
Према извјештају ЕК, Црна Гора је прошле године добро напредовала и спровела све препоруке које се тичу поглавља 31.
Ово наводи један извор
Црна Гора је прошле године добро напредовала и спровела све препоруке које се тичу области које покрива поглавље 31 (Вањска, безбједносна и одбрамбена политика) у преговорима с Европском унијом (ЕУ).
Извјештај наводи да је Црна Гора наставила са стопостотним усклађивањем са заједничком спољном и безбједносном политиком ЕУ, укључујући изјаве високог представника и одлуке Савјета о рестриктивним мјерама.
Ово наводи један извор
"Црна Гора је добро напредовала у овој области (Вањска, безбједносна и одбрамбена политика). Постигнут је веома добар напредак јер је земља наставила са стопостотним усклађивањем са заједничком спољном и безбједносном политиком ЕУ (ЗСБП), укључујући и изјаве високог представника у име ЕУ и одлуке Савјета о рестриктивним мјерама", пише у извјештају.
Извјештај препоручује да Црна Гора у наредној години настави потпуно усклађивање са ЗСБП ЕУ, уложи додатне напоре у борби против страног мијешања и манипулације информацијама, те спроведе Стратегију за сузбијање хибридних пријетњи и припадајући акциони план.
Ово наводи један извор
У документу се наводи да су препоруке из прошле године спроведене, а да би у наредној години, Црна Гора посебно требало да настави са потпуним усклађивањем са заједничком спољном и безбједносном политиком ЕУ, уложи додатне напоре у борби против страног мијешања и манипулације информацијама, укључујући дезинформације, као и да након анализе хибридних ризика, предузме одговарајуће мјере за даље јачање отпорности на све облике хибридних пријетњи спровођењем Стратегије за сузбијање хибридних пријетњи и припадајућег акционог плана.
У марту 2026. основано је Координационо тијело за заштиту од ФИМИ, а извјештај наводи да су потребни даљи напори на изградњи координисаног институционалног одговора.
Ово наводи један извор
"У марту 2026. основано је Координационо тијело за заштиту од ФИМИ, а потребни су даљи напори на изградњи координисаног институционалног одговора и јачању отпорности друштва на ФИМИ и друге облике хибридних пријетњи", речено је у извјештају.
Спроводи се Национална стратегија за сузбијање хибридних пријетњи 2025, 2029, а први Дијалог о безбједности и одбрани између ЕУ и Црне Горе одржан је у децембру 2025, када су разговарани ФИМИ и сајбер безбједност.
Ово наводи један извор
"Наставља се спровођење Националне стратегије за сузбијање хибридних пријетњи 2025–2029... Током првог Дијалога о безбједности и одбрани између ЕУ и Црне Горе у децембру 2025. године, разговарано је о питањима манипулације страним информацијама и мијешања (ФИМИ) и сајбер безбједности", наводи се.
Према извјештају, односи Црне Горе и Хрватске интензивирани су кроз текући дијалог о отвореним билатералним питањима, уз посјете и састанке на високом нивоу, укључујући сусрет премијера на маргинама Бледског стратешког форума и Самита Берлинског процеса.
Ово наводи један извор
У извјештају пише да су се односи са Хрватском "интензивирали кроз текући дијалог у циљу проналажења рјешења за отворена билатерална питања".
"Поред дијалога на министарском нивоу, одржано је и неколико посјета и састанака на високом нивоу, укључујући и сусрет премијера на маргинама Бледског стратешког форума и Самита Берлинског процеса. Ови напори морају се додатно наставити. Након покретања Система уласка/изласка ЕУ (ЕЕС), у мају 2026. године Хрватска је измијенила свој Закон о странцима и најавила издавање националне визе како би се олакшала прекогранична мобилност професионалних возача из трећих земаља, укључујући и Црну Гору", наводи се.
Након покретања Система уласка/изласка ЕУ (ЕЕС), Хрватска је у мају 2026. измијенила Закон о странцима и најавила издавање националне визе како би олакшала прекограничну мобилност професионалних возача из трећих земаља, укључујући Црну Гору.
Ово наводи један извор
"Поред дијалога на министарском нивоу, одржано је и неколико посјета и састанака на високом нивоу, укључујући и сусрет премијера на маргинама Бледског стратешког форума и Самита Берлинског процеса. Ови напори морају се додатно наставити. Након покретања Система уласка/изласка ЕУ (ЕЕС), у мају 2026. године Хрватска је измијенила свој Закон о странцима и најавила издавање националне визе како би се олакшала прекогранична мобилност професионалних возача из трећих земаља, укључујући и Црну Гору", наводи се.
