Све вести
Фото из чланка: БлицДве године од пада надстрешнице на Железничкој станици Нови Сад: Приче о 16 жртава
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
Вукашин Црнчевић и Ања Радоњић су живи извучени испод рушевина надстрешнице, али су повредама подлегли неколико месеци касније Надстрешница на Железничкој станици "Нови Сад" пала је пре тачно две године - 1. новембра 2024. године у 11 сати и 52 минута.
Погинуло 16 особа, док се Теодора Мартинко и даље опоравља од тешких повреда.
Цео упоредни текст121 само у једном
Текст из 2 чланка. 3 реченице преносе сви, у једној се разликују.
Још 29 реченица, само Мондо
- Спаситељка Дуња Халиловић описује акцију након пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, у којој је учествовало око 100 спасилаца, међу њима и 20 чланова њене организације.
- Каже да је једина преживела Теодора Мартинко извучена из рушевина, док су спасиоци сатима радили без одмора и покушавали да је одрже будном.
- Халиловић посебно памти призор деке који грли две унуке, а наводи и да је у несрећи погинуло 16 особа.
"Тај петак почео је као и сваки други дан, а онда смо видели да се нешто десило у Новом Саду.
У том моменту нисмо могли ни да наслутимо коликих је размера, али после тог 1. новембра нико од нас више није иста особа као раније..."
Дуња Халиловић, волонтерка Организације за трагање и спасавање Србије из Новог Сада, била је један од 100 спасилаца који су тог 1. новембра 2024. године били испод рушевина надстрешнице на Железничкој станици Нови Сад.
Пола сата након што су добили позив, заједно са 19 колега из Организације била је на месту трагедије.
"На путу ка Железничкој станици пролазило ми је кроз главу шта могу да видим, шта може да нас затекне тамо, да ли је слично као када су били земљотреси у Турској 2023. године где смо учествовали у спасавању људи из рушевина.
Међутим, ово је била специфична ситуација, где је бетонска конструкција изједна пала.
Није као што је случај са зградама, да у деловима падају и где рушевина може бити из више делова састављена.
Оно што нас је дочекало на терену нико од нас није могао да замисли да ће тако изгледати", испричала је саговорница за медије о паду надстрешнице.
Са кнедлом у грлу присетила се својих мисли и осећаја који је имала по доласку на Железничку станицу.
"Као да је време стало"
"Када смо видели да се нешто тако десило у нашем граду, нашој држави, код мене, али и код колега се појавио осећај потребе и обавезе да помогнемо како знамо и умемо.
Када смо дошли тамо мени се појавила кнедла у грлу, на моменат је било стресно.
Као да је време стало у том моменту када сам све угледала.
Додуше, то се брзо смирило јер адреналин и жеља да се помогне преовладавају.
До краја акције ми смо осам сати непрестано радили, нико од нас се није пожалио, на умор, глад, само смо желели да помогнемо", рекла је Дуња Халиловић.
Са припадницима Сектора за ванредне ситуација и Сектором за извлачење из рушевина она и њене колеге су поделиле улоге у акцији извлачења људи из рушевина.
Сегмент њиховог рада био је подељен у три дела, а њој је припала лева страна рушевина када се гледа на Железничку станицу.
Тамо се зачуло запомагање.
Једина преживела у паду надстрешнице
"Фокус свих нас је прешао ту, поготово што у нашем тиму имамо и лекаре.
Колега Бјелић, колегиница Николић и ја смо лекари по струци и некако је било логично да када се чује да је неко жив, да тражи помоћ, да се наш фокус преусмери тамо да видимо како можемо да помогнемо и на медицински начин осим што ћемо радити на самом извлачењу особе.
Колега је са колегиницом из Хитне помоћи која је техничар сишао у ту рушевину како би отворили венски пут и кренули са надокнадом течности", испричала је она.
Особа којој су пружили помоћ била је Теодора Мартинко, једина преживела у паду надстрешнице на Железничкој станици.
"Она је запомагала, рекла нам је како се зове и колико има година и жалила се како је све боли.
То су једноставно неке ствари које су се могле очекивати, а оно што је било на нама јесте да је одржавамо у будном стању јер свака комуникација са њом и минимална на сваки минут, два, попут: "Теодора, да ли нас чујете", "Јесте са нама?" , врло значи у том моменту одржавања будности", рекла је раније саговорница за медије.
