Pogoršan je pristup maloprodajnim izvorima finansiranja, kao i tržištu novca, dok je pristup sekuritizaciji ostao stabilan
Banke očekuju da će i u četvrtom kvartalu standardi kreditiranja biti stroži, a potražnja za stambenim i potrošačkim kreditima dodatno opasti
Banke u evrozoni dodatno su pooštrile kreditne standarde za privredu i potrošačke kredite u trećem kvartalu 2026, dok je potražnja za kreditima opala u svim segmentima, prvenstveno zbog viših kamatnih stopa, pokazala je oktobarska anketa Evropske centralne banke (ECB) o bankarskom kreditiranju ( BLS).
Prema rezultatima te ankete, neto procenat banaka koje su pooštrile standarde za kredite preduzećima iznosio je devet odsto, dok je kod potrošačkih i ostalih kredita domaćinstvima dostigao 14 odsto.
Standardi za stambene kredite ostali su nepromenjeni.
Pooštravanje uslova kreditiranja privrede premašilo je očekivanja banaka iz prethodne ankete, kada je pet odsto banaka predviđalo takav ishod, a kao glavni razlozi navedeni su veća percepcija rizika i smanjena tolerancija banaka na rizik, ali i dodatni pritisak geopolitičke nesigurnosti i kretanja u energetskom sektoru.
Anketa je pokazala i da banke očekuju da će se u četvrtom kvartalu kreditni standardi dodatno pooštriti za preduzeća, kao i za stambene i potrošačke kredite.
U trećem kvartalu ove godine, banke u zoni evra prijavile su i da je potražnja za kreditima preduzećima zabeležila neto pad od šest odsto, suprotno očekivanom rastu od četiri odsto iz prethodnog kruga ankete.
Pored viših kamatnih stopa, na slabiju tražnju uticali su smanjena potreba malih i srednjih preduzeća za finansiranjem osnovnih investicija, korišćenje alternativnih izvora finansiranja i neizvesnost u vezi sa geopolitičkim i energetskim kretanjima.
Najizraženiji pad zabeležen je kod stambenih kredita, čija je potražnja opala za neto 27 odsto, u poređenju sa padom od 15 odsto u drugom kvartalu.
Taj rezultat bio je znatno lošiji od očekivanja banaka, koje su u prethodnoj anketi predviđale pad od 12 odsto.
Potražnja za potrošačkim i ostalim kreditima domaćinstvima smanjena je za neto dva odsto, uglavnom zbog viših kamatnih stopa, nižeg poverenja potrošača i uzdržanije potrošnje na trajna dobra.
Za poslednji kvartal ove godine banke očekuju dalji pad potražnje za stambenim kreditima za 36 odsto, kao i za potrošačkim kreditima od 14 odsto., dok istovremeno očekuju da će potražnja za kreditima preduzećima ostati uglavnom nepromenjena od minus jedan odsto.
ECB je navela da su banke takođe prijavile povećanje udela odbijenih zahteva za kredite kod svih grupa klijenata, pri čemu je rast bio najizraženiji kod potrošačkih kredita.
U četvrtom kvartalu 2026. banke u zoni evra očekuju da će kvalitet kredita imati dodatni uticaj na pooštravanjw njihovih kreditnih standarda za kredite preduzećima i za potrošačke kredite.
Uprkos slabljenju ukupne kreditne aktivnosti, banke očekuju postepen, ali kontinuiran rast potražnje za finansiranjem digitalne infrastrukture za veštačku inteligenciju (AI), naročito centara za obradu podataka.
Prema rezultatima ankete, kreditiranje povezano sa AI verovatnoće će biti usmereno na pružaoce infrastrukturnih usluga, a ne na programe softvera ili kompanije koje primenjuju ove tehnologije.
Banke se i dalje prilagođavaju rastućoj upotrebi veštačke inteligencije i većinom još nisu uvele posebne kvantitativne kriterijume za procenu kreditiranja povezanog sa AI.
Pojedine banke, međutim, sve više uzimaju u obzir usvajanje tih tehnologija i prateće rizike prilikom kvalitativne procene dužnika, uz posebno pojačan nadzor nad IT kompanijama.
Anketa je pokazala i pogoršanje pristupa bankama maloprodajnim izvorima finansiranja, dužničkim hartijama od vrednosti i tržištu novca tokom trećeg kvartala, dok je pristup sekuritizaciji ostao uglavnom nepromenjen.
Pogoršanje pristupa maloprodajnom finansiranju bilo je najveće od početka praćenja ovog pokazatelja 2011. godine i blago više od predhodnog vrhunca u trećem kvartalu 2023.
Smanjenje portfolija monetarne politike ECB u prethodnih 12 meseci imalo je blago negativan uticaj na uslove tržišnog finansiranja i likvidnost banaka u zoni evra, ali je doprinelo povećanju njihovih ulaganja u državne obveznice zemalja evrozone.
Uticaj na profitabilnost banaka, kako je navedeno u saopštenju, ocenjen je kao blago pozitivan, zahvaljujući većim neto prihodima od kamata, koji su delimično umanjeni manjim kapitalnim gubicima.
Banke su navele i da su pokazatelji kvaliteta kredita, uključujući problematične i nenaplative zajmove, doprineli pooštravanju kreditnih standarda u trećem kvartalu i da očekuju da će taj faktor dodatno uticati na kreditiranje preduzeća i potrošača u poslednjem kvartalu.
Oktobarska anketa obuhvatila je 159 banaka u evrozoni, uz stopu odgovora od 100 odsto. Sprovedena je od 21. septembra do 6. oktobra 2026.
(Tanjug)
