Sve vesti
Foto iz članka: AutonomijaEvropska komisija: Srbija nazadovala u slobodi medija, preporuke ostaju nesprovedene
Šta navode mediji
Evropska komisija je u Izveštaju o Srbiji za 2026. godinu ocenila da je zemlja dodatno nazadovala u oblasti slobode izražavanja.
Ovo navodi jedan izvor
Autonomija, 5. nov, 19:24 (otvara se u novom prozoru)
Evropska komisija ocenila je u Izveštaju o Srbiji za 2026. godinu da je zemlja dodatno nazadovala u oblasti slobode izražavanja. Uslovi za rad novinara i medija nastavili su da se pogoršavaju, broj napada i pretnji je porastao, a medijsko tržište postalo je koncentrisanije. Komisija navodi da prošlogodišnje preporuke nisu sprovedene i da ostaju na snazi.
Prema oceni Komisije, Srbija je u oblasti slobode izražavanja između rane faze pripremljenosti i određenog nivoa pripremljenosti.
Ovu činjenicu navode
Srbija je, prema oceni Komisije, u oblasti slobode izražavanja između rane faze pripremljenosti i određenog nivoa pripremljenosti, a tokom izveštajnog perioda došlo je do daljeg nazadovanja. Medijski propisi i dalje se nedosledno primenjuju, koncentracija na medijskom tržištu je povećana, dok raste zabrinutost zbog političkog i ekonomskog uticaja na uređivačku politiku. Komisija otvara i pitanje pritiska na uređivačku nezavisnost medija. Strateške tužbe protiv učešća javnosti (SLAPP) i dalje se podnose i sve više otežavaju rad istraživačkih medija i organizacija civilnog društva.
Cenzolovka, 5. nov, 16:37 (otvara se u novom prozoru)
Srbija je, prema oceni Komisije, u oblasti slobode izražavanja između rane faze pripremljenosti i određenog nivoa pripremljenosti, a tokom izveštajnog perioda došlo je do daljeg nazadovanja. Medijski propisi i dalje se nedosledno primenjuju, koncentracija na medijskom tržištu je povećana, dok raste zabrinutost zbog političkog i ekonomskog uticaja na uređivačku politiku. Komisija otvara i pitanje pritiska na uređivačku nezavisnost medija. Strateške tužbe protiv učešća javnosti (SLAPP) i dalje se podnose i sve više otežavaju rad istraživačkih medija i organizacija civilnog društva.
Mašina, 5. nov, 15:40 (otvara se u novom prozoru)
Srbija je, prema oceni Komisije, u oblasti slobode izražavanja između rane faze pripremljenosti i određenog nivoa pripremljenosti, a tokom izveštajnog perioda došlo je do daljeg nazadovanja.
Komisija navodi da se medijski propisi nedosledno primenjuju, da je koncentracija na medijskom tržištu povećana i da raste zabrinutost zbog političkog i ekonomskog uticaja na uređivačku politiku.
Ovu činjenicu navode
Srbija je, prema oceni Komisije, u oblasti slobode izražavanja između rane faze pripremljenosti i određenog nivoa pripremljenosti, a tokom izveštajnog perioda došlo je do daljeg nazadovanja. Medijski propisi i dalje se nedosledno primenjuju, koncentracija na medijskom tržištu je povećana, dok raste zabrinutost zbog političkog i ekonomskog uticaja na uređivačku politiku. Komisija otvara i pitanje pritiska na uređivačku nezavisnost medija. Strateške tužbe protiv učešća javnosti (SLAPP) i dalje se podnose i sve više otežavaju rad istraživačkih medija i organizacija civilnog društva.
Iz Evropske komisije navode kako se medijski propisi i dalje nedosledno primenjuju, koncentracija na medijskom tržištu je povećana, dok raste zabrinutost zbog političkog i ekonomskog uticaja na uređivačku politiku.
Prošlogodišnje preporuke Komisije nisu sprovedene i ostaju na snazi.