Загреб је крајем јануара 2025. блокирао Црној Гори затварање поглавља 31, тражећи рјешење питања обештећења логораша, проналазак 14 несталих из Домовинског рата, процесуирање ратних злочина, имовинско-правна питања, разговоре о граници на мору и повратак брода Јадран.
Ово наводи један извор
Загреб је крајем јануара 2025. блокирао Црној Гори затварање поглавља 31 (вањска, безбједносна и одбрамбена политика) у преговорима с ЕУ. Загреб тражи да Црна Гора ријеши питања обештећења логораша, да пронађе 14 несталих из Домовинског рата, да процесуира ратне злочине, ријеши имовинско-правна питања хрватских породица које су у Црној Гори остале без имовине, настави разговоре о граници на мору, те да врати школски брод “Јадран”.
Усвајањем одлуке о легализацији спомен плоче у Морињу и промјени имена которског базена (раније Зоран Џими Гопчевић, сада Петар ИИ Петровић Његош) ријешен је дио спорних питања с Хрватском.
Ово наводи један извор
Усвајањем одлуке о легализацији спомен плоче у Морињу, али и оне да се промијени име базена у Котору (донедавно се звао “Зоран Џими Гопчевић”, а сада “Петар ИИ Петровић Његош”), ријешен је дио спорних питања с Хрватском.
Извјештај наводи да су односи са Србијом генерално стабилни, иако повремено долази до тензија, као поводом 20. годишњице обнове црногорске независности, након изјава тадашњег предсједника Србије Александра Вучића којима се оспорава легитимитет независности Црне Горе.
Ово наводи један извор
Кад су у питању односи са Србијом, у извјештају пише да су они генерално стабилни, иако повремено долази до тензија, као што је то био случај поводом 20. годишњице обнове црногорске независности, након изјава тадашњег предсједника Србије Александра Вучића којима се оспорава легитимитет независности Црне Горе.
Извјештај наводи да су односи са Турском остали стабилни; Црна Гора је у октобру 2025. привремено суспендовала безвизни режим за турске држављане након инцидента у Подгорици, што је изазвало протесте против турске заједнице, а режим је поново уведен у децембру 2025.
Ово наводи један извор
"Билатерални односи са Турском остали су стабилни и укључивали су састанке на високом нивоу, укључујући и на маргинама Балканског мировног форума (Балканс Пеаце Платформ). У октобру 2025. године, Црна Гора је одлучила да привремено суспендује безвизни режим за држављане Турске, након инцидента у Подгорици. Овај инцидент изазвао је талас протеста против турске заједнице у Црној Гори. Безвизни режим је поново уведен у децембру 2025", истиче се.
Црна Гора је наставила да пружа недвосмислену подршку Украјини у контексту руске агресије, укључујући хуманитарну и војну помоћ, те се потпуно ускладила са ставовима ЕУ у УН и другим мултилатералним форумима.
Ово наводи један извор
Пише и да је Црна Гора наставила да пружа недвосмислену подршку Украјини у контексту руске агресије, укључујући хуманитарну и војну помоћ.
Усклађеност са ЕУ на високом нивоу
У извјештају у који је редакцији имала увид наводи се да је Црна Гора остала активно ангажована у политичком дијалогу са ЕУ о питањима вањске и безбједносне политике, те да је институционални оквир који омогућава учешће Црне Горе у заједничкој вањској и безбједносној политици ЕУ успостављен је и функционалан.
Наводи се да је Црна Гора одржала активну сарадњу у међународним организацијама (УН, ОЕБС и Савјет Европе), као и да се Подгорица у потпуности ускладила са свим изјавама и ставовима ЕУ на Генералној скупштини Уједињених нација и на многим другим мултилатералним форумима.
Навод, непотврђеноПрема извјештају ЕК, Србија редовно подржава просрпске групе у Црној Гори, што се посебно видјело током протеста у Ботуну у децембру 2025; наводи се и да су након смрти Ратка Младића у августу 2026. настале политичке тензије након што је предсједник Скупштине Андрија Мандић изразио саучешће Младићевом сину.
Овај навод преносе
"Србија редовно подржава просрпске групе у Црној Гори, што се посебно видјело током протеста у Ботуну у децембру 2025. Дебате о статусу Срба, српском језику, улози Српске православне цркве и наводном мијешању Србије у унутрашње ствари, укључујући и медијски простор Црне Горе, и даље трају. Након смрти осуђеног ратног злочинца Ратка Младића у августу 2026, дошло је до значајних политичких тензија након што је предсједник Скупштине (Андрија Мандић) изразио саучешће Младићевом сину", додаје се.
Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.
У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.