Još se nisu slegli utisci posle parlamentarnih izbora u Srbiji, a iz Brisela su već stigle poruke koje pokazuju da Evropska unija pažljivo prati politički preokret u Beogradu. Najviši evropski zvaničnici čestitali su… Ceo tekst
Još se nisu slegli utisci posle parlamentarnih izbora u Srbiji, a iz Brisela su već stigle poruke koje pokazuju da Evropska unija pažljivo prati politički preokret u Beogradu. Najviši evropski zvaničnici čestitali su Studentskoj listi izbornu pobedu i ponudili podršku reformama, ali iza diplomatskih čestitki ostaje čitav niz pitanja od kojih će zavisiti budući odnosi Srbije i Evropske unije.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta oglasili su se gotovo istovetnim porukama, ističući rekordnu izlaznost građana Srbije i spremnost evropskih institucija da sarađuju sa budućom vlašću.
Kao oblasti u kojima je Evropska unija spremna da pruži podršku navedeni su vladavina prava, sloboda medija, borba protiv korupcije i jačanje demokratskih institucija.
Posebno je upečatljiva bila poruka evropske komesarke za proširenje Marte Kos, koja je ocenila da za Srbiju može da počne novo poglavlje i poručila da su vrata Evropske unije otvorena.
Međutim, između diplomatske podrške i stvarnog napretka u evropskim integracijama postoji velika razlika. Srbiju čekaju složeni pregovori o pitanjima koja ne zavise samo od toga ko će formirati novu vladu.
Čestitke ne znače i promenu evropskih uslova
Poruke iz Brisela nesumnjivo predstavljaju pozitivan diplomatski signal pobednicima izbora. Evropski zvaničnici pokazali su spremnost da sarađuju sa novom političkom većinom, ali nisu najavili odustajanje od dosadašnjih uslova koji prate proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji.
Srbija je kandidat za članstvo još od 2012. godine, a pristupne pregovore vodi od 2014. I pored dugogodišnjeg procesa, brojna pregovaračka poglavlja ostaju otvorena, dok se napredak ocenjuje kroz reforme, političke odluke i ispunjavanje preuzetih obaveza.
U tom smislu, nova vlast će naslediti ne samo mogućnosti za poboljšanje odnosa sa Briselom već i probleme koji su godinama opterećivali evropski put Srbije.
Jedno od najosetljivijih pitanja ostaje Kosovo i Metohija.
Evropska unija nastavlja da posreduje u dijalogu Beograda i Prištine, a normalizaciju odnosa smatra važnim delom pristupnog procesa. To znači da će i buduća srpska vlada morati da se odredi prema ranije postignutim dogovorima, obavezama i zahtevima koji dolaze iz Brisela.
Za Srbiju je od presudnog značaja da se svaki nastavak dijaloga vodi uz zaštitu prava srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji, bezbednosti ljudi, imovine i kulturne baštine, kao i ustavnopravnih i državnih interesa zemlje.
Čestitke evropskih zvaničnika same po sebi ne daju odgovor na pitanje da li će Brisel biti spreman da drugačije pristupi problemima sa kojima se Srbi suočavaju na Kosovu i Metohiji.
Rusija, Kina i pitanje samostalne spoljne politike
Još jedan važan izazov predstavlja usklađivanje spoljne politike Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije.
Brisel već godinama očekuje veći stepen usklađenosti, naročito kada je reč o restriktivnim merama prema Rusiji.
Istovremeno, Srbija ima razvijene ekonomske i političke odnose sa Kinom, koja je jedan od značajnih investitora i trgovinskih partnera zemlje.
Buduća vlada moraće da proceni kako da unapredi odnose sa Evropskom unijom, a da pritom ne ugrozi legitimne ekonomske interese Srbije i njeno pravo da vodi spoljnu politiku u skladu sa sopstvenim prioritetima.
To ne mora nužno da znači sukob sa Briselom, ali bi moglo da postane jedno od prvih ozbiljnih pitanja u razgovorima nove vlasti sa evropskim partnerima.
Evropska unija je najveći trgovinski partner Srbije i najznačajnije izvozno tržište za domaću privredu. Zato odnosi sa Briselom nisu samo političko pitanje već neposredno utiču na radna mesta, investicije, industriju i životni standard građana.
S druge strane, ekonomska saradnja ne podrazumeva da Srbija mora da odustane od zaštite svojih interesa u oblastima u kojima se stavovi Beograda i pojedinih evropskih prestonica razlikuju.
Šta će Brisel tražiti od nove vlade?
U prvim čestitkama evropskih zvaničnika naglasak je stavljen na vladavinu prava, nezavisnost institucija, medijske slobode i borbu protiv korupcije.
To su oblasti u kojima Evropska komisija godinama ukazuje na potrebu za dodatnim reformama.
Međutim, iz ovih poruka ne može se zaključiti da je već utvrđen konkretan plan saradnje sa budućom vladom. Nova parlamentarna većina tek treba da formira izvršnu vlast, predstavi program i utvrdi svoje pregovaračke prioritete.
Tek nakon toga biće moguće proceniti koliko su očekivanja Brisela i namere nove vlasti u Beogradu zaista podudarni.
Posebno će biti važno da li će evropske institucije ponuditi konkretne korake koji bi Srbiji omogućili brži napredak u pristupnim pregovorima ili će se saradnja nastaviti dosadašnjom dinamikom.
Za građane Srbije suštinsko pitanje nije koliko je čestitki stiglo iz inostranstva, već da li će novi politički odnosi doneti bolje institucije, veće investicije, pravnu sigurnost i konkretne ekonomske koristi.
Promena vlasti može da otvori prostor za drugačiju komunikaciju sa Evropskom unijom, ali sama po sebi ne garantuje ni brže članstvo ni rešavanje dugogodišnjih sporova.
Srbija pred novim pregovorima
Pobeda Studentske liste, prema izbornim projekcijama, označava krupnu promenu političkih odnosa u Srbiji. Konačne rezultate, međutim, treba da potvrde nadležni izborni organi.
Iz Brisela je već pokazana spremnost za saradnju, ali će tek naredni meseci otkriti njen stvarni sadržaj.
Buduća srpska vlada suočiće se sa zadatkom da istovremeno sprovodi unutrašnje reforme, popravlja međunarodni položaj zemlje i štiti nacionalne interese u složenim regionalnim i globalnim okolnostima.
Zbog toga bi najvažnije pitanje posle evropskih čestitki moglo da glasi: hoće li nova politička situacija doneti i novu politiku Brisela prema Srbiji ili će se, uprkos promeni vlasti, najteži uslovi i zahtevi nastaviti kao i do sada?
Odgovor se neće dobiti iz čestitki, već za pregovaračkim stolom.
Izvori: Rojters, Tanjug, RTS, Evropska komisija, Evropski savet