Ovu činjenicu navode
Prošlogodišnje preporuke nisu sprovedene i ostaju na snazi, tako da bi Srbija u narednoj godini trebalo da:
Prošlogodišnje preporuke nisu sprovedene i ostaju na snazi, tako da bi Srbija u narednoj godini trebalo da:
Prošlogodišnje preporuke nisu sprovedene i ostaju na snazi, tako da bi Srbija u narednoj godini trebalo da: Primenjuje medijske propise u skladu sa njihovim slovom i duhom, uključujući odredbe o nezavisnosti medijskog regulatora, i da ih kroz transparentan i inkluzivan proces uskladi sa Evropskim aktom o slobodi medija (EMFA) i povezanim evropskim standardima, ojača zaštitu i bezbednost novinara.
Komisija navodi da je broj fizičkih napada, pretnji, slučajeva zastrašivanja i govora mržnje prema novinarima nastavio da raste, dok ih vlasti nisu dosledno osuđivale.
Ovu činjenicu navode
„Broj fizičkih napada, pretnji, slučajeva zastrašivanja i govora mržnje prema novinarima nastavio je da raste, dok ih vlasti nisu dosledno osuđivale“, navodi Komisija. Među najpogođenijima su lokalni novinari i novinarke, posebno u onlajn prostoru. Prema podacima civilnog društva na koje se Komisija poziva, u poslednjih pet meseci 2025. zabeležena su 674 verbalna napada funkcionera na novinare.
„Broj fizičkih napada, pretnji, slučajeva zastrašivanja i govora mržnje prema novinarima nastavio je da raste, dok ih vlasti nisu dosledno osuđivale“, navodi Komisija. Među najpogođenijima su lokalni novinari i novinarke, posebno u onlajn prostoru. Prema podacima civilnog društva na koje se Komisija poziva, u poslednjih pet meseci 2025. zabeležena su 674 verbalna napada funkcionera na novinare.
„Broj fizičkih napada, pretnji, slučajeva zastrašivanja i govora mržnje prema novinarima nastavio je da raste, dok ih vlasti nisu dosledno osuđivale”, navodi Komisija.
Prema podacima civilnog društva na koje se Komisija poziva, u poslednjih pet meseci 2025. zabeležena su 674 verbalna napada funkcionera na novinare.
Ovu činjenicu navode
„Broj fizičkih napada, pretnji, slučajeva zastrašivanja i govora mržnje prema novinarima nastavio je da raste, dok ih vlasti nisu dosledno osuđivale“, navodi Komisija. Među najpogođenijima su lokalni novinari i novinarke, posebno u onlajn prostoru. Prema podacima civilnog društva na koje se Komisija poziva, u poslednjih pet meseci 2025. zabeležena su 674 verbalna napada funkcionera na novinare.
„Broj fizičkih napada, pretnji, slučajeva zastrašivanja i govora mržnje prema novinarima nastavio je da raste, dok ih vlasti nisu dosledno osuđivale“, navodi Komisija. Među najpogođenijima su lokalni novinari i novinarke, posebno u onlajn prostoru. Prema podacima civilnog društva na koje se Komisija poziva, u poslednjih pet meseci 2025. zabeležena su 674 verbalna napada funkcionera na novinare.
Prema podacima civilnog društva na koje se Komisija poziva, u poslednjih pet meseci 2025. zabeležena su 674 verbalna napada funkcionera na novinare. Jedno od novinarskih udruženja evidentiralo je 427 napada, pretnji i pritisaka u 2025, u poređenju sa 168 godinu ranije.
Jedno od novinarskih udruženja evidentiralo je 427 napada, pretnji i pritisaka u 2025, u poređenju sa 168 godinu ranije, uključujući 117 fizičkih napada i 174 pretnje.
Ovu činjenicu navode
Jedno od novinarskih udruženja evidentiralo je 427 napada, pretnji i pritisaka u 2025, u poređenju sa 168 godinu ranije. Među zabeleženim slučajevima bilo je 117 fizičkih napada i 174 pretnje. Komisija odvojeno navodi podatke tužilaštva, koje je 2025. zabeležilo najviše napada na novinare od početka vođenja evidencije. Od 140 prijavljenih slučajeva, četiri su završena pravnosnažnom osuđujućom presudom.
