Србија је, према оцени Комисије, у области слободе изражавања између ране фазе припремљености и одређеног нивоа припремљености, а током извештајног периода дошло је до даљег назадовања. Из Европске комисије наводе… Цео текст
Србија је, према оцени Комисије, у области слободе изражавања између ране фазе припремљености и одређеног нивоа припремљености, а током извештајног периода дошло је до даљег назадовања.
Из Европске комисије наводе како се медијски прописи и даље недоследно примењују, концентрација на медијском тржишту је повећана, док расте забринутост због политичког и економског утицаја на уређивачку политику.
Комисија је отварила и питање притиска на уређивачку независност медија путем стратешких тужби против учешћа јавности (СЛАПП) које отежавају рад истраживачких медија и организација цивилног друштва. Како се наводи у Извештају, међународна посматрачка мисија оценила је да РЕМ није обезбедио делотворан надзор ни правовремено поступање по повредама изборних правила, што је допринело предности владајуће странке.
Ниједан од праћених емитера није бирачима пружио уравнотежене и садржајне информације потребне за доношење информисане одлуке.
Прошлогодишње препоруке нису спроведене и остају на снази, тако да би Србија у наредној години требало да: Примењује медијске прописе у складу са њиховим словом и духом, укључујући одредбе о независности медијског регулатора, и да их кроз транспарентан и инклузиван процес усклади са Европским актом о слободи медија (ЕМФА) и повезаним европским стандардима, ојача заштиту и безбедност новинара.
„Високи функционери треба да престану са вербалним нападима на новинаре и представнике цивилног друштва којима се они застрашују, стигматизују и дискредитују. На претње, физичко и вербално насиље и нападе шпијунским софтвером треба брзо реаговати и, према околностима, такве случајеве јавно осудити, истражити или процесуирати.“
Додају да треба обезбедити транспарентно и правично суфинансирање медијских садржаја од јавног интереса, као и пуну транспарентност власништва над медијима и оглашавања.
„Број физичких напада, претњи, случајева застрашивања и говора мржње према новинарима наставио је да расте, док их власти нису доследно осуђивале”, наводи Комисија.
Иситчу како су међу најпогођенијима локални новинари и новинарке, посебно у онлајн простору.
Према подацима цивилног друштва на које се Комисија позива, у последњих пет месеци 2025. забележена су 674 вербална напада функционера на новинаре. Једно од новинарских удружења евидентирало је 427 напада, претњи и притисака у 2025, у поређењу са 168 годину раније.
Међу забележеним случајевима које наводи ЕК, било је 117 физичких напада и 174 претње. Комисија одвојено наводи податке тужилаштва, које је 2025. забележило највише напада на новинаре од почетка вођења евиденције. Од 140 пријављених случајева, четири су завршена правноснажном осуђујућом пресудом.
Током локалних избора у марту 2026. пријављено је више озбиљних напада на новинаре. Комисија наводи да су, упркос видео-снимцима са лица места, изостали одговарајућа реакција полиције и даље поступање. У извештају се бележе и случајеви прекомерне употребе полицијске силе током протеста, укључујући према новинарима.
Забележени су насилни инциденти против демонстраната и новинара који су извештавали са протеста, а пријављена је и прекомерна употреба полицијске силе током протеста. Нови случајеви надзора и раст броја СЛАПП тужби Комисија бележи нове пријаве незаконите употребе шпијунског софтвера и алата за форензичку анализу мобилних телефона против новинара, бранилаца људских права, студентских активиста и опозиционих политичара.
Без напретка у случајевима убистава новинара
Европска комисија наводи да није било напретка у процесуирању особа умешаних у убиства троје новинара 1994, 1999. и 2001. године и да је један од случајева застарео.
„У предмету убиства Славка Ћурувије, Врховни суд утврдио је да је Апелациони суд у Београду одлуку из 2024. донео уз битне повреде одредаба кривичног поступка. Правноснажна ослобађајућа пресуда остала је на снази, а Апелациони суд није предузео даље кораке ради утврђивања евентуалне одговорности умешаних.“
Комисија бележи и да је Фондацији Славко Ћурувија првостепеном пресудом по тужби за клевету наложено да исплати накнаду тројици ослобођених за његово убиство.
РЕМ није одлучио о пријавама током кампање, РТС фаворизовао владајућу листу
Нови Савет Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) конституисан је у јулу 2026, након што је мандат претходног истекао у новембру 2024.
Извештај бележи да Савет није успео да одлучи о проширењу листе медија обухваћених детаљнијим мониторингом изборне кампање, ни да одлучи о пријавама због кршења медијских прописа током кампање.
Међународна посматрачка мисија, на чије се прелиминарне налазе Комисија позива, оценила је да поделе унутар РЕМ-а нису омогућиле делотворан надзор и правовремено поступање. Велика већина пријава остала је нерешена пре дана избора, наводи се у извештају Комисије.
Комисија наводи да и даље постоји забринутост због ограниченог плурализма и пристрасног извештавања јавних сервиса у корист власти. Према подацима једне организације цивилног друштва које преноси извештај, од марта до септембра 2026. у централним информативним емисијама РТС-а 96 одсто времена било је посвећено владајућој већини, а четири одсто опозиционим странкама.
Посматрачка мисија оценила је да је РТС током кампање фаворизовао листу „Уједињена Србија”, док је о „Студентској листи” извештавао негативно. Комисија наводи и да измене закона из јуна 2025. нису обезбедиле пуну финансијску независност јавних медијских сервиса.
Јавни новац и даље добијају медији који крше Кодекс Медији који крше Кодекс новинара и новинарки Србије наставили су да добијају новац на конкурсима за суфинансирање, иако је поштовање етичких стандарда један од законских критеријума. Медијска удружења указивала су на неправилности због којих највећи износи одлазе медијима блиским властима.
Према подацима наведеним у извештају, готово четвртина новинара ради хонорарно или по уговору, често без боловања, плаћеног одмора или социјалног осигурања. Комисија бележи и наводе о отказима и дисциплинским мерама због личних друштвених или политичких ставова новинара.
