Још се нису слегли утисци после парламентарних избора у Србији, а из Брисела су већ стигле поруке које показују да Европска унија пажљиво прати политички преокрет у Београду. Највиши европски званичници честитали су… Цео текст
Још се нису слегли утисци после парламентарних избора у Србији, а из Брисела су већ стигле поруке које показују да Европска унија пажљиво прати политички преокрет у Београду. Највиши европски званичници честитали су Студентској листи изборну победу и понудили подршку реформама, али иза дипломатских честитки остаје читав низ питања од којих ће зависити будући односи Србије и Европске уније.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и председник Европског савета Антонио Кошта огласили су се готово истоветним порукама, истичући рекордну излазност грађана Србије и спремност европских институција да сарађују са будућом влашћу.
Као области у којима је Европска унија спремна да пружи подршку наведени су владавина права, слобода медија, борба против корупције и јачање демократских институција.
Посебно је упечатљива била порука европске комесарке за проширење Марте Кос, која је оценила да за Србију може да почне ново поглавље и поручила да су врата Европске уније отворена.
Међутим, између дипломатске подршке и стварног напретка у европским интеграцијама постоји велика разлика. Србију чекају сложени преговори о питањима која не зависе само од тога ко ће формирати нову владу.
Честитке не значе и промену европских услова
Поруке из Брисела несумњиво представљају позитиван дипломатски сигнал победницима избора. Европски званичници показали су спремност да сарађују са новом политичком већином, али нису најавили одустајање од досадашњих услова који прате процес приступања Србије Европској унији.
Србија је кандидат за чланство још од 2012. године, а приступне преговоре води од 2014. И поред дугогодишњег процеса, бројна преговарачка поглавља остају отворена, док се напредак оцењује кроз реформе, политичке одлуке и испуњавање преузетих обавеза.
У том смислу, нова власт ће наследити не само могућности за побољшање односа са Бриселом већ и проблеме који су годинама оптерећивали европски пут Србије.
Једно од најосетљивијих питања остаје Косово и Метохија.
Европска унија наставља да посредује у дијалогу Београда и Приштине, а нормализацију односа сматра важним делом приступног процеса. То значи да ће и будућа српска влада морати да се одреди према раније постигнутим договорима, обавезама и захтевима који долазе из Брисела.
За Србију је од пресудног значаја да се сваки наставак дијалога води уз заштиту права српског становништва на Косову и Метохији, безбедности људи, имовине и културне баштине, као и уставноправних и државних интереса земље.
Честитке европских званичника саме по себи не дају одговор на питање да ли ће Брисел бити спреман да другачије приступи проблемима са којима се Срби суочавају на Косову и Метохији.
Русија, Кина и питање самосталне спољне политике
Још један важан изазов представља усклађивање спољне политике Србије са заједничком спољном и безбедносном политиком Европске уније.
Брисел већ годинама очекује већи степен усклађености, нарочито када је реч о рестриктивним мерама према Русији.
Истовремено, Србија има развијене економске и политичке односе са Кином, која је један од значајних инвеститора и трговинских партнера земље.
Будућа влада мораће да процени како да унапреди односе са Европском унијом, а да притом не угрози легитимне економске интересе Србије и њено право да води спољну политику у складу са сопственим приоритетима.
То не мора нужно да значи сукоб са Бриселом, али би могло да постане једно од првих озбиљних питања у разговорима нове власти са европским партнерима.
Европска унија је највећи трговински партнер Србије и најзначајније извозно тржиште за домаћу привреду. Зато односи са Бриселом нису само политичко питање већ непосредно утичу на радна места, инвестиције, индустрију и животни стандард грађана.
С друге стране, економска сарадња не подразумева да Србија мора да одустане од заштите својих интереса у областима у којима се ставови Београда и појединих европских престоница разликују.
Шта ће Брисел тражити од нове владе?
У првим честиткама европских званичника нагласак је стављен на владавину права, независност институција, медијске слободе и борбу против корупције.
То су области у којима Европска комисија годинама указује на потребу за додатним реформама.
Међутим, из ових порука не може се закључити да је већ утврђен конкретан план сарадње са будућом владом. Нова парламентарна већина тек треба да формира извршну власт, представи програм и утврди своје преговарачке приоритете.
Тек након тога биће могуће проценити колико су очекивања Брисела и намере нове власти у Београду заиста подударни.
Посебно ће бити важно да ли ће европске институције понудити конкретне кораке који би Србији омогућили бржи напредак у приступним преговорима или ће се сарадња наставити досадашњом динамиком.
За грађане Србије суштинско питање није колико је честитки стигло из иностранства, већ да ли ће нови политички односи донети боље институције, веће инвестиције, правну сигурност и конкретне економске користи.
Промена власти може да отвори простор за другачију комуникацију са Европском унијом, али сама по себи не гарантује ни брже чланство ни решавање дугогодишњих спорова.
Србија пред новим преговорима
Победа Студентске листе, према изборним пројекцијама, означава крупну промену политичких односа у Србији. Коначне резултате, међутим, треба да потврде надлежни изборни органи.
Из Брисела је већ показана спремност за сарадњу, али ће тек наредни месеци открити њен стварни садржај.
Будућа српска влада суочиће се са задатком да истовремено спроводи унутрашње реформе, поправља међународни положај земље и штити националне интересе у сложеним регионалним и глобалним околностима.
Због тога би најважније питање после европских честитки могло да гласи: хоће ли нова политичка ситуација донети и нову политику Брисела према Србији или ће се, упркос промени власти, најтежи услови и захтеви наставити као и до сада?
Одговор се неће добити из честитки, већ за преговарачким столом.
Извори: Ројтерс, Танјуг, РТС, Европска комисија, Европски савет