Jedno od novinarskih udruženja evidentiralo je 427 napada, pretnji i pritisaka u 2025, u poređenju sa 168 godinu ranije. Među zabeleženim slučajevima bilo je 117 fizičkih napada i 174 pretnje. Komisija odvojeno navodi podatke tužilaštva, koje je 2025. zabeležilo najviše napada na novinare od početka vođenja evidencije. Od 140 prijavljenih slučajeva, četiri su završena pravnosnažnom osuđujućom presudom.
Prema podacima civilnog društva na koje se Komisija poziva, u poslednjih pet meseci 2025. zabeležena su 674 verbalna napada funkcionera na novinare. Jedno od novinarskih udruženja evidentiralo je 427 napada, pretnji i pritisaka u 2025, u poređenju sa 168 godinu ranije. Među zabeleženim slučajevima koje navodi EK, bilo je 117 fizičkih napada i 174 pretnje. Komisija odvojeno navodi podatke tužilaštva, koje je 2025. zabeležilo najviše napada na novinare od početka vođenja evidencije. Od 140 prijavljenih slučajeva, četiri su završena pravnosnažnom osuđujućom presudom.
Tužilaštvo je 2025. zabeležilo najviše napada na novinare od početka vođenja evidencije; od 140 prijavljenih slučajeva, četiri su završena pravnosnažnom osuđujućom presudom.
Ovu činjenicu navode
Jedno od novinarskih udruženja evidentiralo je 427 napada, pretnji i pritisaka u 2025, u poređenju sa 168 godinu ranije. Među zabeleženim slučajevima bilo je 117 fizičkih napada i 174 pretnje. Komisija odvojeno navodi podatke tužilaštva, koje je 2025. zabeležilo najviše napada na novinare od početka vođenja evidencije. Od 140 prijavljenih slučajeva, četiri su završena pravnosnažnom osuđujućom presudom.
Jedno od novinarskih udruženja evidentiralo je 427 napada, pretnji i pritisaka u 2025, u poređenju sa 168 godinu ranije. Među zabeleženim slučajevima bilo je 117 fizičkih napada i 174 pretnje. Komisija odvojeno navodi podatke tužilaštva, koje je 2025. zabeležilo najviše napada na novinare od početka vođenja evidencije. Od 140 prijavljenih slučajeva, četiri su završena pravnosnažnom osuđujućom presudom.
Među zabeleženim slučajevima koje navodi EK, bilo je 117 fizičkih napada i 174 pretnje. Komisija odvojeno navodi podatke tužilaštva, koje je 2025. zabeležilo najviše napada na novinare od početka vođenja evidencije. Od 140 prijavljenih slučajeva, četiri su završena pravnosnažnom osuđujućom presudom.
Tokom lokalnih izbora u martu 2026. prijavljeno je više ozbiljnih napada na novinare, a Komisija navodi da je, uprkos video-snimcima, izostala odgovarajuća reakcija policije.
Ovu činjenicu navode
Tokom lokalnih izbora u martu 2026. prijavljeno je više ozbiljnih napada na novinare. Komisija navodi da su, uprkos video-snimcima sa lica mesta, izostali odgovarajuća reakcija policije i dalje postupanje. U izveštaju se beleže i slučajevi prekomerne upotrebe policijske sile tokom protesta, uključujući prema novinarima.
Tokom lokalnih izbora u martu 2026. prijavljeno je više ozbiljnih napada na novinare. Komisija navodi da su, uprkos video-snimcima sa lica mesta, izostali odgovarajuća reakcija policije i dalje postupanje. U izveštaju se beleže i slučajevi prekomerne upotrebe policijske sile tokom protesta, uključujući prema novinarima.
Tokom lokalnih izbora u martu 2026. prijavljeno je više ozbiljnih napada na novinare. Komisija navodi da su, uprkos video-snimcima sa lica mesta, izostali odgovarajuća reakcija policije i dalje postupanje. U izveštaju se beleže i slučajevi prekomerne upotrebe policijske sile tokom protesta, uključujući prema novinarima.
Komisija beleži nove prijave nezakonite upotrebe špijunskog softvera i alata za forenzičku analizu mobilnih telefona protiv novinara, branilaca ljudskih prava, studentskih aktivista i opozicionih političara, uz ograničenu reakciju pravosuđa.
