Погоршан је приступ малопродајним изворима финансирања, као и тржишту новца, док је приступ секуритизацији остао стабилан
Банке очекују да ће и у четвртом кварталу стандарди кредитирања бити строжи, а потражња за стамбеним и потрошачким кредитима додатно опасти
Банке у еврозони додатно су пооштриле кредитне стандарде за привреду и потрошачке кредите у трећем кварталу 2026, док је потражња за кредитима опала у свим сегментима, првенствено због виших каматних стопа, показала је октобарска анкета Европске централне банке (ЕЦБ) о банкарском кредитирању ( БЛС).
Према резултатима те анкете, нето проценат банака које су пооштриле стандарде за кредите предузећима износио је девет одсто, док је код потрошачких и осталих кредита домаћинствима достигао 14 одсто.
Стандарди за стамбене кредите остали су непромењени.
Пооштравање услова кредитирања привреде премашило је очекивања банака из претходне анкете, када је пет одсто банака предвиђало такав исход, а као главни разлози наведени су већа перцепција ризика и смањена толеранција банака на ризик, али и додатни притисак геополитичке несигурности и кретања у енергетском сектору.
Анкета је показала и да банке очекују да ће се у четвртом кварталу кредитни стандарди додатно пооштрити за предузећа, као и за стамбене и потрошачке кредите.
У трећем кварталу ове године, банке у зони евра пријавиле су и да је потражња за кредитима предузећима забележила нето пад од шест одсто, супротно очекиваном расту од четири одсто из претходног круга анкете.
Поред виших каматних стопа, на слабију тражњу утицали су смањена потреба малих и средњих предузећа за финансирањем основних инвестиција, коришћење алтернативних извора финансирања и неизвесност у вези са геополитичким и енергетским кретањима.
Најизраженији пад забележен је код стамбених кредита, чија је потражња опала за нето 27 одсто, у поређењу са падом од 15 одсто у другом кварталу.
Тај резултат био је знатно лошији од очекивања банака, које су у претходној анкети предвиђале пад од 12 одсто.
Потражња за потрошачким и осталим кредитима домаћинствима смањена је за нето два одсто, углавном због виших каматних стопа, нижег поверења потрошача и уздржаније потрошње на трајна добра.
За последњи квартал ове године банке очекују даљи пад потражње за стамбеним кредитима за 36 одсто, као и за потрошачким кредитима од 14 одсто., док истовремено очекују да ће потражња за кредитима предузећима остати углавном непромењена од минус један одсто.
ЕЦБ је навела да су банке такође пријавиле повећање удела одбијених захтева за кредите код свих група клијената, при чему је раст био најизраженији код потрошачких кредита.
У четвртом кварталу 2026. банке у зони евра очекују да ће квалитет кредита имати додатни утицај на пооштравањw њихових кредитних стандарда за кредите предузећима и за потрошачке кредите.
Упркос слабљењу укупне кредитне активности, банке очекују постепен, али континуиран раст потражње за финансирањем дигиталне инфраструктуре за вештачку интелигенцију (АИ), нарочито центара за обраду података.
Према резултатима анкете, кредитирање повезано са АИ вероватноће ће бити усмерено на пружаоце инфраструктурних услуга, а не на програме софтвера или компаније које примењују ове технологије.
Банке се и даље прилагођавају растућој употреби вештачке интелигенције и већином још нису увеле посебне квантитативне критеријуме за процену кредитирања повезаног са АИ.
Поједине банке, међутим, све више узимају у обзир усвајање тих технологија и пратеће ризике приликом квалитативне процене дужника, уз посебно појачан надзор над ИТ компанијама.
Анкета је показала и погоршање приступа банкама малопродајним изворима финансирања, дужничким хартијама од вредности и тржишту новца током трећег квартала, док је приступ секуритизацији остао углавном непромењен.
Погоршање приступа малопродајном финансирању било је највеће од почетка праћења овог показатеља 2011. године и благо више од предходног врхунца у трећем кварталу 2023.
Смањење портфолија монетарне политике ЕЦБ у претходних 12 месеци имало је благо негативан утицај на услове тржишног финансирања и ликвидност банака у зони евра, али је допринело повећању њихових улагања у државне обвезнице земаља еврозоне.
Утицај на профитабилност банака, како је наведено у саопштењу, оцењен је као благо позитиван, захваљујући већим нето приходима од камата, који су делимично умањени мањим капиталним губицима.
Банке су навеле и да су показатељи квалитета кредита, укључујући проблематичне и ненаплативе зајмове, допринели пооштравању кредитних стандарда у трећем кварталу и да очекују да ће тај фактор додатно утицати на кредитирање предузећа и потрошача у последњем кварталу.
Октобарска анкета обухватила је 159 банака у еврозони, уз стопу одговора од 100 одсто. Спроведена је од 21. септембра до 6. октобра 2026.
(Тањуг)
