Балша Рудовић Црна Гора је прошле године добро напредовала и спровела све препоруке које се тичу области које покрива поглавље 31 (Вањска, безбједносна и одбрамбена политика) у преговорима с Европском унијом (ЕУ). То… Цео текст
Балша Рудовић
Црна Гора је прошле године добро напредовала и спровела све препоруке које се тичу области које покрива поглавље 31 (Вањска, безбједносна и одбрамбена политика) у преговорима с Европском унијом (ЕУ).
То се наводи у извјештају о напретку Европске комисије (ЕК) за Црну Гору у који су “Вијести” имале увид, а који ће званично бити објављен данас.
У документу се наводи да су препоруке из прошле године спроведене, а да би у наредној години, Црна Гора посебно требало да настави са потпуним усклађивањем са заједничком спољном и безбједносном политиком ЕУ, уложи додатне напоре у борби против страног мијешања и манипулације информацијама, укључујући дезинформације, као и да након анализе хибридних ризика, предузме одговарајуће мјере за даље јачање отпорности на све облике хибридних пријетњи спровођењем Стратегије за сузбијање хибридних пријетњи и припадајућег акционог плана.
"Црна Гора је добро напредовала у овој области (Вањска, безбједносна и одбрамбена политика). Постигнут је веома добар напредак јер је земља наставила са стопостотним усклађивањем са заједничком спољном и безбједносном политиком ЕУ (ЗСБП), укључујући и изјаве високог представника у име ЕУ и одлуке Савјета о рестриктивним мјерама", пише у извјештају.
Додаје се и да је Црна Гора наставила да учествује у мисијама и операцијама ЕУ за управљање кризама у оквиру заједничке безбједносне и одбрамбене политике, те да је нови Дијалог о безбједности и одбрани између ЕУ и Црне Горе покренут у децембру прошле године.
У документу пише да је Црна Гора у марту ове године затражила додатну подршку ЕУ у областима манипулације страним информацијама и мијешања (ФИМИ) и сајбер безбједности, укључујући нову прилагођену Процјену хибридних ризика.
Односи с Хрватском "интензивирани", са Србијом повремено тензични
Кад је ријеч о односима с комшијским државама, у документу се наводи да Црна Гора углавном одржава добре билатералне односе са другим земљама из процеса проширења у региону и са сусједним државама чланицама ЕУ.
У извјештају пише да су се односи са Хрватском "интензивирали кроз текући дијалог у циљу проналажења рјешења за отворена билатерална питања".
"Поред дијалога на министарском нивоу, одржано је и неколико посјета и састанака на високом нивоу, укључујући и сусрет премијера на маргинама Бледског стратешког форума и Самита Берлинског процеса. Ови напори морају се додатно наставити. Након покретања Система уласка/изласка ЕУ (ЕЕС), у мају 2026. године Хрватска је измијенила свој Закон о странцима и најавила издавање националне визе како би се олакшала прекогранична мобилност професионалних возача из трећих земаља, укључујући и Црну Гору", наводи се.
Загреб је крајем јануара 2025. блокирао Црној Гори затварање поглавља 31 (вањска, безбједносна и одбрамбена политика) у преговорима с ЕУ. Загреб тражи да Црна Гора ријеши питања обештећења логораша, да пронађе 14 несталих из Домовинског рата, да процесуира ратне злочине, ријеши имовинско-правна питања хрватских породица које су у Црној Гори остале без имовине, настави разговоре о граници на мору, те да врати школски брод “Јадран”.
Усвајањем одлуке о легализацији спомен плоче у Морињу, али и оне да се промијени име базена у Котору (донедавно се звао “Зоран Џими Гопчевић”, а сада “Петар ИИ Петровић Његош”), ријешен је дио спорних питања с Хрватском.
Кад су у питању односи са Србијом, у извјештају пише да су они генерално стабилни, иако повремено долази до тензија, као што је то био случај поводом 20. годишњице обнове црногорске независности, након изјава тадашњег предсједника Србије Александра Вучића којима се оспорава легитимитет независности Црне Горе.
"Србија редовно подржава просрпске групе у Црној Гори, што се посебно видјело током протеста у Ботуну у децембру 2025. Дебате о статусу Срба, српском језику, улози Српске православне цркве и наводном мијешању Србије у унутрашње ствари, укључујући и медијски простор Црне Горе, и даље трају. Након смрти осуђеног ратног злочинца Ратка Младића у августу 2026, дошло је до значајних политичких тензија након што је предсједник Скупштине (Андрија Мандић) изразио саучешће Младићевом сину", додаје се.
