изражавања између ране фазе припремљености и одређеног нивоа припремљености, а током извештајног периода дошло је до даљег назадовања. Медијски прописи и даље се недоследно примењују, концентрација на медијском тржишту је повећана, док расте забринутост због политичког и економског утицаја на уређивачку политику. Комисија отвара и питање притиска на уређивачку независност медија. Стратешке тужбе против учешћа јавности (СЛАПП) и даље се подносе и све више отежавају рад истраживачких медија и организација цивилног друштва.
Србија је, према оцени Комисије, у области слободе изражавања између ране фазе припремљености и одређеног нивоа припремљености, а током извештајног периода дошло је до даљег назадовања.
Комисија наводи да се медијски прописи недоследно примењују, да је концентрација на медијском тржишту повећана и да расте забринутост због политичког и економског утицаја на уређивачку политику.
Ову чињеницу наводе
Србија је, према оцени Комисије, у области слободе изражавања између ране фазе припремљености и одређеног нивоа припремљености, а током извештајног периода дошло је до даљег назадовања. Медијски прописи и даље се недоследно примењују, концентрација на медијском тржишту је повећана, док расте забринутост због политичког и економског утицаја на уређивачку политику. Комисија отвара и питање притиска на уређивачку независност медија. Стратешке тужбе против учешћа јавности (СЛАПП) и даље се подносе и све више отежавају рад истраживачких медија и организација цивилног друштва.
Из Европске комисије наводе како се медијски прописи и даље недоследно примењују, концентрација на медијском тржишту је повећана, док расте забринутост због политичког и економског утицаја на уређивачку политику.
Прошлогодишње препоруке Комисије нису спроведене и остају на снази.
Ову чињеницу наводе
Прошлогодишње препоруке нису спроведене и остају на снази, тако да би Србија у наредној години требало да:
Прошлогодишње препоруке нису спроведене и остају на снази, тако да би Србија у наредној години требало да:
Прошлогодишње препоруке нису спроведене и остају на снази, тако да би Србија у наредној години требало да: Примењује медијске прописе у складу са њиховим словом и духом, укључујући одредбе о независности медијског регулатора, и да их кроз транспарентан и инклузиван процес усклади са Европским актом о слободи медија (ЕМФА) и повезаним европским стандардима, ојача заштиту и безбедност новинара.
Комисија наводи да је број физичких напада, претњи, случајева застрашивања и говора мржње према новинарима наставио да расте, док их власти нису доследно осуђивале.
Ову чињеницу наводе
„Број физичких напада, претњи, случајева застрашивања и говора мржње према новинарима наставио је да расте, док их власти нису доследно осуђивале“, наводи Комисија. Међу најпогођенијима су локални новинари и новинарке, посебно у онлајн простору. Према подацима цивилног друштва на које се Комисија позива, у последњих пет месеци 2025. забележена су 674 вербална напада функционера на новинаре.
„Број физичких напада, претњи, случајева застрашивања и говора мржње према новинарима наставио је да расте, док их власти нису доследно осуђивале“, наводи Комисија. Међу најпогођенијима су локални новинари и новинарке, посебно у онлајн простору. Према подацима цивилног друштва на које се Комисија позива, у последњих пет месеци 2025. забележена су 674 вербална напада функционера на новинаре.
„Број физичких напада, претњи, случајева застрашивања и говора мржње према новинарима наставио је да расте, док их власти нису доследно осуђивале”, наводи Комисија.
Према подацима цивилног друштва на које се Комисија позива, у последњих пет месеци 2025. забележена су 674 вербална напада функционера на новинаре.
Ову чињеницу наводе
„Број физичких напада, претњи, случајева застрашивања и говора мржње према новинарима наставио је да расте, док их власти нису доследно осуђивале“, наводи Комисија. Међу најпогођенијима су локални новинари и новинарке, посебно у онлајн простору. Према подацима цивилног друштва на које се Комисија позива, у последњих пет месеци 2025. забележена су 674 вербална напада функционера на новинаре.