Ovu činjenicu navode
Komisija beleži nove prijave nezakonite upotrebe špijunskog softvera i alata za forenzičku analizu mobilnih telefona protiv novinara, branilaca ljudskih prava, studentskih aktivista i opozicionih političara. Reakcija pravosuđa do sada je bila ograničena. Jedan predmet pokrenut 2025. i dalje je u predistražnoj fazi, dok su Poverenik i Zaštitnik građana zaključili svoje predmete.
Komisija beleži nove prijave nezakonite upotrebe špijunskog softvera i alata za forenzičku analizu mobilnih telefona protiv novinara, branilaca ljudskih prava, studentskih aktivista i opozicionih političara. Reakcija pravosuđa do sada je bila ograničena. Jedan predmet pokrenut 2025. i dalje je u predistražnoj fazi, dok su Poverenik i Zaštitnik građana zaključili svoje predmete.
Zabeleženi su nasilni incidenti protiv demonstranata i novinara koji su izveštavali sa protesta, a prijavljena je i prekomerna upotreba policijske sile tokom protesta. Novi slučajevi nadzora i rast broja SLAPP tužbi Komisija beleži nove prijave nezakonite upotrebe špijunskog softvera i alata za forenzičku analizu mobilnih telefona protiv novinara, branilaca ljudskih prava, studentskih aktivista i opozicionih političara.
U bazi Nacionalne radne grupe za borbu protiv SLAPP-a evidentirano je 15 tužbi u 2025, naspram sedam u 2024.
Ovu činjenicu navode
Strateške tužbe protiv učešća javnosti (SLAPP) sve više otežavaju rad istraživačkih medija. U bazi Nacionalne radne grupe za borbu protiv SLAPP-a evidentirano je 15 tužbi protiv novinara, aktivista i drugih osoba u 2025, naspram sedam u 2024. Komisija navodi da Srbija treba da se uskladi sa pravnim okvirom EU za borbu protiv SLAPP-a.
Strateške tužbe protiv učešća javnosti (SLAPP) sve više otežavaju rad istraživačkih medija. U bazi Nacionalne radne grupe za borbu protiv SLAPP-a evidentirano je 15 tužbi protiv novinara, aktivista i drugih osoba u 2025, naspram sedam u 2024. Komisija navodi da Srbija treba da se uskladi sa pravnim okvirom EU za borbu protiv SLAPP-a.
Komisija navodi da nije bilo napretka u procesuiranju osoba umešanih u ubistva troje novinara 1994, 1999. i 2001. godine i da je jedan od slučajeva zastareo.
Ovu činjenicu navode
Komisija navodi da nije bilo napretka u procesuiranju osoba umešanih u ubistva troje novinara 1994, 1999. i 2001. godine i da je jedan od slučajeva zastareo.
Komisija navodi da nije bilo napretka u procesuiranju osoba umešanih u ubistva troje novinara 1994, 1999. i 2001. godine i da je jedan od slučajeva zastareo.
Evropska komisija navodi da nije bilo napretka u procesuiranju osoba umešanih u ubistva troje novinara 1994, 1999. i 2001. godine i da je jedan od slučajeva zastareo.
U predmetu ubistva Slavka Ćuruvije, Vrhovni sud utvrdio je da je Apelacioni sud u Beogradu odluku iz 2024. doneo uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka; pravnosnažna oslobađajuća presuda ostala je na snazi.
Ovu činjenicu navode
U predmetu ubistva Slavka Ćuruvije, Vrhovni sud utvrdio je da je Apelacioni sud u Beogradu odluku iz 2024. doneo uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka. Pravnosnažna oslobađajuća presuda ostala je na snazi, a Apelacioni sud nije preduzeo dalje korake radi utvrđivanja eventualne odgovornosti umešanih. Komisija beleži i da je Fondaciji Slavko Ćuruvija prvostepenom presudom po tužbi za klevetu naloženo da isplati naknadu trojici oslobođenih za njegovo ubistvo.
U predmetu ubistva Slavka Ćuruvije, Vrhovni sud utvrdio je da je Apelacioni sud u Beogradu odluku iz 2024. doneo uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka. Pravnosnažna oslobađajuća presuda ostala je na snazi, a Apelacioni sud nije preduzeo dalje korake radi utvrđivanja eventualne odgovornosti umešanih. Komisija beleži i da je Fondaciji Slavko Ćuruvija prvostepenom presudom po tužbi za klevetu naloženo da isplati naknadu trojici oslobođenih za njegovo ubistvo.