Колега и колегиница су остали са Теодором, док је Дуња преусмерена на централни део рушевина надстрешнице.
Вукашин Црнчевић и Ања Радоњић су живи извучени испод рушевина надстрешнице, али су повредама подлегли неколико месеци касније
Још 13 реченица које преноси само по један медиј
Најмлађе жртве пада надстрешнице су сестре Валентина (9) и Сара (5) Фирић
Док се присећа призора који је ту затекла, Дуња застаје са разговором, дубоко издише, а потом изговара: "Ту сам затекла сцену коју ћу читав живот памтити...
То је сцена деке који грли две унуке".
Како је рекла, било је тешко видети то, али сви они су знали да морају да наставе даље, јер су и ту зачуло запомагање.
"Морали смо да на неки начин искључимо емоције, да призор који смо затекли нас не сломи.
Да нам перцепција буде да они нису живи и да се фокусирамо на особу која тражи помоћ.
Нас је све то сламало и нас слама и када интерно причамо и када смо сами у четири зида.
То су слике које не могу никада да изађу из главе", испричала је она.
Даље је навела да је жеља да се помогне у том тренутку је била већа од било чега.
Истакла је и да је неким од чланова Организације то била прва велика акција.
"Заиста могу да кажем да сам поносна на све њих.
Нас је тамо било 20 од укупног броја 100 спасилаца.
Ја сам заиста поносна на свој тим који је у том моменту раме уз раме са професионалцима, припадницима Сектора за ванредне ситуације и Специјалним тимом за рушевине радио и један надљудски напор уложио", испричала је она.
Надстрешница на Железничкој станици "Нови Сад" пала је пре тачно две године - 1. новембра 2024. године у 11 сати и 52 минута.
Погинуло 16 особа, док се Теодора Мартинко и даље опоравља од тешких повреда.
Још 79 реченица које преноси само по један медиј
У паду надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду настрадали су:
- Ђуро Швоња (1947) из Степановићева,
- Милева Карановић (1948) из Каћа,
- Вукашин Раковић (1955) из Буковца,
- Горанка Раца (1966) из Новог Сада,
- Ђорђе Фирић (1971) из Ковиља,
- Васко Саздовски (1979) из Северне Македоније,
- Сања Ћирић Арбутина (1989) из Каћа,
- Стефан Хрка (1997) из Београда,
- Ања Радоњић (2001) из Параћина,
- Анђела Руман (2004) из Старе Пазове,
- Милош Милосављевић (2003) из Книћанина,
- Вукашин Црнчевић (2006) из Змајева,
- Немања Комар (2007) из Степановићева,
- Милица Адамовић (2008) из Каћа,
- Валентина Фирић (2014) из Ковиља,
- Сара Фирић (2018) из Ковиља.
"Могао је да живи 100 година...": Ђуро Швоња (77)
Ђуро Швоња из Степановићева је најстарија жртва пада надстрешнице на Железничкој станици Нови Сад.
Његов син је испричао за медије да је Швоња напокон био извадио све папире за операцију кука и да се радовао повратку кући.
Толико је био здрав да је могао 100 година да живи, а живот је изгубио на овај начин - рекао је син Ђуре Швоње.
"Да ви знате колико је она била дивна!": Милева Карановић (75)
Рођак Милеве Карановић (75) из Каћа је испричао за "Блиц" да је Милева кренула код лекара како би скинула гипс са ноге.
Када је села на клупу да сачека аутобус, надстрешница се обрушила на њу.
- Да ви знате како је она била дивна!
Свима је помагала, то је добра породица.
Има сина и ћерку.
Ћерка јој живи у граду, син са њом - рекао је овај даљи рођак.
Четворо деце, осморо унука: Вукашин Раковић (69)
Вукашин Раковић је био отац четворо деце и имао је осморо унука.
Како је рекла ћерка Ивана (40), њен отац је кобног 1. новембра 2024. године био на путу за Каћ.
- Седео је на клупи, није имао телефон.
Имао је две операције, носио је канилу и није могао да прича.