„Број физичких напада, претњи, случајева застрашивања и говора мржње према новинарима наставио је да расте, док их власти нису доследно осуђивале“, наводи Комисија. Међу најпогођенијима су локални новинари и новинарке, посебно у онлајн простору. Према подацима цивилног друштва на које се Комисија позива, у последњих пет месеци 2025. забележена су 674 вербална напада функционера на новинаре.
Према подацима цивилног друштва на које се Комисија позива, у последњих пет месеци 2025. забележена су 674 вербална напада функционера на новинаре. Једно од новинарских удружења евидентирало је 427 напада, претњи и притисака у 2025, у поређењу са 168 годину раније.
Једно од новинарских удружења евидентирало је 427 напада, претњи и притисака у 2025, у поређењу са 168 годину раније, укључујући 117 физичких напада и 174 претње.
Ову чињеницу наводе
Једно од новинарских удружења евидентирало је 427 напада, претњи и притисака у 2025, у поређењу са 168 годину раније. Међу забележеним случајевима било је 117 физичких напада и 174 претње. Комисија одвојено наводи податке тужилаштва, које је 2025. забележило највише напада на новинаре од почетка вођења евиденције. Од 140 пријављених случајева, четири су завршена правноснажном осуђујућом пресудом.
Једно од новинарских удружења евидентирало је 427 напада, претњи и притисака у 2025, у поређењу са 168 годину раније. Међу забележеним случајевима било је 117 физичких напада и 174 претње. Комисија одвојено наводи податке тужилаштва, које је 2025. забележило највише напада на новинаре од почетка вођења евиденције. Од 140 пријављених случајева, четири су завршена правноснажном осуђујућом пресудом.
Према подацима цивилног друштва на које се Комисија позива, у последњих пет месеци 2025. забележена су 674 вербална напада функционера на новинаре. Једно од новинарских удружења евидентирало је 427 напада, претњи и притисака у 2025, у поређењу са 168 годину раније.
Међу забележеним случајевима које наводи ЕК, било је 117 физичких напада и 174 претње. Комисија одвојено наводи податке тужилаштва, које је 2025. забележило највише напада на новинаре од почетка вођења евиденције. Од 140 пријављених случајева, четири су завршена правноснажном осуђујућом пресудом.
Тужилаштво је 2025. забележило највише напада на новинаре од почетка вођења евиденције; од 140 пријављених случајева, четири су завршена правноснажном осуђујућом пресудом.
Ову чињеницу наводе
Једно од новинарских удружења евидентирало је 427 напада, претњи и притисака у 2025, у поређењу са 168 годину раније. Међу забележеним случајевима било је 117 физичких напада и 174 претње. Комисија одвојено наводи податке тужилаштва, које је 2025. забележило највише напада на новинаре од почетка вођења евиденције. Од 140 пријављених случајева, четири су завршена правноснажном осуђујућом пресудом.
Једно од новинарских удружења евидентирало је 427 напада, претњи и притисака у 2025, у поређењу са 168 годину раније. Међу забележеним случајевима било је 117 физичких напада и 174 претње. Комисија одвојено наводи податке тужилаштва, које је 2025. забележило највише напада на новинаре од почетка вођења евиденције. Од 140 пријављених случајева, четири су завршена правноснажном осуђујућом пресудом.
Међу забележеним случајевима које наводи ЕК, било је 117 физичких напада и 174 претње. Комисија одвојено наводи податке тужилаштва, које је 2025. забележило највише напада на новинаре од почетка вођења евиденције. Од 140 пријављених случајева, четири су завршена правноснажном осуђујућом пресудом.
Током локалних избора у марту 2026. пријављено је више озбиљних напада на новинаре, а Комисија наводи да је, упркос видео-снимцима, изостала одговарајућа реакција полиције.
Ову чињеницу наводе
Током локалних избора у марту 2026. пријављено је више озбиљних напада на новинаре. Комисија наводи да су, упркос видео-снимцима са лица места, изостали одговарајућа реакција полиције и даље поступање. У извештају се бележе и случајеви прекомерне употребе полицијске силе током протеста, укључујући према новинарима.
