ПЛАТЕ запослених на Радио-телевизији Србије већ годинама привлаче пажњу јавности, посебно када се говори о примањима познатих водитеља, уредника и руководилаца јавног сервиса. Јавно доступни финансијски извештај РТС-а… Цео текст
ПЛАТЕ запослених на Радио-телевизији Србије већ годинама привлаче пажњу јавности, посебно када се говори о примањима познатих водитеља, уредника и руководилаца јавног сервиса. Јавно доступни финансијски извештај РТС-а откривају колико је ова медијска кућа издвајала за зараде својих запослених, колика је била просечна плата, али и које су додатне накнаде и бенефиције предвиђене. Поједини подаци из претходних година откривају и колико су износиле награде на плату, као и примања генералног директора јавног сервиса.
Радио-телевизија Србије је 2024. године имала 2.428 запослених, а према подацима из последњег јавно доступног финансијског извештаја, просечна нето зарада по раднику износила је 115.088 динара. Бруто плата била је 160.594 динара, док су укупни трошкови за зараде, заједно са порезима и доприносима, достигли 5,3 милијарде динара, пренео је „Форбс“.
Према Годишњем извештају о пословању РТС-а за 2024. годину, издвајања за зараде чинила су 33,3 одсто укупних расхода јавног сервиса. Само трошкови зарада износили су 4,6 милијарди динара, а када се урачунају пореска издвајања, тај износ био је већи за додатних 700 милиона динара.
Запослени су, поред основне зараде, имали право и на топли оброк и регрес. Износ топлог оброка у 2024. години био је 550 динара по радном дану, односно 12.100 динара месечно по запосленом. Регрес је утврђен на 60.000 динара бруто годишње, а исплаћивао се месечно, у нето износу од око 3.500 динара.
У истом извештају наводи се да стимулативни део зараде, који се распоређује у складу са Колективним уговором РТС-а, може да износи до 10 одсто укупних средстава намењених за зараде.
Према извештају о пословању РТС-а из 2025. године, укупни приходи јавног сервиса били су 16,6 милијарди динара, док су расходи износили 16,8 милијарди. Како пише у билансу успеха, у 2025. години остварен је нето губитак од 7,9 милиона динара.
Према извештају о пословању РТС-а за 2025. годину, јавни сервис имао је 2.343 запослена, од којих је готово већина радила на неодређено време. Просечна бруто зарада износила је 178.865 динара, док је просечна нето плата била 128.264 динара.
Запослени су, поред редовне зараде, имали право и на регрес, који је на годишњем нивоу износио 60.000 динара бруто. Предвиђен је и стимулативни део зараде, који се исплаћује у складу са Колективним уговором, али његова укупна вредност не сме да пређе 10 одсто укупне масе зарада запослених, преноси унс.орг.
Према подацима из Информатора о раду јавне медијске установе „Радио-телевизија Србије“, висина зарада руководилаца на дан 31.01.2026. године била је (просечна нето зарада у РСД):
– Директори ПЈ: 199.196,16 дин
– Извршни директори: 159.491,52 дин
– Главни и одговорни уредници: 179.231,68 дин
– Руководиоци служби: 129.881,28 дин
– Шефови одељења: 105.206,08 дин
Колико износе додатне награде на РТС-у?
О зарадама и додатним исплатама на јавном сервису говорило се и ранијих година. Некадашњи председник Управног одбора РТС-а Бранислав Бранко Кланшчек изнео је 2023. године, у разговору за Нова.рс, тврдње о износима које поједини запослени добијају на име такозваних варијабила, односно награда уз редовну плату.
Том приликом навео је да водитељка Драгана Косјерина сваког месеца добија 132.000 динара на име варијабила, не рачунајући основну плату. Кланшчек је тада изјавио и да се за ове додатне исплате на годишњем нивоу издваја милион евра, уз тврдњу да их углавном добијају иста лица, међу којима су чланови менаџмента, директори, као и главни и извршни уредници.
– То више није награда, него њихов редовни приход – изјавио је Кланшчек 2023. године, говорећи о начину расподеле варијабила.
Такође, према информацијама које је Ало! објавио 2023. године, генерални директор РТС-а Драган Бујошевић имао је месечну плату од 418.000 динара.
Синдикати су више пута истицали да многи запослени на позицијама техничког и продукцијског особља имају примања тек нешто изнад републичког минималца.
(Курир)