Али се кретао - рекла је ћерка Ивана.
"Несебично је помагала људима": Горанка Раца (58)
Колегиница Горанке Раца (58) ју је после трагедије описала као "изузетно фину женицу".
- Била је врсни хомеопата која је несебично помагала људима.
Заиста дивна жена - испричала је колегиница Горанке Раца.
Отац Горанке Раца, Ђуро Раца, преминуо је 7. октобра ове године.
Погинуо са две унуке: Ђорђе Фирић (53)
Погинули су док су путовали за Лозницу, где је требало да прославе славу.
Како су касније испричали волонтери из Организације за трагање и спасавање, Ђорђа су испод рушевина пронашли како грли своје унуке.
Познати научник из Македоније: Васко Саздовски (45)
Познати научник из Северне Македоније Васко Саздовски (45) радио је у Институту у Новом Саду где се истражују и развијају информационе технологије за пољопривреду.
Био је ожењен и иза себе је оставио двоје деце.
Испод надстрешнице се затекао док је путовао у Северну Македонију како би видео породицу.
Имала је тежак живот: Сања Ћирић Арбутина (35)
Сања је имала тежак живот, одрасла је без оца, а њена мајка је касније добила ћерку, Сањину сестру, која је преминула.
Чекао девојку на станици: Стефан Хрка (27)
Стефан Хрка (27) се бавио грађевином, а како је испричала његова мајка, због посла је започео живот у другом граду.
- Стефан је тог дана пратио девојку на станици или ју је чекао - рекла је његова мајка Дијана Хрка.
Студирала кинески, тренирала кошарку: Ања Радоњић (23)
Ања Радоњић из Параћина, једна је од три особе које су из рушевина надстрешница извучени живи.
После 17 дана борбе за живот подлегла је тешким повредама.
Ања је била студенткиња Филолошког факултета у Београду, студирала је кинески језик.
Била је трудна, погинула са дечком: Анђела Руман (20)
Анђела Руман је настрадала на Железничкој станици док је била са дечком Милошем Милосављевићем.
Милошев отац је открио да је Анђела била трудна и да су, највероватније, планирали да лепе вести саопште неколико дана касније, на планираном породичном ручку.
Анђелина мајка је раније навела да су имале толико планова који се никада нису остварили.
Анђелина мајка се често оглашава на друштвеним мрежама и гаји сећање на своју ћерку.
Млади фудбалер: Милош Милосављевић (21)
Милош Милосављевић (21) из Книћанина код Зрењанина био је млади фудбалер који је требало да заигра са својим фудбалским тимом важну утакмицу.
Планирао је, кажу, потом и да прослави свој рођендан.
Погинуо је док је на Железничкој станици "Нови Сад" био са девојком, Анђелом Руман.
Чекао превоз да се врати кући: Вукашин Црнчевић (18)
Вукашин Црнчевић је извучен жив из рушевина надстрешнице, а повредама је подлегао на Војно-медицинској академији после четири месеца и 20 дана.
Похађао је Економску школу "Светозар Милетић".
Кобног дана је чекао је превоз да би се вратио кући.
Хтео је да положи возачки: Немања Комар (17)
Немања Комар (17), младић из Степановићева, кобног дана је чекао аутобус за повратак кући након што је завршио час вожње.
Његов лик осликан је на зиду спортске хале Основне школе "Алексе Шантић" коју је похађао.
Мурал је урадио руски уметник Андреј Колосов по жељи његових другова и рођака.
Смрт је затекла на повратку из школе: Милица Адамовић (16)
Милица Адамовић из Каћа настрадала је на Железничкој станици док је чекала аутобус.
Она се враћала кући из Пољопривредне школе у Футогу.
Кренуле са деком на породичну славу: Валентина (9) и Сара (5) Фирић
Најмлађе жртве пада надстрешнице на Железничкој станици "Нови Сад" су сестре Сара (5) и Валентина (9) Фирић из Ковиља.
Кобног 1. новембра 2024. године девојчице су са својим деком Ђорђем кренуле на пут у Лозницу, где је требало да код друге баке и деке прославе породичну славу.
Подсетимо, данашњи комеморативни скуп почиње у 11.52, а грађани ће се окупити на три локације и кренути ка станици.