Током локалних избора у марту 2026. пријављено је више озбиљних напада на новинаре. Комисија наводи да су, упркос видео-снимцима са лица места, изостали одговарајућа реакција полиције и даље поступање. У извештају се бележе и случајеви прекомерне употребе полицијске силе током протеста, укључујући према новинарима.
Током локалних избора у марту 2026. пријављено је више озбиљних напада на новинаре. Комисија наводи да су, упркос видео-снимцима са лица места, изостали одговарајућа реакција полиције и даље поступање. У извештају се бележе и случајеви прекомерне употребе полицијске силе током протеста, укључујући према новинарима.
Комисија бележи нове пријаве незаконите употребе шпијунског софтвера и алата за форензичку анализу мобилних телефона против новинара, бранилаца људских права, студентских активиста и опозиционих политичара, уз ограничену реакцију правосуђа.
Ову чињеницу наводе
Комисија бележи нове пријаве незаконите употребе шпијунског софтвера и алата за форензичку анализу мобилних телефона против новинара, бранилаца људских права, студентских активиста и опозиционих политичара. Реакција правосуђа до сада је била ограничена. Један предмет покренут 2025. и даље је у предистражној фази, док су Повереник и Заштитник грађана закључили своје предмете.
Комисија бележи нове пријаве незаконите употребе шпијунског софтвера и алата за форензичку анализу мобилних телефона против новинара, бранилаца људских права, студентских активиста и опозиционих политичара. Реакција правосуђа до сада је била ограничена. Један предмет покренут 2025. и даље је у предистражној фази, док су Повереник и Заштитник грађана закључили своје предмете.
Забележени су насилни инциденти против демонстраната и новинара који су извештавали са протеста, а пријављена је и прекомерна употреба полицијске силе током протеста. Нови случајеви надзора и раст броја СЛАПП тужби Комисија бележи нове пријаве незаконите употребе шпијунског софтвера и алата за форензичку анализу мобилних телефона против новинара, бранилаца људских права, студентских активиста и опозиционих политичара.
У бази Националне радне групе за борбу против СЛАПП-а евидентирано је 15 тужби у 2025, наспрам седам у 2024.
Ову чињеницу наводе
Стратешке тужбе против учешћа јавности (СЛАПП) све више отежавају рад истраживачких медија. У бази Националне радне групе за борбу против СЛАПП-а евидентирано је 15 тужби против новинара, активиста и других особа у 2025, наспрам седам у 2024. Комисија наводи да Србија треба да се усклади са правним оквиром ЕУ за борбу против СЛАПП-а.
Стратешке тужбе против учешћа јавности (СЛАПП) све више отежавају рад истраживачких медија. У бази Националне радне групе за борбу против СЛАПП-а евидентирано је 15 тужби против новинара, активиста и других особа у 2025, наспрам седам у 2024. Комисија наводи да Србија треба да се усклади са правним оквиром ЕУ за борбу против СЛАПП-а.
Комисија наводи да није било напретка у процесуирању особа умешаних у убиства троје новинара 1994, 1999. и 2001. године и да је један од случајева застарео.
Ову чињеницу наводе
Комисија наводи да није било напретка у процесуирању особа умешаних у убиства троје новинара 1994, 1999. и 2001. године и да је један од случајева застарео.
Комисија наводи да није било напретка у процесуирању особа умешаних у убиства троје новинара 1994, 1999. и 2001. године и да је један од случајева застарео.
Европска комисија наводи да није било напретка у процесуирању особа умешаних у убиства троје новинара 1994, 1999. и 2001. године и да је један од случајева застарео.
У предмету убиства Славка Ћурувије, Врховни суд утврдио је да је Апелациони суд у Београду одлуку из 2024. донео уз битне повреде одредаба кривичног поступка; правноснажна ослобађајућа пресуда остала је на снази.
Ову чињеницу наводе
У предмету убиства Славка Ћурувије, Врховни суд утврдио је да је Апелациони суд у Београду одлуку из 2024. донео уз битне повреде одредаба кривичног поступка. Правноснажна ослобађајућа пресуда остала је на снази, а Апелациони суд није предузео даље кораке ради утврђивања евентуалне одговорности умешаних. Комисија бележи и да је Фондацији Славко Ћурувија првостепеном пресудом по тужби за клевету наложено да исплати накнаду тројици ослобођених за његово убиство.