Наводи се да су односи са Албанијом, Босном и Херцеговином, Косовом, Сјеверном Македонијом, Италијом и Молдавијом добри, уз опаску да су повремена дешавања у бх. ентитету Република Српска изазвала оштре реакције високих црногорских званичника.
"Билатерални односи са Турском остали су стабилни и укључивали су састанке на високом нивоу, укључујући и на маргинама Балканског мировног форума (Балканс Пеаце Платформ). У октобру 2025. године, Црна Гора је одлучила да привремено суспендује безвизни режим за држављане Турске, након инцидента у Подгорици. Овај инцидент изазвао је талас протеста против турске заједнице у Црној Гори. Безвизни режим је поново уведен у децембру 2025", истиче се.
Пише и да је Црна Гора наставила да пружа недвосмислену подршку Украјини у контексту руске агресије, укључујући хуманитарну и војну помоћ.
Усклађеност са ЕУ на високом нивоу
У извјештају у који је редакцији имала увид наводи се да је Црна Гора остала активно ангажована у политичком дијалогу са ЕУ о питањима вањске и безбједносне политике, те да је институционални оквир који омогућава учешће Црне Горе у заједничкој вањској и безбједносној политици ЕУ успостављен је и функционалан.
Наводи се да је Црна Гора одржала активну сарадњу у међународним организацијама (УН, ОЕБС и Савјет Европе), као и да се Подгорица у потпуности ускладила са свим изјавама и ставовима ЕУ на Генералној скупштини Уједињених нација и на многим другим мултилатералним форумима.
"Погледу превенције конфликата, Црна Гора је наставила да се усклађује са иницијативама ЕУ и УН, укључујући и допринос мисијама ЕУ, као и мисијама УН и НАТО-а. Црна Гора је наставила да учествује у спровођењу Споразума о подрегионалној контроли наоружања у оквиру члана ИВ Анекса 1Б Дејтонског мировног споразума и преузеће предсједавање њиме од јула до децембра 2026", пише у документу.
Кад је ријеч о неширењу оружја и разоружању, пише да су припреме за нову стратегију за борбу против илегалног посједовања, злоупотребе и трговине малим и лаким наоружањем за период 2026. - 2030. у току.
У погледу безбједносних мјера, наводи се да је Црна Гора наставила са примјеном споразума са ЕУ о процедурама за размјену и заштиту тајних података.
Што се тиче хибридних пријетњи, пише да је Црна Гора наставила да јача свој институционални оквир и сарадњу са ЕУ.
"Наставља се спровођење Националне стратегије за сузбијање хибридних пријетњи 2025–2029... Током првог Дијалога о безбједности и одбрани између ЕУ и Црне Горе у децембру 2025. године, разговарано је о питањима манипулације страним информацијама и мијешања (ФИМИ) и сајбер безбједности", наводи се.
У документу пише да је Црна Гора у марту ове године затражила додатну подршку ЕУ у тим областима, укључујући нову прилагођену Процјену хибридних ризика.
"У марту 2026. основано је Координационо тијело за заштиту од ФИМИ, а потребни су даљи напори на изградњи координисаног институционалног одговора и јачању отпорности друштва на ФИМИ и друге облике хибридних пријетњи", речено је у извјештају.
Ангажовање у регионалним иницијативама
У извјештају у који су "Вијести" имале увид пише да је Црна Гора одржала своје ангажовање у бројим иницијативама регионалне сарадње, као што су Централноевропски споразум о слободној трговини (ЦЕФТА), Енергетска заједница, Транспортна заједница, Процес сарадње у Југоисточној Европи (СЕЕЦП) и Савјет за регионалну сарадњу.
Наводи се да је шести годишњи Самит ЕУ-Западни Балкан одржан је у Бриселу у децембру прошле године, те да је у јуну ове, Црна Гора је била домаћин Самита ЕУ-Западни Балкан у Тивту, "чиме је реафирмисана перспектива чланства Западног Балкана у ЕУ и истражене мјере за даљи напредак постепене интеграције".
"У фебруару 2026, Комисија је предложила покретање преговора са Албанијом, Босном и Херцеговином, Косовом, Црном Гором, Сјеверном Македонијом и Србијом о њиховом укључивању у режим ЕУ 'Роам Лике ат Хоме' (Роминг као код куће). Комисија за нестала лица Црне Горе наставила је сарадњу са сусједним земљама на основу билатералних протокола о сарадњи. Постоји 50 активних случајева несталих лица која су црногорски држављани или чије породице живе у Црној Гори. Црна Гора је такође наставила припреме за преузимање шестомјесечног предсједавања Комитетом министара Савјета Европе 10. новембра 2026.", пише у извјештају.
Погледајте још:
Преузми апликацију и прати вијести