„U predmetu ubistva Slavka Ćuruvije, Vrhovni sud utvrdio je da je Apelacioni sud u Beogradu odluku iz 2024. doneo uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka. Pravnosnažna oslobađajuća presuda ostala je na snazi, a Apelacioni sud nije preduzeo dalje korake radi utvrđivanja eventualne odgovornosti umešanih.“
Novi Savet REM-a konstituisan je u julu 2026, nakon što je mandat prethodnog istekao u novembru 2024, i nije odlučio o prijavama zbog kršenja medijskih propisa tokom izborne kampanje.
Ovu činjenicu navode
Novi Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) konstituisan je u julu 2026, nakon što je mandat prethodnog istekao u novembru 2024. Izveštaj beleži da Savet nije uspeo da odluči o proširenju liste medija obuhvaćenih detaljnijim monitoringom izborne kampanje, ni da odluči o prijavama zbog kršenja medijskih propisa tokom kampanje.
Novi Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) konstituisan je u julu 2026, nakon što je mandat prethodnog istekao u novembru 2024. Izveštaj beleži da Savet nije uspeo da odluči o proširenju liste medija obuhvaćenih detaljnijim monitoringom izborne kampanje, ni da odluči o prijavama zbog kršenja medijskih propisa tokom kampanje.
Novi Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) konstituisan je u julu 2026, nakon što je mandat prethodnog istekao u novembru 2024. Izveštaj beleži da Savet nije uspeo da odluči o proširenju liste medija obuhvaćenih detaljnijim monitoringom izborne kampanje, ni da odluči o prijavama zbog kršenja medijskih propisa tokom kampanje.
Prema podacima organizacije civilnog društva koje prenosi izveštaj, od marta do septembra 2026. u centralnim informativnim emisijama RTS-a 96 odsto vremena bilo je posvećeno vladajućoj većini, a četiri odsto opozicionim strankama.
Ovu činjenicu navode
Komisija navodi da i dalje postoji zabrinutost zbog ograničenog pluralizma i pristrasnog izveštavanja javnih servisa u korist vlasti. Prema podacima jedne organizacije civilnog društva koje prenosi izveštaj, od marta do septembra 2026. u centralnim informativnim emisijama RTS-a 96 odsto vremena bilo je posvećeno vladajućoj većini, a četiri odsto opozicionim strankama. Posmatračka misija ocenila je da je RTS tokom kampanje favorizovao listu „Ujedinjena Srbija“, dok je o „Studentskoj listi“ izveštavao negativno. Komisija navodi i da izmene zakona iz juna 2025. nisu obezbedile punu finansijsku nezavisnost javnih medijskih servisa.
Komisija navodi da i dalje postoji zabrinutost zbog ograničenog pluralizma i pristrasnog izveštavanja javnih servisa u korist vlasti. Prema podacima jedne organizacije civilnog društva koje prenosi izveštaj, od marta do septembra 2026. u centralnim informativnim emisijama RTS-a 96 odsto vremena bilo je posvećeno vladajućoj većini, a četiri odsto opozicionim strankama. Posmatračka misija ocenila je da je RTS tokom kampanje favorizovao listu „Ujedinjena Srbija“, dok je o „Studentskoj listi“ izveštavao negativno. Komisija navodi i da izmene zakona iz juna 2025. nisu obezbedile punu finansijsku nezavisnost javnih medijskih servisa.
Komisija navodi da i dalje postoji zabrinutost zbog ograničenog pluralizma i pristrasnog izveštavanja javnih servisa u korist vlasti. Prema podacima jedne organizacije civilnog društva koje prenosi izveštaj, od marta do septembra 2026. u centralnim informativnim emisijama RTS-a 96 odsto vremena bilo je posvećeno vladajućoj većini, a četiri odsto opozicionim strankama.
Uz svaki navod stoje mediji koji ga prenose; navod iz jednog izvora nosi ime tog medija. Slaganje medija nije nezavisna potvrda događaja.
Razlikuje se
U ovoj analizi nisu utvrđene razlike u navodima.