У предмету убиства Славка Ћурувије, Врховни суд утврдио је да је Апелациони суд у Београду одлуку из 2024. донео уз битне повреде одредаба кривичног поступка. Правноснажна ослобађајућа пресуда остала је на снази, а Апелациони суд није предузео даље кораке ради утврђивања евентуалне одговорности умешаних. Комисија бележи и да је Фондацији Славко Ћурувија првостепеном пресудом по тужби за клевету наложено да исплати накнаду тројици ослобођених за његово убиство.
„У предмету убиства Славка Ћурувије, Врховни суд утврдио је да је Апелациони суд у Београду одлуку из 2024. донео уз битне повреде одредаба кривичног поступка. Правноснажна ослобађајућа пресуда остала је на снази, а Апелациони суд није предузео даље кораке ради утврђивања евентуалне одговорности умешаних.“
Нови Савет РЕМ-а конституисан је у јулу 2026, након што је мандат претходног истекао у новембру 2024, и није одлучио о пријавама због кршења медијских прописа током изборне кампање.
Ову чињеницу наводе
Нови Савет Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) конституисан је у јулу 2026, након што је мандат претходног истекао у новембру 2024. Извештај бележи да Савет није успео да одлучи о проширењу листе медија обухваћених детаљнијим мониторингом изборне кампање, ни да одлучи о пријавама због кршења медијских прописа током кампање.
Нови Савет Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) конституисан је у јулу 2026, након што је мандат претходног истекао у новембру 2024. Извештај бележи да Савет није успео да одлучи о проширењу листе медија обухваћених детаљнијим мониторингом изборне кампање, ни да одлучи о пријавама због кршења медијских прописа током кампање.
Нови Савет Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) конституисан је у јулу 2026, након што је мандат претходног истекао у новембру 2024.
Извештај бележи да Савет није успео да одлучи о проширењу листе медија обухваћених детаљнијим мониторингом изборне кампање, ни да одлучи о пријавама због кршења медијских прописа током кампање.
Према подацима организације цивилног друштва које преноси извештај, од марта до септембра 2026. у централним информативним емисијама РТС-а 96 одсто времена било је посвећено владајућој већини, а четири одсто опозиционим странкама.
Ову чињеницу наводе
Комисија наводи да и даље постоји забринутост због ограниченог плурализма и пристрасног извештавања јавних сервиса у корист власти. Према подацима једне организације цивилног друштва које преноси извештај, од марта до септембра 2026. у централним информативним емисијама РТС-а 96 одсто времена било је посвећено владајућој већини, а четири одсто опозиционим странкама. Посматрачка мисија оценила је да је РТС током кампање фаворизовао листу „Уједињена Србија“, док је о „Студентској листи“ извештавао негативно. Комисија наводи и да измене закона из јуна 2025. нису обезбедиле пуну финансијску независност јавних медијских сервиса.
Комисија наводи да и даље постоји забринутост због ограниченог плурализма и пристрасног извештавања јавних сервиса у корист власти. Према подацима једне организације цивилног друштва које преноси извештај, од марта до септембра 2026. у централним информативним емисијама РТС-а 96 одсто времена било је посвећено владајућој већини, а четири одсто опозиционим странкама. Посматрачка мисија оценила је да је РТС током кампање фаворизовао листу „Уједињена Србија“, док је о „Студентској листи“ извештавао негативно. Комисија наводи и да измене закона из јуна 2025. нису обезбедиле пуну финансијску независност јавних медијских сервиса.
Комисија наводи да и даље постоји забринутост због ограниченог плурализма и пристрасног извештавања јавних сервиса у корист власти. Према подацима једне организације цивилног друштва које преноси извештај, од марта до септембра 2026. у централним информативним емисијама РТС-а 96 одсто времена било је посвећено владајућој већини, а четири одсто опозиционим странкама.
Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.
У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.